Braća Grim (Jakob i Vilhelm)

Biografija

Braća Jakob (Jacob Ludwig Carl Grimm) i Vilhelm (Wilhelm Grimm) su bili nemački akademici, lingvisti, leksikografi i autori, najpoznatiji po brojnim bajkama koji su zajedno objavili. Bavili su se sakupljanjem i objavljivanjem narodnih pripovetki tokom 19. veka. Najpoznatije bajke braće Grim su “Pepeljuga” (“Aschenputtel”), “Princeza i žabac” (“Der Froschkönig “), “Uspavana lepotica” (“Dornröschen”), “Snežana i sedam patuljaka” (“Schneewittchen”) i mnoge druge.

Prvu zbirku narodnih pripovetki objavili su 1812. godine pod nazivom “Dečje i porodične bajke” (“Kinder- und Hausmärchen ”), ne sluteći da će one postati omiljena lektira mnogih generacija.

Detinjstvo i obrazovanje

Jakob Grim je rođen 4. januara 1785. godine, a njegov brat Vilhelm 24. februara 1786. godine u Hanau, nedaleko od Frankfurta, u današnjoj Nemačkoj. Njihov otac se zvao Filip Vilhelm Grim (Philipp Wilhelm Grimm), a majka Dorotea (Dorothea Zimmer Grimm). Filip i Dorotea su imali devetoro dece, a troje je umrlo ubrzo nakon rođenja. 1791. godine porodica se preselila u gradić Štajnau gde je Filip dobio posao sudije. Ubrzo su postali ugledni članovi zajedinice, posedujući veliko imanje. Deca nisu išla u školu, nego je Filip dovodio učitelje da ih obučavaju kod kuće. Vaspitavani su kao veoma religiozni luterani. Nakon toga, upisivali bi se u lokalne škole. Filip je 1796. godine preminuo od upale pluća, pa je porodica zbog nedostatka novca morala da živi skromnije. Zavisili su od pomoći Doroteinih roditelja i sestre. Sa samo 11 godina Jakob je zbog smrti oca morao da preuzme odgovornost za mlađu braću i sestre. 1798. godine su se iz Štajnaua preselili u Kasel gde su braća Jakob i Vilhelm upisali gimnaziju. Iste godine umro je njihov deda. Obe smrti u porodici uveliko su uticale na dečake. Po karakteru su bili potpuno različiti, dok je Jakob bio introvertan, Vilhelm je voleo da se druži. Ipak, snažna radna etika bila im je zajednička osobina, te su obojica bili odlični studenti. Obojica su diplomirali kao najbolji u svojim klasama, Jakob 1803., a Vilhelm 1804. godine.

Posle srednje škole upisali su pravo na Univerzitetu u Marburgu. Bio je to mali fakultet u kome su se studenti razlikovali po društvenom položaju. Ubrzo su postali svesni da siromašniji studenti nemaju iste privilegije kao oni bogati. Neimaština ih je sprečavala da učestvuju u studentskim aktivnostima, pa su se potpuno posvetili učenju. Inspirisani predavanjima profesora prava počeli su da proučavaju nemačku srednjovekovnu književnost. Proučavajući dela Johana Gotfrida Herdera (Johann Gottfried Herder) shvatili su da bi dela trebalo da se pišu jednostavnijim narodnim jezikom. Veoma brzo su se potpuno posvetili prikupljanju i izučavanju narodnih priča i pesama.

Književni počeci

1805. godine Jakob je prihvatio poziv svog profesora Fridriha fon Savinja (Fridrih von Savigny) da mu bude asistent prilikom istraživanja u Parizu. Ubrzo po povratku u Marburg morao je da napusti školu kako bi izdržavao porodicu. 1808. godine počeo je da radi kao bibliotekar. Nakon što mu je majka preminula Jakob je na sebe preuzeo brigu o mlađoj braći i sestrama. Uspeo je da pošalje mlađeg brata Ludviga (Ludwig Grimm) na likovnu akademiju. Ubrzo je i Vilhelm postao bibliotekar, pa su zajedno počeli da sakupljaju narodne priče. Profesor Džek Zajps (Jack Zipes) zapisao je da braća u momentu kada su počeli da istražuju i sakupljaju priče nisu bili svesni znajačaja koji sve to ima za nemačku i svetsku književnost.

Godine 1812. objavili su prvu knjigu „Dečje i porodične bajke“ koja se sastojala od 86 priča za decu i odrasle. Nastavili su da objavljuju zbirke danskih i irskih narodnih pripovetki i priča iz nordijske mitologije, uporedo sakupljajući nemačke narodne priče. Njihovi radovi postali su veoma priznati pa su dobili počasne doktorate na univerzitetima u Marburgu, Berlinu i Vroclavu.

Godine 1825. Vilhelm je oženio Henrijet Doroteu Vajld (Henriette Dorothea Wild), dugogodišnju prijateljicu. Henrijet je takođe sakupljala narodne priče, pa je uz Jakoba i Vihelma zaslužna za dela koja danas čitamo. Stariji brat Jakob se nije ženio i živeo je sa Vilhelmom i njegovom ženom. Pet godina kasnije preselili su se u Gotingem te dobili posao na univerzitetu, Jakob kao profesor i glavni bibliotekar, a Vilhelm kao profesor.

1835. godine Jakob je objavio zbirku „Nemačka mitologija“ („Deutsche Mythologie“), a Vilhelm je nastavio da priprema treće izdanje dečjih bajki.

Politički angažman

Zbog povezanosti s pokretom Mladi Nemci koji je zagovarao demokratske reforme i svrgavanje s vlasti kralja Ernesta Avgusta I od Hanovera, braća Grim su 1837. godine proterani s univerziteta. Jakob, Vilhelm, Henrijet i njihovo četvoro dece su se nakon toga preselili u Kasel. Zbog nedostatka posla živeli su veoma teško. Uprkos tome, 1838. godine započeli su veliki projekat – Nemački rečnik (Deutsches Wörterbuch). Prvo izdanje rečnika objavljeno je tek 1854. godine, a imalo je 33 toma.

Do preokreta dolazi 1840. godine. Na poziv pruskog kralja Fridriha Vilhelma IV braća stižu u Berlin. Zahvaljujući profesoru fon Savinju, Univerzitet u Berlinu ponudio im je stipendiju kako bi nastavili svoja istraživanja. Jakob se odlučio za istraživanje nemačkog narodnog prava i istoriju nemačkog jezika, dok je Vilhelm pročavao srednjovekovnu literaturu, te pisao bajke.

Posle Nemačke revolucije 1848. godine braća su izabrana za poslanike u parlamentu. Jakob je postao član Nacionalnog veća u Majncu, te napustio posao na fakultetu. Objavio je knjigu „Istorija nemačkog jezika“ („Geschichte der deutschen Sprache“). Vilhelm je ostao da radi na fakultetu sve do 1852. godine, nakon što je otišao u penziju posvetio se radu na rečniku nemačkog jezika. 1859. godine Vilhelm se razbolio i preminuo. Njegova smrt veoma je pogodila Jakoba koji se potpuno povukao u sebe. Ipak, nastavio je rad na rečniku sve do svoje smrti 1863. godine. Obojica su sahranjeni u Berlinu.

Prijateljstvo s Vukom Stefanovićem Karadžićem

Vuk S. Karadžić je, prebegavši u Austriju nakon propasti Prvog srpskog ustanka na jednoj književnoj večeri, posredstvom Jerneja Kopitara upoznao Jakoba Grima. Iz poznanstva je nastala saradnja, pa je Grim 1824. godine preveo Vukovu gramatiku na engleski jezik. Podsticao je Vukovu ćerku Minu da srpske bajke prevodi na nemački jezik, a napisao je i predgovor za Vukovu zbirku u kome navodi da je „delo dostojno divljenja“. Uspeo je da za Vukov rad zainteresuje i Johana Volfganga Getea (Johann Wolfgang von Goethe), zahvaljujući kojem je srpska narodna poezija prevedena na nekoliko jezika. Godine 1849. Jakob Grim je postao član Društva srbske slovesnosti, a Vuk S. Karadžić je, po njegovoj preporuci postao član Pruske akademije.

Značaj dela braće Grim

„Ivica i Marica“, „Crvenkapa“, „Snežana i sedam patuljaka“, „Trnova Ružica“, samo su neke od bajki koje su se našle u prvoj knjizi braće Grim. Zbirka je objavljena pod naslovom „Dečje i kućne bajke“ i smatra se jednim od najpoznatijih dela nemačke književnosti.  Bajke, mitovi, legende, nordijske sage i drugi vidovi usmene narodne književnosti koje su braća Grima godinama sakupljali i dokumentovali, čuvaju se u njihovom muzeju u Kaselu, a uvršteni su na Uneskovu listu svetske baštine dokumenta. Njihova misija je bila da sačuvaju deo nemačke kulturne baštine.

Na samom početku prikupljali su različite verzije iste priče, da bi nakon toga pravili selekciju, zato se svaka priča u svakom sledećem izdanju razlikuje od one prethodne. Iako je prva knjiga koju su objavili nosila naziv „Dečje i porodične bajke“, ona nije bila namenjena deci. Njihova ideja je bila da se one koriste za akademska istraživanja, dakle, bile su namenjene odraslima. S većom popularnošću stigle su i veće kritike javnosti. Naime, crkvene starešine smatrale su da bajke nisu pisane u skladu s duhom hrišćanstva. Zbog toga je Emil Grim, treći brat, koji ih je ilustrovao dodavao crkvene simbole, kako bi bile prihvatljivije. Prvo izdanje štampano je u 900 primeraka, a do kraja njihovih života štampane su 17 puta, svaki put u pomalo cenzurisanom obliku. Svaka korekcija bila je cena koju su morali da plate kako bi se narodne priče sačuvale od zaborava. Sedamdesetih godina 20. veka bajke braće Grim su uvrštene u školsku lektiru u Nemačkoj, te stekle status druge najpopularnije knjige u ovoj zemlji.

Njihov angažman u duboko podeljenoj i politički nemirnoj Nemačkoj podrazumevao je borbu za promene i ujedinjenje zemlje. Zbog toga ih je vlast proterala s fakulteta i prognala iz grada. Uprkos tome, njihova dela i danas žive. Prevedena su na mnoge svetske jezike, a zahvaljujući Voltu Dizniju (Walt Disney) urađene su brojne ekranizacije najpoznatijih bajki braće Grim.

Bibliografija

Knjige Jakoba Grima

• 1811. Über den altdeutschen Meistergesang (O staroj nemačkoj majstorskoj pesmi)
• 1812 – 1815 Kinder- und Hausmärchen (Bajke za decu i porodicu)
• 1812. Das Lied von Hildebrand und des Weissenbrunner Gebet (Hildebrandova pesma i Vaijsbrunerova molitva)
• 1813-1816 Altdeutsche Wälder (Stara nemačka šuma)
• 1815. Der arme Heinrich von Hartmann von der Aue
• 1815. Irmenstrasse und Irmensäule
• 1815. Die Lieder der alten Edda (Pesme stare Ede)
• 1815. Silva de romances viejos
• 1816-1818; 1865-1866 Deutsche Sagen (Nemački rečnik)
• 1819; 1822-1840; 1870. Deutsche Grammatik (Nemačka gramatika)
• 1824. Wuk Stephanowitsch’ Kleine Serbische Grammatik, verdeutscht mit einer Vorrede (Gramatika srpskog jezika Vuka Stefanovića Karadžića)
• 1826. Zur Recension der deutschen Grammatik (Recenzija nemačke gramatike)
• 1826. Irische Elfenmärchen, aus dem Englischen (Irske bajke prevedene s engleskog jezika)
• 1828; 1854. Deutsche Rechtsaltertumer (Nemačka desnica)
• 1830. Hymnorum veteris ecclesiae XXVI. interpretatio theodisca
• 1834. Reinhart Fuchs
• 1835; 1854 Deutsche Mythologie (Nemačka mitologija)
• 1835. Taciti Germania edidit
• 1838. Über meine Entlassung (O mom oslobađanju)
• 1838. Lateinische Gedichte des X. und XI. Jahrhunderts (Latinske pesme X i XI veka)
• 1840. Sendschreiben an Karl Lachmann über Reinhart Fuchs
• 1840-1864 Weistümer, Th. i.
• 1840. Andreas und Elene (Andreas i Elena)
• 1842. Frau Aventure (Gospođa Aventura)
• 1848; 1868. Geschichte der deutschen Sprache (Istorija nemačkog jezika)
• 1850. Des Wort des Besitzes
• 1854. Deutsches Wörterbuch, Bd. i. (Nemački rečnik)
• 1868; 1865. Rede auf Wilhelm Grimm und Rede über das Alter
• 1864 – 1884. Kleinere Schriften

Knjige Vilfreda Grima

• 1811. Altdänische Heldenlieder, Balladen und Märchen (Stare danske herojske legende, balade i narodne priče)
• 1821. Über deutsche Runen (Stare nemačke rune)
• 1829. Die deutsche Heldensage (Nemačke herojske legende)