Dobrica Erić

Kratke informacije

Ime i prezimeDobrica Erić
Datum rođenja22. avgust 1936.
Mesto rođenjaDonja Crnuća (Gornji Milanovac)
Datum smrti29. mart 2019.
Mesto smrtiBeograd
DržavaSrbija
ZanimanjePisac, književnik

Biografija

Dobrica Erić je bio srpski i jugoslovenski književnik. Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući kod Gornjeg Milanovca. Preminuo je 29. marta 2019. godine u Beogradu u 83. godini.

Erić je jedan od najznačajnijih srpskih pisaca 20. veka. Pisao je poeziju, prozu i drame, a njegove pesme za decu postale su neizostavan deo čitanki.

Objavio je više od stotinu knjiga poezije, proze, slikovnica i antologija, a za svoj rad je dobio isto toliko nagrada.

Odrastanje i književni rad

Erić je rođen u Donjoj Crnući kod Gornjeg Milanovca. Njegovi roditelji, Miloš i Radmila bavili su se poljoprivredom. Dobrica je završio četiri razreda osnovne škole u Vraćevšnici.

Kako sam kaže, bavio se raznim zanatima, ali mu je pisanje posebno išlo od ruke. Svojim stihovima oslikao je živopisnu prirodu šumadijskog kraja, pa je tako postao lirski zdravičar Gruže.

Prvu zbirku pesama pod nazivom „Svet u suncokretu“ objavio je 1959. godine.

Ljubav prema rodnom kraju, te uspomene iz detinjstva bili su njegova glavna inspiracija. Selo, livade, kuće, decu i ljude, sve to je Erić pretočio u stihove.

Cvete, lepši

od ruže i bulke

Cvetale ti

trpeze i ljuljke!

Pesma ti se

do neba orila

Svaka česma

ljubav žuborila!

Igle vezle

a vretena prela

Kombajn žeo

vodenica mlela!“

Godišnja doba, bašte, šljivike i sokake svog rodnog mesta, Šumadije i cele Srbije, Erić je kroz svoje pesme približio i onim generacijama koji nisu odrastali na selu, pa čak ni na ovim prostorima.

Njegova lirika bliska je i deci i odraslima, pa je zbog toga postala nezaobilazan deo školske lektire. On je jedan od najznačajnijih predstavnika tzv. poezije seljaka-pesnika ovog i prošlog veka. Tu jednostavnost misli i stiha pretovorio je u jedinu estetiku dečje poezije.

Dobrica Erić je autor nekoliko romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, više od 40 knjiga za decu. Njegova dela su prevođena na mnoge svetske jezike, te prodata u tiražu od oko milion primeraka.

Pesme Dobrice Erića našle su se u čitankama, antologijama i školskim lektirama, a za mnoge je stvorena i muzika.

Zajedno sa književnim kritičarom Dragišom Vitoševićem priredio je antologiju „Orfej među šljivama“ koja je objavljena 1963. godine. Godine 1994. štampana je njegova samostalna antologija „Da sabljama zemlju delimo“.

Pisao je rodoljubive pesme, a jedna od njih, inspirisana teškim vremenima kroz koje je prolazio srpski narod, „Prkosna pesma“, postala je svojevrsna himna svih Srba na Balkanu.

Ja

Rab Bozji

Srbin

sa prosedom bradom

izjavljujem dragovoljno

kroz lance i zicu

pred svedocima

Silom, Mukom i Nepravdom

da sam kriv i da priznajem krivicu!“

Knjiga „Razapeta zemlja“ koju je objavio 1999. godine, predstavlja, po mnogim književnim kritičarima, Erićevo najuspešnije delo. Sastoji se iz novih rodoljubivih pesama, ali i onih koje su čitalačkoj publici bile poznate od ranije.

Nastajala je u vreme krize na Kosovu i Metohiji. Štampana je u deset izdanja, te pobrala brojne simpatije kritike i publike. Za ovu knjigu pisac je nagrađen čak petnaest puta.

Godine 2012. nastala je knjiga “Brojanice iz Gračanice” koja počinje stihovima:

Poetska povest, oda moga roda

So isplakana i neisplakana

U doba velikih nepogoda…”

Reč je o spevu od 1 333 strofe koji govori o istoriji srpskog naroda, od starih Slovena do danas. Govori o prošlosti, ali i stradanju srpskog naroda u 20. veku, gde vezu čine Kosovo i Metohija, o nepravdi i iskušenjima.

Erić je rado viđen gost u amfiteatrima i bibliotekama brojnih univerziteta u Srbiji i Republici Srpskoj. Svoje pesme nikada ne čita, nego recituje napamet.

Godine 2013. bio je domaćin 53. Sabora trubača u Guči.

Bibiliografija

  • 1959. Svet u Suncokretu
  • 1965. Vašar u Topoli
  • 1966. Stari seljački kalendar
  • 1968. Slavuj i sunce
  • 1969. Ogrlica od grlica
  • 1973. Torta sa pet spratova
  • 1975. Pesma o svicima
  • 1976. Dolina suncokreta
  • 1977. Večni kratkovečnici
  • 1978. Slavuj i sunce
  • 1979. Bašta sa sedam ruža
  • 1980. Sricanje žene
  • 1980. Leto u Kalipolju
  • 1980. Čardak između četiri jabuke
  • 1982. Moj drug, Milivojčićev lug
  • 1985. Sunčeva verenica
  • 1987. Tako žubori reka
  • 1988. Pismo kraljici cveća
  • 1989. Roždestvo ratarevo
  • 1989. Krunisanje
  • 1990. Bunar za prijatelje
  • 1991. Puževa srma
  • 1991. Ekološki bukvar
  • 1992. San Gružanske letnje noći
  • 1993. Jezero Ježeva bara
  • 1993. U vatri bismo, ne izgorismo
  • 1993. Plači voljena zemljo
  • 1999. Razapeta zemlja
  • 1999. Vilina Dolina
  • 2002. Pusti puže rogove
  • 2002. Krunisanje
  • 2005. Dečak sa zlatom lipe u kosi
  • 2013. Brojanice iz Gračanice

Stripovi

Dobrica Erić je tokom 60-ih godina prošlog veka bio jedan od najvažnijih pisaca stripskih scenarija u časopisu „Dečije novine“. Najveći upeh doživela je edicija stripova „Nikad robom“, te naročito serijal „Blažo i Jelica“.

Početkom šezdesetih godina objavio je:

  • Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas
  • Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas
  • Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas
  • Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas

Zatim:

  • 1964. Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“, Radivoj Bogičević
  • 1964. Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“, Radivoj Bogičević iz serijala „Blažo i Jelica“
  • 1964. Otmica u šumi, „Nikad robom“, 1964, Radivoj Bogičević iz serijala „Blažo i Jelica“
  • 1965. Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, Brana Jovanović
  • 1965. Sultanova robinja, „Nikad robom“, 1965, Radivoj Bogičević iz serijala „Blažo i Jelica“
  • 1966. Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“, Branko Plavšić iz „serijala Blažo i Jelica“
  • 1966. Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“, Miodrag Đurđić
  • 1966. Braća, „Nikad robom“, Petar Radičević
  • 1967. Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“, Miodrag Đurđić iz serijala „Blažo i Jelica“
  • 1967. Tragovi slobode, „Nikad robom“, Petar Radičević
  • 1967. Zamke, „Nikad robom“, Ljubomir Filipovski
  • 1968. Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“, Brana Jovanović
  • 1968. Bubnjevi u noći, „Nikad robom“, Branko Plavšić

Nagrade i priznanja

Dobrica Erić je jedan od naših najnagrađivanijih književnika. Osvojio je sledeće nagrade:

  • 1974. Goranov vijenac
  • 1977. Mlado pokolenje
  • 1977. Orden zasluga za narod
  • 1982. Nagrada Zmajevih dečjih igara
  • 1982. Nagrada Vukove zadužbine
  • 2000. Nagrada Milan Rakić

Osim toga dobitnik je Zmajeve nagrade i Povelje Zmajevih dečjih igara, te nagrade Neven. Erić je dobitnik nagrade za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu.

Nagrađen je Zlatnim prstenom festivala Bulka, te Zlatnom potkovicom. Ponosno nosi zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu.

Dobitnik je Zlatnog ključa Smedereva, te Matićeve povelje i nagrade Srpske knjige. Osvojio je Zlatnog leptira i Vitezovu povelju za životno delo u književnosti za decu.

Gradovi Gornji Milanovac, Topola i Knić dodelili su mu najviša priznanja. Takođe, ruska Petrovska akademija mu je 2012. godine dodelila diplomu redovnog člana.

Nagrade za knjigu “Razapeta zemlja”:

  • 1992. Žička hrisovulja
  • 1994. Nagrada Lazar Vučković
  • 1995. Vidovdanska nagrada Republike Srpske Sveti Sava
  • 1995. Oktobarska nagrada Beograda
  • 1996. Velika Bazjaška Povelja saveza Srba u Rumuniji
  • 1998. Povelja Šušnjara
  • 1999. Nagrada Šušnjar
  • 2000. Zlatni beočug grada Beograda
  • 2001. Nagrada Filip Višnjić
  • 2002. Kondir Kosovke devojke
  • 2003. Povelja Morave
  • 2006. Povelja Stevana Sinđelića
  • 2008. Sretenjska nagrada Odzivi Filipu Višnjiću
  • 2008. Suza Jasenovca
  • 2009. Pesničko uspenije