Gi de Mopasan (Guy de Maupassant)

Biografija

Anri Rene Alber Gi de Mopasan (Henri René Albert Guy de Maupassant) je bio francuski pisac. Rođen je 5. avgusta 1850. godine u Turvil sir Arke u Francuskoj. Preminuo je 6. jula 1893. godine u Parizu.

Zapamćen je kao vrsni pisac pripovetke i kao predstavnik naturalizma, koji je oslikavao ljudske sudbine i društvene tokove u često pesimističnom tonu.

Napisao je oko 300 pripovetki, šest romana, tri putopisne knjige i jedan volumen poezije. Njegova prva objavljena pripovetka „Dunda“ („Boule de Suif“, 1880. godine) smatra se remek-delom.

Poreklo, detinjstvo i obrazovanje

Gi de Mopasan je rođen u Francuskoj. Bio je prvi sin Laure Le Poateven (Laura Le Poittevin) i Gistava de Mopasana (Gustave de Maupassant), oboje iz buržoaskih porodica. Majka je potaknula njegovog oca, kada su se 1846. godine venčali, da upotrebljavaju obrazac „de Mopasan“ umesto „Mopasan“ kao svoje porodično prezime.

Kada je Mopasan imao 11 godina, a njegov brat Erve (Herve) pet, roditelji su im se rastali, pa su od tada živeli sa majkom. Ona je postala najuticajnija ličnost u životu mladog dečaka. Bila je načitana žena, izuzetno je volela klasičnu književnost, naročito Šekspira.

Do 13. godine Gi je srećno živeo sa svojom majkom, na obali u Etretau, gde je uživao u pecanju i igrama na otvorenom.

Kada je napunio 13 godina, majka ga je poslala u privatnu školu „Leroy-Petit“, bogosloviju u Ivetou, koju je ubrzo napustio, verovatno zbog toga što od najranijeg obrazovanja nije bio naklonjen religiji i njenim institucijama.

U jesen sledeće godine je prešao u Licej Pjer Kornej, gde se isticao kao dobar učenik, naročito u pisanju i analiziranju poezije, a takođe je pokazao interesovanje za pozorište i glumu.

Godine 1868., kada je imao 18 godina, spasao je poznatog pesnika Svinburna (Algernon Charles Swinburne) od utapanja na obali Etretata.

Koledž je završio 1870. godine, a sledeće godine se preselio u Pariz, gde se prijavio u vojsku, te je kao dobrovoljac učestvovao u Francusko – pruskom ratu. Veliki broj pripovetki ovog pisca temelji se na događajima iz rata i tragedije koje su tada snašle civilno stanovništvo.

Po završetku rata je u Parizu punih deset godina radio kao pomorski službenik. U to vreme jedina rekreacija bila mu je krstarenje Seni nedeljom i praznicima.

Gistav Flober (Gustave Flaubert), inače porodični prijatelj, mnogo se brinuo o njemu i uvodio ga u tokove novinarstva i književnosti.

U Floberovoj kući je upoznao Emila Zolu (Emile Zola) i ruskog romanopisca Ivana Turgenjeva (Ivan Sergejevič Turgenjev), kao i još mnogo pisaca naturalizma i realizma. Iako su ovi veliki pisci imali uticaj na Mopasanovo stvaralaštvo, ostao je prepoznatljiv kao autentičan autor.

Na svojim književnim počecima pisao je pesme i kratke drame.

Godine 1878. prebačen je u Ministarstvo javnog informisanja i postao dopisni urednik nekoliko vodećih novina kao što su „Le Figaro“, „Gil Blas“, „Le Gaulois“ i „Écho de Paris“. Slobodno vreme je provodio pišući romane i pripovetke.

Dve godine kasnije je objavio pripovetku koja se smatra njegovim prvim remek-delom, „Dunda“ („Boule de Suif“), kojom je postigao veliki uspeh. Flober ga je označio kao remek-delo koje će trajati. Bila je to prva Mopasanova kratka fikcija nastala tokom Francusko-pruskog rata i pruske okupacije Normandije.

Zaplet radnje ove pripovetke počinje kada se ugledni građani i aristokrate, dve opatice, jedan revolucionar i prostitutka okupljaju oko poštanske kočije i beže iz okupirane zone. Tipično za Mopasana, lik prostitutke je moralno najjači. Ona je spremna na žrtvu i borbu protiv okupatora, istinski je patriota. Ostali likovi su kukavice i oportunisti, kojima je prioritet lični interes.

Period od 1880. do 1891. godine bio je najplodniji period Mopasanovog života. Obogatio se zbog svog talenta i neumornog pisanja. Likovi u njegovim delima često gube želju za životom, čak iako poneki junak njegove priče i voli život, on postaje žrtva nesporazuma, kada ga zadese konfliktne životne okolnosti.

Neke od njegovih pripovedaka iz tog perioda su i: „Izlet u zemlju“, „Kukavica“, „Kremiranje“, „Napušten“, „Naglasak“, „Nakon“, „Starac“, „Avantura u Parizu“, „Na moru“, „Krevet 29“, „Berta“, „Usvojeni sin“, „Ukazanje“, „Umetnik“, „Barunica“, „Prosjak“, „Slepi čovek“, „Kolač“, „Dete“, „Krštenje“, „Kleopatra u Parizu“, „Otkriće“, „Vrata“, „Prijateljstvo“, „Strah“, „Fatalna žena“, „Prvi sneg“, „Ruka“, „Sreća“, „U proleće“, „Poljubac“, „Trajna ljubav“, „Legija časti“, „Zapisnik“, „Maska“, „Sastanak“, „Moja žena“, „Ogrlica“, „Starac“, „Na konju“, „Na reci“ i mnoge druge.

Mopasanove pripovetke su specifične po neobičnom toku radnje, preplavljene efektnim preokretima u kojima se pisac bavi raznolikim temama, neretko pišući o prostitutkama po čemu je ostao prepoznatljiv.

Iako je Mopasanovo stvaralaštvo dominantno realističnim temama, postoje i one koje su na ivici fantastičnog. Teme lišene realnosti vešto je ukomponovao ludilom koje je voleo da provlači kroz fabulu. Većina njegovih priča zasnovana je na pesimističnom raspoloženju.

Godine 1881. objavio je svoj prvi volumen kratkih pripovedaka naslova „Kuća Telijeovih“; postigao je dvanaest izdanja u roku od dve godine. Dve godine kasnije je završio svoj prvi roman „Jedan život“, od čega je 25 000 primeraka prodano u manje od godinu dana. Njegov drugi roman „Bel – Ami“, koji je izašao 1885. godine, imao je trideset i sedam štampanja u četiri meseca.

Mopasan je nastavio kvalitetno i učestalo pisanje. Sledio je po mnogima njegov najveći roman „Pjer i Žan“. Romanima je šire razrađivao zaplete iz pripovedaka.

Imao je urođenu averziju prema društvu, voleo je samoću i meditaciju. Putovao je po Alžiru, Italiji, Engleskoj, Velikoj Britaniji, Siciliji i sa svakog putovanja donosio napisano novo delo. Često je krstario svojom privatnom jahtom „Bel- Ami“, koju je nazvao po romanu.

Samački život nije stao na put brojnim prijateljstvima sa književnicima njegovog vremena: Aleksandar Dima Sin (Alexandre Dumas), koji je imao očinsku naklonost prema njemu; u E le Benu je upoznao filozofa i istoričara Ipotita Tena (Hippolyte Taine).

Mopasan je takođe pisao pod nekoliko pseudonima: Joseph Pruniera, Guy de Valmont i Maufrigneuse (koje je koristio od 1881. do 1885. godine).

U kasnijim godinama kod Mopasana se javlja učestala želja za samoćom. Sve više postaje opsednut strahom od smrti i raznim paranojama, zajedno sa simptomima sifilisa iz mladosti.

Razum je potpuno izgubio 1891. godine, a umro je posle dve godine u duševnoj bolnici, nešto malo pre 43. rođendana. Sahranjen je na groblju Monparnas u Parizu.

Izreke i citati

„Ko ne ceni sebe, taj je nesrećan, a ko se precenjuje, taj je glup“.

„Bolje je biti nesrećan u ljubavi nego nesrećan u braku, ali ima ljudi koji imaju oboje“.

„Ljubav je kratka reč, ali u sebi sadrži sve: ona znači telo, dušu, život, celo biće“.

„Naš um je savršeniji od svemira: on daje život čak i onima koji više ne postoje“.

„Ponekad čovek plače za izgubljenim iluzijama sa istom takvom žalošću kao za umrlima“.

„Realista će, ukoliko je umetnik, nastojati, ne da nam da sliku života, nego da nam da viziju života koja će biti potpunija, jača i uverljivija od same stvarnosti“.

Bibliografija

Romani

• „Jedan život“ („Une Vie“, 1883. godine)
• „Bel – Ami“ („Bel-Ami“, 1885. godine)
• „Posle ljubavi“ („Mont-Oriol“, 1887. godine)
• „Pjer i Žan“ („Pierre et Jean“, 1888. godine)
• „Jaka kao smrt“ („Fort comme la mort“, 1889. godine)
• „Naše srce“ („Notre Coeur, 1890. godine)

Zbirke pripovedaka

• „Večeri u Medanu“ („Les Soirées de Médan“, 1880. godine)
• „Kuća Telijeovih“ („La Maison Tellier“, 1881. godine)
• „Mademoiselle Fifi“ (1883. godine)
• „Lovačke pripovesti“ („Contes de la Bécasse“, 1883. godine)
• „Gospođica Harriet (1884. godine)
• „Sestre Rondoli“ („Les Sœurs Rondoli“, 1884. godine)
• „Mesečina“ („Clair de lune“, 1884. godine)
• „Yvette“ (1884. godine)
• „Priče o danu i noći“ („Contes du jour i de la nuit“, 1885. godine)
• „Monsieur roditelj“ (1886. godine)
• „La Petite Roque“ (1886. godine)
• „Toine“ (1886. godine)
• „Le Horla“ (1887. godine)
• „Ruža gospođe Husson“ („Le Rosier de Madame Husson“, 1888. godine)
• „Leva ruka“ („La Main gauche, 1889. godine)
• „Beskorisna lepota“ („L’Inutile Beauté“, 1890. godine)

Putopisi

• „Na suncu“ („Au soleil“, 1884. godine)
• „Na vodi“ („Sur l’Eau, 1888. godine)
• „Večni život“ („La Vie errante“, 1890. godine)

Poezija

• „Des Vers“ (1880. godine)

Reference

• http://www.alalettre.com/maupassant-bio.php
• https://www.britannica.com/biography/Guy-de-Maupassant
• https://www.dictionary.com/browse/maupassant