Danijel Defo

Biografija

Danijel Defo (Daniel Defoe) je bio engleski pisac, novinar, pamfletista, trgovac i špijun. Rođen je 13. septembra 1660. godine u Londonu, a umro 24. aprila 1731. godine u rodnom gradu.

Najpoznatiji je po romanu „Robinzon Kruso“ („Robinson Crusoe“) koji je postao jedna od najprevođenijih knjiga na svetu, druga posle Biblije.

Defo je jedan od začetnika romana kao žanra, te jedan od najvećih promotera britanske kulture u svetu. Napisao je mnoge političke pamflete zbog koji je često progonjen i zatvaran od strane zvaničnih vlasti.

Uprkos tome, brojni intelektualci i politički lideri su ga često konsultovali u vezi važnih pitanja za zemlju i narod.

Danijel Defo je bio svestran pisac. Napisao je više od tri hiljade dela, uključujući knjige, pamflete i članke na različite teme, poput politike, kriminala i religije, ali i raznih drugih tema poput psihologije i natprirodnih stvari.

Osim toga, bio je začetnik poslovnog i ekonomskog novinarstva.

Detinjstvo i obrazovanje

Danijel Defo je rođen 1660. godine kao Danijel Fo (Daniel Foe). Nastavak „De“ je tek kasnije dodao svome prezimenu kako bi zvučalo otmenije.

Njegov otac Džejms Foe (James Foe) po zanimanju je bio mesar. Majka Eni (Annie Foe) je bila domaćica, a umrla je kada je Danijelu bilo deset godina.

U detinjstvu je preživeo dve najveće tragedije koje su pogodile Britaniju – epidemiju kuge od koje je tokom 1665. godine umrlo više od 70 000 ljudi i veliki požar u Londonu koji se dogodio sledeće godine, a u kome su izgorele skoro sve kuće u njegovom susedstvu.

Pohađao je takozvanu Akademiju za otpadnike Anglikanske crkve u Njuvington Grinu. Učio je istoriju, geogafiju, političke nauke, latinski i druge strane jezike.

Trgovačka karijera

U svet svetskog biznisa ušao je kao trgovac. Bavio se prodajom vina, čarapa i proizvoda od vune. Imao je velike ambicije i planirao je da kupi trgovački brod. Ipak, zbog velikih dugovanja morao je da proglasi bankrot.

Defo je 1. januara 1684. godine oženio Meri Tafli (Mary Tuffley), ćerku poznatog londonskog trgovca. Meri je u miraz donela 3 700 funti, što je za to vreme bila velika suma novca.

Ovaj brak je uprkos brojnim turbulencijama potrajao više od 50 godina, a Danijel i Meri su dobili osmoro dece.

Godine 1685. pridružio se nezakonitoj Monmaut pobuni, ali je uspeo da dobije pomilovanje. Nakon krunisanja kraljice Marije i njenog muža Vilijama Trećeg 1688. godine postao je jedan od kraljevih najbližih saradnika i tajni agent.

Ipak, politika koju je kraljevska porodica sprovodila prema Francuskoj nije pogodovala Defoovom trgovačkom biznisu, pa je i saradnja brzo okončana.

Zbog duga od 700 funti je 1692. godine uhapšen iako pojedini podaci pokazuju da je dugovao više od 17 000 funti. Nakon što je izašao iz zatvora krenuo je na putovanje Evropom baveći se trgovinom vina.

Po povratku u Englesku 1695. godine i zvanično je počeo da se potpisuje prezimenom Defo. Sledeće godine je osnovao fabriku pločica i cigli u Tilburiju.

Književnost

Defo je pisao satirične pesme, političke i religiozne pamflete i knjige, a smatra se da je objavio više do 545 naslova i to pod 198 različitih pseudonima.

Njegova prva poznata knjiga bila je „An essay upon projects“, niz predloga za društveni i ekonomski razvoj objavljena 1697. godine. Godine 1701. objavio je poemu „Čistokrvni Englez“ („The True-Born Englishman“) koja je doživela veliki uspeh.

Nakon smrti kralja Vilijema Trećeg 1702. godine dolazi do novog političkog preokreta u Engleskoj, jer je država pala u ruke kraljice Ane koja je odmah odlučila da se obračuna sa nonkonformistima među kojima je bio i Defo.

„Škakljivi“ pamfleti i druge političke aktivnosti rezultovale su njegovim hapšenjem i stavljanjem na stub srama 3. jula 1703. godine.

Iako je tekst pod naslovom „Najkraći postupak s otpadnicima ili predlog za uspostavu crkve” (“The Shortest-Way with the Dissenters; Or, Proposals for the Establishment of the Church”) objavio anonimno, kraljica je vrlo brzo saznala ko stoji iza tog teksta, a sud ga je osudio zbog klevete na novčanu kaznu, javno poniženje na stubu srama, te neodređenu zatvorsku kaznu.

Ipak, narod ga nije gađao trulim voćem i povrćem kao sve osramoćene, već naprotiv, istomišljenici su ga posipali cvećem.

Nakon tri dana na stubu srama premešten je u zatvor. Grof Robert Harli (Robet Harley) oslobodio ga je iz zatvora u zamenu za saradnju sa torijevcima. Osim toga, Harli je platio dobar deo Defoovih dugova.

Samo nedelju dana nakon izlaska iz zatvora, u noći sa 26. na 27. novembar 1703. godine London i Bristol je zahvatila velika oluja koja je čupala drveće i rušila kuće, te odnela više do 8 000 života.

Ta tragedija je inspirisala Defoa da napiše članak „Oluja“ („The Storm“) u kojoj je detaljno opisao iskustva ljudi koji su preživeli prirodnu katastrofu. Upravo zbog ovog dela Defo se smatra začetnikom novinarstva.

Poema „Oda na stubu srama“ postala je veoma popularna među čitalačkom publikom.

U međuvremenu je Defo osnovao svoj list pod nazivom „The Review“ koji je izlazio tri puta nedeljno. U ovom časopisu objavljivao je članke, tekstove, priče i političke osvrte koje je pisao sam, a „The Review“ je opstao sve do 1713. godine.

U knjizi „Istorija unije Velike Britanije“ koja je takođe objavljena anonimno, Defo je obrazložio brojne faze ideje o ujedinjenju Velike Britanije, počevši od vremena kada je kralj Džejms dobio nacrt tog predloga o ujedinjenju koji je prethodio potpisivanju unije sto godina.

Defo je poslan u Edinburg kako bi osigurao pristanak Škotske da se pridruži uniji. Kao engleski špijun u Škotskoj zadobio je iznenađujuće poverenje tamošnjih vlasti, pa je postavljen za savetnika u Glavnoj skupštini Crkve Škotske i odbora u parlamentu.

Tako je jedno vreme sarađivao s obe strane, dajući poverljive informacije kada je kojoj strani trebalo.

Robinzon Kruso i drugi romani

U periodu od 1719. do 1724. godine uglavnom je pisao eseje, romane, ali i priručnike o svemu i svačemu – od ekonomije do psihologije i ezoterije.

Godine 1719. objavio je avanturistički roman „Robinzon Kruso“, koji je odmah postigao ogroman uspeh. Smatra se da je inspiraciju za ovu knjigu Defo pronašao u priči o škotskom moreplovcu Aleksandru Selkirku (Alexander Selkirk) koji je četiri godine proveo na ostrvu na Tihom okeanu.

Defoov Selkirk pod imenom Robinzon Kruso osamljen je ostao sedam puta duže, te ispričao čitaocima priču o snazi duha u poređenju s prirodom.

Ovaj roman preveden je na mnoge svetske jezike, a posle Biblije smatra se najprevođenijim delom na svetu. Robinzon je doživeo je i brojne filmske i televizijske adaptacije, a danas je omiljena lektira mnogih učenika.

Zanimljivo je istaći da je ovo ujedno bio prvi roman napisan na engleskom jeziku, te da je Defo jedva pronašao izdavača koji je hteo da ga štampa. Za taj rukopis pisac je dobio samo deset funti.

Godinu dana nakon izlaska prve knjige, Defo je objavio drugu knjigu o Robinzonu pod naslovom „Ozbiljne refleksije za života i iznenađujuće pustolovine Robinzona Krusoa sa pogledom iz anglikanskog sveta“ („The Farther Adventures of Robinson Crusoe“).

Iste, 1720. godine objavio je još dva romana „Kapetan Singleton“ („Captain Singleton“) i „Sećanja jednog kavalira“ („Memoirs of a Cavalier“) u kojima je opisao Tridesetogodišnji rat i Engleski građanski rat.

Istorijski roman „Zapisi iz doba kuge“ („A Journal of the Plague Year“) objavio je 1722. godine. U njemu Defo sa neverovatnim umećem prenosi agoniju tokom epidemije kuge u Londonu.

Očaj, tuga, smrt i sve ono što je pratilo to nesrećno vreme u Engleskoj i celoj Evropi Defo je toliko verno preneo na papir da se to, iako je reč o fikciji, mnogo godina smatralo dokumentarnim materijalom.

Iste godine je objavio još dva romana – „Pukovnik Džek“ („Colonel Jack“) i „Moli Flanders“ („Moll Flanders“).

Poslednji Defoov roman pod naslovom „Roksana: Srećna ljubavnica“ („Roxana: The Fortunate Mistress“) štampan 1724. godine, nije doživeo popularnost kao „Robinzon Kruso“, „Kapetan Singleton“ ili „Zapisi iz doba kuge“, ali je ipak bio nešto sasvim revolucionarno za to vreme.

Naime, Roksana je prostitutka, preljubnica i lopov, što je, ako posmatramo iz konteksta vremena u kome je Defo pisao, bio neoprostiv i neviđen greh. Ipak, on je uspeo da je predstavi tako da čitalac prateći priču i prelazeći stranice knjige zaista „navija“ za nju.

Dugovi i smrt

Defo je skoro ceo svoj život bio nekome dužan, a umro je 24. aprila 1731. godine skrivajući se od onih kojima je dugovao.

Sahranjen je na groblju Banhil Filds u Londonu. Godine 1870. na tom mestu podignut je spomenik u čast Danijela Defoa, pisca koji je čovečanstvo zadužio pričom o Robinzonu Krusou.

Bibliografija

Romani

• 1719. Robinson Crusoe
• 1719. The Farther Adventures of Robinson Crusoe
• 1720. Captain Singleton
• 1720. Memoirs of a Cavalier
• 1722. A Journal of the Plague Year
• 1722. Colonel Jack
• 1722. Moll Flanders
• 1724. Roxana: The Fortunate Mistress

Članci i eseji

• 1697. An essay upon projects
• 1704. The Storm
• 1705. The Consolidator or, Memoirs of Sundry Transactions from the World in the Moon
• 1711. Atlantis Major
• 1715. The Family Instructor
• 1717. Memoirs of the Church of Scotland
• 1720. Serious Reflections During the Life and Surprising Adventures of. Robinson Crusoe: With his Vision of the Angelick World
• 1724. The History of the Remarkable Life of John Sheppard
• 1724. A Narrative of All The Robberies, Escapes, &c. of John Sheppard
• 1724 – 1727. A tour thro’ the whole island of Great Britain, divided into circuits or journies
• 1726. The Political History of the Devil
• 1726. The Complete English Tradesman
• 1727. A treatise concerning the use and abuse of the marriage bed
• 1728. A Plan of the English Commerce

Pamfleti

• 1698. The Poor Man’s Plea
• 1701. The History of the Kentish Petition
• 1702. The Shortest Way with the Dissenters
• 1704. The Great Law of Subordination Consider’d
• 1704. Giving Alms No Charity, and Employing the Poor
• 1715. An Appeal to Honour and Justice, Tho’ it be of his Worst Enemies, by Daniel Defoe, Being a True Account of His Conduct in Publick Affairs
• 1725. Every-body’s Business, Is No-body’s Business
• 1726. The Protestant Monastery
• 1727. Parochial Tyranny
• 1728. Augusta Triumphans
• 1729. Second Thoughts are Best
• 1726. An Essay Upon Literature
• 1726. Mere Nature Delineated
• 1727. Conjugal Lewdness

Pamfleti i eseji u stihu

• 1701. The True-Born Englishman: A Satyr
• 1703. Hymn to the Pillory
• 1704. An Essay on the Late Storm

Ostala dela

• 1715. A Friendly Epistle by way of reproof from one of the people called Quakers, to T. B., a dealer in many words
• 1719. The King of Pirates
• 1725. The Pirate Gow
• 1724, 1725, 1726, 1828. A General History of the Pyrates