Zoran Cvijanović

Biografija

Zoran Cvijanović Cvija je srpski glumac i producent koji se proslavio ulogom Šojke u seriji „Sivi dom“. Rođen je 25. januara 1958. godine u Beogradu.

Privatni život

U petom razredu osnovne škole je počeo da pohađa časove glume u dečjoj dramskoj grupi Bate Miladinovića i Anite Brzanović. Završio je gimnaziju i upisao je Stomatološki fakultet, ali ljubav prema glumi je prevladala pa je prešao na Fakultet dramskih umetnosti. 1982. godine je diplomirao.

Bio je u klasi profesora Minje Dedića čiji je naziv bio „klasa visokog rizika“. Studirao je sa: Sonjom Savić, Dubravkom Živković, Oliverom Ježina, Suzanom Petričević, Andrejom Maričićem, Žarkom Lauševićem, Branimirom Brstinom i Svetislavom Buletom Goncićem. Sa kolegama je provodio mnogo vremena, a najčešće su bili u prostorijama fakulteta, Studentskom kulturnom centru i u kafanama „Proleće“ i „Manjež“.

Zoran je bio u braku sa Svetlanom Lanom Cvijanović koja predaje kostim na Fakultetu primenjenih umetnosti. Njen otac je glumac Marko Todorović koji se proslavio ulogom Milana Todorovića u serijalu „Lude godine“. Par ima dvoje dece. Sarađivali su u predstavi „Nebeski odred“, a u javnosti su se retko pojavljivali zajedno. 2010. godine su se razveli.

Njegova starija ćerka Milena je završila odsek za klavir u školi „Josif Marinković“, a 2015. godine je položila prijemni ispit na bostonskom univerzitetu Berkli na kome godišnja školarina iznosi 40.000 dolara. Deo troškova je isplaćen pomoću stipendije koju je dobila, a pošto se glumac našao u teškoj materijalnoj situaciji, bila je primorana da ostatak novca skupi putem sajta na kome je otvorila svoj fond. Otac joj je uplatio simboličnih 50 dolara, a među donatorima su bili i vaterpolisti srpske reprezentacije.

Glumu smatra svojim životom i prilikom da upozna ljudsku prirodu. Veruje da se ljudi rađaju kao ljudi, a da život od njih pravi pozitivne i negativne ličnosti. Važi za skromnog čoveka i veruje da je ova osobina jedna od najvažnijih vrlina.

Zoranove omiljene koleginice su Seka Sabljić i Vesna Trivalić kojoj je bio partner kada je debitovala u pozorištu, a uzori Dragan Nikolić, Petar Kralj i Emir Kusturica. Omiljena uloga mu je ona u filmu „Poltron“ koji nije bio zapažen kao većina ostvarenja u kojima je igrao.

Posebno je bio blizak sa glumcem Miloradom Mandićem Mandom čija ga je smrt veoma pogodila. Iz milošte ga je zvao Kumom, a Manda je želeo da Zoran ili Andrija Milošević, ukoliko bude potrebno, umesto njega tumače ulogu Kapetana Kuke u predstavi „Petar Pan“.

Ljubitelj je hondinih automobila pa je 2014. godine na lizing uzeo „hondu sivik“, a pre toga je vozio „hondu CRV“. Smiruje ga boravak u prirodi za koji smatra da je najbolji lek protiv stresa. Posebno zadovoljstvo pronalazi u čitanju knjiga. Voli da gleda fudbal i prati utakmice srpske reprezentacije.

Osim maternjeg jezika, glumac govori engleski jezik.

Visok je 1.85 m, a težak 78 kg. Često je planirao da se ugoji, ali mu to nije pošlo za rukom. Zoran obožava sport i da se ne bavi glumom, bavio bi se vaterpolom koji je trenirao sa srpskim reprezentativcima Živkom Gocićem i Slobodanom Nikićem. U slobodno vreme šeta i pliva. Više puta je istakao da je dobra kondicija veoma važna za njegov posao.

Karijera

1975. godine Zoran je debitovao u filmu „Crvena zemlja“ nakon koga su usledile uloge u seriji „Povratak otpisanih“, serijalu „Lude godine“ i filmovima: „Grešno dete“, „Vrhovi Zelengore“, „Živeti kao sav normalan svet“, „Poslednja avantura“, itd.

Kada je diplomirao, 1984. godine mu je dodeljena uloga Šojke, štićenika Vaspitno popravnog doma za decu i omladinu u Kruševcu, u seriji „Sivi dom“.

Glumio je u više od 50 filmova među kojima su: „Oktobarfest“, „Mi nismo anđeli“, „Lepa sela lepo gore“, „Munje“, „Ivkova slava“, „Crni Gruja i kamen mudrosti“, „Šešir profesora Koste Vujića“, itd. Zapažene uloge je ostvario u serijama: „Otvorena vrata“, „Složna braća“, „Mile protiv tranzicije“, itd.

1995. godine Zoran je snimio nekoliko reklama za Vojvođansku banku. Do ove saradnje je došlo jer nije bilo dovoljno novca da mu se isplati honorar za angažman u filmu „Lepa sela lepo gore“ pa je banka to uradila u zamenu za reklame.

2014. godine je otvorio 19. Internacionalni TV festival koji je održan u Baru.

2016. godine je igrao u rediteljskom prvenstvu Nikole Koja, „Stado“. Zoran je rekao da bi do kraja karijere radio za Nikolu jer redovno isplaćuje honorare i stvara prijatnu atmosferu na snimanjima.

U junu 2017. godine je sa Draganom Mićalović i Svetislavom Buletom Goncićem snimio spot u kome su obeleženi trideset godina od prvog prikazivanja filma „Oktobarfest“ i 15. rođendan Beer Fest-a.

Filmografija:

• 1975. „Crvena zemlja“ – Miloš Vranić;
• 1976. „Grešno dete“ – Aleksa;
• 1976. „Vrhovi Zelengore“ – Nemački vojnik;
• 1976. „Morava 76“;
• 1977. „Leptirov oblak“ – Krcko;
• 1978. „Lude godine“ – Bobin prijatelj I;
• 1978. „Povratak otpisanih“ – Partizan;
• 1981. „Poslednji čin“ – Iso Repuh;
• 1982. „Živeti kao sav normalan svet“;
• 1983. „Dani AVNOJ-a“;
• 1984. „Ne tako davno“;
• 1984. „Poslednja avantura“ – Mladi novinar;
• 1984. „Groznica ljubavi“ – Stiv;
• 1985. „Nije lako sa muškarcima“ – Aca;
• 1986. „Miss“ – Čip;
• 1986. „Sivi dom“ – Šojka;
• 1986. „Griffon u Beogradu“ – Mladić;
• 1987. „Pogrešna procena“ – Milovan Đilas;
• 1987. „Telefonomanija“;
• 1987. „Ivanov“ – Ljvov;
• 1987. „Dogodilo se na današnji dan“ – Staljin;
• 1987. „Na putu za Katangu“ – Metodije Savić;
• 1987. „Oktobarfest“ – Bane;
• 1988. „Vuk Karadžić“ – Knez Aleksandar Karađorđević;
• 1989. „Poltron“ – Radivoje Šulajić;
• 1989. „Sveti Georgije ubiva aždahu“ – Mile Vuković;
• 1989. „Gospođa ministarka“ – Kralj Aleksandar Karađorđević;
• 1989. „Masmediologija na Balkanu“ – Velimir Pavlović;
• 1989. „Svet“ – Učitelj muzike;
• 1989. „Bunker Palace Hotel“;
• 1989. „Boris Godunov“;
• 1990. „Balkanska perestrojka“ – Velimir Pavlović;
• 1990. „Groznica“
• 1990. „Granica“ – Poručnik;
• 1991. „Holivud ili propast“;
• 1991. „Tetoviranje“ – Pado;
• 1991. „Velika mala matura“;
• 1992. „Policajac sa Petlovog brda“ (film) – Vlada;
• 1992. „Mi nismo anđeli“ – Đura;
• 1992. „Uvod u drugi život“ – Pisac;
• 1993. „Bolje od bekstva“ – Glumac;
• 1993-1994. „Policajac sa Petlovog brda“ (serija) – Vladimir;
• 1994. „Slatko od snova“ – Bucer;
• 1994. „Ni na nebu, ni na zemlji“ – Pop;
• 1994. „Dva sata kvalitetnog programa“ – Bembalić;
• 1994. „Biće bolje“ – Čajkovski;
• 1994-1995. „Otvorena vrata“ – Milorad Ugrinović – Kekec;
• 1995. „Složna braća“ – Zoran Valuta;
• 1995. „Paket aranžman“ – Laki (segment „Herc minuta“);
• 1995. „Tamna je noć“ – Manetov zet;
• 1996. „Lepa sela lepo gore“ – Brzi;
• 1997. „Do koske“ – Krpa;
• 1998. „Rane“ – Nemac koji puca iz bunkera;
•  1999. „Belo odelo“ – Alkoholičar II;
• 2001. „Normalni ljudi“ – Banetov otac;
• 2001. „Munje“ – Deda Mraz;
• 2001. „Nataša“ – Milutin;
• 2001. „Bumerang“ – Č. K. G. S. ili Čovek koji gubi sat;
• 2002. „Jedan na jedan“ – Guru;
• 2003. „Sjaj u očima“ – Čovek u kolima;
• 2003. „Laku noć, deco“;
• 2003-2007. „Crni Gruja“ – Zmago Slovenac;
• 2003-2007. „Mile protiv tranzicije“ – Mile sa Čubure;
• 2004. „Kad porastem biću Kengur“ – Policajac;
• 2004. „Crni Gruja 2“ – Zmago Slovenac;
• 2005. „Heroji za jedan dan“;
• 2005. „Mi nismo anđeli 2“ – Đura;
• 2005. „Mile 2006“ – Mile sa Čubure;
• 2005. „Ivkova slava“ – Ivko;
• 2006. „Mi nismo anđeli 3: rock & roll uzvraća udarac“ – Momčilo;
• 2007. „Crni Gruja i kamen mudrosti“ – Zmago;
• 2007. „Bacio sam čini na tebe“ – Paki;
• 2007. „Pozorište u kući“ – Vuk Vukbratić;
• 2008. „Ljubav i drugi zločini“ – Zoran;
• 2009. „Sveti Georgije ubiva aždahu“ – Mile Vuković;
• 2010. „Inspektore Gavriću, nije on takav“ – Miša ‘Grof’;
• 2010. „Ma nije on takav“ – Miša Grof;
• 2010. „Na slovo, na slovo“ – Ostoja;
• 2012. „Šešir profesora Koste Vujića“ (film) – Profesor matematike;
• 2012. „Zalet“;
• 2012. „Crna Zorica“ – Vlasnik motela;
• 2012. „Artiljero“ – Tip iz Ofsajda 1;
• 2012-2013. „Nadrealna televizija“;
• 2013. „Šešir profesora Koste Vujića“ (serija) – Profesor matematike;
• 2013. „Chefurs Raus!“ – Mirtić;
• 2013-2017. „Otvorena vrata 2“ – Milorad Ugrinović;
• 2014. „Atomski zdesna“ – Momčilo;
• 2014. „Evropa, bre!“ – Komšija;
• 2015. „Crno-bijeli svet“ – Radan;
• 2015. „Jedne letnje noći“ – Milan Branković;
• 2015. „Na mlečnom putu“;
• 2016. „Stado“ – Cveja;
• 2016. „Saga o 3 nevina muškarca“ – Damjanov otac;
• 2017. „Dragi soseđe“ – Miloš Gazivoda;
• 2017. „O bubicama i herojima“ – Jovan;
• 2017. „Mamurluci“ – Cveja.

Pozorište

1982. godine Zoran je postao član Jugoslovenskog dramskog pozorišta u kome se zadržao pet godina. 1987. godine je prešao u Atelje 212. Od 2002. do 2016. godine je imao status slobodnog umetnika nakon čega je počeo da nastupa u pozorištu „Boško Buha“.

Glumio je u sledećim predstavama: „Balada o Pišonji i Žugi“, „Klaustrofobična komedija“, „Majstori majstori“, „Nebeski odred“, „Prah“, „Sedam i po“, „Čarobnjak iz Oza“, „San letnje noći“, itd.

U novembru 2014. godine je bio Branko Ćopić u predstavi „Magareće godine“ koja je odigrana na stogodišnjicu rođena ovog velikog književnika. U novembru 2016. godine je sa Emirom Kusturicom otvorio Pozorišni festival u Mećavniku i studentima je održao radionicu.

U aprilu 2017. godine je sa Natašom Ninković izveo predstavu „Prah“ u Trebinju, a prihod od ulaznica je uplaćen u humanitarne svrhe.

Produkcija

Zoran je producirao filmove: „Munje“, „Sjaj u očima“, „Kad porastem biću Kengur“, „Karaula“ i „Tehnotajz – Edit i ja“. Bio je koproducent filmova: „It’s hard to bi nice“, „Neka ostane među nama“ i „Artiljero“ i izvršni producent dve epizode serije „Mile protiv tranzicije“.

Politika

Glumac je bio učesnik većine demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića koje su počele u martu 1991. godine, a završile su se petooktobarskom revolucijom 2000. godine.

U julu 2007. godine, Zoran je postao savetnik za održivi razvoj u kabinetu tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije, Božidara Đelića. Rekao je da je ova funkcija za njega vid društveno-korisnog rada. Borio se da podigne svest građana o važnosti reciklaže i odgovornom upravljanju otpadom. 2011. godine je bio promoter festivala ekološkog obrazovanja. Zalagao se da Zakon o kinematografiji bude prihvaćen jer je njime definisano finansiranje domaćih filmova.

2017. godine je podržao Sašu Jankovića koji se kandidovao za predsednika Srbije. U intervjuu za NIN je rekao da je ova vlast „definitivno prekinula svaki kontakt sa narodom i životom“ i da građanin u Srbiji političku situaciju može da prati jedino uz bensedin.

Žrtva prevare

Mediji su pisali da je Zorana prevario jedan od njegovih najboljih prijatelja, producent Milko Josifov koji je producirao poznate srpske filmove: „Lepa sela lepo gore“, „Karaula“, „Rane“, „Munje“, itd. 2000. godine su zajedno pokrenuli producentsku kuću „Yodi Movie Craftsman“, a 2007. godine su sa glumčevim bratom Nebojšom Vranešom otvorili privatnu firmu za reciklažu „SET reciklaža“.

2015. godine se pojavila vest da je producent ubedio poslovne partnere da mu prepišu udele u firmi da bi mu banka odobrila kredit. Rekao je da će staviti kuću pod hipoteku i da će im vratiti njihove delove preduzeća. Umesto toga, isterao ih je iz firme na čiji je račun ubrzo uplaćeno nekoliko miliona državnog novca na ime subvencija za zbrinjavanje opasnog otpada.

Zoran nije mogao da isplati kredit od 70.000 evra pa je morao da se iseli iz stana koji se nalazi u beogradskom naselju Vračar. Pisalo je da je otišao kod oca i u Mokru Goru. Najviše su mu pomogli Emir Kusturica u čijem je filmu igrao i Milorad Mandić Manda koji ga je angažovao u ansamblu pozorišta Boško Buha.

2014. godine Zoran Cvijanović i Nebojša Vranješ su podneli tužbeni zahtev protiv Josifova, ali nisu mogli da dokažu svoj udeo u firmi. U januaru 2015. godine je pokrenuta istraga protiv Josifova koji se sumnjičio da je Cvijanovića i Vranješa oštetio za nekoliko desetina hiljada evra. Milko je izjavio da glumac nije bio njegov saradnik i tvrdio je da mu ništa ne duguje. U junu 2017. godine sud je obustavio krivični postupak, a tužilaštvo je uložilo žalbu.

Ostalo

U septembru 2016. godine Zoran je postao direktor i profesor glume Visoke škole dramskih umetnosti u Andrićgradu koju je osnovao Emir Kusturica. Izjavio je da će ovo biti jedna od najinteresantnijih škola na svetu i da će studenti živeti i raditi u ovom kulturnom centru.