Alan Aleksander Miln

Biografija

Alan Aleksander Miln (Alan Alexander Milne) je bio engleski pisac, najpoznatiji po dečjim knjigama o medvediću  Viniju Puu (Winnie-The-Pooh). Rođen je 18. januara 1882. godine u Kilburnu kod Londona. Umro je 31. januara 1956. godine u Hartfildu u regiji Saseks.

Napisao je sedam romana, tri zbirke priča za decu, dve zbirke pesama za decu, te mnoge druge članke i recenzije knjiga koje su objavili ugledni engleski časopisi. Osim toga pisao je pozorišne komade i filmske scenarije.

Detinjstvo i obrazovanje

A.A. Miln je rođen 1822. godine u Londonu. Njegov otac Džon Vajn Miln (John Vine Milne) rođen je na Jamajci, a majka Sara Meri Miln (Sarah Marie Milne) odrasla je u Kilburnu. Džon je bio direktor škole, a Sara je svoj život posvetila vaspitanju trojice sinova od kojih je Alan Aleksander bio najmlađi.  Milne je pohađao školu u Vestminsteru (Westminster School). Nakon toga upisao je matematički fakultet na Triniti koledžu u Kembridžu (Trinity College Cambridge). Diplomirao je matematiku 1903. godine. Iako je bio veoma dobar student, više od matematike zanimalo ga je novinarstvo. Zajedno sa bratom Kenetom (Kenneth Milne) pisao je članke, te uređivao studentski magazin „Granta“. Tekstove su potpisivali inicijalima AKM. Njegovi članci privukli su pažnju engleskog satiričnog lista „Punch“ pa je 1903. godine postao njihov saradnik, a 1906. godine i pomoćnik urednika. Za to vreme stvorio je 18 pozorišnih predstava, drama i novela, uključujući i krimi roman „Tajna crvene kuće“ („The Red House Mystery“) koji je svetlo dana ugledao tek 1922. godine.

Dafni, rat, Kristofer…

Godine 1913. oženio je svoju veliku ljubav Doroti (Dafni) de Selinkort (Dorothy Daphne de Selincourt). Ona mu je bila najveća podrška u nameri da postane dramski pisac. Beležila je njegove priče i stihove, te ih kasnije prekucavala. Savremenici su zabeležili da su Alan i Dafni bili veoma zaljubljen par.

Iako veliki protivnik rata, kao oficir kraljevskog vojnog puka (Royal Warwickshire Regiment), te posle kao oficir za vezu, učestvovao je u borbama u Prvom svetskom ratu. 20. decembra 1915. godine dobio je čin poručnika. U bici na Somi, 7. jula 1916. godine ranjen je, te je vraćen u Englesku. Kada se oporavio dobio je prekomandu, te je od 1916. do 1918. godine radio kao propagandista za MI 7. Angažman u oružanim snagama završio je 14. februara 1919. godine. Posle rata je napisao antiratni roman „Mir s čašću“ koji je objavljen 1934. godine.

Godine 1920., nakon sedam godina braka Alan i Dafni dobili su sina. Pošto su bili ubeđeni da će Dafni roditi devojčicu bili su mu namenili ime Rousmeri, ipak rodio se dečak. Dafni je želela da se zove Kristofer, a Alan – Robin. Zato su odlučili da mu daju oba imena – Kristofer Robin Miln (Christopher Robin Milne).  Igrajući se sa sinom počeo je da piše dečje pesme. Prvu zbirku dečjih pesama „Kad smo bili veoma mladi“ („Whem We Were Very Young“) objavio je 1924. godine. Knjigu je upotpunosti ilustrovao crtač časopisa „Punch“ E.H. Šepard (Ernest Howard Shepard) koji je bio Milnov veliki prijatelj.

Godinu dana kasnije porodica se iz Londona preselila na farmu u Hartfildu, gradiću u grofoviji Istočni Saseks.

Miln je pisao scenarije za britansku filmsku industriju koja je u posleratnim godinama bila tek u povoju. Napisao je scenarije za filmove „The Bump“, „Twice Two“, „Five Pound Reward“ i „Bookworms“.

Avanture Vinija Pua

Priče koje su Milna proslavile nastale su zahvaljujući njegovom sinu Kristoferu Robinu. Naime, za prvi rođendan Kristofer je dobio plišanog medvedića koga je nazvao Edvard. U pokušajima da animira svog sina Alan je izmišljao razne avanture koje je medvedić „doživljavao“. Pošto je dečak veoma voleo životinje otac ga je poveo u zoološki vrt u Londonu gde je glavna atrakcija bio meda Vinipeg. Kristofer je ubrzo i svog plišanog medvedića nazvao Vini (Winnie). „Prezime“ je dobio po imenu labuda Pu (Pooh) koga je dečak jednom video. Izmišljajući priče o medvediću Viniju Puu i njegovim drugarima, takođe plišanim igračkama koje su „vladale“ Kristoferovom sobom, Miln je došao na ideju da počne da zapisuje priče pomoću kojih je svake noći uspavljivao sina.

Prva priča o medvediću Viniju pojavila se krajem decembra 1925. godine u božićnom izdanju časopisa „London ivning star“ („London evening star“). E.H. Šepar je ponovo bio zadužen za ilustracije. Sledeće epizode Vinija Pua emitovane su na radiju, ali s obzirom da su priče naišle na veliko interesovanje publike Milne je odlučio da sve sakupi i objavi u vidu romana. Prvi roman izašao je 1926. godine, te je doživeo ogroman uspeh. Priče o doživljajima medvedića Vinija prevedene su na mnoge svetske jezike, a i danas je jedan od glavnih junaka mnoge dece.

1926. Miln je objavio knjigu poezije „Sada imamo šest godina“ („We Are Six“), a 1928. „Kuću na Puovom uglu“ („The House at Pooh Corner“). I ove knjige ilustrovao je Šepard.

„Posle detinjstva“

Kako je Kristofer odrastao, tako je Miln sve manje pisao priče i pesme za decu. Iako je pisao „ozbiljne„ knjige publika i književni kritičari videli su ga samo kao dečjeg pisca, pa su te knjige ostale nezapažene. 1939. godine napisao je autobiografiju „Sad je prekasno“ („It’s Too Late Now: The Autobiography of a Writer“) čija je osnovna poruka bila da je priroda čoveka određena nasleđem i uticajima koje je ta osoba doživela tokom detinjstva. Time je želeo da poruči da je, uprkos svemu, prekasno da se promeni.

U to vreme Drugi svetski rat je bio već počeo, a Miln je bio član rezervnih snaga dobrovoljaca. Poslednji roman „Kloi Mar“ („Chloe Marr“) objavio je 1946. godine, a dve godine kasnije napisao je pesmu „Normanska crkva“ („The Norman Church“).

Godine 1952. Miln je doživeo moždani udar. Ni nakon nekoliko operacija nije uspeo da se oporavi, pa je ostao nepokretan. Sve to uticalo je na porodične odnose, štaviše, prestao je da kontaktira sa Kristoferom. Nakon što je pročitao sinov intervju u novinama izbacio ga je iz testamenta. Umro je 31. januara 1956. godine.

Nasleđe

Prema Milnovom testamentu autorska prava nad njegovim delima dobila su njegova supruga, Kraljevski književni fond, škola u Vestminsteru i londonski Garrick klub. Sara je brzo nakon njegove sahrane prodala svoja prava na priče o Viniju Puu Stivenu Slesingeru (Stephen Slesinger). Nakon Slesingerove smrti, njegova supruga prava je prodala kompaniji Volta Diznija (Walt Disney Company). Dizni je na bazi Milnovih priča o medvediću Viniju stvorio crtani film koji je emitovao na svom kanalu (Disney Chanel). Popularnost šašavog medvedića tada je ponovo skočila, pa ni danas, u 21. veku ne jenjava.  Ostali naslednici Milnovih dela su 2001. godine takođe svoja autorska prava prodali Dizniju i to za 350 miliona dolara.

Originalni rukopis romana „Vini Pu“ i „Kuća na Puovom uglu“ nalazi se u biblioteci Triniti koledža u Kembridžu.

Magazin „Forbs“ („Forbes“ ) je 2002. godine Vinija Pua proglasio najvrednijim fiktivnim likom godine, a zanimljivo je da je samo Miki Maus (Mickey Mouse) vredniji od Vinija. Prema istraživanjima koje je 2003. godine proveo britanski BBC priče o Viniju Puu zauzele su sedmo mesto na listi najvoljenijih knjiga u Velikoj Britaniji svih vremena. 2006. godine Vini Pu je dobio svoju zvezdu na holivudskoj Stazi slavnih, a iste godine proglašen je jednom od ikona Engleske.

Nekoliko Milnovih pesama je komponovao Harold Frejser-Simson (Harold Fraser-Simson), a poslužile su i kao inspiracija mnogim režiserima i producentima.

Bibliografija

Romani

• 1905. Ljubavnici u Londonu
• 1917. Jednom istovremeno
• 1921. Gospodin Prim
• 1922. Tajna crvene kuće
• 1931. Dvoje ljudi
• 1933. Četiri dana čuda
• 1946. Kloi Mar
• Dokumentarna literatura
• 1934. Mir s čašću
• 1939. Sad je prekasno (autobiografija)
• 1940. Rat s čašću
• 1941. Neograničeni ratni ciljevi
• 1952. Godina, manje-više
• Zbirke priča za decu
• 1825. Dečja galerija
• 1926. Vini Pu
• 1928. Kuća na Puovom uglu
• Zbirke pesama za decu
• 1924. Kad smo bili veoma mladi
• 1927. Sada imamo šest godina

Zbirke priča

• 1929. Tajna i druge priče
• 1948. Rođendanska zabava
• 1950. Sto uz binu

Milne je osim poezije, proze i dečjih priča pisao i scenarije za filmove i pozorišne predstave. Tokom života je napisao više od trideset scenarija i pozorišnih komada.