Zoran Radmilović

Biografija

Zoran Radmilović je jedan od najboljih i najvoljenijih srpskih glumaca, kao i jedan od najvećih komičara sa ovih prostora. Rođen je 11. maja 1933. godine u Zaječaru, a preminuo je 21. jula 1985. godine u Beogradu.

Privatni život

Zoranov otac Momčilo je bio sudija, a majka Ljubica domaćica. Imao je i mlađu sestru Miru. Njegov deda Rihard Lang je bio Nemac koji je u Srbiju došao da gradi železnicu. Tada se zaljubio u Stevku, prešao u pravoslavlje i uzeo ime Radmilo.

Kada je Zoran krenuo u osnovnu školu, počeo je Drugi svetski rat i njegov otac je odveden u zarobljeništvo. Zato je osećao veliku odgovornost prema majci i sestri. Kada se otac vratio, Zoran se malo opustio. Počeo je da svira gitaru, bavio se sportom i više je izlazio sa društvom.

Završio je gimnaziju i bio je član dramske sekcije koju je vodio Milan Srdoč. Kada se preselio u Beograd, nastavio je da se bavi glumom. Igrao je kod prve srpske pozorišne i filmske režiserke Soje Jovanović u KUD „Ivo Lola Ribar“.

Pošto je želeo da udovolji ocu, upisao je Pravni fakultet. Nakon dve godine je prešao na Arhitektonski fakultet koji je takođe napustio. Započeo je studije engleskog jezika na Filološkom fakultetu, ali je i od njih odustao i upisao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. U međuvremenu je služio vojsku, a diplomirao je 1963. godine u klasi profesora Mate Miloševića.

1966. godine Zoran se oženio glumicom Dinom Rutić. 1974. godine su dobili ćerku Anu. Ona je diplomirala glumu, ali je radila kao novinarka. Napisala je dve knjige: „Zalažem se za laž“ (2009) u kojoj se nalaze priče, pesme i dnevnici koje je glumac vodio i „Kad je svet imao brkove“ (2011) u kojoj je sačuvala svoje najlepše uspomene na oca. Na osnovu prve knjige je snimljen film koji je posvećen Zoranu Radmiloviću. Ana je preminula 7. februara 2017. godine.

12. jula 1985. godine, glumac je hospitalizovan. Imao je problema sa digestivnim traktom i jake bolove koje je duže vreme trpeo. Nije želeo da prima hemoterapiju i 21. jula je preminuo od raka debelog creva. Kremiran je i njegova urna se nalazi u Aleji zaslužnih građana na Novom Groblju u Beogradu.

Zoranova supruga se povukla iz javnosti. 1993. godine je bila u teškoj ekonomskoj situaciji zbog čega je morala da proda mnoge dragocenosti poput glumčeve nagrade „Dobričin prsten“. Demantovala je spekulacije da je njena ćerka imala sidu i rekla je da neće objaviti njenu poslednju knjigu čiji je naziv „Glumica“.

Karijera

Pozorište

Od 1962. do 1968. godine Zoran je bio član Beogradskog dramskog pozorišta. 1968. godine je postao stalni član Ateljea 212 i u njemu je nastupao do smrti.

1964. godine mu je dodeljena glavna uloga u pozorišnoj predstavi „Kralj Ibi“ koja se smatra njegovom „ulogom života“. Tada je do izražaja došla Zoranova glumačka nadarenost i smisao za komiku. Igrao ju je do 1978. godine.

Sedamdesetih godina je organizovao akciju „Sela u pohode“ u okviru koje je sa glumcima išao po zabačenim selima u kojima su igrali predstave.

Komad „Radovan III“ je odigrao 299 puta. Ova uloga mu je donela titulu Kralja humora i improvizacije. Kritika ju je u početku negativno ocenila, ali vremenom je postala kultna. Posle glumčeve smrti, nekoliko puta je izvedena sa Vojom Brajovićem u glavnoj ulozi, ali nije naišla na dobar prijem publike. Na VHS-u i DVD-u je snimljena u Zoranovom izvođenju i prodata je u velikom broju primeraka.

Zoran je glumio i u drugim pozorišnim predstavama, a neke od njih su: „Višnjik“, „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“, „Oj, Srbijo, nigde lada nema“, „Diplomci“, itd.

Filmografija

1959. godine je debitovao u filmu „Krizantema“, a zatim su usledile brojne glavne uloge.

1985. godine je odbio ulogu Mehmeda u filmu „Otac na službenom putu“. Ona je poverena Mikiju Manojloviću.

Glumio je u sledećim ostvarenjima:

• 1959. „Krizantema“;
• 1962. „Prva ljubav“;
• 1962. „Čudna devojka“ – Peđa;
• 1963. „Romeo i Đulijeta“;
• 1963. „Kir Janja“ (TV) – Mišić Notaroš;
• 1964. „Pravo stanje stvari“;
• 1964. „Ime i prezime“ (serija);
• 1964. „Marš na Drinu“ – Kockar Petrović;
• 1965. „Ono more“;
• 1965. „Akcija epej“;
• 1965. „Koreni“;
• 1965. „Hiljadu zašto?“ (serija);
• 1965. „Gorki deo reke“ – Doktor;
• 1965. „Njen prvi čaj“;
• 1966. „Provod“;
• 1966. „Glineni golub“ – Predrag;
• 1967. „Svečanost na usputnoj stanici“;
• 1967. „Sedam Hamleta“ (serija) – Hamlet;
• 1967. „Šest ljubavi Lucije Živojinović“;
• 1968. „Noćno dežurstvo sestre Grizelde“;
• 1968. „Burleska o Grku“;
• 1968. „Ram za sliku moje drage“;
• 1968. „Ljubav na telefonu“;
• 1968. „Sezona poljubaca“;
• 1968. „Baksuz“ (serija);
• 1968. „Pedikirka“;
• 1968. „Gorski car“ (serija) – Svetolik;
• 1969. „Ko će da spase orača“;
• 1969. „Rađanje radnog naroda“ (serija) – Jova Medenica;
• 1969. „Veliki dan“;
• 1970. „Ujka Vanja“ (TV) – Ivan Vanja Vojnicki, Marijin sin;
• 1970. „Burna noć“;
• 1970. „Tristan i Izolda“;
• 1970. „Poezija Ogdena Neša“;
• 1970. „Rođaci“ (serija) – Aleksa;
• 1971. „Spomen ploča“;
• 1971. „Haleluja“;
• 1971. „Sladak život na srpski način“;
• 1971. „Operacija 30 slova“ (serija);
• 1971. „Ceo život za godinu dana“ (serija) – Živko;
• 1971. „Misterije organizma“ – Radmilović;
• 1972. „Rozenbergovi ne smeju da umru“ (TV) – Julijus Rozemberg;
• 1972. „Derviš i smrt“ (TV) – Ahmet Nurudin;
• 1973. „Ličnost kojoj se divim“;
• 1973. „Drveni sanduk Tomasa Vulfa“;
• 1973. „Kralj Ibi“ (TV) – Tata Ibi;
• 1973. „Izgnanici“;
• 1973. „Paviljon broj 6“ (TV) – Ivan Dmitrić Gromov;
• 1973. „Naše priredbe“ (serije) – Gospodin Lebedev;
• 1973. „Opasni susreti“ (serija);
• 1973. „Obraz uz obraz“ (serija) – Zoran;
• 1975. „Halucinacije“;
• 1975. „Crni petak“ (TV) – Načelnik opštine;
• 1976. „Priča o vojniku“;
• 1976. „Džangrizalo“ (TV) – Džangrizalo;
•  1976. „Izgubljena sreća“ (TV) – Dragi;
• 1976. „Zvezdana prašina“ (TV) – Marko;
• 1976. „Čast mi je pozvati vas“ (serija);
• 1976. „Muzika pozornice“ (serija);
• 1977. „Inferiornost“ (TV) – Đovani;
• 1977. „Kako upokojiti vampira“ (TV) – Andrija;
• 1977. „Usijane glave“ (serija);
• 1977. „Crni dani“ (serija) – Milorad Drašković;
• 1977. „Pod istragom“;
• 1977. „Više od igre“ (serija) – Kapetan Mihajlo Miša Šljivić;
• 1978. „Molijer“ (TV) – Molijer;
• 1978. „Pogled u noć“;
• 1978. „Paviljon 6“ – Ivan Dmitrić Gromov;
• 1979. „Srećna porodica“ – Ujka;
• 1979. „Radio Vihor zove Anđeliju“;
• 1979. „Srećna porodica“ (serija) – Ujka;
• 1979. „Pripovedanja Radoja Domanovića“ (serija) – Radoje Domanović;
• 1979. „Kakav dan“;
• 1979. „Usijanje“ – Fra Grga;
• 1979. „Most“;
• 1980. „Duvanski put“ (serija);
• 1980. „Majstori, majstori!“ – Sava;
• 1980. „Biseri od pesama“;
• 1981. „Dunavo“;
• 1981. „Pesničke vedrine“ (serija);
• 1981. „Svetozar Marković“ (serija) – Ilija Garašanin;
• 1981. „Široko je lišće“ – Milan;
• 1981. „Šesta brzina“ – Majstor Života Govedarević;
• 1982. „Maratonci trče počasni krug“ – Bili Piton;
• 1982. „Kože“ (serija) – Advokat Doktor Zacić;
• 1982. „Priče iz radionice“ (serija) – Majstor Života Govedarević;
•  1983. „Priče iz Nepričave“ (serija) – Domaćin;
• 1983. „Korespondencija“ (TV) – Simeon Njegovan Hadžija, sin Lupusov;
• 1983. „Radovan III“ – Radovan III;
• 1983. „Oštrica brijača“;
• 1983. „Šećerna vodica“ – Doktor Dragović;
• 1984. „Poslednja avantura“;
• 1984. „Ulični pevači“ (serija);
• 1984. „Prokleta avlija“ (TV) – Latifaga „Karađoz“;
• 1984. „Uvek sa vama“ (serija) – Zoki;
• 1985. „Držanje za vazduh“ – Svetlanin stric;
• 1985. „Otac na službenom putu“ – Pilot;
• 1985. „Priče iz fabrike“ (serija) – Doktor Pjevalica;
• 1986. „Šmeker“ – Čika Dača.

Nagrade i priznanja

1978. godine Zoranu je uručena Oktobarska nagrada grada Beograda za ulogu Molijera u istoimenom ostvarenju. Uloga Vuka Rsavca u predstavi „Beton i svici“ mu je donela Sterijinu nagradu.

1983. godine je dobio Dobričin prsten, nagradu koja se dodeljuje vrhunskim glumcima za životno delo.

1985. godine je, 20 dana pre nego što se upokojio, primio Sedmojulsku nagradu SR Jugoslavije.

Od 1988. godine kompanija „Novosti“ dodeljuje Nagradu Zoran Radmilović za glumačku bravuru.

Od 1990. godine pozorište u Zaječaru nosi ime i prezime ovog velikog glumca.

1993. godine je osnovana Fondacija koja organizuje festival „Dani Zorana Radmilovića“ u Zaječaru. Na tom festivalu dobitnicima se uručuje i nagrada „Zoranov brk“.

2000. godine „Večernje novosti“ su ga stavili na drugo mesto liste Najboljih srpskih glumaca i glumica XX veka.

2003. godine njegov lik se našao na poštanskoj markici Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

2015. godine pisac Dušan Stojanović je napisao knjigu o Zoranu koja se zove „Život iza zavese“.

U Zaječaru i Beogradu se nalaze ulice koje nose glumčevo ime i prezime, kao i njegovi spomenici. 2010. godine čelnici Ateljea 212 i opštine Vračar su postavili spomen ploču u Zoranovu čast na njegovoj kući u Beogradu. Ispred Ateljea 212 se nalazi njegova statua u ulozi kralja Ibija.

Zanimljivosti

Mnogi su smatrali da su glumci Zoran Radmilović i Slobodan Aligrudić veoma slični. Slobodan je godinu dana mlađi, a umro je samo nekoliko dana posle Zorana. Bili su dobri prijatelji, imali su slične karakterne osobine i kolege su rado sarađivale sa njima.

Dramaturg Dušan Kovačević je u jednom intervjuu otkrio da je najveću tremu imao kada je Zoran čitao njegov scenario. Rekao je da je ulogu Radovana III pisao za njega. Postali su veoma dobri prijatelji, a najviše vremena su provodili u „Srpskoj kafani“. Izjavio je da će objaviti knjigu o njihovom prijateljstvu i avanturama.

Zoran je bio rekorder po broju otkazanih predstava. Jednom prilikom nije želeo da izađe na scenu jer mu je odbijen zahtev za dodelu stana.

O glumcu se pričalo da je mnogo pio, ali njegova ćerka je rekla da to nije istina. Istakla je da je on bio intelektualac koji je stalno učio i da nimalo nije ličio na Radovana III koga je fenomenalno odglumio. Pored toga, pisao je pesme koje nikome nije pokazivao.

1969. godine se pridružio studentima koji su štrajkovali zbog lošeg tretmana rudara u Kaknju. Zoran je dva dana štrajkovao.

Citati

• „Kad umreš, ti ne znaš da si umro i nije ti teško. Teško je drugima. Isto je i kad si glup.“
• „A, ko nas to plaši? Naravno, prvo mi sami sebe. Potom „ostale strukture“. Strukture koje odlučuju, drže snagu i moć. Snagu naše nevelike pameti, i moć našeg straha. A stvar je vrlo jednostavna! Na dohvat ruke, takoreći. Treba samo reći – NEĆU VIŠE TAKO! Svega tri reči. I možda još dve – MARŠ TAMO! Znači, sve zajedno pet reči!“
• „Stidim se svojih moralnih dugova!“
• „Odlučio sam da se ne bojim više ljudi, već samo Boga, za svaki slučaj. I eto, ja od ovog časa više ne strepim.“
• Mislim da je život vrlo jednostavna i lepa stvar. I time što ga komplikujemo nepotrebnim htenjima, nepotrebnim željama koje idu van naših mogućnosti, samo sebi i drugima stvaramo nesreću.“
• Kad polazim od kuće mrzim i sebe i publiku, a kad predstava počne, sva ta mržnja i jed eksplodiraju u svoju suprotnost, u ljubav.“
• „Ja sam dobar čovek. Čak i kad nekog oteram u p. m. pitam se da li je dobro i bezbedno stigao.“

Citati iz „Radovana III“

• „Namrčilo se nebo od Zemuna k’o da će go*na da padaju!“
• „On mene da pita šta sam čit’o… Mene da pita šta sam čit’o? Da li mi je utisak varljiv ili ne, on mene pita šta sam čit’o? Ja sam bio član biblioteke godinu dana… Godinu dana bio član! Imao člansku kartu, specijalne boje. On mene pita šta sam čit’o? Mogu da uđem u biblioteku usred bela dana. Uđem, sednem, naručim, pojedem, popijem. Boli mene…“
• „Zato što je deda čovek persona! Upadljive prirode!“
• „Komarci k’o rode je*ote! Grizu me sa svojim zubima u nameri da me upropaste!“
• „Ja bih te molio, Rumenka, da obratiš pažnju na ponašanje, Rumenka. Fundamentalno obrati pažnju na ponašanje…“
• „U današnje vreme čim ti slika izađe u novinama, ti si automatski popularan… Osim u čituljama.“
• „Ili će ti život biti cveće ili tebe više biti neće.“
• „Ja sam čovek fin i suptilan. Mogu da te ubijem na mestu ovde.“