Džon Tolkin (J.R.R. Tolkien)

Biografija

Džon Tolkin (John Ronald Reuel Tolkien) je engleski pisac, filolog i univerzitetski profesor. Rođen je 3. januara 1892. godine u Bloemfonteinu u Južnoj Africi (Bloemfontein, South Africa), a preminuo 2. septembra 1973. u Bornmutu (Bournemouth) u Engleskoj.

Njegova najpoznatija dela su trilogija „Gospodar prstenova“ („The Lord of the Rings”), „Hobit“ (“Hobbit”) i “Silmarilion” („Silmarillion“).

Za njega mnogi kažu da je „otac moderne literature fantazije“. Iako su se mnogi pre njega bavili ovim žanrom, uspeh Tolkinovih dela doveo je do velike popularizacije fantazije u književnosti, a on je stekao internacionalnu slavu.

Takođe, bio je i vodeći pisac akademske književne kritike. Napisao je veliki broj kratkih priča, a neke od njih su  “Mr. Bliss”, “Roverandom” , “Leaf by Niggle”, “The Adventures of Tom Bombadil”, “ On Fairy-Stories”, “Smith of Wootton Major”,  “Farmer Giles of Ham”…

Detinjstvo na afričkom i engleskom tlu

Njegov otac se zvao Arthur Reuel Tolkin (Arthur Reuel Tolkien), a majka Mabel Safild Tolkin (Mabel Suffield Tolkien). Imao je mlađeg brata koji se zvao Hilari Artur Tolkin (Hilary Arthur Tolkien).

Otac Artur bavio se bankarstvom, a s obzirom da mu posao u Engleskoj nije išao najbolje, preselio je u Južnu Afriku, kada se oženio sa Mabel. Tako su njihova deca prve godine života provela na afričkom tlu.

Mabel se život u Južnoj Africi nije dopadao, te je čeznula da se porodica vrati u Englesku. Bila je veoma srećna kada je sa sinovima krenula u posetu porodici u Englesku. Bilo je to 1895. godine.

Tako je J.R.R. Tolkin konačno upoznao i svoju porodicu u Engleskoj, ali je upoznao i njihov način života. Srećne dane porodice na okupu pokvarile su ružne vesti iz Južne Afrike.

Artur, koji je često bio bolestan, razboleo se od reumatske groznice. Umro je 1896. godine. Zbog toga je Mabel sa svoja dva sina ostala u Engleskoj.

Interesovanje za jezik

Posle Arturove smrti njegova žena i deca su teško živeli. Mabel nije želela da opterećuje svoju porodicu, te da i dalje žive sa njima, već je iznajmila jednu trošnu kuću u selu.

Tu je sama učila svoje sinove Ronalda i Hilarija, s obzirom da je Mabel znala francuski, nemački i latinski jezik, a imala je znanje i iz slikarstva, te je svirala klavir. Obrazovala je svoju decu i prenosila im znanje koje je ona stekla.

J.R.R. je tada zavoleo jezik, pisanje, i to mu je išlo od ruke. Voleo je i crtanje, dok ga muzika i sviranje klavira nisu zanimali. To je učio njegov brat.  Veoma rano je naučio da čita i piše.

Čitao je knjige koje mu je davala majka, a najviše je voleo one koje u sebi imaju dozu “fantazije”, mitskih i legendarnih priča. Ostale knjige nisu mu bile zanimljive, te se dosađivao kada bi ih čitao.

Školovanje u katoličkoj školi  i gubitak majke

Kada je Mabel sa svojom sestrom Mej (May) prešla u katoličku veru, porodica je to teško prihvatila. Mej su zabranili da komunicira sa svojom sestrom, a Mabel su odbacili i ukinuli joj skromnu novčanu pomoć koju je primala. To je pogodilo i J.R.R.-a i Hilarija jer su sada živeli još teže nego ranije.

Nije bilo dovoljno novca ni kada je J.R.R. trebalo da krene u školu. S obzirom da se škola nalazila u gradu, a oni su živeli u selu, trebalo je pored svih drugih obaveza plaćati i kartu za prevoz do grada.

Sve prilike su bile takve da je jedino rešenje bilo da se Mabel sa sinovima preseli u grad, ali to bi značilo i da dečaci više ne bi uživali u prirodnim lepotama, livadama i šumama, već bi morali da žive u gradskoj bučnoj i užurbanoj sredini. Tako je i bilo, ubrzo su našli krov nad glavom u centru grada.

Dečaci su se brzo prilagodili, a kasnije im se svideo život u gradskoj vrevi, posebno Ronaldu. On je išao u katoličku školu “King Edward”, a kasnije ga je majka prebacila u školu “Svetog Filipa”, jer je bila jeftinija, a mogla je da ponudi kvalitetno katoličko obrazovanje za njene sinove.

Ronald je bio najbolji u svojoj školi 1903. godine, pa je dobio stipendiju za školovanje u školi “King Edward” koja je imala bolje uslove i viši standard obrazovanja.

Počeo je da uči i grčki, čitao je Šekspira, a srednjovekovni engleski jezik ga je oduševljavao.

Godinu dana posle, njegova majka se razbolela. Iz bolnice sa dijagnozom dijabetesa otišla je katoličko crkveno oporavilište na selu. Pomagao joj je otac Francis.

Međutim, Mabel se nije oporavila. Umrla je 14.  novemba 1904. godine. Ronald i Hilariji su postali siročad.  Ronald je tada imao samo 12 godina i bio je očajan zbog smrti majke.

Od tada im je otac Francis postao “i otac i majka”. Pažljivo je birao gde će da smesti dečake, s obzirom da je njihova porodica sa majčine strane bila protivnik katoličke vere. Privremeno su bili kod jedne rođake, a kad je otac Francis uvideo da dečaci tu nisu srećni pronašao im je novi smeštaj.

Ronald je i dalje bio najbolji u školi, oduševljavao se knjigama sa staronordijskim pričama, igrao je ragbi, stekao nova prijateljstva. Najbolji prijatelj u razredu mu je bio Kristofer Visemen (Chrispother Wiseman) sa kojim je mnogo razgovarao o religiji.

Braća Tolkin su živeli u privatnom smeštaju, sa vlasnicima stana, kao i sa jednom devojkom bez roditelja. Reč je o Edit Brat (Edith Bratt) u koju se Ronald zaljubio, iako je bila tri godine starija od njega, a kasnije ju je i oženio uprkos brojnim preprekama.

Nastavak školovanja

Ronald je dobio stipendiju za Oksford (Oxford) i uspisao se na fakultet. Veoma se zainteresovao za germansku književnost i komparativnu filologiju. Reči su opet bile njegovo glavno oružje. Delovao je i u klubu koji je osnovao još pre upisivanja na Oksford, a reč je o klubu koji je poznat kao T.C.B.S..

Vreme provedeno na fakultetu brzo je prolazilo, a Ronald je upoznao mnogo profesora i ljudi kojima se divio i od kojih je crpeo znanje. Poslednji ispit iz engleske književnosti položio je 1915. godine i završio je fakultet uz najviša priznanja koje jedan student može da dobije.

Inače, 1914. godine približavao se Prvi svetski rat, pa je Ronald zajedno sa drugim kolegama već na fakultetu, vežbao za vojsku. Zato je po završetku fakulteta odmah krenuo na ratište.

Tu je u slobodno vreme učio taktitke signalizovanja. Oboleo je od rovovske groznice. S obzirom da je bolest uznapredovala, prebačen je u bolnicu u Englesku. Ozdravio je, a kada se rat završio zajedno sa Edit se preselio u Oxford.

Od 1924. godine radio je kao profesor engleskog jezika na univerzitetima. Uskoro je postao jedan od najboljih svetskih lingvista, ali je internacionalnu slavu i popularnost stekao pišući književna dela.

“Hobit”

Dok je pregledao studentske radove, J.R.R. Tolkin je na jednom praznom listu papira napisao “u rupi u zemlji živeo je hobit” (“in a hole in the ground there lived a hobbit”). Bila je to prva rečenica njegove knjige “Hobit” (“The Hobbit”).

“Hobit” je ugledao svetlo dana 1937. godine. U početku, Tolkin ga je zamislio kao priču za decu. Međutim, njegovog “Hobita” zavoleli su i odrasli. Ova fantazija prvi je objavljeni roman J.R.R. Tolkina.

Rukopis za “Hobita” videla je jedna bivša Tolkinova studentkinja. Svideo joj se i pokazala ga je jednoj izdavačkoj kući koja ga je na kraju i objavila.

Priča prati glavnog junaka Hobita, Bilba Baginsa (Bilbo Baggins) i njegove družine. S obzirom na veliku popularnost ovog dela, koju niko, pa ni sam j.R.R. Tolkin, nije očekivao, izdavači su tražili nastavak. Taj nastavak danas svi dobro znaju pod nazivom “Gospodar prstenova”.

“Gospodar prstenova”

“Gospodar prstenova” („The Lord of the Rings”) je najpoznatije delo J.R.R. Tolkina. Knjiga je pisana u nekoliko faza, a nastajala je 12 godina zbog njegovog perfekcionizma, ali i obaveza kao profesora.

Veći deo knjige Tolkin je tokom Drugog svetskog rata. Reč je o fantaziji, nastavku priče o “Hobitima”, koja je objavljena u tri dela, iako je Tolkin želeo da sve bude objavljeno kao jedna knjiga.

Međutim, visoki troškovi štampanja, obimnost njegovog dela, ali i nedostatak papira, bili su ubedljivi argument izdavača da “Gospodara prstenova” razloži u tri celine. Zbog toga danas imamo ovu triologiju.

J.R.R. Tolkin je radnju triologije smestio u Treće doba Međuzemlja, po njegovom izmišljenom računanju vremena. U Međuzemlju žive ljudi, hobiti, vilenjaci, patuljci…

Njegovi junaci i likovi su stvarna i izmišljena bića koja prate priču o prstenu moći. Naime, prsten moći je stvorio Sauron, gospodar tame, a kasnije počinje rat za prsten.

Smatra se da je “Gospodar prstenova” imao veliki uticaj na razvoj modernog žanra fantazije. Triologija je objavljena 1954. i 1955. godine pod nazivima “Prstenova družina”, “Dve kule” i “Povratak kralja”.

“Silmarilion”

Ovaj roman je objavljen posle Tolkinove smrti. Njegov sin Kristofer prikupio je material i uz pomoć jednog pisca priredio, te objavio ovu knjigu.

Knjiga govori o istoriji ratova koje su proterani vilenjaci vodili sa neprijateljima na severozapadu Međuzemlja. Završava se katastrofom i nestankom starog sveta.

Ona prati dešavanja od stvaranja Arde do Gospodara prestenova. Priča govori o tri dragulja koje je stvorio najtalentovaniji vilenjak.

Jedan od najvažnijih likova u ovoj knjizi je Lutin (Luthien). Inspiraciju za ovaj lik J.R.R. je pronašao u svoj supruzi Edit. Lutin je lepa vila.

Još 1925. godine Tolken je počeo da piše prve tekstove koji su objavljeni u ovom delu. Iako je tada pokušao da ih objavi, izdavači su ga odbili jer su, po njihovom mišljenju, bili previše “keltski”.

Međutim, Silmarilion je Tolkin smatrao svojim najvažnijim delom, pa mu je bilo veoma žao što je naišao na takvu reakciju izdavača. Dvadesetpet godina kasnije, 1950-te, ponovo je počeo da radi na ovom delu. Međutim, nije uspeo da ga završi pre smrti.

Zbog toga je njegov sin uz izmene i dopune, te prerađivanje napisanog materijala, napravio i objavio “Silmarilion” kakav publika danas poznaje. Objavljen je 1977. i 1979. godine, te 1983. i 2001. godine.

“Silmarilion” se sastoji iz pet delova i to “Pev Ainura” (Ainulindale), “O Valarima” (“Valaquenta”), “Istorija Silmarila”  (“Quenta Silmarillion”), “Propast Numenora” (“Akallabêth”) i “O prstenovima moći i Trećem dobu”.

Kult J.R.R. Tolkina

O tome koliko je popularan J.R.R. Tolkin govori i činjenica da postoji mnogo klubova koji se bave njegovim likom i delom, ali i to da su po njemu ili njegovim likovima iz romana, nazvane mnoge stvari širom sveta.

Zanimljivo je da su asteroidi koji su otkriveni posle njegove smrti nazvani „Bilbo Bagins“ i „Tolkin“. Takođe, po Tolkinovim likovima nazvane su i planine u Engleskoj, Kolumbiji i Kanadi.

Veliki broj ulica, parkova, pešačkih staza nose ime po njemu i njegovim likovima, ali i izmišljenim mestima.

Filmske adaptacije Tolkinovih dela

Od 2001. do 2003. godine, New Line Cinema je objavio “Gospodara prstenova” kao filmsku trilogiju. Filmovi su snimljeni na Novom Zelandu. Režiju potpisuje Piter Džekson (Peter Jackson). Trilogija je bila izuzetno uspešna, postigla je veliki komercijalni uspeh i osvojila je brojne Oskare.

Od 2012. do 2014. godine, „Vorner Bros.“ („Warner Bros.“) i „Nju Lajn Sinema“ („New Line Cinema“) objavili su “The Hobbit”, seriju tri filma zasnovane na “Hobitu”, a Džekson je izvršni producent, režiser i ko-pisac.

Privatni život

J.R.R. Tolkin je oženio Edit Bart (Edith Bartt). Uprkos brojnim preprekama par se venčao 22. marta 1915. godine. Imali su četvoro dece.

Najstariji sin zvao se Džon Francis Reuel Tolkin (John Francis Reuel Tolkien) i rođen je 17. novembra 1917. godine. Drugo dete dobili su 22. oktobra 1920. godine. Reč je o sinu Majklu Hilariju Reuelu Tolkinu (Michael Hilary Reuel Tolkien).

Treći sin je rođen 21. novembra 1924. godine i zove se Kristofer Džon Reuel Tolkin (Christopher John Reuel Tolkien). Četvrto dete, jedina devojčica u porodici Tolkin, je Priscilija Meri En Reuel Tolkin (Priscilla Mary Anne Reuel Tolkin), rođena je 18. juna 1929. godine.

J.R.R. Tolkin je bio brižan i dobar otac.

Tolkin i Edit upoznali su se kao komšije, podstanari, još dok je on pohađao srednju školu. Edit je bila tri godine starija od njega. Družili su se i zavoleli.

Međutim, kada je za ovu ljubav saznao njegov otac Francis, rekao je J.R.R. da mora da prekine tu vezu dok ne napuni 21 godinu. Par se video još nekoliko puta od tada, iako je JR.R. poštovao reči oca Francisa.

Kada je napunio 21 godinu odmah je pisao Edit koja mu je odgovorila da je već zaručena za drugoga. J.R.R. je tada studirao na Oksfordu. Odmah je došao da vidi Edit i ona je raskinula zaruke. Svoj blagoslov dao im je i otac Francis, te se par zaručio.

Edit je umrla 29. novembra 1971. godine, u 82. godini, a njega je to jako pogodilo.

J.R.R. Tolkin je umro 2. septembra 1973. godine, dve godine posle smrti voljene Edit.