Ijan Mekjuan (Ian McEwan)

Biografija

Ijan Mekjuan (Ian Russell McEwan) je engleski romanopisac i scenarista. Rođen je 21. juna 1948. godine u gradu Olderšot na severoistoku Engleske.

Jedan je od najpopularnijih evropskih pisaca, a magazin „Times“ ga je 2009. godine uvrstio na listu „50 najvećih britanskih pisaca od 1945. godine“. Magazin „Daily Telegraph“ mu je dodelio visoku 19. poziciju na listi „100 najmoćnijih ljudi u britanskoj kulturi“.

Prva dela koja je objavio bile su gotičke kratke priče – „The Cement Garden“ („Betonski vrt“, prim. prev) iz 1978. godine i „The Comfort of Strangers“ („Uteha stranaca“, prim. prev) iz 1981. godine. U periodu od 1980. do 1990. godine objavio je tri romana. Filmska verzija njegovog roman „Enduring Love“ („Trajna ljubav“, prim. prev) je doživela veliki uspeh u bioskopima širom sveta. Za roman „Amsterdam“ je 1988. godine osvojio prestižnu „Man Booker“ nagradu. Film „Pokajanje“ („Antonement“) koje je Mekjuan objavio 2001. godine je šest godina kasnije dobio svoju filmsku verziju u kojoj glume Kira Najtli (Keira Knightley) i Džejms Makavoj (James McAvoy). Nominovan je za Oskara u čak sedam kategorija uključujući i one za najbolji film, najbolji adaptirani scenario, te najbolju sporednu glumicu. Osvojio je Oskara za najbolju originalnu muziku, te dve BAFTA nagrade, među kojima je i ona za najbolji film godine.

Usledili su romani „Saturday“ („Subota“) iz 2005. godine, „On Chesil Beach“ („Česil Bič“) iz 2007., te „Solar“ iz 2011. godine. 2012. godine Mekjuan je 2012. godine objavio roman „Sweet Tooth“ („Sladokusac“), a dve godine kasnije „The Children Act“ („Zakon o deci“).

Detinjstvo i obrazovanje

Ijan Mekjuan je rođen 1948. godine u Olderšotu u grofoviji Hempšir. Njegov otac, Dejvid Mekjuan (David McEwan) je poreklom iz Škotske koji je u britanskoj vojsci imao čin majora. Njegova majka se zvala Rouz Lilijan Vajolet (Rose Lilian Violet Moore). Veći deo detinjstva Ijan je proveo u Istočnoj Aziji, tačnije u Singapuru, ali je zbog očevog posla živeo u Nemačkoj i Severnoj Africi. Kada mu je bilo 12 godina sa porodicom se preselio u Englesku gde je pohađao školu „Vulverston Hol“ („Woolverston Hall School“) i univerzitet u Saseksu (University of Sussex) gde je 1970. godine diplomirao na smeru engleska književnost. Magistrirao je književnost na Univerzitetu Istočna Anglija („University of East Anglia“) u Norviču.

Karijera

Prvu zbirku kratkih priča „First Love, Last Rites“ („Prva ljubav, poslednji obredi“) objavio je 1975. godine. Za svoje debitantsko delo je 1976. godine osvojio nagradu „Somerset Maugam“ („Somerset Maugham Award“). Tri godine kasnije televizijska kuća Bi-Bi-Si (BBC) je odustala od ekranizacije njegove drame „Solid Geometry“ („Geometrija tela“) zbog navodne „razvratnosti“. Drugu zbirku kratkih priča i prvi roman objavio je 1978. godine pod naslovima „In Between Sheets“ („Među plahtama“, prim. prev) i „Betonski vrt“. Roman „Uteha stranaca“ iz 1981. godine je 1990. godine dobio svoju filmsku verziju koja je doživela veliki uspeh. Četiri godine posle ovog romana objavio je svoju prvu knjigu za decu pod naslovom „Rose Blanche“ („Rouz Blanš“). Godine 1987. u knjižarama se pojavila njegova novi roman nazvan „The Child in Time“ („Dete u vremenu“) za koji je iste godine dobio nagradu „Vitbred Novel“ („Whitbread Novel Award“).

Uvidevši uspeh knjige „Dete u vremenu“ Makjuan je shvatio da taj stil mnogo više odgovara široj čitalačkoj publici od onog kojim je pisao na početku karijere. Nova faza u njegovom književnom razvoju nastupila je 1990. godine sa dramama „The Innocent“ („Nevin čovek“, prim. prev) iz 1990. godine i „Black Dog“ („Crni psi“) iz 1992. godine. Dve godine kasnije usledila je dečja knjiga „The Daydreamer“ („Sanjar“). 1997. godine objavio je četvrti roman pod naslovom „Trajna ljubav“. Reč je o drami u kojoj se nakon tragičnog događaja na jednom izletu naučnik Džo Rous (Joe Rose) upoznaje sa Džedom Perijem (Jed Perry) koji na sve načine pokušava da bude deo njegovog života. Iako je roman naišao na vrlo dobre reakcije publike, ovaj put nije nominovan za nagradu „Buoker“. Godine 2004. je objavljen istoimeni film koji je postao veliki hit. Za roman „Amsterdam“ je 1998. godine dobio nagradu „Men Boker“.

Početkom 2001. godine u knjižarama se našao njegov roman „Pokajanje“ koga je magazin „The Times“ sledeće godine imenovao najboljim romanom. Šest godina kasnije Džon Rajt (John Wright) snimio je istoimeni film koji je „pokorio“ bioskopske blagajne širom sveta. U romanu „Subota“ koji je objavljen 2005. godine Mekjuan opisuje jedan vrlo sadržajan dan u životu uspešnog neurohirurga. Ni tada uspeh nije izostao pa je nagrađen godišnjom nagradom „Džejms Tajt Blek“ (“James Tait Black Memorial Prize“). Knjiga „Česil Bič“ koja se u prodaji našla 2007. godine nominovana je za nagradu „Buker“. Osim romana, Mekjuan je nastavio da piše scenarije, pozorišne komade, dečje knjige, oratorijume i libreta.

Godine 2006. suočio se s opužbama da je delove romana „Pokajanje“ iz 2001. godine bez dozvole „pozajmio“ iz knjige „No Time for Romance“ koju je književnica Lusila Endrjuz (Lucilla Andrews) objavila 1977. godine. Mekjuan je priznao da je knjigu koristio kao izvor, te da je u svoj roman ukomponovao jedan autobiografski deo iz te knjige. Ova optužba probudila je neke „stare duhove“, pa se među kritičarima i književnicima povela polemika o njegovom debitantskom romanu „Betonski vrt“ koji je sadržio mnoge sličnosti s delovima knjige „Our Mother’s House“ koju je 1963. godine objavio britanski pisac Džulijan Glog (Julian Gloag). Ovog puta Mekjuan je odbacio optužbe za plagijat tvrdeći da u to vreme nije znao da Glogova knjiga postoji. Mesec dana nakon smrti Lusile Endrjuz engleski pisac je izjavio da nije bio upoznat sa njenom knjigom „No Time for Romance“ u vreme kada je pisao „Pokajanje“. Nekoliko značajnih autora podržalo ga je u nameri da opovrgne optužbe, poput Džona Apdajka (John Updike), Martina Amisa (Martin Amis), Margaret Etvud (Margaret Atwood), Tomasa Kenelija (Thomas Keneally) i drugih.

U junu 2010. godine Mekjuan je na Festivalu „Hej“ („Hay Festival“) po prvi put govori o knjizi na kojoj radi, a koja govori o naučniku koji pokušava da spase planetu od katastrofe izazvane klimatskim promenama. Roman je inspirisan ekspedicijom na Severni pol koja je 2005. godine okupila nekoliko naučnika i umetnika, uključujući i samog Mekjuana. Objavljen je u martu 2010. pod naslovom „Solar“.

Njegov 12. roman objavljen je u avgustu 2012. godine pod naslovom „Sladokusac“, a par meseci posle izjavio je da je prodao autorska prava producentskoj kući „Working Title Film“, koja je radila ekranizaciju njegovog romana „Pokajanje“. Dve godine kasnije objavio je roman „Zakon o deci“ koji se bavi zakonima Velike Britanije, sudijama visokog suda i pravom na smrt. Promociju romana ispratio je skandal koji je izazvala njegova bivša supruga. Na njene upadice pisac nije reagovao, a obezbeđenje ju je ispratilo iz prostorije.

Kratki roman „Nutshell“ („Orahova ljuska“, prim. prev) objavljen je 2016. godine, a nakon njega u magazinu „New Yorker“ se pojavio kratki roman „My Purple Scented Novel“ („Moj ljubičasti mirisni roman“, prim. prev) koji predstavlja uvod u istoimeni roman koji Mekjuan planira da objavi u junu 2018. godine na svoj 70. rođendan.

Nagrade i nominacije

Godine 1998. Ijan Mekjuan osvojio je nagradu „Men Bruoker“ za roman „Amsterdan“. Za istu nagradu nominovan je još sedam puta i to za romane „Uteha stranaca“, „Crni psi“, „Pokajanje“, „Subota“ i „Česil Bič“.

Član je Kraljevskog društva književnika (Royal Society of Literature), Kraljevskog društva umetnika (Royal Society of Arts) i Američke Akademije nauka i umetnosti (Academy of Arts and Science). Fondacija Alfred Tofer (Alfred Toepfer Foundation) iz Hamburga mu je 1999. godine dodelila nagradu „Šekspir“ („Shakespeare Prize“).

Mnogi univerziteti u Americi i Velikoj Britaniji su mu dodelili brojne nagrade i počasne doktorate, uključujući i Univerzitet u Londonu (University College London) gde predaje englesku književnost. 2008. godine magazin „The Times“ ga je uvrstio na listu „50 najvećih britanskih pisaca od 1945. godine“. U februaru 2011. godine dobio je počasnu nagradu Jerusalima uprkos tome što su neke grupe i pojedinci u Izraelu i Velikoj Britaniji protestovali zbog toga. U svom govoru je rekao da će deo novčane nagrade pokoniti organizacijama koje pomažu bivšim izraelskim i palestinskim borcima. Univerzitet u Saseksu mu je 2012. godine dodelio Zlatnu medalju za ogroman doprinos razvoju književnosti i to povodom 50. godišnjice postojanja ove obrazovne ustanove. 2014. godine Univerzitet u Teksasu je platio dva miliona dolara za njegovu kompletnu književnu arhivu, uključujući još uvek neobjavljene rukopise i skice novih dela. Tom prilikom Mekjuan je izjavio da je roman „Pokajanje“ naučno-fantastična priča smeštena u dva-tri veka dalekoj budućnosti.

Privatni život

Ijan Mekjuan se ženio dva puta. Prva supruga mu je bila Peni Alen (Penny Allen), a druga Analena Mekafi (Annalena McAfee), urednica u listu „The Guardian.

Ijan i Peni su se upoznali 1970. godine kada su zajedno studirali. U to vreme ona je bila razvedena i imala dve ćerke, a u jednom od svojih intervjua priznala je da je u vreme kada je upoznala pisca bila još uvek udana, ali i da su vezu započeli tek kada se razvela. Venčali su se 1982. godine, a razveli 1995. godine. Razlog njihovog razlaza bila je piščeva sve veća popularnost, te neslaganje oko vaspitanja njihovih sinova. Godine 1999. Peni je sa sinovima i novim partnerom pobegla u Francusku, nakon što je sud starateljstvo nad decom dodelio Mekjuanu. Međutim, stariji sin se ubrzo vratio ocu. Ona je pokrenula buru u javnosti dajući brojne intervjue o njihovom životu različitim medijima, a Mekjuan se obratio Višem sudu u Londonu, te pokrenuo zabranu javnog iznošenja stvari iz privatnog života. Sud je tu zabranu odobrio. Na promociji knjige „Zakon o deci“ Peni se pojavila među prisutnima tražeći od Mekjuana da ukine zabranu. Pisac nije komentarisao njeno ponašanje, a obezbeđenje ju je ispratilo iz sale.

Godine 2007. u medijima se pojavila priča da je pisac pronašao brata koji tokom Drugog svetskog rata dat na usvajanje. Njegovo ime je Dejvid Šarp (David Sharp) i rođen je šest godina pre Ijana kada je njihova majka bila u braku s drugim čovekom. Braća su ostala u kontaktu, a Mekjuan je u nekoliko navrata u svojim memoarima spomenuo Dejvida.

Bibliografija

Romani

• 1978. The Cement Garden
• 1981. The Comfort of Strangers
• 1987. The Child in Time
• 1990. The Innocent
• 1992. Black Dogs
• 1997. Enduring Love
• 1998. Amsterdam
• 2001. Atonement
• 2005. Saturday
• 2007. On Chesil Beach
• 2010. Solar
• 2012. Sweet Tooth
• 2014. The Children Act
• 2016. Nutshell
• 2016. My Purple Scented Novel

Zbirke kratkih priča

• 1975. First Love, Last Rites
• 1978. In Between the Sheets
• 1995. The Short Stories

Dečje knjige

• 1985. Rose Blanche
• 1994. The Daydreamer

Drame

• 1976. Jack Flea’s Birthday Celebration
• 1981. The Imitation Game

Filmski scenariji

• 1983. The Ploughman’s Lunch
• 1988. Soursweet
• 1993. The Good Son
• 2017. On Chesil Beach
• 2017. The Children Act

Oratorije

• 1983. Or Shall We Die?

Libreta

• 2008. For You

Filmografija

• 1984. Last Day of Summer
• 1990. The Comfort of Strangers
• 1993. The Cement Garden
• 1993. The Innocent
• 1997. First Love, Last Rites
• 2002. Solid Geometry
• 2004. Enduring Love
• 2007. Atonement
• 2017. On Chesil Beach
• 2017. The Children Act
• 2017. The Child in Time
• 1904. Kokan
• 1904. Komordžija
• 1904. Čudno pobratimstvo
• 1904. Rajko od Ljubovije
• 1904. Dućandžija
• 1905. Svoja krv