Konfučije

Biografija

Konfucije ili Konfučije (K’ung Fu Tzu) je drevni kineski učitelj, filozof i socijalni reformator čiji je rad imao uticaj na celokupnu istočnu Aziju. Živeo je u 6. veku pre nove ere. Smatra se da je rođen 551 godine pre nove ere, a umro 479 godine pre nove ere.

Do mudrosti vode tri puta, propovedao je Konfucije, a to su razmišljanje, vaspitanje i iskustvo. Po Konfuciju razmišljanje je najplemenitije, a vaspitanje najlakše. Za iskustvo je rekao da je to najneugodnije.

Sa sigurnošću bi se moglo reći da je uticaj zadržao sve do današnjih dana oslanjajući se na drevnu civilizaciju i okretanje stanovništva ka tradicionalnim, drevnim korenima i vrednostima.

Tokom istorije pokazalo se da je on jedan od pojedinaca za kojeg se može reći da je imao uticaj na celokupno društvo kakvo danas poznajemo.

Na osnovu njegovih normi pravilnog ponašanja nastao je pravac konfucijanizam. Danas je upravo konfucijanizam pored taoizma i budizma, jedna od tri vodeće ideologije i religije u Kini.

Detinjstvo

Brak Konfucijevih roditelja zbog razlike u godinama od samog početka bio je prava enigma i noćna mora za kinesko društvo tog doba. Naime, kada su stupili u brak njegova majka imala je 15, a njegov otac 66 godina. S obzirom na to da je u Kini u to doba bilo strogo zabranjeno da muškarci koji imaju više od 63 godine postanu roditelji, kako su nalagali njihovi običaju, ovaj slučaj bio je problematičan.

Ovaj par na sve to se oglušio, a plod njihove ljubavi bio je Konfucije za kojeg se veruje da je rođen 28. septembra 551. godine pre nove ere. Naravno, ta informacija nije potvrđena i zvanična jer ima vrlo malo pouzdanih podataka o njegovom tačnom datumu rođenja.

Poznato je da Konfucije potiče iz jedne plemićke porodice koja je živela u mestu Ći-fu, u tadašnjoj državi Lu, a danas je to provincija Šan-dung.

Kada je Konfucije imao samo tri godine, njegov otac, general Šu-lijang H je umro. Dečak je od tada živeo u siromaštvu, a brigu o njemu preuzela je mlada samohrana majka.

Konfucije kao učitelj

Ovaj dečak koga je odgojila samohrana majka bio je vrlo uspešan. Došao je do prvih poslova u državnoj službi, a potom je svoj put pronašao kao učitelj i propovedač normi pravilnog ponašanja.

Kako su se informacije tada vrlo sporo širile, Konfucije je putovao od mesta do mesta, kako bi njegov glas čuo što više stanovnika istočne Azije.

Zanimljivo, sva njegova propovedanja tekla su usmenim putem i Konfucije nikada nije zapisao nijednu svoju ideju ili misao. Međutim, s obzirom da je njegova filozofija bila vrlo privlačna i bliska narodu ubrzo je dobio svoje sledbenike i učenike koji su ga pratili te zapisivali svako njegovo propovedanje.

Najvažniji „sveti“ spisi njegove filozofije izloženi su u šest knjiga. Reč je o delima „Knjiga promena“, „Knjiga pesama“, „Knjiga istorije“, „Knjiga rituala“, “Knjiga muzike” i „Anali proleća i jeseni“.

Ovaj učitelj, na neki način, bio je naslednik drevne civilizacije, a njegovi učenici odnosno sledbenici, prenosili su njene vrednosti dalje na narod.

Konfucijev uticaj na Kinu osećao se sve do nedavno, kada se Kina opet suočila sa promenama kada su ekonomija i privreda u pitanju.

Konfucijev etički sistem vrednosti ima neizmeriv značaj jer se upravo na njemu udario temelj kineske državnosti i socijalne misli tokom celokupnog feudalnog doba.

Posebno se izdvaja i činjenica da je tokom vladavine dinastije Han u Kini upravo Konfucijeva filozofija upotrebljena kako bi se učvrstila pozicija carske vlasti.

Filozofija

Iako Konfucijanizam često slede religiozni Kinezi, mnogi tvrde da su Konfucijeve vrednosti sekularne, te da je sve to manje religija nego sekularni moral. Međutim, drugi tvrde da se uprkos sekularnom moralu konfucijanizam zasniva na religioznom pogledu na svet.

Konfucijanizam razmatra elemente zagrobnog života i poglede na “Nebo”, ali je sa druge strane relativno nezainteresovan za neke duhovne stvari koje se često smatraju osnovnim za religioznu misao kao što je na primer priroda duša.

Bilo kako bilo, jedno je sigurno, a to je da je Konfucije verovao u astrologiju.

U delu “The Analects of Confucius” Konfucije se predstavlja kao “predajnik koji nije izmišljao ništa”. Takođe, stavio je najveći naglasak na važnost studiranja.

Konfucijeva etika

Jedno od učenja Konfucija kojem se pridaje najdublje značenje jeste superiornost ličnog primera nad eksplicitnim pravilima ponašanja. Njegovo moralno učenje naglašava samokultivaciju i postizanje veštine za to, a ne poznavanje pravila.

Njegova etika se zbog toga može posmatrati kao etika vrline. Njegova učenja zahtevaju kontekst i ispitivanje određenih situacija.

Konfucije se bavi pre svega onim što je on smatrao ispravnim i primerenim ponašanjem koje mora da bude u skladu sa “Li”. “Li” je za Konfucija moralni zakon.

Čovek plemenitog karaktera koji nesebično radi za dobrobit društva u kojem živi za Konfucija je ideal. Ovaj ideal po Konfuciju konstantno radi na sebi, uči i oplemenjuje svoju prirodu.

On je išao do te mere da je želio državu uspostaviti na svojim etičkim idealima.

Konfucije je u svojim propovedanjima isticao lični i vladin moral, ispravnost društvenih odnosa, iskrenost i pravdu. Njegovi principi imaju mnogo toga zajedničkog sa kineskom tradicijom i verom.

Zagovarao je porodičnu lojalnost, i to vrlo snažnu, a pre svega poštovanje predaka, poštovanje starijih od strane njihove dece, poštovanje muža od strane žene… Za njega je porodica bila osnova za idealno vladanje.

Konfucijevo zlatno pravilo je “Nemojte drugima da činite ono što ne želite da uraditi sebi”.

Konfucijevo ime

Ime Konfucije, Konfučije ili Kung Fu Ce ima značenje “Učitelj Kung” kako ovog filozofa najčešće nazivaju u Kini. Savremeni Kinezi smatraju da je Konfucijevo ime bilo Kong Kiju. Njegovi učenici opet oslovljavaju ga sa “Zi”, ili samo “učitelj”.

Smatra se da je englesko ime “Konfucije” ustvari samo ukrašavanje imena “Kung Fuzi”.

Konfucije je posthumno dobio niz imena i naslova. Proglašen je za velikog mudraca i učitelja, koji je bio ekstremno uspešan.

Konfucije ili Konfučije?

Kada se o Konfuciju govori na srpskom govornom području vrlo su česte nedoumice da li se ispravno kaže Konfucije ili Konfučije? I jedno i drugo je prihvaćeno i ispravno u Pravopisu srpskog jezika Matice Srpske.

Konfucije je po transkripciji, međutim, kako se u narodu ukorenilo i po tradiciji govorilo Konfučije, na kraju je i ovaj naziv postao službeno prihvatljiv.

Priznanje posle smrti

Iako je bio poznat i cenjen za vreme svog života, njegov uticaj i slava među stanovništvom Azije došli su posle njegove smrti. Dela, u kojim su prikupljene njegove izreke i mudrosti, u Kini su se koristila kao pravila ispravnog ponašanja. Sve to pogodovalo je za uspostavljanje vlasti koja je spalila sve knjige na području današnje Kine koje su bile u suprotnosti sa onime što je Konfucije propovedao.

Spomenik kineskom filozofu na Novom Beogradu

U Konfucijevu čast izrađena je te postavljena njegova bista na Novom Beogradu u Srbiji. Bista se nalazi na mestu nekadašnje kineske ambasade koja je porušena tokom bombardovanja 1999. godine.

Bista predstavlja simbol saradnje i prijateljstva Kine i Srbije.

U Konfucijevu čast

Širom Kine mnoge ulice, trgovi i institute nose Konfucijevo ime. Slično je i u nekim drugim većim prijateljskim zemljama Kine.

Konfucijevo učenje i dan danas pleni pažnju istoričara drevne civilizacije. Većina smatra kako bi u svetu bilo mnogo manje zla i nasilja među ljudima kada bi svi sledili Konfucijeve norme pravilnog ponašanja.

Privatni život

Konfucije je bio oženjen i imao je jednog sina. Njegova žena zvala se Ći Guan Š, a njegov sin zvao se Li. Oženio se još kao devetnaestogodišnji mladić.

Porodica je živela skladno, a Konfucije je veći dio svog života radio u državnoj službi.

Tako je od samih početaka obavljao posao činovnika u državi Lu, a pripala mu je ta čast da obavlja vrlo poverljiv posao, odnosno, da čuva kraljevo blago, te da vodi računa o skladištenju robe za kralja.

Toliko je napredovao, da je posle ovog posla dobio mogućnost da bude ministar pravde. Tu priliku je iskoristio, ali se, zbog neslaganja sa vladarem, uskoro i povukao sa ove funkcije. Usledilo je potpuno povlačenje iz redova službovanja na državnom nivou, ali i okretanja ka podučavanju ljudi širom kineskih zemalja.

Konfucije je krenuo i na put, obilazio gradove, države, a sve to kako bi prenosio svoje znanje. Radio je kao učitelj i filozof kako među običnim narodom, tako i među onima koji su vladali. Posebno se izdvaja njegova saradnja sa carskom dinastijom Han. Bliska saradnja sa Hanom dovela je do toga da se Konfucijevo učenje i mudrost koriste kako bi se centralizovala i učvrstila carska vlast u kineskim zemljama.

Posle dugih putovanja, propovedanja mudrosti, Konfučije se vratio u rodni grad gdje je imao svoje sledbenike, odnosno učenike, kojima je držao časove. Prema nekim izvorima Konfucije je umro 4. marta 479. godine pre nove ere.

Dela:

• Knjiga promena (Jijing)
• Knjiga pesama (Shijing)
• Knjiga istorije (Shujing)
• Knjiga rituala (Lijing)
• Knjiga muzike (Yuejing)
• Anali proleća i jeseni’ (Chungiu)

Najpoznatiji citati:

• “Čitanje bez razmišljanja stvara nesrećan duh, a razmišljanje bez čitanja stvara čoveka neuravnoteženim.”
• “Čovekova je priroda uvek ista, ljude razdvajaju samo navike.”
• “Human čovek sigurno će se odlikovati vrlinom junaštva. Ipak, svaki hrabar čovek treba se odlikovati humanošću.”
• “Ako čovek ne razmisli o problemima koji su udaljeni, biće pun briga kad mu se približe.”
• “Ako ti sam ne voliš novac, daj ga lopovima i oni ti ga neće uzeti.”
• “Kako će drugima upravljati onaj koji ne zna upravljati sam sobom.”
• “Ko je uljudan preko mere postaje dosadan.”
• “Ko nastoji zadovoljiti sve svoje strasti, taj gasi vatru slamom.”
• “Ko ujutro spozna istinu, taj uveče može umreti.”
• “Ko ne zna, a ne zna da ne zna – opasan je – izbjegavajte ga! Ko ne zna, a zna da ne zna – dete je– naučite ga! Ko zna, a ne zna da zna – spava – probudite ga! Ko zna i zna da zna – mudar je – sledite ga!”
• “Najteže je imati posla sa ženama i malim ljudima. Ako im se približiš, prestaju biti čedni, ako ih držiš podalje od sebe, postaju kivni.”
• “Naša najveća slava nije u tome da nikada ne padnemo, već da se svaki put kad padnemo podignemo.”
• “Ima ih što plaču što ruže imaju trnje. Ti se veseli što trnje ima ruže.”
• “Još u mladosti trebaš osetiti štap na koji ćeš se oslanjati u starosti.”
• “Ljubaznost uzvrati ljubaznošću, ali zlo uzvrati pravdom.”
• “Ljudi mogu veličati istinu, istina ne može veličati ljude.”
• “Možete ubiti generala jednoj vojsci, ali ne možete ubiti ambiciju u običnom čoveku.”
• “Mudar čovek s istom mirnoćom prima pohvale i podnosi uvrede.”
• “Mudrac se srami svojih grešaka, ali se ne srami popraviti ih.”
• “Muzika vodi unutrašnjoj harmoniji.”
• “Ne budi nesrećan što u ovom svetu niko ne zna za tebe. Zašto misliš da si toliko važan da bi mi trebali znati za tebe? A kada budeš zaista tako važan, a da i ne misliš o tome, oni će znati za tebe.”
• “Ne čini istina čoveka velikim, već suprotno, čovek čini istinu velikom.”
• “Nikada ne čini drugome ono, što ne bi želio da drugi učini tebi.”
• “Ono što hoće, mudrac to traži u sebi. Prost čovek to traži kod drugih.”
• “Onom ko je jednom vladao nad drugima, nesnosna je vlast svakog drugog nad njim.”
• “Plemenit je čovek spreman na pomirenje, ali se ne ponižava. Zao čovek se ponižava, ali nije spreman na pomirenje.”
• “Preterati je isto tako loše kao i ne učiniti dovoljno.”
• “Prijateljstvo je lađa koja može da preveze dvojicu ako je lepo vreme, ali ni jednog ako je ružno.”
• “Priroda nam je dala po dva oka i po dva uha, a samo jedan jezik, da bismo mogli više gledati i slušati, a manje govoriti, jer se nikad ne može reći toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti.”
• “Reci mi i zaboraviću. Pokaži mi i možda ću zapamtiti. Uključi me i razumeću.”
• “Samo istinski čovek zna kako se vole i kako se mrze ljudi.”
• “Samo ljudi najuzvišenijeg i najnižeg karaktera se ne menjaju.”
• “Toliko sam zaokupljen čudima na zemlji, da nemam vremena za nebo i anđele.”
• “Veliki čovek postavlja stroge zahteve na sebe, mali ih čovek postavlja drugima.”
• “Veliki čovek želi biti spor na rečima, ali brz na delu.”
• “Zbog jedne reči čoveka često smatraju mudrim, a zbog jedne reči često ga smatraju glupim. Zaista moramo dobro paziti što govorimo.”
• “U životu se treba čuvati tri stvari: u mladosti – pohote; u zrelom dobu – bitke; u starosti – lakoumnosti.”
• “Svakog dana ponesi kanticu zemlje na jedno mjesto i sagradićeš planinu.”
• “Sve ima svoju lepotu, ali svako to ne vidi.”
• “Svi ljudi ne mogu biti bogati i poznati, ali svi mogu biti dobri.”