Vojislav Voja Brajović

Biografija

Vojislav Voja Brajović je srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac. Popularnost je stekao polovinom sedamdesetih godina 20. veka ulogom Tihog u filmu „Otpisani“. Rođen je 11. maja 1949. godine u Valjevu. Živi i radi u Beogradu.

Ljubav prema glumi je osetio još kao srednjoškolac, pa je upisao Fakultet dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu.

Tokom studija je počeo da glumi, a ostvario je na stotine odličnih uloga u pozorištu, na televiziji i filmu. Osvojio je na desetine prestižnih nagrada u Srbiji i regionu.

Glumac je od maja 2007. do jula 2008. godine bio ministar kulture u Vladi Srbije.

Njegova ćerka iz prvog brak.a Iskra Brajović se takođe bavi glumom, a u ovom poslu je i sin Vukota. Voja Brajović je u braku sa glumicom Milicom Mihajlović sa kojom ima sina Relju.

Detinjstvo i obrazovanje

Vojislav Brajović je rođen 1949. godine u Valjevu. Iako su mu oba roditelja bili u partizanima tokom Drugog svetskog rata, ipak nakon rata su zbog političke nepodobnosti postali državni neprijatelji,  pa se tako cela porodica naselila u Valjevu.

U rodnom gradu završio i osnovnu i srednju školu. Svoje prve umetničke korake iskusio je u glumačkom (amaterskom) društvu „Abrašević“, sa kojima je, nakon velikog uspeha na takmičenju na Hvaru, pobrao komplimente celog žirija i dobio motivaciju za svoj dalji glumački rad.

Glumu je upisao 1967. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Bio je deo klase profesora Predraga Bajčetića, a diplomirao je 1971. godine u klasi profesorke Ognjenke Milićević.

Pozorišna karijera

Voja Brajović je počeo da igra u pozorištu još kao student, a od 1969. do 2012. godine bio je stalni član ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP).

Na sceni JDP-a je oživeo brojne likove svetske i domaće književnosti. Bio je Žutilov u komadu „Rodoljupci“ Jovana Sterije Popovića, Turnel u čuvenoj predstavi „Buba u uhu“, te Knez Matamor u „Pozorišnim iluzijama“.

Voja Brajović je igrao Dimitrija u drami „Bure baruta“ i Pesnika u Andrićevoj „Gospođici“. Publika JDP-a ga je gledala i predstavi „Dnevnik o Čarnojeviću“ rađenoj po delu Miloša Crnjanskog.

Uloga Oca u komadu „Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)“ mu je donela nagradu za glumca večeri na glumačkim svečanostima „Milivoje Živanović“ u Požarevcu.

Brajović je sarađivao sa drugim teatrima u Srbiji i Crnoj Gori. Tako su ga mnogi u Zvezdara teatru zapamtili po ulozi Vase Vučurovića u „Mrešćenju šarana“ ili po liku Toma Sardženta u predstavi „Pogled u nebo“.

U Ateljeu 212 je igrao predstave „Kola mudrosti dvoja ludosti“, „Posetilac“ i drugima. Bio je Vićencio u komadu „Mera za meru“ u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Utelovio je lik Igumana Stefana u Njegoševom „Gorskom vijencu“ pred publikom Crnogorskog narodnog pozorišta. U ovom teatru je igrao i predstavu „Malograđani“ nastaloj po delu Maksima Gorkog, te komadu „Nora“ Henrika Ibzena.

Posetioci Grad teatra Budva mogli su da ga gledaju u predstavama „Lažni car Šćepan Mali“, „Radovan Treći“, „Trol i Kresida“ i „Bura“ i drugima.

Šćepan i Iguman Stefan su mu doneli dve Sterijine nagrade na Sterijinom pozorju. Za ulogu Igumana Stefana je dobio i nagradu „Ardalion“ na Pozorišnom festivalu u Užicu.

Nagradu „Ardalion“ je ponovo dobio za ulogu kneza Vićencija u predstavi “Mera za meru“. Ista predstava mu je donela i Statuetu Ćuran, koji je dobio i za ulogu Radovana u predstavi „Radovan Treći“. Ova uloga mu je donela i nagradu „Zoranov brk“ na Festivalu „Zoranovi dani“ u Zaječaru.

Brajović je i na Dubrovačkim ljetnjim igrama gde je u Šekspirovoj „Oluji“ glumio Alonza.

Njegov rad na „daskama koje život znače“ nagrađen je brojnim priznanjima u zemlji i regionu. Između ostalog, dobitnik je osam Godišnjih nagrada JDP-A.

Filmska i televizijska karijera

Voja Brajović se na malim ekranima prvi put pojavio 1971. godine. U TV drami „Šešir profesora Koste Vujića“ imao je čast da „oživi“ srpskog akademika Mihajla Petrovića Alasa.

Iste godine je igrao u TV filmu Zdravka Šotre „Sokratova odbrana i smrt“, a pojavio se i u projektu „Smeh sa scene: Jugoslovensko dramsko pozorište“.

Lik Romena Turnela je sa pozorišne scene preneo na bioskopsko platno 1972. godine kada je premijerno prikazana komedija „Buba u uhu“. Usledile su uloge u filmu „Čučuk Stana“ i TV dramama „Poslednji“ i „Mister Dolar“.

Sa Đurđicom Cvetić, Borom Todorovićem i drugima je 1974. godine igrao u komediji „Ujež“ nastaloj po delu Branislava Nušića.

Brajović je iste godine prvi put utelovio lik Frajera u humorističnoj dramskoj seriji „Pozorište u kući“.

Ipak, godina 1974. je posebno važna za njegovu karijeru po tome što se tada prvi put pojavio u ulozi Tihog u filmu i seriji „Otpisani“. Zahvaljujući Brajoviću, Draganu Nikoliću i ostalim glumcima, te sjajnoj režiji Aleksandra Đorđevića „Otpisani“ su postali veliki hit, ali i filmski i televizijski evergrin projekat.

Tokom 1975. godine Voja Brajović je igrao u TV dramama „Sinovi“ i „Dole sa oružjem“. Iste godine se u bioskopima širom Jugoslavije pojavio film „Golgota“ u kojoj je igrao glavnu ulogu, te drama „Pavle Pavlović“ u kojoj je utelovio lik studenta.

Sledeće godine je glumio Mileta u TV filmu „Marija“, Tihog u ratnom filmu „Povratak otpisanih“, te Stojana, Hadži-Tominog sina u „Koštani“.

Glumio je Stanka Jovanovića u romantičnoj drami „Vojnikova ljubav“ u režiji Stanislava Pavlovića. Scenu je delio sa kolegama Dragomirom Bojanićem Gidrom, Aleksandrom Berčekom, Bogdanom Diklićem i drugima.

Odigrao je šest epizoda biografske dramske serije „Porobdžije“ koja je tokom 1976. godine emitovana na programu Televizije Sarajevo.

Sledeće godine je igrao u TV filmu „Vasa Železnova“ i seriji „Više od igre“. Usledio je televizijski film „Otpisani“ i serija „Povratak otpisanih“.

Glumio je u filmu Gordana Mihića „Sva čuda sveta“, a pojavio se i u novogodišnjem specijalu emisije „Obraz uz obraz“. Mihić mu je poverio jednu od glavnih uloga u komediji „Srećna porodica“ koja je premijerno prikazana u februaru 1980. godine.

Usledila je saradnja sa rediteljem Goranom Markovićem na filmu „Nacionalna klasa“ u kome je glavnu ulogu utelovio Dragan Nikolić, dok je Voja Brajović igrao Papija.

U filmu „Drugarčine“ je glumio novog profesora književnosti, a Stevo Žigon mu je poverio glavnu ulogu u svom filmu „Lanci“ koji je svetlo dana ugledao 1979. godine.

Sa Rastislavom Jovićem, Velimirom Batom Živojinovićem, Nedom Arnerić i drugima je 1980. godine igrao u trileru „Pozorišna veza“ koji je režirao Milorad Laković. Bio je Todor u komediji „Sok od šljiva“ i Ivan Bockarjev u TV seriji „Svetozar Marković“.

Šotra mu je poverio ulogu prevaranta u „Šestoj brzini“, a reditelj Dejan Ćorković lekara u komediji „Počnimo život ispočetka“ koja se u bioskopima pojavila 1981. godine.

Tokom naredne godine Brajović je igrao u projektima „13. jul“, „Ukazanje Gospe u selu Grabovica“, „Moj tata na određeno vreme“ i „Priče iz radionice“.

U filmu „Halo taksi“ utelovio je lik Bizmarka, a u komediji „Pazi šta radiš“ direktora škole. U humorističnoj seriji „Kamiondžije 2“ Voja Brajović je bio Uroš Dobropoljac, a u dramskom trileru „Jaguarov skok“ Mile Mačak.

Tokom 1984. i 1985. godine Voja Brajović je glumio u „Ambasadoru“, „Ukazanju Gospe u selu Grabovica“ i „Tajvanskoj kanasti“.

Televizija Beograd je gledaocima tokom 1986. godine premijerno emitovala drame „Rodoljupci“, „Priče sa kraja hodnika“ i „Pokondirena tikva“ u kojima je Voja odigrao značajne uloge.

Ni naredne godine nije bio besposlen. Igrao je Vasketa u komediji „Uvek spremne žene“ i kapetana u kratkom filmu „Iznenadna i prerana smrt pukovnika K.K.“.

Sa Ljubišom Samardžićem, Snežanom Savić i drugima je igrao u TV seriji „I to se zove ljubav“, a iste, 1987. godine prvi put se pojavio u ulozi Đoleta u komediji „Tesna koža“.

Tokom 1987. i 1988. godine glumio je Dušana Markovića Terminatora u seriji „Bolji život“, a otprilike u isto vreme ga je televizijska publika mogla gledati u ulozi Leopolda fon Ranke u biografskoj seriji „Vuk Karadžić„.

Brajović je glumio inspektora u filmu „Braća po materi“ iz 1988. godine. Iste godine je bio Đole u trećem nastavku komedije „Tesna koža“, te major Langer u drugom nastavu „Balkan ekspresa“.

Oživeo je Vuka Brankovića za potrebe snimanja Šotrine verzije „Boja na Kosovu“.

Na male ekrane je 1989. godine doneo Nušićevog Ninkovića u dramskoj komediji „Gospođa ministarka“. Brajović se prvi put pojavio u ulozi Srećkovića 1991. godine u čuvenoj seriji „Metla bez drške“. Istog lika je nastavio da tumači i u nastavku karijere.

Bio je Mićko u „Maloj šali“ i Reditelj u filmu „Holivud ili popast“. Ulozi Đoleta – Džordža se ponovo vratio 1991. godine kada se u bioskopima pojavio četvrti nastavak komedije „Tesna koža“.

Predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita glumio je u filmu „Tito i ja“, te seriji „Broz i ja“ koja je na malim ekranima prvi put emitovana 1993. godine.

Reditelj Miroslav Lekić mu je poverio naslovnu ulogu u komediji „Kir Janja“ koju je Radio Televizija Srbije (RTS) emitovala 1997. godine.

Sledeće godine je u domaće bioskope stigao film „Bure baruta“ u kome je Brajović glumio trgovca Topuza. Ovaj film je uvršten na listu stotinu igranih filmova koji važe za kulturno dobro od velikog značaja.

Usledile su uloge u serijama „M(j)ešoviti brak“ i „Kazneni prostor“, te saradnja sa Slobodanom Šijanom na filmu „Siroti mali hrčki 2010“ koji je prikazan 2003. godine.

Brajović je „oživeo“ protu Mateju Nenadovića u filmu „Između izgubljenog i neodržanog“ i kralja Milana Obrenovića u komediji „Ivkova slava“.

U međuvremenu je snimio TV dramu „Skela“ i dramu „Jesen stiže, Dunjo moja“. U filmu „Lele, bato“ je bio Deda Mraz, a u serijama „Idealne veze“ i „Ljubav, navika, panika“ Svetislav Aleksić i Steva.

Tokom 2007. godine Brajović se još pojavio u projektima „Mera za meru“, „Crni Gruja i kamen mudrosti“ i „Pogled u nebo“.

Bio je Marko Šćepanović u filmu „Gledaj me“, Đorđe Vajfert u filmu „Kraljevina Srbija“, te Stevan u crnoj komediji „Nije kraj“. Glumio je Ljubića u filmu „Turneja“ i Genadija u komediji „Drug Crni u NOB-u“.

Utelovio je lik lekara u filmu „Kako su me ukrali Nemci“ i oca jednog od regruta u seriji „Vojna Akademija“.

Brajović je od 2013. do 2019. godine glumio Sretena Sinđelića u seriji „Sinđelići“ koja je emitovana na nekoliko komercijalnih televizija u Srbiji i regionu.

U filmu i seriji „Santa Maria della Salute“ je glumio Antonija Hadžića, a u seriji „Crno-bijeli svijet“ Ćaleta.

Reditelj Marko Kostić mu je poverio ulogu Zorana Zarića u komediji „Kozije uši“ koja je premijerno prikazana 2017. godine.

Od 2017. do 2020. godine televizijska publika ga je mogla gledati u ulozi Takija Papahagija u dramskoj seriji „Senke nad Balkanom“.

Brajović je igrao Gvozdena Cvijanovića u „Urgentnom centru“, „Vukašina u „Ubicama mog oca“, te Nebojšu Ilića u „Tajkunu“. Ljubitelji serije „Močvara“ ga pamte po liku Adama Deverovića, a „Kalkanskih krugova“ po ulozi Momčila Matića.

Srpskog diplomatu Miroslava Spalajkovića je „oživeo“ za potrebe serije „Aleksandar od Jugoslavije“ koja je premijerno emitovana 2021. godine. Iste godine je Voja glumio Trnavca u humorističnoj seriji „Drim tim“, te Miroslava Konstantinovića u seriji „Kolo sreće“.

Pored toga, glumio je tužioca Željka Rodića u tele-noveli „Dinastija“, te pravnika i političara Slobodana Jovanovića u dramskoj seriji „Vreme zla“.

Voja Brajović je u mini-seriji „Čudne ljubavi“ glumio Radeta, a u tele-noveli „Igra sudbine“ Viktora Brunera.

Projekti na kojima je radio tokom 2023. godine su „Heroji Halijarda“ i „Apsurdni eksperiment“.

Pored brojnih uloga u pozorištu, na filmu i televiziji, Brajović od 2006. godine pozajmljuje glas crtanim i animiranim junacima. Radio je na filmovima „Ledeno doba“, Priča o igračkama“, „Kung fu panda“, „Dobri dinosaurus“ i drugima.

Privatni život

Vojislav Voja Brajović je rođen 1949. godine u Valjevu. Tu je završio osnovnu i srednju školu, a otkako je upisao glumu na FDU, živi i radi u Beogradu. U rodnom gradu se zaljubio u komšinicu Ljiljanu. Zaljubili su se i venčali se. Ljiljana je, kako navode neki mediji, nakon udaje napustila studije medicine i posvetila se porodici.

Par je dobio sina Vukotu i ćerku Iskru. Vukota se bavio manekenstvom, a oprobao se u glumi i pisanju scenarija. Iskra je takođe glumica, igra u pozorištu, a ostvarila je i nekoliko sporednih uloga na filmu i televiziji.

Voja i Ljiljana su se razveli, a on se kasnije venčao sa 23 godine mlađom koleginicom Milicom Mihajlović. Milica i Voja imaju sina Relju.

U intervjuu za jedan domaći magazin, pričao je pre svega o njegovom odnosu sa suprugom Milicom i o sveopštoj situaciji i problemima sa kojima se susreću glumci.

Istakao je kako je sa njim teško živeti i iz tog razloga Milicu smatra pravim herojem, svojim osloncem i bezrezervnom podrškom. Najveći komplimenti koje joj je uputio su bili da je ona jedno normalno, čestito i pošteno biće.

Milica je, takođe, uspešna glumica, a poznato je i da je ćerka našeg čuvenog pisca Dragoslava Mihajlovića (Kad su cvetale tikve).

Budući da je 2006. – 2007. godine bio ministar kulture, u ovom intervjuu se osvrnuo i na njeno stanje u Srbiji. Kaže da se za vreme svoje funkcije nikada nije bavio politikom, već je kulturu pokušavao da vrati na mesto, koje je davno izgubila.

Osvrnuo se i na položaj umetnika u Srbiji i izrazio žaljenje što, zbog niskog budžeta, glumci jako bedno žive. Kaže da je posebno poražavajuće to što je kultura na toliko niskom nivou, da su pozorišta, koja zahvaljujući publici i opstaju, u veoma lošem stanju.

Iako je prvo želeo da studira likovnu akademiju, na kraju je izbor, ipak, pao na glumu i tvrdi da ga taj zanos i dan danas drži. Svoj poziv smatra večnim pozivom, pa kaže da umetnici nikada ne mogu otići u penziju. Iako je jako brzo došao do vrha popularnosti, samokontrola i strah su ga sprečili i pomogli mu da ne izgubi kompas i da uvek ostane priseban.

Izuzetno strepi za budućnost svih glumaca u zemlji, a ta strepnja je još veća zbog njegovo dvoje dece, Vukote i Iskre, koje nije uspeo da odgovori od ovog poziva.

Što se tiče najmlađeg sina Relje, uprkos svim obavezama, zajedno sa suprugom Milicom, trudi se da mu obezbedi normalno detinjstvo.

Filmografija:

• 1968. Neverovatni cilinder Nj. V. kralja Kristijana
• 1970. Mirina TV Stupica
• 1971. Šešir profesora Koste Vujića
• 1971. Sokratova odbrana i smrt
• 1972. Buba u uhu
• 1972. Čučuk Stana
• 1973. Poslednji
• 1974. Mister Dolar
• 1974. Uljez
• 1974. Pozorište u kući 2
• 1974. – 1975. Otpisani
• 1975. Dole sa oružjem
• 1975. Golgota
• 1975. Pavle Pavlović
• 1976. Marija
• 1976. Povratak otpisanih
• 1976. Koštana
• 1976. Vojnikova ljubav
• 1976. Vuci i ovce
• 1976. Porobdžije
• 1977. Vasa Železnova
• 1977. Više od igre
• 1978. Povratak otpisanih (TV serija)
• 1979. Srećna porodica
• 1979. Nacionalna klasa
• 1979. Drugarčine
• 1979. Lanci
• 1980. Stan
• 1980. Pozorišna veza
• 1981. Sok od šljiva
• 1981. Svetozar Marković
• 1981. Šesta brzina
• 1981. Počnimo život iz početka
• 1982. 13. jul
• 1982. Ukazanje Gospe u selu Grabovica
• 1982. Moj tata na određeno vreme
• 1982. Priče iz radionice
• 1983. Halo taksi
• 1984. Pazi šta radiš
• 1984. Kamiondžija 2
• 1984. Jaguarov skok
• 1984. Ambasador
• 1985. Tajvanska kanasta
• 1986. Rodoljupci
• 1986. Priče sa kraja hodnika
• 1986. Pokondirena tikva
• 1987. Uvek spremne žene
• 1987. Iznenadna i prerana smrt pukovnika K.K.
• 1987. I to se zove sreća
• 1987. Tesna koža 2
• 1988. Vuk Karadžić
• 1987. – 1988. Bolji život
• 1988. Braća po materi
• 1988. Tesna koža 3
• 1988. Balkan ekspres 2
• 1989. Boj na Kosovu
• 1989. Gospođa ministarka
• 1989. Balkan ekspres 2
• 1991. Metla bez drške
• 1991. Mala sala
• 1991. Glineni golubovi
• 1991. Holivud ili propast
• 1991. Tesna koža 4
• 1992. Pohvala svetom knezu Lazaru
• 1992. Tito i ja
• 1993. Metla bez drške
• 1995. Urnebesna tragedija
• 1997. Kir Janja
• 1997. Tango je tužna misao koja se pleše
• 1998. Povratak lopova
• 1998. Bure baruta
• 2001. Metla bez drške 5
• 2002. Gajba od 500 vajferta
• 2003. Siroti mali hrčki 2010.
• 2002. – 2003. Kazneni prostor
• 2003. Mješoviti brak
• 2004. Između izgubljenog i neodržanog
• 2004. Skela
• 2004. Jesen stiže, dunjo moja
• 2004. Smešne i druge priče
• 2005. Ivkova slava
• 2005. Lele, bato
• 2005. Idealne veze
• 2006. Ljubav, navika, panika
• 2007. Mera za meru
• 2007. Crni Gruja i kamen mudrosti
• 2007. Pogled u nebo
• 2008. Gledaj me
• 2008. Kraljevina Srbija
• 2008. Nije kraj
• 2008. Turneja
• 2009. Drug Crni u narodnooslobodilačkoj borbi
• 2009. Jesen stiže, dunjo moja (TV serija)
• 2011. Turneja (TV serija)
• 2011. Kako su me ukrali Nemci
• 2011. Žućko – priča o Radivoju Koraću
• 2012. – 2014. Vojna akademija (TV serija)
• 2012. Šanghaj
• 2013. Drugi
• 2013. Sinđelići ( snimanje i dalje traje)
• 2014. Tražim pomilovanje ili velika tajna
• 2014. Stvaranje sveta
• 2016. Dobri dinosaurus
• 2016. Zootropolis – grad životinja
• 2016. Santa Maria della Salute
• 2016−2019. Crno-bijeli svijet
• 2017. Kozje uši
• 2017−2020. Senke nad Balkanom
• 2017. Santa Maria della Salute (TV serija)
• 2018. Urgentni centar
• 2020. Ubice mog oca
• 2020. Tajkun 2020. Močvara (TV serija)
• 2021. Aleksandar od Jugoslavije (TV serija)
• 2021. Kalkanski krugovi
• 2021. Drim tim
• 2021—2022. Kolo sreće
• 2021. Dinastija
• 2021. Vreme zla
• 2022. Čudne ljubavi
• 2023. Igra sudbine
• 2023. Heroji Halijarda
• 2023. Apsurdni eksperiment

Predstave: „Rodoljupci“, „Buba u uhu“, „Vuci i ovce“, „Pozorišne iluzije“, „Bure baruta“, „Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu“, „Gospođica“, „Dnevnik o Čarnojeviću“, „Mrešćenje šarana“, „Pogled u nebo“, „Kola mudrosti dvoja ludosti“, „Posetilac“, „Mera za meru“, „Gorski vijenac“, „Malograđani“, „Lažni car Šćepan Mali“, „Radovan Treći“, „Oluja“ i mnoge druge.

Nagrade i priznanja

• 1992. Oktobarska nagrada grada Beograda za ulogu Matamora u predstavi “Pozorišne iluzije”
• 2009. Dobričin prsten, najveća glumačka nagrada za životno delo
• 2012. Glumac večeri na glumačkim svečanostima „Milivoje Živanović“ u Požarevcu za ulogu Oca u predstavi „Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)“
• Sterijina nagrada za ulogu Šćepana u predstavi “Šćepan Mali”, na Sterijinom pozorju
• Sterijina nagrada za ulogu Igumana Stefana u predstavi “Gorski vijenac”, na Sterijinom pozorju
• Nagrada lista “Dnevnik” za ulogu Vase Vučurovića u predstavi “Mrešćenje šarana”, na Sterijinom pozorju
• Nagrada stručnog žirija za ulogu Vase Vučurovića u predstavi “Mrešćenje šarana”, na Sterijinom pozorju
• Nagrada “Ardalion” za najbolju ulogu-uloga Igumana Stefana- u predstavi “Gorski vijenac”, na Pozorišnom festivalu Užice Nagrada “Ardalion” za najbolju ulogu-uloga knez Vićencija u predstavi “Mera za meru”, na Pozorišnom festivalu Užice
• Nagrada grada Vršca za najbolju ulogu – uloga Radovana III u predstavi “Radovan III”, na festivalu Vršačka pozorišna jesen
• Nagrada grada Vršca za najbolju ulogu – uloga knez Vićencija u predstavi “Mera za meru”, na festivalu Vršačka pozorišna jesen
• Godišnja nagrada Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu za ulogu knez Vićencija, u predstavi “Mera za meru”
• Nagrada “Zlatna maska” za ulogu Terzita u predstavi “Troil i Kresida”, na internacionalnom pozorišnom festivalu u Ohridu
• Nagrada “Večernjeg lista” iz Ohrida za ulogu Terzita u predstavi “Troil i Kresida” Nagrada
• Statueta Ćuran za najbolju ulogu-uloga Vase Vučurovića u predstavi “Mrešćenje šarana”, na Danima komedije u Jagodini
• Nagrada Statueta Ćuran za najbolju ulogu-uloga Radovana III u predstavi “Radovan III”, na Danima komedije u Jagodini
• Nagrada “Zoranov brk” za najbolju ulogu-uloga Radovana III u predstavi “Radovan III”, na festivalu “Zoranovi dani” u Zaječaru
• Nagrada “Milivoje Živanović” za ulogu Dimitrija u predstavi “Bure baruta”
• Nagrada Udruženja dramskih umetnika Šapca, za ulogu Vase Vučurovića u predstavi “Mrešćenje šarana”, na pozorišnim svečanostima “Ljubiša Jovanović” u Šapcu
• Plaketa “Ljubiša Jovanović” za ulogu Dimitrija u predstavi “Bure baruta” na pozorišnim svečanostima “Ljubiša Jovanović” u Šapcu
• Plaketa “Ljubiša Jovanović” za ulogu Šćepana u predstavi “Lažni car Šćepan Mali”, na pozorišnim svečanostima “Ljubiša Jovanović” u Šapcu
• Godišnja nagrada CNP iz Podgorice za ulogu Igumana Stefana u predstavi “Gorski vijenac”
• Nagrada -“Doživotni počasni član” CNP iz Podgorice za ukupno umetničko dostignuće
• Osam Godišnjih nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta za uloge: Šćepan Mali u predstavi “Lažni car Šćepan Mali”; Terzit u predstavi “Troil i Kresida”; Matamor u predstavi “Pozorišne iluzije”; Papa u predstavi “Svetlost u noći”; Ninković u predstavi “Rodoljupci”; knez Miloš u predstavi “Ruženje naroda u dva dela”; Ostrim Šalimov u predstavi “Na letovanju”; Dimitrije u predstavi “Bure baruta”
• 2020. Nagrada Pavle Vuisić