Džonatan Svift (Jonathan Swift)

Biografija

Džonatan Svift (Jonathan Swift) je bio irski satiričar, esejista, pesnik, pisac pamfleta i političar. Rođen je u Dablinu 30. novembra 1667. godine, a preminuo 19. oktobra 1745. godine u rodnom gradu.

Njegova najpoznatija dela su „Argument protiv ukidanja hrišćanstva“ („An Argument Against Abolishing Christianity“) iz 1712. godine, „Guliverova putovanja“ („Gulliver’s Travels“) iz 1726. godine i „Skroman predlog“ („A Modest Proposal“) iz 1729. godine.

Enciklopedija „Britanika“ („Britannica“) ga je proglasila najznačajnijim proznim satiričarom na engleskom jeziku.

Veći deo svojih dela objavio je pod pseudonima Lemjuel Guliver (Lemuel Gulliver), Ajzak Bikerstaf (Isaac Bickerstaff) i M.B. Drapier (M.B. Drapier). Njegov ironičan stil pisanja, naročito u delu „Skroman predlog“ uvodi u književnost novu vrstu satire, nazvanu „sviftovska satira“.

Detinjstvo i mladost

Džonatan Svift je rođen 1667. godine u Dablinu, kao drugo dete Džonatana Svifta (Jonathan Swift) i Abigejl Erik (Abigail Erick Swift).

Svift stariji je poreklom iz sela Gudrič nedaleko od Herefordšira, ali je zajedno sa bratom potražio sreću u Irskoj nakon što je imanje gde su živeli potpuno srušeno tokom Građanskog rata.

I Abigejl je poreklom iz Engleske. Sviftov otac je preminuo u Dablinu sedam meseci pre piščevog rođenja. Oboleo je od sifilisa, a do kraja života je tvrdio da se zarazio od prljavih plahti u pansionima dok je putovao izvan grada.

Kao jednogodišnjaka dojilja ga je odvela u Englesku. U Irsku se vratio dve godine kasnije. Pošto je majka vrlo brzo nakon njegovog rođenja otputovala u Englesku, Džonatan je odrastao sa stricem Godvinom Sviftom (Godwin Swift).

Pohađao je Koledž Kilkeni (Kilkenny College), a maturirao 1682. godine. Iste godine upisao je Koledž Triniti (Trinity College) na Univerzitetu u Dablinu. Učio je istoriju, logiku i filozofiju, ali nije bio naročito dobar student. Diplomirao je 1686. godine.

Život u Engleskoj

Dok je pripremao magistarski rad, Irsku je zahvatila Slavna revolucija, pa je 1688. godine morao da odseli u Englesku, gde mu je majka pomogla da nađe posao sekretara engleskog diplomate Vilijama Templa (Sir William Temple).

Kada se Templ povukao na selo da uređuje vrt i piše memoare, Sviftu su povereni ozbiljni zadaci. U to vreme je upoznao princa Vilijama Trećeg (William III) koji ga je poslao u London kako bi isposlovao stvaranje trodomne skupštine.

U Londonu je upoznao Ester Džonson (Esther Johnson) osmogodišnju ćerku udovice Džonson. Ubrzo je postao njen učitelj, a dao joj je i nadimak Stela (Stella). Džonatan i Stela su ostali bliski prijatelji do kraja života.

Svift je 1690. godine otputovao u Irsku, ali se zbog čestih vrtoglavica vratio u Englesku. Bolest od koje je patio tokom celog života danas se naziva Menijerova bolest. Ipak, to ga nije sprečilo da 1692. godine magistrira na Oksfordu (Oxford).

U nameri da se „otrgne“ od Templovog patronata i sam nešto postigne, odlučio je da postane sveštenik u Irskoj crkvi. 1694. godine dobio je parohiju u mestu Kilrot. Međutim, ispostavilo se da Sviftu nije prijao život u maloj, izolovanoj zajednici, daleko od centara uticaja i moći.

U Kilrotu je upoznao Džejn Varning (Jane Warning) koju je zvao Varina, sestru starog školskog drugara. U pismu koje joj je poslao pitao ju je da se uda za njega, a ako ne pristane da će otići u Irsku i nikada se više neće vratiti.

Iako je Džejn odbila prosidbu, Svift nije otišao u Irsku kako je „zapretio“, nego ponovo u Englesku kod Templa, gde je ostao sve do njegove smrti.

Kada je njegov zaštitnik preminuo Džonatan je dobio zadatak da pripremi njegove memoare i prepiske za objavljivanje.

U to vreme počeo je da piše satiru „The Battle of the Books“, kao odgovor na Templov esej o antičkom i modernom učenju. Satira je objavljena tek 1704. godine.

Ipak, Templova smrt ga je duboko razočarala, te je jednom zapisao da je sve što je dobro i ljubazno u ljudskom rodu umrlo zajedno s njim.

Nastavio je da piše njegove memoare u nadi će neko prepoznati njegov rad, te da će zavrediti dobar položaj u engleskom društvu.

Na žalost, njegovi radovi doneli su mu neprijateljstvo sa Templovim prijateljima i članovima porodice, koji su smatrali da je u memoarima otkrio previše intimne detalje o njihovim životima.

Povratak u Irsku

Nakon neslavnog pokušaja da stupi u kontakt sa kraljem Vilijamom morao da se zadovolji pozicijom sekretara pravnika u Irskoj. Međutim, kada je stigao u Irsku saznao je da je ta pozicija već dodeljena nekom drugom.

Dobio je parohiju u mestu nedaleko od Dablina, gde je imao mnogo vremena da uređuje baštu i obnovi parohijski dom.

Narednih deset godina radio je kao vikar, a često je putovao u Dablin i London. Godine 1701. je anonimno objavio pamflet „Diskusija o rivalstvu i nesuglasicama između Atine i Rima“ („A Discourse on the Contests and Dissentions in Athens and Rome“).

U Trimu, na severozapadu Irske napisao je većinu svojih dela. Godine 1702. dobio je počasni doktorat Triniti Koledža iz Dablina, te je istog proleće otputovao u Englesku.

U oktobru se vratio u društvu Stele Džonson koja je tada imala dvadeset godina. Mnogo se polemisalo o njihovom odnosu. Neki su čak tvrdili da su se tajno venčali 1716. godine, ali niko od njihovih bližnjih nije potvrdio tu informaciju.

Štaviše, kada je njihov zajednički prijatelj Vilijam Tisdal (William Tisdall) pisao Sviftu da bi želeo da zaprosi Stelu, on ga je od toga odgovorio. Tada je njihov odnos uveliko zahladio.

Tih godina objavio je dva dela „Priča o Tabu“ („A Tale of a Tub“) i „Bitka za knjige“ (The Battle of the Books“). Ovi eseji doživeli su veliki uspeh, te vodili ostvarenju Sviftovog sna da postane pisac.

Godine 1713. zajedno sa dugogodišnjim prijateljima, takođe književnicima Aleksandrom Poupom (Alexander Pope), Džonom Gejom (John Gay) i Džonom Arbuthotom (John Arbuthnot) osnovao je Klub „Scriblerus“.

Politika

U periodu od 1707. do 1710. aktivno je učestvovao u političkom životu. Tražio je od Vigove administracije da pomogne svešteničkom staležu u Irskoj, po uzoru na ono što su imali sveštenici u Engleskoj. Više razumevanja dobio je od opozicije.

Kada su 1710. godine Torijevci došli na vlast dali su mu posao urednika u listu „The Examiner“, kako bi na taj način „progurao“ svoju ideju.

Sledeće godine je objavio politički pamflet „The Conduct of the Allies“ („Ponašanje saveznika“, prim. prev) u kome  je oštro kritikovao odlazeću vladu zbog nesposobnosti da okonča rat sa Francuskom.

U međuvremenu, dolazeća Torijevska vlada sprovela je tajne i nezakonite pregovore sa Francuskom, što je rezultovalo sporazumom u Utrehtu 1713. godine i okončanjem Rata za špansko nasleđe između Engleske i Ujedinjenih provincija s jedne strane i Francuske i Španije sa druge.

Svift je bio deo užeg kruga Torijevske vlade i često posrednik između Henrija Sent Džona (Henry St John), državnog sekretara za vanjske poslove i premijera Roberta Harlija (Robert Harley).

Svoje utiske o politici Svift je slao Steli u vidu pisama koja su sakupljena i objavljena nakon njegove smrti pod naslovom „A Journal to Stella“ („Časopis za Stelu“, prim. prev).

Animozitet koji je vladao između dva lidera Torijevaca doveo je do pada Harlijeve vlade 1714. godine. Nakon smrti kraljice Ane, Vigovci su se vratili na vlast, te optužili bivšu administraciju za izdaju zbog tajnih pregovora sa Francuskom.

Za to vreme zbližio se sa holandskom porodicom Vanhomrajt (Vanhomrigh) koja je iz Irske preselila u London, naročito sa Ester, jednom od ćerki, kojoj je dao nadimak Vanesa (Vanessa).

Vanesa je uskoro postala jedan od glavnih likova njegove poeme „Kaden i Vanesa“ („Cadenus and Vanessa“). U ovoj poemi nazire se naklonost koju su osećali jedno prema drugome.

Džonatan i Ester su se 1714. godine vratili u Irsku. Na njihovu vezu uticalo je postojanje Ester Džonson u njegovom životu. Vanesa je preminula 1723. godine, a na njenu smrt uveliko je uticao ne sasvim definisan odnos između Džonatana i Stele.

Pre nego što je vlada Torijevaca svrgnuta, Svift se nadao da će dobiti parohiju u Engleskoj. Međutim, kraljica Ana je uporno odbijala njegove zahteve. U delu „A Tale of a Tub“ Svift ju je oštro kritikovao, opisujući je kao ženu kojoj se ne može verovati.

Književnost i patriotizam

Povratkom Vigovaca na vlast, pisac je zaključio da je najpametnije da napusti Englesku, pa se u Irsku vratio „podvijenog repa“.

Ipak, iz ovog razočaranja izrodilo se i nešto pozitivno – shvatio je da treba da se posveti borbi za položaj Irske u odnosu na Englesku, te su upravo tada nastala neka od njegovih najpoznatijih dela – „Proposal for Universal Use of Irish Manufacture“ („Predlog za široku upotrebu irskih proizvoda“, prim. prev“) iz 1720. godine, „Drapier’s Letters“ („Drapijerova pisma“) iz 1724. godine i „Skromni predlog“ iz 1729. godine.

Ovi tekstovi su mu doneli status irskog patriote. Ipak, njegovi potezi uznemirili su vladu, pa su tražili načine da ga „ućutkaju“.

Njegov izdavač Edvard Voters (Edward Waters) je optužen za „ozbiljnu klevetu“, a četiri godine kasnije sud je odbacio optužbe. Svift je odgovorio oštrim napadom na glavnog sudiju Vilijama Vitšida (William Whitshed) nazivajući ga „gnusnim i rasipnim zlikovcem“.

U tom periodu Svift je započeo rad na svom životnom delu nazvanom „Guliverova putovanja“. Svoja iskustva i stavove o političkim i društvenim zbivanjima pisac je vešto utkao u ovo delo.

Godine 1726. otputovao je u Englesku sa prvom verzijom knjige, gde su mu prijatelji Aleksandar Poup, Džon Arbutnot i Džon Gej pomogli da sredi rukopis.

U novembru 1726. godine knjiga je objavljena i doživela je neslućeni uspeh – rasprodata su sva četiri izdanja, a delo je prevedeno na francuski, nemački i holandski jezik.

Dok je boravio u Engleskoj dobio je pismo da njegova Stela umire, te je požurio da se vrati kući. Svift je provodio dane i noći pored njene postelje, moleći se da ozdravi.

Preminula je 28. januara 1728. godine. Te noći započeo je delo „The Death of Mrs Johnson“ („Smrt gospođice Džonson“, prim. prev). Mnogo godina kasnije na njegovom radnom stolu pronađen je pramen kose i ceduljica na kojoj je pisalo „Only a woman’s hair“ („Samo ženska kosa“, prim. prev).

Ovo je, na žalost, bila samo prva u nizu smrti njemu dragih ljudi. Godine 1732. preminuo je njegov prijatelj i saradnik Džon Gej, a tri godine kasnije i Džon Arbutnot.

1738. godine pisac je počeo da pokazuje prve znakove bolesti, a 1742. je doživeo srčani udar koji mu je oduzeo moć govora i učinio ga mentalno nestabilnim.

Kako bi ga zaštitili od napada javnosti njegovi najbliži prijatelji izjavili su da njegov mozak i pamćenje rade „neumoljivo“. Ipak, pojedini hroničari toga vremena i književni kritičari osetili su pojavu demencije i u njegovom najboljem delu „Guliverova putovanja“.

Godine 1744. preminuo je Aleksandar Poup, a 19. oktobra 1745. i Džonatan Svift. Prema vlastitoj želji sahranjen je pored Ester Džonson. Deo svog bogatstva poklonio je Sent Patrik bolnici za mentalno obolele, koja je otvorena 1757. godine, a koja postoji i danas.

Značaj

Književni kritičar Džon Raskin (John Ruskin) svrstao ga je među trojicu ljudi koji su najviše uticali na njegov život i rad.

Pisac Džordž Orvel (George Orwell) je rekao da je Svift pisac kome se najviše divi, uprkos tome što se njihova mišljenja i stavovi mimoilaze u skoro svakom segmentu moralnih i političkih dilema.

Krater na Marsovom mesecu Deimos nazvan je po piscu Džonatanu Sviftu koji je prvi predvideo da i ova planeta, baš poput Zemlje ima svoje mesece.

U irskom gradu Trimu, u kome je Svift proveo dobar deo svog života, glavna ulica nosi njegovo ime. Osim toga u Trimu postoji nekoliko spomenika slavnog pisca, te festival osnovan u njegovu čast koji nosi naziv „Trim Swift Festival“.

Istraživanje koje je provedeno 2017. godine pokazalo je da je Džonatan Svift najpopularniji irski pisac, a da su „Guliverova putovanja“ među najčitanijim knjigama, ne samo u Irskoj, nego i širom sveta.

Knjiga „Guliverova putovanja“ danas je deo udžbenika i školske lektire u mnogim obrazovnim sistemima širom sveta.

Bibliografija

Satire, eseji i pamfleti

• 1703-1710. „A Meditation upon a Broom-stick“
• 1707-1711. „A Tritical Essay upon the Faculties of the Mind“
• 1708-1709. The Bickerstaff-Partridge Papers
• 1708-1711. „An Argument Against Abolishing Christianity“
• 1710. „A Proposal for Correcting, Improving and Ascertaining the English Tongue“
• 1711. „On the Conduct of the Allies“
• 1713. „Hints Toward an Essay on Conversation“
• 1719-1788. The Intelligencer
• 1720. „A Letter to a Young Gentleman, Lately Entered into Holy Orders“
• 1721. „A Letter of Advice to a Young Poet“
• 1724-1725. Drapier’s Letters
• 1726. „Bon Mots de Stella“
• 1729. „A Modest Proposal“
• 1729. „An Essay on the Fates of Clergymen“
• 1729. „A Treatise on Good Manners and Good Breeding“
• 1743. „A modest address to the wicked authors of the present age. Particularly the authors of Christianity not founded on argument; and of The resurrection of Jesus considered“

Pesme i poeme

• 1691. „Ode to the Athenian Society“
• 1706-1709. „Baucis and Philemon“
• 1709. „A Description of the Morning“
• 1710. „A Description of a City Shower“
• 1713. „Cadenus and Vanessa“
• 1719. „Phillis, or, the Progress of Love“
• 1719-1720. „The Progress of Beauty“
• 1720. „The Progress of Poetry“
• 1722. „A Satirical Elegy on the Death of a Late Famous General“
• 1725. „To Quilca, a Country House not in Good Repair“
• 1726. „Advice to the Grub Street Verse-writers“
• 1727. „The Furniture of a Woman’s Mind“
• 1728. „On a Very Old Glass“
• 1729. „A Pastoral Dialogue“
• 1729. „The Grand Question debated Whether Hamilton’s Bawn should be turned into a Barrack or a Malt House“
• 1730. „On Stephen Duck, the Thresher and Favourite Poet“
• 1730. „Death and Daphne“
• 1731. „The Place of the Damn’d“
• 1731. „A Beautiful Young Nymph Going to Bed“
• 1731. „Strephon and Chloe“
• 1731. „Helter Skelter“
• 1731. „Cassinus and Peter: A Tragical Elegy“
• 1731. „The Day of Judgment“
• 1731-1732. „Verses on the Death of Dr. Swift, D.S.P.D.“
• 1732. „An Epistle to a Lady“
• 1732. „The Beasts’ Confession to the Priest“
• 1732. „The Lady’s Dressing Room“
• 1733. „On Poetry: A Rhapsody“
• 1733. „The Puppet Show“
• 1733. „The Logicians Refuted“

Pisma

• 1699. „When I Come to Be Old“
• 1710-1713. „A Journal to Stella“