Kratke informacije
Ime i prezime | Dušan Duško Radović |
Datum rođenja | 29. novembar 1922. |
Mesto rođenja | Niš |
Datum smrti | 16. avgust 1984. |
Mesto smrti | Srbija |
Država | Srbija |
Zanimanje | Književnik |
Biografija
Dušan Duško Radović je bio srpski književnik, pisac, pesnik, aforističar, novinar, urednik dečjih emisija na radiju i televiziji, dečjih časopisa i TV serija. Rođen je 29. novembra 1922. godine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, u Prilepskoj ulici u Nišu, a umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu, SFRJ.
Detinjstvo i obrazovanje
Duško Radović je rođen 1922. godine u Nišu. Njegov otac Uglješa je po profesiji bio železničar poreklom iz Čačka, a majka Sofija je bila domaćica poreklom iz Niša.
Iz obe porodice je nasledio njihove najbolje osobine; sa očeve strane obrazovanje i prosvećenost, a sa majčine toplinu i marljivost. Bio je treće od četvoro dece. Obožavao je oca uprkos tome što je bio strog i sa vcć sa devet godina mu je posvetio svoju prvu pesmu.
Porodica se 1928. godine preselila Suboticu, gde je Duško završio osnovnu školu i 6 razreda gimnazije. Školovanje je nastavio u Beogradu studirajući filozofiju.
Karijera
Po završetku rata postao je izvođač književnih radova i pisao je skečeve, aforizme, najave, odjave, humoreske, pesme, priče, scenarije za igrane i dokumentarne filmove.
Radio je u listovima „Zmaj“, „Pionir“, „Kekec“, bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik jednog od najboljih listova za decu u Evropi „Poletarac“, novinar „Borbe“ i od 1975.-1983. godine urednik Studija B.
Širokim narodnim masama je poznat po emisiji „Beograde, dobro jutro“ u kojoj je od 1976.-1983. godine publiku zabavljao aforizmima koji su objavljeni u tri knjige i prodati u 300 hiljada primeraka.
Napisao je veliki broj knjiga od kojih su neke prevedene na engleski, ruski, nemački i druge svetske jezike.
Neka od njegovih najpoznatijih dela su:
- 1953. godine radio-igra „Kapetan Džon Piplfoks“,
- 1954. godine pesme „Poštovana deco“,
- 1961. godine pesme „Smešne reči“,
- 1963. godine pesme i priče „Pričam ti priču“ i „Tužibaba i još 9 jednačinki“,
- 1963.-1965. godine televizijska serija „Na slovo, na slovo“,
- 1969. godine poema sa Matijom Bećkovićem „Če, tragedija koja traje“,
- 1971. godine pesme „Vukova azbuka“,
- 1972. godine pesme „Zoološki vrt Beograd“,
- 1977. godine aforizmi „Beograde, dobro jutro 1“,
- 1981. godine aforizmi „Beograde, dobro jutro 2“,
- 1983. godine poezija i proza za decu u četiri knjige: „Ponedeljak“, „Utorak“, „Sreda“ i „Četvrtak“,
- 1984. godine aforizmi „Beograde, dobro jutro 3“.
Druga manje poznata dela su: „Zašto deca čačkaju nos“, „Kako je kit postao domaća životinja“, „Gde je zemlja Dembelija“, „Razbojnik Kađa i princeza Nađa“, „Crni dani“, „Dokolice“, „Volimo Beograd svakoga dana po malo“, „Poziv dobrim ljudima“, „Nikola Tesla“, „Nije-jeste“, „Igre i igračke“, „Krokodokodil“, „Sedi da razgovaramo“, „Plavi žaket“.
Nakon njegove smrti objavljene su knjige „Vestern“, „Ženski razgovori“, „O plakanju“, „Na slovo, na slovo“, „Na ostrvu pisaćeg stola“ i „Kratke priče“.
Dečji hor Kolibri u svom repertoaru često izvodi sledeće pesme Duška Radovića „Mrak“, „Plavi zec“, „Strašan lav“, „Šta je na kraju“, „Pesma o mleku“, „Tatin muzičar“, „Sve što raste htelo bi da raste“.
Dobitnik je mnogih prestižnih priznanja kao što su „Neven“ i „Mlado pokoljenje“, Nagrade Zmajevih dečjih igrara, Nagrade Sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade i diplomu Hans Kristijan Andersen za dečju književnost. Posthumno je dobio BIGZ-ovu nagradu.
Najpoznatiji aforizmi Duška Radovića su:
- Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.
- Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.
- Teško je biti dete i biti dobar.
- Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste, najčešće govori o tome šta nije: nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce…
- Loše knjige mogao bi pisati svako. Međutim, pisci su samo oni koji ih pišu.
- Žene koje su se dobro udale, jutros idu kolima na posao. Voze ih muževi koji su se loše oženili.
- Volite se kada niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.
- Ako već tučete decu, tucite ih bez razloga, jer su svi drugi razlozi gluplji.
- Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!
Duško Radović je smatrao da poezija treba da raduje, a ne da zbunjuje čitaoce. Prema deci se odnosio s poštovanjem pružajući im zdrave, razumljive poruke koje daju mašti na volju. Neke od njih su:
- Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.
- Ko ume da se raduje – ima čemu da se raduje.
- Poštovana deco, budite iskreni i strogi prema svima koje volite, do kojih vam je stalo, a lepo vaspitani za sve prema kojima ste ravnodušni.
- Neko iz detinjstva ponese samo uspomene, a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira pa ume da se igra i raduje malim stvarima.
Postao je noćna mora tadašnjeg režima zbog čega je njegova emisija, „Beograde, dobro jutro“, ukinuta. Umro je 1984. godine, samo godinu dana nakon odlaska u penziju. Pred smrt je rekao: „Ko izbegava da umre, taj je protiv progresa i lepše budućnosti“.
Njegov brat je poznati atletski trener, Branimir Brana Radović, a sin poznati srpski scenarista i režiser Miloš Radović.
U čast Duška Radovića se dugo održavala trka „Sećanje na Duška Radovića“. Mnogo je voleo fudbal i bio je vatreni navijač Partizana za koji je rekao: „Za sve se navija, Partizan se voli“, „Nije uvek lako, ali je uvek lepo navijati za Partizan“, „Da nema drugih – ni Partizan ne bi mogao postojati. Da nema dobrih – Partizan ne bi imao od koga da bude bolji“.
Deci je poručivao: „Vodite računa kako se ponašate na „jugu“! Niste u školi!“
Mnogi smatraju da je on izveo modernističku revoluciju u srpskoj književnosti. Bio je elitni pisac kojeg su obožavale mase, a elita ignorisala. Ipak, kritika nije uspela u potpunosti da ga shvati.
Kolege su ga zvale Tmuša, mrgud velikog srca koji je na posao dolazio i odlazio sa mrakom.
Reference:
http://www.6yka.com/novost/43294/dusan-radovic-petica-za-lep-opis-tuge
https://en.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1ko_Radovi%C4%87