Vladan Savić (glumac)

Biografija

Vladan Savić je srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac. Premda je odigrao na stotine uloga u pozorištu, na filmu i televiziji, regionalnu prepoznatljivost stekao je glumeći Ivana Ožegovića u telenoveli „Igra sudbine“. Rođen je 26. juna 1964. godine u Leskovcu. Živi i radi u Beogradu.

Savić je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, a prvu glavnu ulogu je dobio 1984. godine u filmu „Pazi šta radiš“ („Maturanti“).

Utelovio je brojne likove u televizijskim serijama, poput „Boljeg života“, „Srećnih ljudi“, „Porodičnog blaga“, „Bele lađe“ i drugih.

Savić je od 1991. godine stalni član ansambla „Pozorišta na Terazijama“, ali je odigrao vrlo značajne uloge i u drugim teatrima.

Detinjstvo i obrazovanje

Vladan Savić je rođen 1964. godine u Leskovcu. Odrastao je u ulici Miloša Obilića. Išao je u obdanište, a u jednom intervjuu je kazao da i dalje pamti svoju vaspitačicu Simku Marinković.

Pošto je otac dobio posao u Beogradu, cela porodica se preselila u prestonicu. U Beogradu je završio osnovnu i Srednju ekonomsku školu. Upisao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti, a diplomirao u klasi profesora Arsenija Jovanovića.

Pozorišna karijera

Vladan Savić je pred pozorišnom publikom debitovao u novembru 1983. godine igrajući Ivana Katića u predstavi „Kolubarska bitka“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

U istom teatru je sledeće godine utelovio lik Bogoslova u komadu „Zli dusi“ koji je režirao Stevo Žigon. Krajem 1984. godine je u „Pozorištu na Terazijama“ premijerno izvedena predstava „Moj tata socijalistički kulak“ u kojoj je Savić glumio Edu.

Pred publiku JDP-a vratio se u novembru 1986. godine igrajući Zekoviča u predstavi „Seobe“, adaptaciji istoimenog romana Miloša Crnjanskog, koju je režirala Vida Ognjanović.

Na sceni Užičkog narodnog pozorišta našao se krajem iste godine u predstavi „Komunistički raj“ u režiji Branka Popovića. Sa Bekimom Fehmijuom, Danilom Lazovićem, Radom Đuričin i drugima je od marta 1987. godine na sceni JDP-a igrao dramu „Gospođa Kolontaj“.

Vida Ognjanović mu je poverila ulogu Gimnazista Peća u predstavi „Anfisa“ koja je premijeru doživela početkom 1988. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. Savić je iste godine igrao Prodavca u predstavi „Kako mogu da te čujem kad voda teče“ koju je režirao Bora Grigorović.

Usledila je saradnja sa „Pozorištem na Terazijama“ čiji je stalni član ansambla od 1991. godine.

Vladan Savić je već u septembru 1990. godine igrao predstavu „Tartif“ u režiji Ljubiše Georgievskog, a od decembra iste godine glumio nekoliko likova u mjuziklu „Neki to vole vruće“.

Sa rediteljem Jovicom Pavlovićem je sarađivao na predstavi „Zimski dvorac“ koja se pred publikom prvi put našla u aprilu 1991. godine. Sledeće godine je tumačio lik Roberta u predstavi „Visoka škola foliraže“.

Vladan Savić je od decembra 1993. godine u „Pozorištu na Terazijama“ igrao Feđu u mjuziklu „Violinista na krovu“.

Tokom naredne dve godine imao je dve premijere u svojoj matičnoj kući. Glumio je Džona u predstavi „Lukrecija iliti Ždero“ i Ser Olivera u mjuziklu „Alan Ford“.

Sa Dušanom Radovićem, Valentinom Pavličić i drugima je od  maja 1995. godine igrao „Crnu komediju“ u režiji Anje Suše.

U toku sledeće dve godine imao je isto toliko premijera. Savić je glumio Totusa u komadu „Mir“ Kokana Mladenovića i Rozenkranca u drami „Hamlet“ koju je režirao Dejan Krstović.

Od aprila 1999. godine je igrao u predstavi „Hotel Slobodan promet“, a od novembra iste godine u mjuziklu „Lutka sa naslovne strane“.

Sa Jugom Radivojevićem je sarađivao na predstavi „Golje“ koja se pred publikom premijerno našla krajem oktobra 2001. godine. Savić je tumačio lik Špijaltera u predstavi „Ljubinko i Desanka“ koja je prvi put izvedena u aprilu 2003. godine.

Usledila je nova uloga u mjuziklu. Reč je o predstavi „Cigani lete u nebo“ u režiji Vladimira Lazića u kojoj je Savić tumačio lik Balinta.

Posetioci „Pozorišta na Terazijama“ su ga od oktobra 2005. godine mogli gledati u predstavi „Svetlosti pozornice“, a od decembra iste godine u komadu „Učene žene“.

Vladan je sa Milenkom Zablaćanskim, Minom Lazarević i drugima od aprila 2007. godine igrao predstavu „Svadba u kupatilu“, nastalu po delu Milorada Pavića.

U kultnoj predstavi Dušana Kovačevića „Maratonci trče počasni krug“ koju je u „Pozorištu na Terazijama“ režirao Kokan Mladenović, Savić je igrao Maksimilijana Topalovića.

Iste godine je premijerno izveden kabare „Kako razumeti Srbe“ u kome je scenu delio sa Kristinom Savić, Urošem Rankovićem i Vladimirom Vučkovićem.

Usledila je saradnja sa Operom i teatrom Madlenianum gde je od aprila 2009. godine glumio lik Miloša u drami „Miris kiše na Balkanu“.

Vratio se matičnom pozorištu i mjuziklu kada je 2011. godine tumačio lik Kirosa u čuvenom „Grku Zorbi“.

Režirao je predstavu „Brak ustvari ljubav“ koja je pred publikom premijerno izvedena u aprilu 2013. godine. Sledeće godine je Minom Lazarević, Draganom Vujićem Vujketom i drugima premijerno izveo mjuzikl „Viktor Viktorija“ na koji je publika odlično reagovala.

Savić je od marta 2015. godine igrao Bila u mjuziklu „Mama Mia“ koji je režirao Jug Radivojević.

Od oktobra 2020. godine je u „Pozorištu na Terazijama“ glumio profesora u mjuziklu „Sa druge strane jastuka[1]„.

Filmska i televizijska karijera

Vladan Savić je na bioskopskom platnu i televizijskim ekranima debitovao 1984. godine. Igrao je druga Slavka Štimca (Petar) u filmu i seriji „Varljivo leto ’68“. Poverena mu je i glavna uloga u filmu Milana Jelića „Pazi šta radiš“.

Usledila je serija „Erićijada“ i televizijski film „Dvostruki udar“. U seriji „Daj mi krila jedan krug“ koja je premijerno emitovana 1985. godine Savić je igrao Laleta.

Manje uloge su mu dopale u serijama „Drugarica ministarka“, „Balkan ekspres 2“ i „Sazvežđe belog duda“ iz 1989. godine.

Sa Sinišom Pavićem je sarađivao na kultnim dramskim serijama „Bolji život“ i „Srećni ljudi“, a sa Gordanom Mihićem na seriji „Gore-dole“ koja je premijerno emitovana tokom 1996. i 1997. godine na programu Radio televizije Srbije (RTS).

Pojavio se i u televizijskim ostvarenjima „Mala škola života“, „Groznica subotnje večeri“ i „Naša Engleskinja“.

Sa Ankom Milić, Ljiljanom Stjepanović i drugima je 1998. godine igrao u drami „Ne miriše više cveće“, a sa Milenkom Zablaćanskim u TV filmu „Zeka, Crvenkapa i Lotar Mateus“.

Savić je u seriji „Porodično blago“ igrao radnika u zlatari,  a u dokumentarno-igranoj seriji „Tragom Karađorđa“ Vojvodu Marka Vasića.

Glumio je predsednikovog šofera u seriji „Stižu dolari“ iz 2004. godine, te Božu Mikića u seriji „Dangube!“ iz 2005. godine.

Manja uloga mu je pripala i u filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu“ koji je premijerno prikazan 2009. godine.

Vladan Savić je u dramskoj seriji „Nepobedivo srce“ nastaloj po motivima romana Milice Jakovljević Mir Jam glumio gospodina Tasu.

Bio je glavni urednik Ranković u humorističnoj seriji „Bela lađa“, a pojavio se i u ulozi gospodina Andrića u „Urgentnom centru“.

Od 2017. do 2018. godine televizijska publika ga je mogla prepoznati u liku doktora Brkljača u seriji „Istine i laži“. Pored toga, Savić se pojavio i u jednoj epizodi serije „Junaci našeg doba“ iz 2019. godine.

Bio je inspektor u seriji „Žigosani u reketu“, a od 2020. do 2023. godine tumačio je lik Ivana Ožegovića u telenoveli „Igra sudbine“.  Ova uloga je Saviću i njegovoj koleginici Milici Milši donela nagradu „Zlatna antena“ za najbolji glumački par 2021. godine.

Privatni život

Vladan Savić je rođen 1964. godine u Leskovcu. Kada je imao sedam godina porodica se zbog očevog posla preselila u Beograd, gde je završio osnovnu, srednju školu i diplomirao glumu na FDU.

U „Pozorištu na Terazijama“ upoznao je glumicu Kristinu. Počeli su da se zabavljaju od početka dvehiljaditih su u braku. Imaju sinove Marka i Filipa. Filip je već sa deset godina igrao Gavroša u mjuziklu „Jadnici“. Osim toga, pohađa časove glume i časove pevanja. Stariji sin Marko studira u inostranstvu[2].

Porodica Savić uživa u putovanjima. Često idu u obilaske motorom, a svoje avanture dele sa pratiocima na društvenim mrežama.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1984. Varljivo leto ’68 (TV serija)
• 1984. Pazi šta radiš
• 1984. Varljivo leto ’68
• 1985. Erićijada
• 1985. Dvostruki udar
• 1986. Daj mi krila jedan krug
• 1989. Drugarica ministarka
• 1989. Balkan ekspres 2 (serija)
• 1989. Sazvežđe belog duda
• 1991. Bolji život
• 1996. Srećni ljudi
• 1996. Gospođa Kolontaj
• 1997. Gore-dole
• 1997. Mala škola života
• 1997. Groznica subotnje večeri
• 1997. Naša Engleskinja
• 1998. Ne miriše više cveće
• 2000. Zeka, Crvenkapa i Lotar Mateus
• 2002. Porodično blago
• 2004. Tragom Karađorđa
• 2004. Stižu dolari
• 2005. Dangube!
• 2009. Sveti Georgije ubiva aždahu
• 2011. Nepobedivo srce
• 2012. Bela lađa
• 2014. Urgentni centar
• 2017–2018. Istine i laži
• 2019. Junaci našeg doba
• 2020. Žigosani u reketu
• 2020—2023. Igra sudbine

Predstave: „Kolubarska bitka“, „Zli dusi“, „Moj tata socijalistički kulak“, „Seobe“, „Komunistički raj“, „Gospođa Kolontaj“, „Anfisa“, „Kako mogu da te čujem kad voda teče“, „Tartrif“, „Neki to vole vruće“, „Zimski dvorac“, „Visoka škola foliraže“, „Violinista na krovu“, „Lukrecija iliti Ždero“, „Alan Ford“, „Crna komedija“, „Mir“, „Hamlet, „Hotel Slobodan promet“, „Lutka sa naslovne strane“, „Golje“, „Ljubinko i Desanka“, „Cigani lete u nebo“, „Svetlosti pozornice“, „Učene žene“, „Svadba u kupatilu“, „Maratonci trče počasni krug“, „Kako razumeti Srbe“, „Miris kiše na Balkanu“, „Grk Zorba“, „Brak ustvari ljubav“, „Viktor Viktorija“, „Mama Mia“, „Sa druge strane jastuka“ i druge.

Reference

• [1] http://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=4708
• [2] https://www.blic.rs/zabava/popularni-glumacki-par-kristina-i-vladan-savic-otkrivaju-sve-o-braku-to-ga-posebno/djv8lwx