Grozdana Olujić

Biografija

Grozdana Olujić je srpska književnica, prevodilac i antologičar. Rođena je 30. avgusta 1934. godine u Erdeviku kod Šida. Živi i radi u Beogradu.

Do sada je objavila desetine romana, eseja i prevoda, a za svoja dela dobila je Povelju za životno delo Udruženja književnika Srbije i NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2009. godine. Jedna je od najnagrađivanijih savremenih književnika u Srbiji. Pojedini njeni romani su prevedeni na 36 svetskih jezika.

Detinjstvo i obrazovanje

Grozdana Olujić je rođena 1934. godine u Erdeviku. U rodnom mestu je završila osnovnu školu, a gimnaziju u Bečeju. Nakon toga upisala je engleski jezik i književnost u Beogradu. Diplomirala i magistrirala na Grupi za engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Karijera

Olujićeva je još u srednjoj školi počela da stvara svoja prva književna dela, a objavljivala ih je u listovima „Stražilovo“ i „Mlada kultura“. Godine 1953. je na konkursu koji je organizovao časopis „Borba“ dobila nagradu za najbolju priču i tako sa samo 19 godina ušla u svet književnosti.

Dve godine kasnije objavila je svoj prvi roman za mlade pod naslovom „Izlet u nebo“. Ovaj prvenac doživeo je i pozitivne i negativne reakcije, a ono što je potvrdilo uspeh jeste to što je prevođen na nekoliko jezika, te prilagođen za izvođenje u pozorištu. Po ovoj knjizi snimljen je i film „Čudna devojka“ u režiji Jovana Živanovića. Scenario je, osim književnice, pisao i Jug Guzelj. Glavne uloge dodeljene su Špeli Rogozin, Voji Miriću i Zoranu Radmiloviću. Film je rađen u produkciji „Avala filma“, a premijerno je prikazan 1962. godine.

U međuveremenu, tačnije 1959. godine Izdavačka kuća „Mlado pokolenje“ objavila je zbirku književnih razgovora sa savremenim jugoslovenskim piscima, među kojima se našla i mlada književnica Grozdana Olujić. Četiri godine kasnije beogradska „Prosveta“ objavila je njen novi roman pod naslovom „Glasam za ljubav“. Zagrebački časopis za politiku i kulturu „Telegrafm“ joj je 1963. godine dodelio nagradu za najbolji kratki roman. I ovo delo doživelo je svoju pozorišnu i filmsku adaptaciju. Film je režirao Toma Janić, koji zajedno sa književnicom potpisuje scenario. Producent filma je Hidajet Čalkić, a objavljen je 1965. godine u produkciji „Bosna filma“. Glavne uloge poverene su Vukosavi Krunić, Slobodanki Marković, Branislavu Miladinoviću, Dragi Mitroviću u Hermini Pipinić.

Grozdana je nastavila da piše dela namenjena mladim ljudima, pa je 1964. godine Izdavačka kuća „Prosveta“ objavila roman „Ne budi zaspale pse“, a tri godine kasnije „Divlje seme“. Roman „Divlje seme“ ušao je u uži izbor za NIN-ovu nagradu, a engleska verzija pod naslovom „Wild Seed“ uvršten je u obaveznu lektiru pojedinih univerziteta u Americi. On predstavlja svojevrsnu prekretnicu u savremenoj književnosti za omladinu, jer su u fokusu nedoumice, problemi, ljubavi i urbani život mladih ljudi.

Tih godina privela je kraju i roman „Preživeti do sutra“, ali ga ipak nije objavila do 2017. godine.

Umesto toga počela je da piše bajke, pa je 1979. godine objavila je knjigu „Sedefna ruža i druge bajke“. Već prva zbirka je doživela veliki uspeh, koji je krunisan nagradom„Politikinog zabavnika“. Pet godina kasnije objavljena je zbirka „Nebeska reka“, a ubrzo nakon toga i „Dečak i princeza“. Zbirku „Afrička ljubičica“ je objavila 1984. godine, a mnoge priče iz te zbirke uključene su u antologije u Izraelu, Indiji, Rusiji i Francuskoj. Priča „Igra“, koja je objavljena u ovoj zbirci osvojila je nagradu za najbolju svetsku priču na festivalu u nemačkom gradu Arnsberg. Godine 1987. objavila je roman-bajku „Zvezdane lutalice“, koji je publika i kritika vrlo dobro ocenila. Usledile su zbirke „Zlatni tanjir“, „Kamen koji je leteo“, „Snežni cvet“ i druge. Zbirka „Princ oblaka“ štampana je 1990. godine.

Osim bajki i romana za decu i mlade, Grozdana Olujić objavila je i brojne eseje o književnicima Francu Kafki (František Kafka), Tomasu Vulfu (Thomas Wolfe) i Marselu Prustu (Valentin Louis Georges Eugène Marcel Proust). Objavila je i studiju „Problem identiteta ličnosti u delu Virdžinije Vulf“.

Olujićeva se takođe bavila prevodilačkim radom. Prevela je dela engleskog pisca Arnolda Veskera (Arnold Wesker), japanskog književnika Jukija Mišime (三島 由紀夫, Yukio Mishima) i američkog nobelovca Sola Beloua (Saul Bellow). Osim toga, prevela je romane „Taj čovek“ i „Kostur“, indijske autorke Amrite Pritam (Amrita Pritam), te roman „Korov“ za koga je američki pisac Vilijam Kenedi (William Kennedy) dobio Pulicerovu nagradu.

Srpska književnica prevela je i priredila pesme za antologiju savremene indijske poezije „Prizivanje svetlosti“ koju je 1980. godine objavila Izdavačka kuća „Rad“. Pripremila je i „Antologiju ljubavnih bajki sveta“ koju je 2001. godine izdala Srpska književna zadruga. U ovoj knjizi, prvoj takve vrste u svetu, našle su se najlepše ruske, kineske, japanske, indijske, estonske, brazilske, havajske, škotske i srpske bajke, među kojima su i dela Šarla Peroa (Charles Perrault), Hansa Kristijana Andersena (Hans Christian Andersen), te čuvene braće Grim (Jacob, Wilhelm Grimm).

Značaj

O značaju autorke Grozdane Olujić za srpsku, jugoslovensku, ali i svetsku književnost pisali su brojni književni kritičari poput Aleksandra Jovanovića, Ivana V. Lalića, Dragana Lakićevića i Slobodana Ž. Markovića. Ni jedan od nijh nije mogao da ospori neverovatan talenat i novi stil koji je u našu književnost uveo Olujićeva.  Svaka od epoha u kojima je stvarala, od 60-ih godina, do današnjih dana živo je oslikana u njenim romanima i bajkama. Upravo ta prilagođenost vremenu, i u krajnjoj liniji, razmišljanima čitalačke publike, učinila je Olujićevu jednim od najomiljenijih pisaca za decu i mlade. Njene bajke nisu smeštene u neku daleku zemlju niti u vreme prinčeva i balova, nego upravo suprotno, one se odvijaju ovde i sada i zato su bliske mladima. U njima se prepliću fantastika i stvarnost, zlo i dobro, tuga i smeh, ali pobeđuju dobrota, humanizam, plemenitost i ljubav prema ljudima. Istovremeno su mudre i zabavne, nove i klasične, a elemenata  narodnih pripovetki nikad ne nedostaje. Koristeći strukturu narodne priče kroz koju interpretira probleme sadašnjice, Olujićeva spaja tradiciju i savremeni izraz. Obrađuje teme koje muče savremenu omladinu, poput usamljenost, otuđenosti, ljubavnih jada, ali neprimetno ubacuje elemente koje sadašnjica nalaže – poput ekoloških problema s kojima smo suočeni, posledicama rata koje utiču na decu i porodice, te problem identiteta koji nastaje kada čovek napusti mesto u kome se rodio i gde je odrastao. Upravo je to ono što je čini bliskoj mnogim generacijama. Zato su njena dela danas deo školske lektire u regionu i pojedinim državama sveta.

Nagrade i priznanja

Grozdana Olujić je jedna od najnagrađivanijih književnica sa ovih prostora. Dva puta je dobila nagradu koju dodeljuje „Mlado pokolenje“ i to za zbirke bajki koje je objavila u periodu od 1980. do 1984. godine. Godine 1990. osvojila je nagradu Zmajevih dečjih igara. Dobitnica je povelje Zmajevih dečjih igara Zlatni leptir i Stara maslina 2002. godine. Za svoj prvi roman „Izlet u nebo“ osvojila je nagradu „Narodne prosvjete“, a za roman „Glasam za ljubav“, objavljen 1962. godine nagradu „Telegram“.

Osim brojnih domaćih, dobijala je i prestižne međunarodne nagrade. Godine 1994. priča „Varalica“ koja je objavljena u zbirci „Sedefna ruža“ osvojila je nagradu za najbolju modernu bajku sveta koju dodeljulje Svetski kongres za umetnost i kulturu (World Congress of Art and Culture).

Za roman „Glasovi u vetru“ je 2009. godine dobila NIN-ovu nagradu za najbolji roman.

Po njenim romanima snimani su filmovi i igrane predstave, a po bajkama Grozdane Olujić snimljene su ploča i kaseta „Sedefna ruža“ u interpretaciji srpskog glumca Mije Aleksića i uz muzičku pratnju Laze Ristovskog. Ista zbirka dobila je i svoju televizijsku adaptaciju u vidu serije od devet nastavaka. Scenario za seriju potpisuje Tatjana Pavišić, a režiju Vera Belogrlić. Glavne uloge tumačili su glumci Radmila Savićević i Žika Milenković, te deca iz dečje radio grupe Radio-televizije Srbije (RTS).

Grozdana Olujić je počasni građanin norveškog glavnog grada Osla, te nosilac danskog viteškog ordena Daneborg za zasluge u polju književnosti.

Bibliografija

Književni opus Grozdane Olujić je veoma raznolik i kreće se od romana do bajke i satire, preko eseja i recenzija, te prevodilačkih radova. Ovo su samo neke od njenih najznačajnijih knjiga:

• 1957. Izlet u nebo
• 1962. Glasam za ljubav
• 1964. Ne budi zaspale pse
• 1967. Divlje seme
• 1979. Sedefna ruža i druge bajke
• 1984. Nebeska reka i druge bajke
• 1984. Afrička ljubičice
• 1987. Zvezdane lutalice
• 1998. Mesečev cvet
• 2002. Svetlosna vrata, Kamen koji je leteo i druge bajke
• 2004. Snežni cvet i druge bajke
• 2007. Jastuk koji je pamtio snove i druge
• 2009. Glasovi u vetru
• 2017. Preživeti do sutra
• 2017. Bili su deca kao i ti