Kratke informacije
Ime i prezime | Agata Kristi (Agatha Christie) |
Datum rođenja | 15. septembar 1890. |
Mesto rođenja | Torki |
Datum smrti | 12. januar 1976. |
Mesto smrti | Vinterbruk |
Država | Engleska |
Zanimanje | Pisac, farmaceut |
Biografija
Agata Kristi (Agatha Christie) je engleska književnica koja je najpoznatija po svojim kriminalističkim romanima. Zbog toga su je mnogi nazivali „kraljicom zločina“ i „kraljicom misterije“. Rođena je 15. septembra 1890. godine u Torkiju (Torquay) u Engleskoj (England). Umrla je u 86–oj godini života, 12. januara 1976. godine.
Njena dela kao što su kao što su „Ubistvo u Orijent ekspresu“ („Mureder on The Orient Express“) i „Misterija plavog voza“ („The mustery of the blue train“), pozicionirali su je visoko na lestvici najprodavanijih autora u istoriji.
U svojoj 56 godina dugoj karijeri napisala je oko 70 kriminalističkih romana i 165 kratkih kriminalističkih priča. Takođe, napisala je više pozorišnih komada od kojih je najpoznatija drama „Mišolovka“ koja je u pozorištu u Londonu odigrana više od 25 000 puta i jedna je od najigranijih drama u istoriji. Prvi put „Mišolovka“ je odigrana 1952. godine. Pisala je i ljubavne romane, ali i memoare. Njena dela prevedena su na 50 jezika kako bi knjige bile dostupne čitocima širom sveta.
Agata Kristi je objavila svoj prvi roman 1920. godine. Riječ je o romanu „Tajanstveni događaj u Stajlsu“ („The mustryous affair at Styles“). Ovaj roman je nagovestio da će Agata postati jedan od najpoznatijih autora misterija u istoriji.
Posle su se nizali romani kao što su „Ubistvo u Vikarijatu“ („The mureder at The Vicarage“), „Partneri u zločinu“ („Partners in crime“) i „Tužni čempres“ („Said cypress“).
Prodala je dve milijarde kopija svojih dela. Iako je najpoznatija kao autor kriminalističkih romana, bila je priznat autor predstava i ljubavnih romana.
Detinjstvo
Najprodavaniji autor Agata Kristi je rođena kao Agata Meri Klarisa Miler (Agatha Mary Clarissa Miller) u jugozapadnom delu Engleske. Njen otac zvao se Frederik Alve Miler, a majka Klarisa Margaret Miler.
Sa samo 11 godina, Agata je ostala bez oca koji je radio kao samostalni preduzetnik na berzi. Frederik i Klarisa osim Agate imali su još dvoje dece sina Luja i kćerku Margaret. Agata je bila najmlađe dete u porodici.
Porodica Miler je bila hrišćanska. Ipak Agata, kao i Luj i Margaret, verovali su da je njihova majka vidovita i da poseduje paranormalne moći. Klarisa je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.
Majka je Agatu školovala kod kuće i ohrabrivala je da piše, dok su njeni brat i sestra pohađali školu. Kao dete Agata je volela igre fantazije i stvaranje likova.
Kada je imala 16 godina preselila se u Pariz (Paris) kako bi studirala pevanje i klavir. Tamo je provela dve godine i iako je bila vrlo uspešna u muzici, nije nastavila karijeru u tom pravcu jer je bila veoma stidljiva.
Slava, ljubav i problemi
Udala se 1914. godine za pukovnika Arčibalda Kristija (Archibald Christie) koji je bio pilot u Kraljevskom letećem korpusu. Agata je sa Arčibaldom imala kćerku Rozalindu (Rosalind).
Tokom Prvog svetskog rata radila je kao medicinska sestra. Ovaj poziv je smatrala jedim od najhumanijih na svetu. U Drugom svetskom ratu radila je i u apoteci i tu se upoznala sa delovanjem lekova. Kasnije su se veoma često motivi iz ovog posla pojavljivali i u njenim kriminalističkim romanima kao što je na primer trovanje otrovom.
Svoju prvu knjigu „Tajanstveni događaj u Stajlsu“ koju je objavila 1920. godine bazirala je na ubistvu bogate naslednice. Tada je čitaocima predstavljen jedan od Agatinih omiljenih likova – belgijski detektiv Herkul Poaro (Hercule Poirot). Za svoj prvi roman Agata je godinama tražila izdavača.
Agata je 1926. godine objavila knjigu „Ubistvo Rodžera Akrojda“ (“The murder of Rogerd Achoryd“). Riječ je o bestseleru koji je kasnije okarakterisan kao klasik žanra i jedan je od omiljenih autorovih romana.
Iste godine Agata Kristi se suočila sa velikim problemima jer joj je te godine umrla majka, a njen muž joj je saopštio da je u vezi sa drugom ženom. Traumatizovana tim otkrićem Agata je nestala da bi je vlasti posle 11 dana našle u hotelu Herogejt (Haroggate) prijavljenu pod imenom ljubavnice njenog muža. Kasnije su bile razne spekulacije da li je to uradila zbog marketinga ili je zaista doživela, kako je rekla, amneziju zbog šoka.
Kristijeva se oporavila i razvela od Arčibalda 1928. godine. Dve godine kasnije udala se za profesora arheologije Maksa Malovana (Max Mallowan) koji je bio 14 godina mlađi od nje. Sa Malovanom Agata je putovala na nekoliko ekspedicija kojih se priseća u memoarima pod nazivom „Hajde, reci mi kako živiš“ („Come, tell me how you live“). Ova putovanja na Bliski istok poslužila su joj kao inspiracija i u njenim drugim romanima.
Zanimljivo, kada se Agata udala za Maksa on je radio sa jednim veoma priznatim i poznatim arheologom. Međutim, supruga od ovog arheologa nikako nije volela Agatu pa nije dozvoljavala da ona boravi u arheološkom kampu. Tako je Maks morao putovati vozom kako bi video svoju suprugu. Tada je Agata napisala roman „Ubistvo u Mesopotamiji“ koje govori o ubistvu žene arheologa koja je ubijena topuzom. Posle toga arheološki par se povukao i više ikada nisu sarađivali sa Maksom Malovanom.
Agata je sa Maksom živela skladno. Imali su mnogo zajedničkih interesovanja. Oboje su u svojim profesijama dobili najviša priznanja zahvaljujući ličnim zaslugama, što je vrlo retko za parove. Nisu imali dece, a fokusirali su se na svoje karijere.
Posle venčanja sa Malovanom objavila je u knjigu „Ubistvo u Vikarijatu“ koja je postala još jedan klasik i čitaocima predstavila gospođicu Džejn Marpl (Jane Marple).
Agatini likovi
Poaro i Marplova su najpoznatiji detektivi Agate Kristi koji se pojavljuju u desetinama njenih romana i kratkih priča. Poaro se najviše pojavljuje u naslovima kao što su „Ubistvo Rodžera Akrojda“, „Misterija plavog voza“ i „Smrt u oblacima“ („Death in the clouds“).
Detektivka gospođica Marpl se pojavljuje u romanima kao što su „Zlokobni prst“ („The moving finger“), „Džep pun žita“ („A pocket full of rye“). Lik Marpelove su na malim ekranima predstavile glumice kao što su Anđela Lenzubri (Angela Lansbury), Helen Hejs (Helen Hayes) i Džeraldin Mekevan (Geraldine Mcewan).
Drugi zapaženi likovi romana Agate Kristi su Tapens (Tuppence) i Tomi (Tommy) Beresford, pukovnik Rejs (Race), Parker Pajn (Parker Pyne) i Arijadni Oliver (Ariadne Oliver).
Pozne godine
Dela Agate Kristi prodana su u više od dve milijarde primeraka.
Iako je napisala ljubavne romane kao što su „Nezavršeni portret“ („Unfinished portrait“) i „Kćerka je kćerka“ („A doughter’s a daughter“) pod imenom Meri Vest Makot (Mary West Macott), Agatin uspeh kao autora detektivskih romana joj je doneo titule kao što su „kraljica zločina“ i „kraljica misterije“. Može se smatrati i kraljicom svih žanrova zato što je ona jedan od najprodavanijih pisaca u istoriji sa preko dve milijarde primeraka njenih dela koja su prodavana širom sveta.
Kristijeva je renomirani pisac predstava kao što su „Šupljina“ („Hollow“) i „Presuda“ („Werdict“). Nekoliko njenih dela su postali popularni filmovi.
Proglašena je damom 1971. godine.
Poslednji put se pojavljuje u javnosti 1974. godine na premijeri predstave „Ubistvo u Orjent ekspresu“. Inače, smatra se da je ovo delo nastalo jer je Agata uvek koristila prevoz u Orijent ekspresu, pa je odlučila da upravo ovog prevoznika iskoristi kao inspiraciju za jedno svoje delo.
Agata je umrla prirodnom smrću 12. januara 1976. godine u svom porodičnom domu u Volingfordu. Godinu dana posle agatine smrti Maks Malovan se ponovo oženio i to svojom koleginicom sa arheologije. Iako su i pred kraj Agatinog života kolale priče da je Maks u vezi sa ovom ženom, bračni par se nije obazirao na to i nikada nije dokazano da je Maks zaista prevario Agatu. Maks je umro godinu dana posle ove ženidbe.
Inače, svi obožavaoci Agate Kristi danas mogu iznajmiti njen dom kako bi mogli da vide kako je nekada živela njihova omiljena književnica. Tu su još uvek sve stare stvari, namštaj, pa čak i klavir koji je Agata svirala.
Svu svoju imovinu, kao i pravo na autorski rad, Agata je ostavili svojoj jedinoj kćerci Rozalindi koja je umrla 2004. godine. Danas sva prava ima Agatin unuk Matju Pričard (Mathew Pritchard).
Bibliografija
- 1920. Misteriozna afera u Stylesu
- 1922. Tajanstveni suparnik
- 1923. Ubistvo na igralištu za golf
- 1924. Čovek u smeđem odelu
- 1924. Poirot istražuje
- 1925. Tajna zamka Chimneys
- 1926. Ubistvo Rodžera Akrojda
- 1927. Velika četvorka
- 1928. Tajna plavog voza
- 1929. Zajedno protiv zločina
- 1929. Tajna sedam satova
- 1930. Ubistvo u vikarijatu
- 1930. Tajanstveni gospodin Kvin
- 1931. Sittafordska misterija
- 1932. Poslednja kuća
- 1933. Gonič smrti
- 1933. Smrt Lorda Edgwarea
- 1933. Trinaest problema
- 1934. Ubistvo u Orijent Ekpresu
- 1934. Parker Pajn istražuje
- 1934. Listerdejlova tajna
- 1935. Tragedija u tri čina
- 1935. Smrt u oblacima
- 1935. Zašto nisu pitali Evansa?
- 1936. Ubistvo u Mesopotamiji
- 1936. Ubistva po abecedi
- 1936. Karte na stol
- 1937. Smrt na Nilu
- 1937. Nemi svedok
- 1937. Ubistvo u staji
- 1938. Sastanak sa smrću
- 1939. Deset malih crnaca
- 1939. Ubiti je lako
- 1939. Božić Herkula Poirota
- 1939. Regata misterij i druge priče
- 1940. Tužni čempres
- 1941. Zlo pod suncem
- 1941. Patriotsko ubistvo
- 1941. N ili M?
- 1941. Leš u biblioteci
- 1942. Pet praščića
- 1942. Otrovno pismo
- 1943. Prst koji se miče
- 1944. Prema nuli
- 1944. Svetlucavi cijanid
- 1945. Smrt kao kraj
- 1946. Šupljina
- 1947. Herkulovi podvizi
- 1948. Tko plimu uhvati
- 1948. Svedok optužbe i druge priče
- 1949. Zla kuća
- 1950. Najavljeno ubistvo
- 1950. Tri slepa miša i druge priče
- 1951. Došli su u Bagdad
- 1951. Nesretni čovek i druge priče
- 1952. Gospođa McGinty je mrtva
- 1952. Trik je u ogledalima
- 1953. Džep pun žita
- 1953. Posle sprovoda
- 1955. Bija Baja Buf
- 1955. Sudbina nepoznata
- 1956. Sajam zločina
- 1957. U 4.50 s Paddingtona
- 1957. Nesreća nevinih
- 1959. Mačka među golubovima
- 1960. Pustolovina božićnog pudinga
- 1961. Kod belog konja
- 1961. Dupli greh i druge priče
- 1962. Razbijeno ogledalo
- 1963. Tajanstveni satovi
- 1964. Karipska misterija
- 1965. Hotel Bertram
- 1966. Treća djevojka
- 1967. Večita noć
- 1968. Zla sudba
- 1969. Dogodilo se na dan Svih svetih
- 1970. Putnik za Frankfurt
- 1971. Šifra Nemesis
- 1971. Zlatna lopta i druge priče
- 1972. Slonovi pamte
- 1973. Akhenaton – drama u tri čina
- 1973. Ništa nije tako tajno
- 1974. Poirotovi raniji slučajevi
- 1975. Zavesa
- 1976. Usnulo ubistvo
- 1979. Poslednji slučajevi Miss Marple i dve druge priče
- 1992. Problem u Pollenskom zalivu
- 1997. Dok svetlo gori i druge priče
Koautorska djela:
- 1931. Plutajući admiral
Charles Osborne je njene drame pretvorio u romane:
- 1998. Crna kava
- 2001. Neočekivani gost
- 2003. Paukova mreža
Pisala kao Mary Westmacott:
- 1930. Hleb diva
- 1934. Nedovršeni portret
- 1944. Odsutan u proleće
- 1948. Ruža i tisovina
- 1952. Kćerka je kćerka
- 1956. Teret
Drame:
- 1928. Alibi
- 1930. Crna kava
- 1936. Strančeva ljubav
- 1937. ili 1939. Kćerka je kćerka
- 1940. Poslednja kuća
- 1943. Deset malih crnaca
- 1945. Sastanak sa smrću
- 1946. Smrt na Nilu
- 1949. Ubistvo u vikarijatu
- 1951. Šupljina
- 1952. Mišolovka
- 1953. Svedok optužbe
- 1954. Paukova mreža
- 1956. Prema nuli
- 1958. Presuda
- 1958. Neočekivani gost
- 1960. Vrati se natrag zbog ubistva
- 1962. Pravilo trojice
- 1972. Gudački trio
- 1973. Ehnaton – drama u tri čina
- 1977. Ubistvo je najavljeno
- 1981. Karte na sto
- 1992. Problem u Pollenskom zalivu
- 1993. Ubiti je lako
- 2005. Deset malih crnaca