Volt Dizni (Walt Disney)

Biografija

Walter Elias Disney je bio američki animator, glumac i filmski producent. Rođen je 5. decembra 1901. godine u Čikagu, a umro je 15. decembra 1966. godine u Burbanku, Kaliforniji.

Najpoznatiji je kao pionir američke industrije animacija, nakon što je predstavio nekoliko otkrića vezanih za produkciju crtanih filmova. Kao filmski producent drži rekord kao individua koja je dobila najviše Oskara, što uključuje 22 Oskara i 59 nominacija za tu nagradu. Pored ovih postignuća, Disney je dobio i dva Zlatna globusa kao i Emmy nagradu. Nekoliko njegovih filmova je uvršteno u Državni filmski registar u Kongresnoj knjižari.

1928. godine, stvorio je lik Miki Maus, nakon čega je napravio preokret u filmskoj industriji. Za vreme pedesetih godina prošlog veka je počeo da otvara zabavne parkove, te je tako nastao Disneyland. Deset godina kasnije, razvio je još jedan koncept zabavnog parka, ovog puta nazvan Disney World.

Nakon njegove smrti javnost je promenila mišljenje od njemu. Od predstavnika patriotskih vrednosti, počeo je da predstavlja američki imperijalizam. Ipak, ostao je važna figura u istoriji animacije i kulturi Amerike, gde se smatra kultnom ikonom. Njegov rad na filmu nastavlja da se prikazuje i prilagođava novim vremenima. Kompanija mu je ostala poznata po visokim standardima u produkciji popularne zabave, a Disney zabavni parkovi su se proširili i rasprostranili, te sada privlače posetioce iz čitavog sveta.

Detinjstvo

Rođen je kao četvrti sin Elias Disneya (Elijas Dizni) i Flore Call (Flora Kol). Walt je imao trojicu braće- Herbert (Herbert), Raymond (Rejmond) i Roy (Roj). 1903. godine dobio je sestru po imenu Ruth (Rut). Kada je Walt imao četiri godine, porodica se preselila u Misuri gde je Disney polako počeo da razvija svoj talenat za crtanje, nakon što je nacrtao konja komšiji. Posle vežbanja crtanja, Walt je otkrio da je dobar i u bojenju vodenim i masnim bojicama.

Školu je pohađao u isto vreme kada i njegova mlađa sestra. Išao je u Park školu u Merselinu. 1911. godine, Disney se preselio u Kanzas Siti u Misuriju. Tu je išao u Benton gimanziju gde je upoznao Walter Pfeiffera (Volter Fajfer), koji ga je upoznao sa svetom pokretnog filma. Nije prošlo dugo dok Walt nije provodio više vremena kod drugara nego u svojoj kući.

Zajedno sa bratom je raznosio novine zbog čega je morao ustajati u pola 5 ujutro, kako bi stigao raditi pre škole, a dostavljali su jedan deo i naveče. Iako je često bio iscrpljen te je zbog toga dobijao loše ocene i spavao pod časovima, Walt je ovaj posao nastavio raditi čak šest godina. Pored obaveznog obrazovanja, išao je na kurs crtanja i umetnosti u Kanzas Siti institut.

1917. godine, Elias je kupio deonice firme koja proizvodila žele, u Čikagu. Zbog toga se porodica ponovno preselila, a Walt je krenuo u McKinley srednju školu. Tu je dobio posao crtača za školske novine, u kojim je oslikavao patriotske crteže vezane za Prvi svetski rat. Pored škole, išao je i na Čikago akademiju umetnosti. Godini dana kasnije, Disney je pokušao da se pridruži američkoj vojsci kako bi se borio protiv Nemaca, ali nije primljen jer je bio premlad. Nakon što je krivotvorio datum rođenja na rodnom listu, pridružio je se Crvenom krstu, kao vozač kola hitne pomoći. Crtao je crteže po krilima kola hitne pomoći kada bi mu bilo dosadno, a neki njegovi radovi su i objavljeni u „Stars and Stripes“ novinama.

Disney se u Kanzas vratio 1919. godine. Tu je radio kao umetnik amater u Pesmen-Rubin umetničkom studiju. Crtao je ilustracije za reklame, pozorišni program ili kataloge. U to vreme je postao prijatelj sa drugim umetnikom po imenu Ub Iwerks (Jub Iverks).

Karijera

U januaru 1920. godine, prodaja Pesmen-Rubin firme je opala, te su Disney i Iwerks otpušteni. Odlučili su osnovati vlastiti biznis, Iwerks-Disney Commercial Artists firmu, ali nisu uspeli da privuku mnogo mušterija. Složili su se da je najbolje da Disney ode raditi u Kansas City Film Ad kompaniji, kako bi zaradio novac, ali mu se posle mesec pridružio i Iwerks jer nije mogao sam da vodi posao.

Disney se tu zainteresovao za animaciju, iako je više voleo da crta crtaće poput „Mutt and Jeff“ i „Koko the Clown“. Uz pomoć posuđene knjige o animacijama i kamere, počeo je da eksperimentiše kod kuće. Smatrao je kako je tradicionalna animacija bila bolja metoda od one koju je koristila firma, te je Disney tako otvorio svoj posao sa kolegom Fred Harmanom (Fred Harman). Najznačajniji klijent im je bio Newman pozorište, te su kratke crtaće prodavali „Newman’s Laugh-O-Grams“ firmi.

U maju 1921. godine, uspeh firme je doveo da stvaranja Laugh-O-Grams studija, za koji je angažovao još animatora. Neki od njih bili su Hugh (Hju), Hermanov brat, Rudolf Ising (Rudolf Ajsing) i Iwerks. Ti crtaći nisu donosili dovoljno zarade da bi kompanija radila kako treba, te je Disney počeo raditi na stvaranju „Alise u zemlji čuda“. Projekat je bio inspirisan „Avanturama Alise u zemlji čuda“ koji je kombinovao akciju i animaciju. Za glavnu ulogu je odabrao Virginia Davis (Virdžinija Dejvis). Rezultat, 12-ominutni film, je završen prekasno da bi spasio kompaniju, te je ona otišla u stečaj 1923. godine.

Disney se u Holivud preselio u julu 1923. godine. Iako je Njujork bio centar industrije crtaća, bio je privučen Los Anđelesu jer se njegov brat Roy tu lečio od tuberkuloze. Nadao je se da će postati režiser akcijskih filmova takođe. Njegovi pokušaji da proda „Alisu u zemlji čuda“ su bili bezuspešni sve dok nije čuo za distributerku filmova, Margaret J. Winkler (Margaret J. Vinkler). Ona je gubila prava za „Feliksa mačka“ i „Out of the Inkwell“ crtaće, te joj je trebala nova serija.

U oktobru su potpisali ugovor za „Alice comedies“, sa opcijom od dve nove sezone po šest epizoda. Nakon toga su Disney i njegov brat Roy osnovali Disney Brothers Studio koji je kasnije postao The Walt Disney kompanija za stvaranje filmova. Nagovorili su Davis i njenu porodicu da se preseli u Holivud kako bi nastavili saradnju. Njena plata je bila 100 dolara mesečno. U julu 1924. godine, i Iwerks se na nagovor braće preselio u Holivud.

1926. godine, Winkler je svoju ulogu u stvaranju Alisa serijala predala suprugu, filmskom producentu Charles Mintzu (Čarls Minc). Serija je trajala do jula 1927. godine, nakon čega je dodijala Waltu, te je želeo da radi na nečemu novom. Nakon što je Mintz zatražio novi materijal koji bi mogao predstaviti Universal Pictures kući, Disney i Iwerks su stvorili „Osvalda, srećnog zeca“.

U februaru 1928. godine, Disney se nadao da će dobiti veći honorar za Osvald serijal, ali je zapravo Mintz čak želeo da ga plati manje. On je uspeo nagovoriti mnoge umetnike da rade direktno za njega, uključujući i Harmana, Ising, Carman Maxwella (Karman Maksvel) i Friz Frelenga (Fric Frileng). Disney je takođe saznao da Universal poseduje sva prava na Osvalda. Nakon što je Mintz zapretio da će osnovati svoj studio u kom će stvarati serijal sam, ako Disney ne prihvati manju platu, Walt je izgubio većinu osoblja, osim Iwerksa.

Kako bi zamenili Osvalda, Disney i Iwerks su stvorili Miki Mausa, inspirisan ljubimcem mišom kojeg je Disney usvojio dok je radio u Laugh-O-Grams studiju. Iwerks je prepravio originalne crteže kako bi lik bilo lakše animirati. Iako je Disney počeo odustajati od animacije, davao je liku glas sve do 1947. godine.

Miki Maus se prvi put pojavio u maju 1928. godine, u kratkom crtaću „Plane Crazy“, ali i nakon „The Gallipin’ Gaucho“ nije našao distributera. Nakon senzacije „Džez pevača“, Disney je upotrebio sinhronizovani zvuk na „Steamboat Willie“ crtaću kako bi stvorio prvi postprodukcijski zvučni crtani film. Nakon završetka animacije, Disney je potpisao ugovor sa Pat Powers (Pet Pauvers), nakon čega je počeo koristiti njegov sistem za snimanje. Cinephone je postao novi distributer prvih zvučnih crtaća, koji su uskoro postali popularni.

Kako bi popravio kvalitet muzike, Disney je angažovao profesionalnog kompozitora Carl Stallinga (Karl Staling), na čiji predlog je nastala „Luckasta simfonija“, koja je kroz muziku pričala priču. Prvu seriju nazvanu „The Skeleton Dance“ je potpuno sam stvorio Iwerks. Pored kompozitora, u to vreme su zaposlili i još nekoliko lokalnih umetnika, koji su postali glavni animatori kompanije, kasnije poznati pod imenom Devet staraca.

I „Miki Maus“ i „Luckasta simfonija“ su bili uspešni, ali su braća Disney smatrala da ne dobijaju dovoljno novca. 1930. godine, Disney je pokušao da smanji troškove tako što je savetovao Iwerksa da napusti tradicionalni način animiranja. Pored toga, zatražio je i veću platu od Powersa za crtaće. Powers je odbio, te je ugovor dao Iwerksu. Stalling je posle toga dao otkaz, misleći kako bez Iwerksa Disney studio neće opstati.

Sa gubitkom Powersa kao distributera, Disney studios je potpisao ugovor sa Columbia Pictures kako bi se prikazivanje „Miki Maus“ serijala nastavilo. On je bio izuzetno popularan, širom sveta. Disney je bio uvek spreman da proba novu tehnologiju, te je tako tehnikom Technicolor stvorio „Cveće i drveće“ serijal. Uspeo je i da jedini dobije prava na ovu tehniku do 1935. godine. Zbog toga su sve ostale epizode „Luckaste simfonije“ bile u boji. „Cveće i drveće“ je postao veoma popularan crtać, te dobio Oskara za „Najbolji crtani film“ 1932. godine. Disney je bio nominovan i za „Mikijevi sirotani“ film, te je dobio Počasnu nagradu za stvaranje lika Miki Maus.

1933. godine je stvorio „Tri praseta“. Film je dobio Oskara, te je njegov uspeh pomogao u širenju broja radnika studija, koji je do kraja godine došao do 200. Disney je shvatio važnost pričanja osećajnih priča koje će zainteresovati publiku, te je tako napravio „odel za priču“, odvojen od animatora, u kom su pripovedači razrađivali radnju Disney filmova.

Do 1934. godine, Disney je postao nezadovoljan pravljenjem kratkih i običnih crtanih filmova, zbog čega je započeo četverogodišnji rad na „Snežani i sedam patuljaka“. Vest o projektu se brzo proširila te su mnogi smatrali da će dovesti do bankrota firme jer je za ovaj crtani film sa zvukom i bojom bilo izdvojeno 1,5 milion dolara što je bilo tri puta više od planiranog budžeta. Kako bi film bio što realističniji, Walt je svoje animatore slao na kurs sa stvarnim glumcima i životinjama, kako bi učili pokret. Zarad uspešnog menjanja scena animatori su razvili posebno vrstu kamere, zbog čega je „Stara vodenica“ film snimljen ovom tehnikom, dobio Oskara.

„Snežana“ je premijerno prikazana 1937. godine, na oduševljenje kritičara i publike. Film je postao najuspešnije ostvarenje naredne godine, a do 1939. je zaradio 6,5 miliona dolara, što ga čini najuspešnijim zvučnim filmom do danas. Zbog „Snežane“ je Disney dobio još jednu Počasnu nagradu akademije, te je omogućila veoma produktivno doba za studio, zbog čega je taj period prozvan „Zlatnim periodom animacije“.

Nakon velikog uspeha sa ovim crtanim filmom, studio je počeo rad na „Pinokiju“ i „Fantaziji“ u novembru iste godine. Oba su objavljena 1940. godine, te su doživeli neuspeh, ponajviše zbog pada vrednosti novca uzrokovanih Drugim svetskim ratom. Zahvaljujući tome, studio je do februara 1941. godine bio u velikom dugu.

Kako bi se izvukli iz krize, Disney i njegov brat Roy su počeli prodavati deonice studija, te su smanjili plate radnicima. To i način na koji su se ophodili prema njima je doveo do štrajka animatora koji je trajao pet sedmica. Kao rezultat svega toga, mnogi animatori su napustili studio, a sa onima koji su ostali Disney nikada nije uspeo da popravi odnos. Posle štrajka studio je izdao crtani film po imenu „Dambo“. Iako urađen sa jako malo novčanih sredstava, projekat je dobio pozitivne kritike, a i publika ga je volela.

Ubrzo posle „Damba“, Amerika je ušla u Drugi svetski rat. Disney je formirao Training Films jedinicu koja je stvarala instrukcije za vojsku u obliku filmova. Walt se takođe sastao sa sekretarom blagajne, Henry Morgenthau Jr, te je pristao da snimi crtani film o „Paji Patku“, kako bi promovisao ratne obveznice. Snimao je i projekte za propagandu, kao što su „Der Fuehrer’s Face“ koji je dobio Oskara, i „Pobeda pomoću vazdušnih snaga“.

Ratni filmovi su studiju omogućavali samo da plati troškove produkcije, te je film „Bambi“ trebao pomoći da se izvuku iz duga, međutim to se nije dogodilo. Tako je The Walt Disney studio bio dužan 4 miliona dolara Američkoj banci početkom 1944. godine. Disney je usporio sa stvaranjem kratkih crtanih filmova pred kraj 40. godina prošlog veka, ponajviše zbog rastuće konkurencije u vidu Warner Bros. i Metro-Goldwyn-Mayer studija. 1948. godine, Disney je stvorio serijal popularnih akcijskih filmova nazvanih „True-Life Adventures“ od kojih je prvi, „Seal Island“, osvojio Oskara.

Početkom 1950. godina, Disney je stvorio „Pepeljugu“ koja je postala popularna i kod kritike i kod publike. Walt je bio manje uključen u projekat jer je radio na „Treasure Island“ serijalu koji je snimljen u Engleskoj, kao i „Robin Hud“. Nastavio je sa akcijskim filmovima, većinom patriotske tematike, a radio je i na dugometražnim projektima poput „Alise u zemlji čuda“ i „ Petra Pana“. Sredino pedesetih, Disney se više posvetio drugim projektima, dok je animaciju poverio svojoj Devetorici staraca.

Walt je već neko vreme imao želju da otvori zabavni park u kojem bi uživali i odrasli i deca. Kako bi sve savršeno isplanirao, od svog novca je finansirao grupu inženjera, poznatijih kao Imagineers, čiji zadatak je bio da osmisle dizajn parka, ali i da posete sve zabavne parkove u Americi i procene šta je prolazilo kod publike, a šta nije. Građevinski radovi su započeli u julu 1954. godine, a Disneyland je otvoren tačno godinu dana kasnije. Ceremoniju otvaranje je prenosila televizija ABC, a pratilo ju je čak 70 miliona gledalaca. Iako je se suočio sa manjim tehničkim problemima, park je nakon mesec dana privlačio po 20 hiljada posetilaca dnevno, što je značilo da ga je do kraja godine posetilo 3,6 miliona ljudi.

Nakon uspešnog projekta sa parkom, Disney je želeo da razvije posao i na televiziji. Zato je na ABC televiziji stvoren program „Walt Disney’s Disneyland“ na kom su se prikazivali crtani filmovi i do tada ne viđeni materijali. Budući da je kanal bio izuzetno gledan, pridodan mu je dnevni program „The Mickey Mouse Club“, projekat posvećen deci. Ovo je dovelo do prodaje velike količine Disney dobara, kao i popularizacije mini serije „David Crockett“, čija se uvodna pesma prodala u preko 10 milion primeraka. Kao rezultat toga, Disney je osnovao izdavačku kuću, Disneyland Records.

Walt je nadgledao i produkciju filmova poput „Lunje i Maze“, „Lepotice i zveri“, „101 Dalmatinca“ i „Mača u kamenu“. 1964. stvorio je film „Meri Popins“, inspirisan knjigama P.L Traversa (P.L. Trevers) od kojeg je Walt otkupio prava. Film je postao najuspešniji projekat 60. godina, iako je Travers požalio što je prodao prava jer mu se krajnji rezultat nije svideo.

Krajem 1965. godine, Disney je objavio kako planira napraviti veći tematski park, nazvan Disney World, koji se nalazi u Floridi. U njega je dodao „Magično kraljevstvo“, veću i zanimljiviju verziju Disneyland parka, a pored njega je sagradio i terene za golf i hotele. Kao centralni deo Disney Worlda je imenovao EPCOT, nedovršen projekat „stvarnog“ grada unutar parka. Naredne godine je ušao u saradnju sa firmama koje su bile spremne podržati EPCOT. Više je bio uključen u stvaranje animacija, kao i crtanih filmova „Knjiga o džungli“, „Najsrećniji milioner“ i „Vini Puh“.

Privatni život

Početkom 1925. godine, Disney je zaposlio umetnicu Lillian Bounds (Lilijen Baunds). Venčali su se u julu iste godine, u kući njenog brata u Ajdahu. Imali su srećan brak, s tim što Lillian nije bila zainteresovana za animiranje, već je volela da bude domaćica. Dobili su dve ćerke, Diane (Dajen) 1933. i Sharon (Šeron) 1936. godine, koju su usvojili.

Disney je bio strastveni pušač od početka Prvog svetskog rata. U novembru 1966. godine mi je dijagnostikovan rak pluća, od čega je 15. decembra, deset dana pre 65. rođendana i umro u Sveti Jovan bolnici. Kremiran je dva dana kasnije, a njegov pepeo je rasut po Forest Lawn Memorial parku u Kaliforniji.

45 posto imanja je ostavio ženi i deci, a deset posto sestri i sestrićima. Ostalih 45 posto je dao u humanitarne svrhe. Nakon objave „Vini Puh“ crtanog filma, Disney je posthumno dobio Oskara. Njegov studio je nastavio da stvara akcijske filmove, ali je sa animacijom skoro potpuno prestao za vreme osamdesetih godina. To doba je prozvano „Dizni renesansom“, te se smatra da je započelo sa crtanim filmom „Mala sirena“.

Njegova vizija stvarnog grada u zabavnom parku nikada nije zaživela. Umesto toga, njegov brat Roy je stvorio zabavni park koji je podsećao na svetski vašar. 2009. godine, njegova ćerka Diane je otvorila Walt Disney porodični muzej u San Francisku. U njemu se mogu naći na hiljade predmeta vezanih za njegovu karijeru i život, uključujući i brojne nagrade koje je osvojio. 2014. godine je procenjeno da Disney tematske parkove posećuje oko 134 miliona posetioca godišnje, širom sveta.

Najistaknutija dela

• 1928. Miki Maus
• 1931. Cveće i drveće
• 1933. Tri praseta
• 1934. Paja Patak
• 1937. Snežana i sedam patuljaka
• 1939. Pinokio
• 1941. Dambo
• 1942. Bambi

Izvori

• https://www.biography.com/people/walt-disney-9275533