Gustav Švab

Biografija

Gustav Švab (Gustav Benjamin Schwab) je bio nemački pisac, izdavač, pastor i gimnazijski profesor. Rođen je 19. juna 1792. godine u Štutgartu, a preminuo 4. novembra 1850. godine u rodnom gradu.

Najpoznatiji je po svojim pričama iz klasične starine u kojima je na potpuno novi i drugačiji način dočarao likove i događaje antičkih vremena. Upravo ga je to uvrstilo među najznačajnije dečje književnike u Nemačkoj i ostatku Evrope.

Detinjstvo i obrazovanje

Gustav Švab je rođen 1838. godine u Štutgartu. Njegov otac Johan Kristof Švab (Johann Christoph Schwab) je bio pripadnik tajnog sudskog veća, te povremeno predavao na Visokoj Karlovoj školi u Štutgartu, dok je majka Frederike (Friederike Schwab) bila ćerka bogatog trgovca. Johan i Frederike su decu vaspitavali u luteransko-humanističnoj atmosferi obrazovanog građanstva.

Gustav je pohađao gimnaziju u Štutgartu, a u periodu od 1809. do 1814. godine je kao stipendista Evangelističke zadužbine u Tibingenu studirao filologiju i filozofiju, a nakon toga i teologiju na Eberhard – Karlovom univerzitetu.

Izdavaštvo i književnost

Tokom studija Gustav Švab je osnovao književni kružok u kome je okupljao mlade književnike. Među njima su bili i i Ludvig Uland (Ludwig Uhland), Karl Farnhagen (Karl Varnhagen) i Justinus Kerner (Justinus Kerner) s kojima je 1813. godine pripremio i objavio zbirku pesama „Nemačka pesnička šuma“ („Deutscher Dichterwald“). Iste godine je krenuo na putovanje severnom Nemačkom gde je upoznao pisca Johana Volfganga Getea (Johann Wolfgang von Goethe) i teologa Fridriha Šlajermahera (Friedrich Daniel Ernst Schleiermacher).

U decembru 1817. godine dobio je posao profesora klasičnih jezika u gimnaziji u Štutgartu koja danas nosi naziv „Eberhard – Ludvigs Gymnasium“. Nekoliko meseci kasnije oženio je Sofi Gmelin (Sophie Gmelin), ćerku profesora prava Fridriha von Gmelina (Friedrich fon Gmelin).

Godine 1825. zaposlio se u Izdavačkoj kući „Brokhaus“ u Lajpcigu koja je objavljivala „List za književnu razonodu“ („Blätter für literarische Unterhaltung“). Tri godine kasnije postao je urednik književne rubrike „Jutarnjeg lista za otmene slojeve“ („Morgenblatt für gebildete Stände“) koji je štampao čuveni izdavač Johan Fridrih Kota (Johann Friedrich Cotta). Tekstovi koje je objavljivao motivisali su i inspirisali mlade pisce da se ohrabre i objave neka svoja dela. Među njima su bili autori Vilhelm Vajblinger (Wilhelm Wablinger), Aleksandar fon Wirtemberg (Alexander von Württemberg), Gustav Fizer (Gustav Pfizer), Herman Kurc (Hermann Kurz), Vilhelm Hauf (Wilhelm Hauff), Ferdinand Friajlgrat (Ferdinand Freiligrath) i mnogi drugih.

Dve godine kasnije, sarađujući s Izdavačkom kućom „Mecler“ („Metzler“) započeo je rad na najvećoj nemačkoj ediciji klasičnih autora, što mu je dalo ideju da kasnije objavi antologiju „Pesnici stare Grčke za žensku omladinu prerađeni“ („Die Dichter des alten Griechenlands für die weibliche Jugend bearbeitet“).

Tokom 1828. i 1829. godine objavio je dvotomnu zbirku pesama pod naslovom „Gedichter“. U njima se našla poznata balada „Jahač i Bodensko jezero“ („Der Reiter und der Bodensee“). Osim toga, objavio je i dva vodiča – o Švapskim Alpima koji je štampan 1823. godine i o Bodenskom jezeru koji je svetlost dana ugledao 1827. godine.

„Zbirku nemačkih priča za narod“ („Die deutschen Volksbücher“) Švab je objavio 1835. godine.

Propovedi i književnost

1837. godine preuzeo je parohiju u mestu Gomaringen u podnožju Švapske visoravni. Radio je kao pastor i ujedno pripremao jedno od svojih najznačajnijih i najpoznatijih dela. U periodu od 1837. do 1840. prikupljao je i prevodio grčke i rimske mitove i legende, te ih prilagođavao mlađim generacijama. Objavio je ukupno tri toma najleših priča grčke i rimske mitologije na nemačkom jeziku. Prva knjiga štampana je 1837. godine pod naslovom „Zbirka najlepših priča i legendi“. U svim ovim delima, osim veštine i talenta za pisanje, oseća se i doza pedagoškog pristupa usmerenog prema mladim generacijama. To i ne čudi jer je Švab radio i kao pastor i kao profesor starih jezika.

Njegovi savremenici, takođe književnici i mislioci ističu da je ove priče Gustav Švab prikupljao s mnogo ljubavi i sa ciljem da tu ljubav utka u dela koja ostavlja novim generacijama.

Godine 1841. Švab se, dobivši parohiju Svetog Leonarda u Štutgartu, vratio u rodni grad, a već sledeće godine izabran je za crkvenog dekana. 1845. godine postao je prosvetni savetnik i stariji većnik duhovnog ureda za visoke škole u Virtembergu. Dve godine kasnije dobio je počasni doktorat teologije Univerziteta u Tibingenu.

Tokom 1850. godine se razboleo, a kako je navedeno u spisima toga vremena, preminuo je 4. novembra iste godine zbog neadekvatnog lečenja. Sahranjen je na groblju Hopenlaufridhof, baš poput nemačkog pisca Vilhelma Haufa (Wilhelm Hauff).

Jedna ulica u zapadnom delu Štutgarta nosi ime slavnog pisca, a u dvorištu njegovog doma postavljena je bista u njegovu čast. Na šetalištu u Fridripafenu, na severnoj obali Bodenskog jezera izgrađen je spomenik nemačkom piscu koji je upravo ovo jezero približio ljubiteljima knjiga i putovanja iz celog sveta.

Gustav Švab je bio član Švapske škole poezije, a njegova poema „Jahač i Bodensko jezero“ je jedna od najpoznatijih nemačkih pesama. Godine 2009. ustanovljena je književna nagrada „Gustav Švab“ koja se dodeljuje značajnim pojedincima u mnogim disciplinama.

Grad Rojtlingen, nedaleko od Švabovog Štutgarta takođe ima ulicu koja nosi ime slavnog nemačkog književnika.

Bibliografija

• 1828. Die Schweiz in ihren Ritterburgen und Bergschlössern
• 1828-1829. Gedichte
• 1837. Wanderungen durch Schwaben
• 1836-1837. Geschichten und Sagen für Alt und Jung wieder erzählt
• 1838-1840. Die schönsten Sagen des klassischen Alterthums
• 1840. Schillers Leben in drei Büchern.
• 1938. Die deutschen Volksbücher (posthumno objavljeno)
• 1939. Die schönsten Sagen des klassischen Altertums (posthumno objavljeno izdanje)
• 1954. Die schönsten Sagen des klassischen Altertums (posthumno objavljeno izdanje)
• 2006. Die schönsten Sagen des klassischen Altertums (postumno objavljeno izdanje)
• 2011. Sagen des klassischen Altertums (posthumno objavljeno izdanje)