Ferenc Molnar

Biografija

Ferenc Nojman (Ferenc Neumann), poznatiji kao Ferenc Molnar (Ferenc Molnár) je bio mađarski književnik. Rođen je 12. januara 1878. godine u Budimpešti. Preminuo je 1. aprila 1952. godine u Njujorku.

Molnar je pisao pesme, romane i drame, a najpoznatiji je po svojim kontroverznim pozorišnim komadima.

Iako se njegova dela ne mogu svrstati u neki određeni žanr, u njima se oseća uticaj naturalizma, neoromantizma, ekspresionizma, te čak i frojdovskih psihoanalitičkih koncepata.

Zato se mnogi slažu da je kombinujući realističku tradiciju Mađarske iz koje potiče sa kulturnim obrascem koji je usvojio na zapadu, Molnar stvorio jedinstvena dela. Po vlastitom priznanju počeo je da piše kako bi lična iskustva pretvorio u literarna umetnička dela.

Kao romanopisac najpoznatiji je po romanu „Dečaci Pavlove ulice“ („A Pál utcai fiúk“), koji govori o sukobu dve protivničke bande sa ulica Budimpešte. Delo je prevedeno na 14 jezika, te priređeno za film i pozorište.

Mnogi književni kritičari ga smatraju remek-delom. Međutim, ipak ga je pozorišna verzija učinila veoma popularnim širom sveta.

Drame „Liliom“, „Labud“ i „Čuvar“ dobile su status klasika. U Molnarovim delima oseća se uticaj Oskara Vajlda (Oscar Wilde), Džordža Bernarda Šoa (George Bernard Shaw) i Gerharta Hauptmana (Gerhart Hauptmann).

Kako bi izbegao nacistički progon i torturu početkom Drugog svetskog rata emigrirao je u Ameriku gde su njegova dela naišla na podršku, a njegov uspeh inspirisao je mnoge mađarske dramaturge poput Elemira Baroša (Elemér Boross), Lasla Fodora (László Fodor), Lajoša Biroa (Lajos Biró), Lasla Bušu-Feketija (László Bús-Fekete), Erna Vajda (Ernö Vajda), Atilu Orboka (Attila Orbók) i Imrea Foldeša (Imre Földes).

Detinjstvo i obrazovanje

Ferenc Molnar je rođen kao Ferenc Nojman 1878. godine u Budimpešti. Njegov otac doktor Mor Nojman je bio cenjeni gastroenterolog. Njegova majka se zvala Jozefa Volfiš Nojman (Jozefa Wallfisch).

Godinu dana pre Ferencovog rođenja Mor i Jozefa su izgubili sina, pa je atmosfera u njihovoj kući, uprkos raskoši, bila veoma tiha i mračna.

Godine 1887. upisao je gimnaziju u Miškolcu, na severu Mađarske. Tu je učio strane jezike, te počeo da obilikuje svoj književni stil.

Sa 14 godina je osnovao list „Haladás“ koji je prodat u četiri primerka. Međutim, slab tiraž ga nije pokolebao, pa je ubrzo pokrenuo drugi koji je nazvao „Életképek“. Ovaj put prodao je 20 primeraka.

U podrumu kuće njegovog prijatelja Molnar je postavio svoju prvu dramu. Drama se zvala „Kék barlang“ („Plava pećina“), a scenario, režiju i kostimografiju potpisuje sam pisac.

Po završetku srednje škole upisao je pravo na univerzitetu u Budimpešti, ali ubrzo je otac želeći da dobije što kvalitetnije obrazovanje odlučio da  treba da nastavi studije na univerzitetu u Ženevi.

U Švajcarskoj je počeo da piše sve češće i sve više, šaljući svoje tekstove različitim listovima. U tom periodu napisao je kratku novelu pod naslovom „Mandolina“.

Otputovao je u Pariz gde su ga oduševile građevine, bulevari, ulice, ali i pozorišne predstave koje je tamo pogledao. Drame Žorža Bataja (Georges Albert Maurice Victor Bataille) i Stiva Kapusa (Stephen Allan „Steve“ Capus) uveliko su uticale na njegov stil.

Molnar je 1896. godine napustio advokatsku praksu, te počeo da radi kao novinar. Pokrivao je različite teme, ali su njegova specijalnost bila suđenja koja je pratio za list „Vészi’s Budapesti Napló“.

Tokom Prvog svetskog rata je radio kao ratni dopisnik, a svoja iskusta kasnije je opisao u delu „Promišljanja ratnog dopisnika“.

Književna i pozorišna karijera

Godine 1901. Molnar je objavio svoj prvi roman pod naslovom „Az éhes város“ („Gladni grad“, prim prev.) To je svojevrsni ekspoze o zlu koje nosi novac iz vizure mladog idealističkog novinara, a kojim je privukao pažnju čitalaca na svoj rad.

Narednih godina pisao je pozorišne komade, te bio na dobrom putu da postane poznat širom sveta.

Prve drame pisao je pod uticajem novinarskog rada. Napisao je komedije „A doctor úr“ („Advokat“, prim. prev) i „Joši“ („Józsi“) u kojima su glavni likovi bogati razmaženi dečaci. Obe drame su objavljene u vidu crtica u novinama tako da je publika koja nije volela pozorište mogla da se upozna sa Molnarovim radom.

Njegova dela su uglavnom inspirisana njegovim privatnim životom. Nakon što se razveo od prve supruge Margit Vesi (Margit Vészi), započeo je tajnu vezu sa poznatom mađarskom glumicom Irin Sejći (Irén Szécsi) koja je u to vreme bila udata za bogatog industrijalca.

Neka od njegovih najpopularnijih dela nastala su upravo u to vreme. Godine 1907. objavio je dramu „Az ördög“ („Đavo“) kojom je želeo da izazove Irin da ostavi svog supruga.

Predstava mu je donela međunarodnu popularnost, a postavljena je u pozorištima u Njujorku i širom Evrope. Američki režiser mađarskog porekla Majkl Kurtiz (Michael Curtiz) je nekoliko godina kasnije napravio vrlo uspešnu adaptaciju Molnarove drame.

Iste, 1907. godine u knjižarama su se našle još tri knjige za decu i mlade, uključujući i onu najpoznatiju „Dečaci Pavlove ulice“.

Iako je predstava „Liliom“ u celoj Evopi doživela gromoglasne aplauze, premijera u Budimpešti bila je veliki fijasko. Ipak, to je postala njegova najpoznatija drama koju su Ričard Rodžers (Richard Rodgers) i Oskar Hamerstajn Drugi (Oscar Hammerstein II) preradili u veoma uspešan mjuzikl pod naslovom „Karusel“ („Carusel“).

Godine 1910. Molnar je objavio drame „Čuvar“ („A Testőr“) i „Vuk“ („A Farkas“). Američki rediteljski  i glumački duo Alfred Lint (Alfred Lunt) i Lin Fontejn (Lynn Fontanne) su 1931. veoma uspešno odigrali glavne uloge u filmskoj adaptaciji drame „Čuvar“.

Kada je Irin okončala njihovu aferu i vratila se svom suprugu Molnar je upao u tešku depresiju. Počeo je da pije, a 1911. godine pokušao je da se ubije.

Nakon toga je otputovao na rehabilitaciju u Austriju gde je ponovo počeo da piše. U periodu od 1910. do 1914. godine je objavio četiri zbirke eseja i više od trideset prevoda francuskih drama. Pisanje je bilo njegov eliksir i spas od brojnih i učestalih turbulencija i komplikacija tokom života.

Početkom Drugog svetskog rata je kao Jevrej doživeo brojne neugodnosti, pa je odlučio da emigrira u Sjedinjene Američke Države.

Od 12. januara 1940. godine, pa sve do smrti živeo je u sobi hotela „Plaza“ u Njujorku. Godine 1943. pretrpeo je težak srčani udar zbog koga je morao da prestane da radi.

Nakon okončanja Drugog svetskog rata objavio je roman „Isten veled szivem“ („Zbogom srce“, prim. prev).

Saznavši za sudbinu njegovih prijatelja i kolega Jevreja postao je istovremeno besan i depresivan, a njegov karakter se potpuno promenio. Od čoveka koji je voleo ljude i uspešno sarađivao s njima, postao je turoban mizantrop.

Godine 1947. njegova sekretarica i dugogodišnja saradnica Vanda Barta (Wanda Bartha) je počinila samoubistvo, što je dodatno pogodilo ionako krhku psihu mađarskog pisca. U čast njenog prijateljstva i odanosti napisao je svoje najtragičnije delo „Pratilac u egzilu“ („Companion in Exile“).

Sve rukopise, materijale i članke koje je Vanda sakupljala o njemu poklonio je njujorškoj biblioteci. Oboleo je od raka, a preminuo je 1. aprila 1952. godine u bolnici u Njujorku. Sahrani su prisustvovali samo njegova supruga Lili Darvas (Lilli Darvas) i nekoliko bliskih prijatelja.

Molnar je iza sebe ostavio mnoga značajna dela, ali i mnoge rukopise i nezavršene radove koji nisu ugledali svetlo dana za njegovog života.

Danas se smatra jednim od najznačajnijih mađarskih pisaca. Njegovi romani i drame deo su antologija, udžbenika i obavezne školske lektire.

Glavne likove njegovih romana su na filmskom platnu igrale velike zvezde poput Sofije Loren (Sophia Loren), Džejmsa Kanija (James Cagney), Horca Buholca (Horst Buchholz) i drugih.

Bibliografija

Romani, pripovetke i eseji

• 1898. Magdolna
• 1901. Az éhes város
• 1901. Egy gazdátlan csónak története
• 1907. A Pál utcai fiúk
• 1908. Rabok
• 1908. Muzsika
• 1916. Egy haditudósitó naplója
• 1917. Az aruvimi erdo titka
• 1918. Széntovajok
• 1918. Andor
• 1938. A zöld huszár
• 1945. Isten veled szivem
• 1950. Útitárs a száműzetésben – Jegyzetek egy önéletrajzhoz
• 1952. A Dohány-utca és a Körút-sarok

Pozorišne predstave

• 1902. A Doktor úr
• 1904. Józsi és egyéb kis komédiák
• 1907. Az ördög
• 1909. Liliom
• 1910. A Testőr
• 1912. A Farkas
• 1916. Úri divat
• 1916. A fehér felhő
• 1916. Farsang
• 1920. A hattyú
• 1921. Színház: Előjáték Lear királyhoz, Marsall, Az ibolya
• 1922. Égi és földi szerelem
• 1823. A vörös malom
• 1924. Az üvegcipő
• 1926. Játék a kastélyban
• 1926. Riviera
• 1928. Olympia
• 1929. Egy, kettő, három
• 1930. A jó tündér
• 1931. Valaki
• 1932. Harmónia
• 1935. Nagy szerelem
• 1937. Delila
• 1949. Panoptikum

Filmovi

• 1947. I’ll Be Yours
• 1948. The Guardsman
• 1954. Spiel im Schloß
• 1955. Liliom
• 1956. Öl und Champagner
• 1956. The Good Fairy
• 1957. Spiel im Schloß
• 1957/I Die Fee
• 1957/II Die Fee
• 1958. Panoptikum
• 1959. Spiel im Schloß
• 1962. Menyegzö
• 1963. Liliom
• 1965. Panoptikum
• 1967. Das Veilchen
• 1967. Carousel
• 1968. Der Feldmarschall
• 1968. Das Veilchen
• 1969. Die Fee
• 1969. Das Lamm
• 1970. Pesti erkölcsök
• 1971. Liliom
• 1971. Die Zuckerbäckerin
• 1971. Csendélet
• 1972. Spiel der Herzen
• 1975. Valaki
• 1979. Das Veilchen
• 1980. Die Fee
• 1981. A farkas
• 1983. Ki ismeri öket, a nöket?
• 1984. Csendélet
• 1985. Spiel im Schloß
• 1993. Az ibolya
• 1998. Három szerelem
• 2003. I ragazzi della via Pál
• 2005. A Pál utcai fiúk
• 2009. Az Ördög