Artur Klark (Arthur C. Clarke)

Biografija

Artur Čarls Klark (Arthur Charles Clarke) je bio istaknuti pisac naučne fantastike. Napisao je približno stotinu knjiga. Rođen je 16.decembra 1917. godine u Majnhedu (Minehead) u Engleskoj.  Umro je 19. marta 2008. godine na Šri Lanci (Sri Lanka).

Mnoge njegove naučne ideje su povezivane sa kasnijim tehnološkim dostignućima. Njegova mašta i shvatanja su uticali na modernu nauku preko radova kao što su „2001: Odiseja u svemiru“.

Detinjstvo

Artur Klark je rođen 16. decembra 1917. godine u priobalnom gradu Majnhedu u jugozapadnom delu Engleske. Bio je najstarije od četvoro dece u farmerskoj porodici.

U ranim godinama su ga počele zanimati nauka i astronomija, dok je gledao zvezde kroz kućni teleskop domaće izrade i punio glavu naučno-fantastičnim pričama iz časopisa kao što su „Astounding Stories“.

Nakon što mu je iznenada preminuo otac, novonastale finansijske poteškoće su sprečile Artura da se upiše na univerzitet, uprkos njegovom bistrom i radoznalom umu. Po završetku srednje škole u obližnjem gradiću Tauntonu, Klark je 1936. godine napustio dom u potrazi za poslom.

Rana istraživanja

Kada je stigao u London, Klark je prihvatio posao vladinog birokrate. Međutim, nije ga napustila njegova fasciniranost zvezdama, pa je ubrzo postao član Britanskog međuplanetarnog društva, koje je zagovaralo svemirska putovanja mnogo pre nego što se to smatralo mogućim. Klark je pisao članke za novine tog društva i počeo svoje prve pohode na polja naučne fantastike.

Iako su njegovi prvi poduhvati prekinuti dolaskom Drugog svetskog rata, Klarkovo služenje tokom ovog sukoba mu je dalo mogućnost da uživa u svojim tehnološkim veštinama.

Od 1941. godine, pa sve do kraja rata, bio je tehničar u Kraljevskim vazdušnim snagama (Royal Air Force) i među prvim koji je koristio radar za navođenje letelica u nepogodnim vremenskim uslovima.

Njegova ratna iskustva su se pokazala kao osnova za njegova prva dva pisana rada. Magazin „Wireless World“ je 1945. godine objavio njegov članak „Vanzemaljski releji“ (Extra-Terrestrial Relays) u kojem Klark teoretiše o geostacionarnom satelitskom sistemu koji bi se mogao koristiti za prenos radio i televizijskog signala širom sveta.

Ovo je jedno od mnogih tehnoloških otkrića koje je Klark predvideo tokom svoje karijere. Sledeće godine je objavljen njegov prvi naučnofantastični rad. Reč je o kratkoj priči „Rescue Party“ koja se našla na stranicama časopisa „Astounding Science Fiction“.

Čovek sa mnogo šešira

Po povratku iz rata, Klark konačno dobija priliku da nastavi svoje visoko obrazovanje, kada dobija stipendiju na Kraljevom koledžu u Londonu (King’s College).

Tokom ovog vremena, ponovo dolazi u kontakt sa Britanskim Međuplanetarnim Društvom (čiji je predsednik bio nekoliko godina) i nastavlja sa svojim književnim poduhvatima. Diplomirao je 1948. godine.

Dok je radio kao pomoćni urednik za časopis „Science Abstracts“, Klark je objavio nefikcijsku knjigu „Međuplanetarni let“ („Interplanetary Flight“) 1950. godine, u kojoj diskutuje o mogućnostima svemirskog leta.

Njegov prvi roman u punoj veličini, „Prelude to Space“ je objavljen 1951. godine. Zatim slede, dve godine kasnije, „Against the Fall“ i „Childhood’s End“, koji predstavlja njegov prvi pravi uspeh, i 2015. godine biva adaptiran u TV seriju. Svoju prvu nagradu „Hugo“ dobio je 1956. godine za kratku priču „The Star“.

Svojim pisanjem, Klark je stekao poštovanje kao romanopisac, i istakao se kao revolucionarni mislilac. Često su ga konsultovali članovi naučne zajednice. S američkim naučnicima je radio na dizajniranju svemirske letelice, kao i na razvijanju meteoroloških satelita.

Na dva fronta

Sredinom 50-ih godina prošlog veka, Klark je počeo da se zanima za podvodni svet. 1956. godine, preselio se na Šri Lanku, prvo u priobalni gradić Unavatunu (Unawatuna), a kasnije se preselio u Kolombo (Colombo).

Klark je proveo ostatak svog života na Šri Lanki, gde je fotografisao grebene, postao iskusan ronilac i čak je pronašao podvodne ruševine antičkog hrama.

Svoje ronilačke podvige je dokumentovao u radovima kao što su „Koralna obala“ (The Coast of Coral) iz 1956. godine i „Grebeni Taprobana“ (The Reefs of Taprobane) iz 1957. godine. Takođe je pokrenuo turistički posao „Podvodni Safari“ (Underwater Safari).

Međutim, Klarkova sudbina je bila vezana za svemir. Kada je otkrio da ima dečju paralizu koja mu je ograničila pokretljivost, ponovo se okrenuo zvezdama.

Tokom 60-tih godina, neki od Klarkovih najvažnijih projekata su urodili plodom. 1962. godine je objavio „Profile budućnosti“ („Profiles of Future“), u kojim je predvideo tehnološka otkrića do 2100. godine.

Sledeće godine Institut Frenklin (Franklin Institute) Klarku dodeljuje nagradu „Balantajn“ (Ballantine) za njegov doprinos u satelitskoj tehnologiji. Ta čast se prikazala u punom sjaju sledeće godine, kada je satelit „Syncom 3“ emitovao Letnje Olimpijske Igre iz Japana u Sjedinjenim Američkim Državama.

Svemirske odiseje

Klarkova reputacija stručnjaka za svemir je dovela do saradnje koja je svetu verovatno najpoznatija. Klark je, 1964. godine počeo da radi na scenariju za adaptaciju kratke priče iz 1951. godine pod nazivom „The Sentinel“ sa poznatim režiserom Stenlijem Kjubrikom (Stanley Kubrick).

Ta saradnja je kasnije prešla u filmski klasik „2001: Odiseja u svemiru“ (2001: A Space Odyssey). Ovaj film se smatra jednim od najvećih filmova svih vremena, a nastao je pod rediteljskom palicom Stenlija Kjubrika.

Filmska Akademija je nominovala njihov film za najbolji scenario, a njihova saradnja se nastavila tako što su na osnovu te priče objavili roman iste godine.

Klark je napisao i nastavke: „2010: Druga odiseja“ (2010: Odyssey Two), „2061: Treća odiseja“ (2061: Odyssey Three) i „3001: Konačna odiseja“ (3001: The Final Odyssey).

Krajem 1960. godine, Klark je dobio priliku da u stvarnom životu učestvuje u svemirskoj odiseji, kada mu je Valter Kronkajt (Walter Cronkite) ponudio mesto komentatora u CBS-ovoj reportaži o sletanju šatla „Apolo 11“ na Mesec. Klark je kasnije radio i na sletanju Apola 13 i Apola 15.

Priznanja

Međunarodno priznat pisac i mislilac je nastavio plodnu karijeru tokom 70-tih godina. Sa romanom „Susret sa Ramom“ („Rendezvous with Rama“) iz 1973. godine je osvojio nagrade „Nebula“ i „Hugo“, kao i nekoliko godina kasnije sa romanom „Rajski vodoskoci“ („The Fountains of Paradise“) iz 1979. godine.

U sledećoj deceniji, završio je autobiografska dela „Ascent to Orbit“ 1984. godine i „Astounding Days“ 1989. godine.

Ponovo je zakoračio u svet televizije sa serijama „Misteriozni svet Artura Klarka“ („Arthur C. Clarke’s Mysterious World“) iz 1981. godine i „Svet zagonetnih sila“ („Arthut C. Clarke’s World of Strange Powers“) iz 1984. godine, kao i doprinosom u Konkrajtovoj seriji „Svemir“ („Universe“) iz 1981. godine.

Do kraja decenije, njegovo zdravstveno stanje mu je dodatno smanjilo pokretljivost, te je bio vezan za kolica. 1983. godine osnovana je fondacija „Arthur C. Clarke Foundation“ čiji je zadatak bio da promoviše korištenje tehnologije za poboljšanje kvaliteta života u zemljama u razvoju, kroz obrazovne stipendije i nagrade.

Godine 1986. osnovana je i nagrada Artura C Klarka za pisce naučne fantastike u Velikoj Britaniji. Klark je bio kancelar univerziteta Moratuva (Moratuwa) u Šri Lanki od 1979. do 2002. godine, kao i na međunarodnom svemirskom univerzitetu (International Space University) od 1989. do 2004. godine.

U poslednjoj deceniji njegovog života, vrhovni komesar Velike Britanije u Šri Lanki je Arturu dodelio vitešku titulu, 26. maja 2000. godine.

Ta ceremonija je najavljena 1998. godine, ali je Artur dve godine odbijao titulu, jer ga je britanski tabloid „The Sunday Mirror“ optužio za pedofiliju. Policija Šri Lanke je sprovela istragu, ali je na kraju tužba odbačena kao neosnovana.

Takođe je dobio najveće priznanje u Šri Lanki, „Sri Lankabhimanya“, te je prisustvovao osnivanju Artur C Klarkovog instituta za svemirsku edukaciju.

Preminuo je 19. marta 2008. godine od respiratorne insuficijencije.

Napisao je oko stotinu knjiga i mnogobrojne eseje i kratke priče, te dao nemerljiv doprinos na poljima svemirskih istraživanja i nauke.

U čast njegovog rada i doprinosa, Međunarodna astronomska unija (International Astronomical Union) je udaljenost od 36 000 kilometara iznad zemljinog ekvatora nazvala Klarkova orbita, a asteroid broj 4923 je takođe dobio ime po njemu.

Privatni život

Na putovanju u Floridu 1953. godine, Artur je upoznao i brzo oženio Merilin Mejfild (Marilyn Mayfield), 22-godišnju razvedenu majku jednog dečaka. Trajno su se rastali posle šest meseci, a zvaničan razvod je okončan tek 1964. godine. Klark je izjavio da je taj brak bio nekompatibilan od samog početka.

Klark se nije nikada ponovo oženio, ali je bio blizak sa muškarcem sa Šri Lanke, Leslijem Ekanajake (Leslie Ekanayake). U posveti romana „Rajski vodoskoci“, napisao je da je Lesli „njegov jedini savršeni prijatelj za čitav život“. Klark je sahranjen pored Leslija koji je umro tri decenije pre njega, na centralnom groblju u Kolombu.

Džon Bakster (John Baxter) u svojoj biografiji Stanlija Kjubrika navodi da se Klark preselio u Šri Lanku zbog svoje homoseksualnosti, jer su tamošnji zakoni tolerantniji prema homoseksualcima.

U intervjuu za magazin „Plejboj“ u julu 1986. godine, na pitanje da li je nekad imao biseksualno iskustvo, Klark je odgovorio: „Naravno. Ko nije?“.

Njegov prijatelj Keri O’Kvin (Kerry O’Quinn) je u  čitulji napisao kako Artur nije javno govorio o svojoj seksualnosti, ali ako bi ga neko pitao o tome, bio je otvoren i iskren.

Bibliografija

• Prelude to Space (1951)
• Pesak Marsa (The Sands of Mars) (1951)
• Ostrva na nebu (Islands in the Sky) (1952)
• Ka spuštanju noći (Against the Fall of Night) (1953)
• Kraj detinjstva (Childhood’s End) (1953)
• Expedition to Earth (1953), zbirka pripovedaka
• Svetlost zemaljska (Earthlight) (1955)
• Reach for Tomorrow (1956), zbirka pripovedaka
• Grad i zvezde (The City and the Stars) (1956)
• Tales from the White Hart (1957), zbirka pripovedaka
• Duboko poniranje (The Deep Range) (1957)
• S druge strane neba (The Other Side of the Sky) (1958), zbirka pripovedaka
• Pad mesečeve prašine (A Fall of Moondust) (1961)
• Tales of Ten Worlds (1962), zbirka pripovedaka
• Ostrvo delfina (Dolphin Island) (1963)
• Glide Path (1963)
• The Nine Billion Names of God (1967), zbirka pripovedaka
• 2001: Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey) (1968), sa Stenlijem Kjubrikom
• The Lion of Comarre & Against the Fall of Night (1968)
• Of Time and Stars (1972), zbirka pripovedaka
• Sunčani vetar (The Wind from the Sun) (1972), zbirka pripovedaka
• Sastanak sa Ramom (Rendezvous with Rama) (1973)
• The Best of Arthur C. Clarke (1973), zbirka pripovedaka
• Matica Zemlja (Imperial Earth) (1975)
• Rajski vodoskoci (The Fountains of Paradise) (1979)
• 2010: Druga odiseja (2010: Odyssey Two) (1982)
• Stražar (The Sentinel) (1983), zbirka pripovedaka
• Svet zagonetnih sila (World of strange powers) (1984)
• Pesme daleke zemlje (The Songs of Distant Earth) (1986)
• 2061: Treća odiseja (2061: Odyssey Three) (1988)
• Susret sa meduzom (A Meeting With Medusa) (1988)
• Kolevka (Cradle) (1988), sa Džentrijem Lijem (engl. Gentry Lee)
• Rama II (Rama II) (1989), sa Džentrijem Lijem
• S one strane spuštanja noći (Beyond the Fall of Night) (1990), sa Gregorijem Benfordom (engl. Gregory Benford)
• Tales From Planet Earth (1990), zbirka pripovedaka
• Duh sa Grand Benksa (The Ghost from the Grand Banks) (1990)
• More Than One Universe (1991), zbirka pripovedaka
• Vrt Rame (The Garden of Rama) (1991), sa Džentri Lijem
• Otkriveni Rama (Rama Revealed) (1993), sa Džentri Lijem
• Božji čekić (The Hammer of God) (1993)
• The Snows of Olympus – A Garden on Mars (1994)
• Apokalipsa Amerike (Richter 10) (1996), sa Majkom Makvejom (engl. Mike McQuay)
• 3001: Konačna odiseja (3001: The Final Odyssey) (1997)
• Okidač (The Trigger) (1999)
• Svetlost drugih dana (The Light of Other Days) (2000), sa Stivenom Baksterom (engl. Stephen Baxter)
• Oko vremena (Time’s Eye) (2004), sa Stivenom Baksterom
• Oluja sa Sunca (Sunstorm) (2005), sa Stivenom Baksterom
• Prvorođeni (Firstborn) (2007), sa Stivenom Baksterom
• Poslednja teorema (The last Theorem) (2008), sa Frederikom Polom