Franc Kafka

Biografija

Franc Kafka je češki pisac jevrejskog porekla. Smatra se jednim od najvećih pisaca 20. veka. Rođen je u Pragu 3. jula 1883. godine. Preminuo je 3. juna 1924. godine u sanatorijumu Kirling blizu Beča. Pripadao je avangardnom stilu pisanja, pravcu iz srednje faze modernizma.

U delima je tematizovao alijenacije ličnosti, misticizam, brutalnost i sukobe različitih ličnosti. Najpoznatija njegova dela su romani „Proces“ i Dvorac“, te pripovetka „Preobražaj“.

Pisao je pripovetke, romane, dnevnike, aforizme, i pisma. Sve ove književne vrste sjedinio je kroz tematski spiritualno iskustvo.

Porodica i obrazovanje

Franc Kafka je rođen u Pragu, tadašnjoj Austro-Ugarskoj monarhiji, u bogatoj jevrejskoj porodici. Njegov otac Herman Kafka (Hermann Kafka) je bio izuzetno strog, opisivan kao tiranski tip ličnosti. Njegova majka se zvala Juli (Julie).

U Kafkinoj porodici govorio se nemački jezik, pod uticajem jidiša. Trudili su se da govore nemačkim književnim jezikom zato što se nemački jezik smatrao sredstvom društvenog napretka.

U porodici je rođeno šestoro dece. Franc Kafka je prvorođeno dete. Imao je tri sestre koje su se zvale Gabrijela (Gabriele), Valerija (Valerie) i Otilija (Ottilie). Dva brata, Gjorg (Georg) i Hajnrih (Heinrich) umrli su još kao deca.

Roditelji su mnogo radili. Za vreme sedmičnih radnih dana nisu bili prisutni u porodičnoj kući. Decu su vaspitavale brojne guvernante, budući da su se otac i majka bavili porodičnim poslom.

Kafka se zbog roditeljskog odsustva često osećao usamljeno. Od najranijih dana života imao je velikih problema s ocem. Očev strogi pristup uticao je, kako na Kafkin život, tako i na njegovu karijeru pisca. Za razliku od oca, Kafkina majka bila je stidljiva i povučena.

Kafka je od svoje šeste do devete godine pohađao Nemačku školu za dečake (Deutsche Knabenschule). Njegov autoritativni otac nametnuo je izbor ove škole. Kafka je dosta učio o svom jevrejskom poreklu. Nije voleo da posećuje sinagogu, pa je to činio samo tokom najvećih jevrejskih praznika.

Godine 1893. upisao je njemačku gimnaziju (Altstädter Deutsches Gymnasium). Bila je to stroga orijentalno-klasična škola, gde je nastavni proces tekao na nemačkom jeziku. Gimnaziju je pohađao osam godina, s izuzetnim uspehom. Maturirao je 1901. godine, ali je uporedo usavršavao i češki jezik.

Najpre je upisao studije hemije na Univerzitetu u Pragu, ali se za kratko vreme prepisao na studije prava. Iako se nije pronašao ni u polju prava, otac je bio jako zadovoljan ovim njegovim odabirom.

U isto vreme neumorno je pohađao predavanja iz istorije umetnosti. Bio je redovan član studentskog kluba „Čitalački i nastavni klub nemačkih studenata“ (Lese- und Redehalle der Deutschen Studenten). U klubu su organizovani različiti književni događaji. Kafka je zahvaljujući društvenoj angažovanosti sklopio razna prijateljstva sa mnogim umetnicima svoga vremena.

Među brojnim tadašnjim poznanstvima najznačajnije je ono sa kolegom Maksom Brodom (Max Brod), sa kojim je ostvario doživotno prijateljstvo. Brod je uvideo Kafkinu inteligenciju. On je znao da se iza Kafkine sramežljivosti krije dubokoumna ličnost.

Kafka je bio strastveni čitalac. Pročitao je „Protagoru“ na izvornom jeziku, kao i Flaubertova djela na francuskom. Obožavao je pisce kao što su Fjodor Dostojevski, Franc Grilparcer i Hanrih fon Klajst. Između ostalog, mnogo je voleo češku književnost.

Godine 1906. Kafka je diplomirao i dobio zvanje doktora pravnih nauka. Narednu godinu je volontirao kao pripravnik na građanskom i krivičnom sudu.

Privatni život

Prema navodima najboljeg prijatelja Broda, Kafka je imao izraženu seksualnu želju. Bio je čest gost u bordelima. Intimne odnose imao je sa velikim brojem žena.

Brodovu rođaku Felice Bauer je upoznao 1912. godine u Berlinu. Ona je radila u diskografskoj kompaniji. Na prvi pogled nije ga se nešto posebno dojmila, ali po zapisima iz Kafkinog dnevnika, na drugi je imao nesalomljivo mišljenje o njoj.

Ostvarili su ljubavnu vezu koja se uglavnom svodila na pisanje pisama. Viđali su se povremeno, a zabeleženo je da su se dva puta zaručili. Oba puta Kafka je prekinuo zaruke.

Kafkina pisma upućena zaručnici objavljena su u vidu zbirke „Pisma Felice“. Treći put je bio zaručen sa hotelskom sobaricom Juli Voricek (Julie Wohryzek).

Prema nekim izvorima, Kafka je imao sina sa prijateljicom zaručnice Felice Bauer, koja se zvala Margarete Bloh (Margarethe Bloch). Dete je rođeno 1914., a umrlo 1921. godine. Međutim, ne postoje dokazi o Kafkinom očinstvu.

Na seosko imanje je otišao kada je saznao da boluje od tuberkuloze. Bilo je to u avgustu 1917. godine. Seoska atmosfera mu je godila do te mere, da je ovaj period opisivao kao najbolje provedeno vreme u čitavom životu. Vreme je posvetio odmaranju i pisanju.

Novu ljubavnu vezu ostvario je 1920. godine sa Milenom Jesenskom (Milena Jesenska). Ona je bila češka novinarka i spisateljica.

Budući da je Kafka voleo dopisivanje, sigurno da je opis karijere nove ljubavnice tome pogodovao. Učestalo su se dopisivali, a pisma koja je poslao Mileni objavljena su pod naslovom „Pisma Mileni“.

Njegova sledeća ljubavnica se zvala Dora (Dora Diamant). Zbog nje se preselio u Berlin. Ova selidba, iako kratkog veka, mnogo je pogodovala njegovoj književnoj karijeri, jer se nakratko oslobodio strogog porodičnog uticaja.

Imao je iracionalne strahove o ličnoj psihičkoj i fizičkoj odbojnosti. Bio je staložen i tih, ali očigledno inteligentan, sa primetnim smislom za humor. Bio je zgodan, njegova pojava nije ostavljala ljude ravnodušnim.

Najbolji prijatelji su isticali njegovu realističnu sposobnost detaljnog opisivanja određene situacije. Strastveno je recitovao, a prilikom toga, svi prisutni su toliko uživali, da su uvek priželjkivali više. Za Kafkine najznačajnije osobine smatrale su se savesnost i istinoljubivost.

Uživao je u raznim oblicima fizičke aktivnosti. Redovno se bavio plivanjem, ronjenjem i biciklizmom. Vikende je provodio u dugim šetnjama.

Pokazivao je veliko interesovanje za alternativnu medicinu, obrazovni sistem metode Montesori, kao i mnoge tehničke inovacije u njegovom vremenu, od koji se izdvajaju film i avioni.

Najviše od svega voleo je tišinu tokom pisanja. Neki su smatrali da boluje od shizoidnog poremećaja ličnosti, sudeći prema stilu pisanja u mnogim njegovim delima.

Kafka se nikada nije oženio, ali je jako cenio brak kao instituciju. Prema nekim lekarima, bolovao je od atipičnog oblika anoreksije. Godine 1912. razmišljao je o samoubistvu.

Poslovni život

Kafka je prvi posao dobio 1907. godine u italijanskoj osiguravajućoj kući „Assicurazioni Generali“. Na ovom poslu radio je godinu dana.

Najnezadovoljniji je bio zbog dugotrajnog radnog vremena, koje ga je sprečavalo u pisanju. Radno vreme u trajanju od jedanaest sati primoralo ga je da piše noću, što ga je iscrpljivalo. Zbog toga je 1908. godine dao otkaz.

Više vremena za pisanje imao je kada se 1908. zaposlio u Institutu za radničko osiguranje od povreda Kraljevine Češke. Radio je na istraživanju i proceni povreda industrijskih radnika.

Kafka nije uživao u ovom poslu, ali je ostao na njemu jer mu je omogućavao plaćanje računa. U poslu je napredovao, pa je pisao izveštaje i rešenja apela raznih biznismena u vezi osiguranja. U kasnijim godinama zbog bolesti je morao često na bolovanje, a bolest je stala na put i pisanju.

Godine 1911. Kafka je postao partner u praškoj fabrici azbesta „Prager Asbestwerke Hermann & Co“. Iako u početku entuzijasta, vrlo brzo je zanemarivao posao u firmi jer mu je ponovo nedostajalo slobodno vreme za pisanje.

Strastveno se zainteresovao za jevrejsko pozorište, a skoro većinu 1911. godine posvetio je proučavanju jidiša i jevrejske književnosti. U ovom periodu postao je vegetarijanac.

Poziv za vojsku dobio je 1915. godine. Odsustvo iz vojske dobio je zahvaljujući svojim poslodavcima, jer je Kafka bio na poslovima koji su se smatrali esencijalnim za državu. Iako je u kasnijem periodu pokušavao pristupiti vojsci, u tome su ga sprečili zdravstveni problemi.

Karijera pisca

U mnogim Kafkinim romanima i pripovetkama prikazana je siva svakodnevnica u vidu alogične stvarnosti prožete stalnom strepnjom.

Njegovi likovi su progonjeni raznim osećajima krivice, često su zbunjeni i dezorijentisani. Njihova realnost je po svemu bliža snu, nego stvarnosti. Slika pojedinca koji se oseća bespomoćno naspram sila birokratskog aparata učinila je Kafkinu prozu jako popularnu i uticajnu nakon Drugog svetskog rata, pa do danas.

Analizom Kafkinih pisama uočena je dominantna nesigurnost praćena psihoanalitičkim kompleksima. U objavljenoj knjizi „Plava beležnica“ vidljiva je njegova opsednutost spiritualnim segmentom u čoveku.

Kafkina dela su jednako hvaljena od kritike i čitalačke publike. Neki su ga stavljali na sami vrh pisaca 20. veka. Njegovo stvaralaštvo osvežilo je svetsku književnost, samim tim što je Kafka pisao na drugačiji način.

Prisiljavao je čitaoce da ponovo čitaju njegova dela. Između ostalih, hvalili su ga Vistan Hju Odn (Wystan Hugh Auden), Vladimir Nabokov, Gabrijel Garsija Markes (Gabriel García Márquez).

Analiza Kafkine literature omogućava različite interpretacije. Razni kritičari su ga svrstavali u različite pravce, dok su neki objašnjavali da se njegovo stvaralaštvo ne može svrstati ni u jedan književni pravac.

Neki su smatrali da su se pojedina njegova dela shvatala preozbiljno, te da su ona u svojoj srži dosta veselija, nego se to na prvi pogled čini.

Sva objavljena Kafkina dela pisana su na nemačkom jeziku. Malo je radova izdao za vreme svog života, a i to malo, nije privuklo veliku pažnju. Književnu slavu stekao je posthumno.

Veliki književni uzor bio mu je nemački pisac  Hajnrih fon Klajst (Heinrich von Kleist). Većinu svojih dela u rukopisu, kao i mnoge skice, sam je uništio tako što ih je zapalio.

Bio izuzetno plodan kada je u pitanju pisanje pripovetki i kratkih priča. Neka od njegovih kraćih dela su „Preobražaj“, „U kažnjeničkoj koloniji“, „Presuda“, „Odustani!“, „Prometej“, „Mala basna“, „Opis jedne borbe“.

Pripovetka „Preobražaj“ objavljena je 1915. godine, spada u Kafkina najbolja dela magijskog realizma. Glavni lik se jedno jutro budi su svom krevetu preobražen u velikog žohara.

Priča prati njegovo propadanje, alijenaciju od okoline, porodice i na kraju ličnog života. Ova pripojetka, obilata metaforom i simbolikom, svrstava se u red najboljih književnih dela 20. veka.

Kako se zna da je 90 odsto svog književnog opusa spalio, tako se zna da ni jedan roman nije dovršio. „Proces“ je njegov najpoznatiji i najuticajniji roman.

Glavni junak je bankarski službenik. Jedno jutro ga iznenada hapse i optužuju od strane nepoznate vlasti, a sve zbog zločina koji nije jasan ni njemu, a ni čitaocima romana. Upada u nejasne situacije, a pomoć dobija od pogrešnih ljudi. Ni ovaj Kafkin roman nije dovršen.

Prema pojedinim kritičarima najbolji njegov roman je „Dvorac“. Radnja ovog mračnog i na segmente nadrealnog romana zasnovana je na alijenaciji, beskorisnim pokušajima u borbi za vlast i birokratiji.

Mnoge Kafkine priče objavljivane su u književnim časopisima. Sva svoja dela, osetivši skoru nadolazeću smrt, ostavio je svom najboljem prijatelju Maksu Brodu.

Zamolio je prijatelja da ih sve uništi nakon njegove smrti. Brod nije poslušao Kafkine instrukcije, nego je njegova dela objavljivao u periodu od 1925. do 1935. godine. Tek tada su Kafkina dela počela da privlače pažnju javnosti.

On često nije pisao dela hronološki. Nekad je počinjao pisanje knjige od sredine, a ponekad od kraja prema početku. Kako bi objavio Kafkine radove, Brod je mnoga od njih dovršio.

Kraj života i smrt

Kafka se u martu 1924. godine iz Berlina vratio u Prag kako bi se lečio od tuberkuloze. Bolest u poodmaklom stadijumu prikovala ga je za krevet. U tako nemoćnom stanju za njega su se brinuli neki od članova njegove porodice, a najviše sestra Otilija.

U aprilu iste godine odveden je u sanatorijum, gde je i umro 3. juna 1924. godine. Sahranjen je 11. juna 1924. godine u Pragu, na Novom jevrejskom groblju.

Bibliografija

Romani, priče i pripovetke

„Preobrazba“ (Die Verwandlung; 1915. godine)

„Umetnik u gladovanju“ (Ein Hungerkünstler; 1922. godine)

„Proces“ (Der Prozeß; 1925. godine)

„Zamak“ (Das Schloß; 1926. godine)

„Amerika“ (1927. godine)

Dnevnici i beležnice:

„Dnevnici Franca Kafke“

Pisma

„Pisma za Felice“

„Pisma za Otlu“

„Pisma za Milenu“

„Pisma porodici, prijateljima i izdavačima“