Vera Čukić

Biografija

Vera Čukić je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica prepoznatljiva po ulogama u filmovima „Ko puca i otvoriće mu se“, „I Bog stvori kafansku pevačicu“, te serijama „Samci“, „Zaboravljeni“, „Gore dole“, „Moj rođak sa sela“ i drugima. Rođena je 16. decembra 1938. godine u Beogradu. Iz braka sa pokojnim scenaristom i piscem Gordanom Mihićem ima ćerku Ivanu koja je takođe glumica.

U detinjstvu je maštala da postane klovn, balerina i slikarka, a u mladosti da se bavi novinarstvom. Ipak, završila je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu i od 1958. do 2010. godine odigrala više od stotinu uloga.

Uporedo s uspešnom filmskom i televizijskom karijerom, Čukićeva je gradila jednako uspešnu pozorišnu karijeru. Na početku je uglavnom glumila u „Ateljeu 212“, a potom je postala deo ansambla Narodnog pozorišta. Igrala je u predstavama „Razmena“, „Koktel“, „Zli dusi“, „Maska“, „Ko se boji Virdžinije Vulf“ i drugima.

Detinjstvo i obrazovanje

Vera Čukić je rođena 1938. godine u Beogradu. Sa roditeljima i dve godine mlađim bratom Vladimirom se zbog očevog posla vrlo često selila. Dve godine su živeli u Nišu, dve u Valjevu, a godinu i po dana u Kragujevcu. Glumica kaže da je za svako od tih mesta vežu lepe uspomene.

U jednom intervjuu je priznala da je imala vrlo lepo detinjstvo. Bila je okružena članovima porodice, bakama, dekama, ujacima i tetkama, a često se družila sa decom iz komšiluka. U najranijoj mladosti ju je fascinirao cirkus, pa je maštala da postane klovn.

Kasnije je izrazila želu da bude balerina, pa su je roditelji upisali u baletsku školu. Međutim, još tokom osnovne i srednje škole pokazala je veliki dar za pisanje, te je htela da postane novinarka. Međutim, ljubav prema umetnosti je prevagnula, pa je Vera upisala Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.

Uporedo sa glumom, studirala je i savremenu književnost. Profesori koji su joj predavali na Akademiji, držali su katedre i na Filozofskom fakultetu i imali su mnogo razumevanja za njene obaveze. Međutim, u nekom momentu je gluma zahtevala celodnevni, pa i celovečernji angažman, te se nerado morala odreći književnosti.

Pozorišna karijera

Čak i pre završetka studija Vera je počela da dobija manje ili veće uloge. Kada je u pitanju pozorište, najčešće je igrala u „Ateljeu 212“.

Jedna od prvih značajnijih uloga stigla je krajem 1962. godine. Igrala je Martu u predstavi „Razmena“ Pola Klodela (Paul Claudel). Komad je režirao Predrag Bajčetić, a Vera je igrala rame uz rame sa Petrom Banićevićem, Mirom Stupicom i drugim čuvenim glumcima.

Predstava je odgrana više od 40 puta. Gostovali su u Zagrebu i Pančevu, a na sarajevskom festivalu „MES Vera Čukić je dobila nagradu lista „Oslobođenje“ za glumačko ostvarenje godine.

Sa Simom Janićijevićem, Dejanom Dubajićem, Ratislavom Jovićem i drugima je igrala u vrlo uspešnoj predstavi „Ko puca otvoriće mu se“. Reč je o komadu Živorada Kukića koji je režirao Slobodan Marković.

Polovinom januara 1965. godine na Velikoj sceni „Ateljea 212“ premijerno je predstavljena predstava „Koktel“, po tekstu Tomasa S. Eliota (Thomas S. Eliot), a u režiji Mire Tralović. Vera je tumačila Seliju Koplston, dok su Edvarda Čemberlejna, Džuliju i Aleksandra Makolgi Džipsa utelovili Stevo Žigon, Desa Dugalić i Bora Todorović. Komad je u „Ateljeu 212“ odgran 48 puta.

U predstavi „Viktor ili deca na vlasti“ u režiji Miće Popovića glumila je Ester, dok su se u glavnim ulogama na sceni smenjivali Vladimir Popović, Milutin Butković, Ružica Sokić i drugi. S ovom predstavom su obišli sve veće gradove u bivšoj Jugoslaviji, te čak četiri puta nastupili pred publikom u „Linkoln centru“ u Njujorku.

Na sceni Narodnog pozorišta je 5. decembra 1975. godine premijerno izvedena predstava „Nečista krv“, po istoimenom komadu Bore Stankovića, u kome je Vera Čukić tumačila lik Sofke. Predstavu je za više od deset godina odigrala tri stotine puta.

Nastupili su širom Jugoslavije, a komad je oduševljavao i kritiku i publiku. Zbog velikog interesovanja igrali su je svaki drugi dan, a ponekad i dva puta dnevno. Premda je predstava trajala četiri sata, publika i po dvadeset minuta nije dala glumcima da napuste scenu.

Čehovljevu (Антон Павлович Чехов) Ljubov Andrejevnu Ranjevsku glumila je u komadu „Višnjevi sad“ koju je režirao Dejan Mijač. Sa kolegicama Sonjom Knežević, Jelisavetom Sablić, Zoranom Radmilovićem, Danilom Batom Stojkovićem i drugima, izborila je premiju Ministarstva kulture za najbolje ostvarenje 1978. godine.

Nakon toga su usledile druge velike uloge, uglavnom u Narodnom pozorištu čiji je bila deo ansambla, ali je sarađivala i s ostalim beogradskim teatrima.

Filmska i televizijska karijera

Na filmskom platnu Vera Čukić se prvi put pojavila 1958. godine u ratnom filmu Stoleta Jankovića „Kroz granje nebo“. Tumačila je lik bolničarke Branke, dok su ostale uloge igrali Branko Pleša, Predrag Laković, Ljuba Kovačević i drugi.

Sedam godina kasnije dobila je glavnu ulogu u drami „Ko puca otvoriće mu se“. Reč je o filmu čiji scenario potpisuje Vasko Ivanović, a režiju Marko Banjac. Čukićeva, Uroš Glovacki i Mihajlo Kostić Pljaka su igrali troje mladih prestupnika koji zbog pogrešnog vaspitanja proživljavaju teške trenutke.

Iste godine Vera je glumila u filmu „Čuvaj mi Ameliju“, Jovana Konjovića, te snimila TV komedije „Šnajderski kalifa“ i „Funta sa štedne knjižice“. U televizijskoj drami Zdravka Šotre „Bolnička soba“ je sa Petrom Banićevićem i Tatjanom Beljakovom tumačila glavne uloge.

Tokom 1967. godine pojavila se u čak devet filmskih i televizijskih projekata. U TV dramama „Koktel“ i „Arno i Jane“ je sarađivala sa Mirom Trajlović, a u trileru Žike Mitrovića pod nazivom „Nož“ je tumačila Anu Vagner.

Sa Ristom Šiškovim i Zafirom Hadžimanovim je igrala u filmu „Makedonska krvava svadba“, a sa Mihajlom Mišom Janketićem i Gojkom Šantićem u komediji „Bila si dužna da te nađem“.

Iste, 1967. godine Televizija Beograd je emitovala drame i serije „Reginin sat“, „Arsenik i stare čipke“, „Volite se ljudi“ i „Probisvet“ u kojima je Vera Čukić tumačila neke od glavnih uloga.

U toku 1968. godine imala je priliku da sarađuje sa rediteljima Brankom Gapom, Obradom Gluščevićem, Krešimirom Krešom Golikom i Zdravkom Šotrom. Snimila je komedije „Volter Miti of Lisice“, „Goli čovjek“ i „Imam dve mame i dve tate“, te seriju „Maksim našeg doba“.

Sledeće godine je igrala u dramama „Krojcerova sonata“ i „Tragedija na splavu“, mini-seriji „Baksuz“ i drugoj sezoni serije „Samci“ čiji scenario je napisao Gordan Mihić.

U drami Milenka Maričića „Dom i lepota“ glumila je sa Rahelom Ferari, Radetom Markovićem, Brankom Plešom, Nikolom Simićem, Danilom Batom Stojkovićem i Brankom Veselinović. Film je publici premjerno predstavljen 1971. godine.

Iste godine je sa Zoranom Radmilovićem i Milutinom Butkovićem snimila TV dramu „Sladak život na srpski način“, dok joj je u filmu „Direktor“ partner bio Severin Bijelić.

Tumačila je glavne uloge u komediji „Ludi ujka“ i drami „I Bog stvori kafansku pevačicu“. Drugi film je režirao Jovan Živanović po scenariju Bogadan Jovanovića i Gordana Mihića, a Vera u njemu igra Belu Seku, kafansku pevačicu kojoj okolina nikako ne dozvoljava da „zakopa“ svoju prošlost.

Sa Ružicom Sokić je igrala u čuvenom filmu „Žuta“, a sa Olgom Ivanović i Zoranom Radmilovićem u drami „Izgnanici“. Iste, 1973. godine odglumila je epizodnu ulogu u seriji „Naše priredbe“.

U filmu „Florijanović“ Vuka Babića scenu je delila sa Žarkom Mitrovićem i Brankom Plešom, a u komediji „Mićko“ joj je partner bio Vladimir Popović.

Glumila je Rajku i Anđu u serijama „Đavolje merdevne i „Porobdžije“, te udovicu Femu u TV drami „Spiritisti“. Usledile su uloge u televizijskom filmu Save Mrmka pod naslovu „Mizantrop“ i drami „Tigar“ Milana Jelića.

Pojavila se u komičnim mjuziklima „Sedam plus sedam“ i „Obraz uz obraz“ koji su emitovani na Televiziji Beograd, a potom je igrala majku u filmu i seriji „Srećna porodica“ koju je napisao i režirao njen suprug.

U drami „Savamala“ koja je publici premijerno predstavljena 1982. godine tumačila je Ljubicu, a u seriji „Koža“ Sofiju. Usledila je uloga Olge u trileru „Jaguarov skok“, te Ane u seriji „Smešne i druge priče“. Glumila je Čombetovu majku u čuvenoj seriji „Sivi dom“ iz 1986. godine.

Utelovila je udovicu Ljubicu Dimović u TV drami „Milan – Dar“, Kiflinu (Srđan Žika Todorović) majku u filmu „Zaboravljeni“, te Gospođu Lidiju u komediji „Ortaci“.

Televizija Beograd je 1988. godine premijerno emitovala mini-seriju „Roman o Londonu“ koju je režirala Mira Trajlović po istoimenom romanu Miloša Crnjanskog. U njoj je Vera Čukić tumačila lik Nađe „Šošo“.

Početkom 90-ih godina 20. veka igrala je u komediji „Ožalošćena porodica“, te drugoj, trećoj i četvrtoj sezoni serije „Metla bez drške“. Ponovo se pojavila u ulozi Kifline majke u seriji „Zaboravljeni“ snimljenoj po motivima istoimenog filma.

Sa Svetlanom Bojković, Bogićem Boškovićem i Dušanom Bulajićem je 1991. godine snimila dramu „Konak“, a sa Slobodanom Ćustićem, Ivanom Mihić, Danilom Lazovićem i drugima 1993. godine igrala u filmu Đorđa Kadijevića „Napadač“.

Bila je Ana Nikolić u drami „Dnevnik uvreda“ koju su napisali i režirali Gordan Mihić i Zdravko Šotra, a potom je tumačila Milku Grgurovu u seriji „Teatar u Srba“ koja je od 1991. do 1995. godine emitovana na programu Radio Televizije Srbije (RTS).

U komičnoj dramskoj seriji „Gore dole“ koju je takođe napisao njen suprug Vera je od 1996. do 1997. godine igrala lik Marije Mace Jakšić. Nakon toga je u potresnoj drami „Ranjena zemlja“ glumila majku Dragani Turkalj. Glavne uloge su pripale Nebojši Glogovcu i Žarku Lauševiću.

U periodu od 2001. do 2009. godine Čukićeva je snimila jedan film i tri TV serije. Reč je o komediji „Ona voli Zvezdu“ i serijama „Kuća sreće“, „Zaboravljeni umovi Srbije“ i „Seljaci“.

Mlađa televizijska publika je prepoznaje po ulozi Bisenije Bise Malešević, majke Dragorada Dragčeta Maleševića (Dragan Gagi Jovanović) u seriji „Moj rođak sa sela“ koju je režirao Marko Marinković.

Privatni život

Vera Čukić je rođena 1938. godine u Beogradu. Zbog očevog posla porodica se vrlo često selila, ali je ona osnovnu, srednju školu i fakultet završila u srpskoj prestonici.

Kao mlada i lepa glumica privlačila je pažnju, ne samo reditelja i publike, nego i medija. Tako su hrvatski mediji tokom Festivala u Puli 1968. godine objavili da je u vezi sa mladim scenaristom i rediteljem Gordanom Mihićem. Mnoge su oduševljavali energijom kojom su zračili kada su zajedno.

Zato i ne čudi što su se već 1969. godine venčali, a sledeće godine dobili ćerku Ivanu. Na samom početku zajedničkog života živeli u na Banovom brdu, a posle su se preselili u centar Beograda. Ipak, svoj mir su pronalazili na imanju nedaleko od prestonice, gde su uzgajali voće i povrće.

Kako je Ivana Mihić u jednom intervjuu ispričala, od majke Vere je naučila ne samo kako se glumi, nego i kako se sprema zimnica, plevi bašta i hekla.

Uprkos popularnosti koju su uživali, porodica Mihić-Čukić se oduvek trudila da živi normalnim životom. Brak koji je nakon pola veka okončan Gordanovom smrću nikada nije bio praćen skandalima ili aferama, a njihova imena su se u „žutoj štampi“ mogla pročitati samo kada izađe nova predstava, serija ili film.

Vera Čukić važi za jednu od najlepših glumica svoje generacije. Pored toga, svi koji je poznaju kažu da je dama sa stilom, koja, uprkos ugledu koji uživa, pleni svojom jednostavnošću.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1958. Kroz granje nebo
• 1965. Ko puca otvoriće mu se
• 1965. Čuvaj mi Ameliju
• 1965. Šnajderski kalfa
• 1965. Bolnička soba
• 1965. Funta sa štedne knjižice
• 1966. Nameštena soba
• 1967. Koktel
• 1967. Nož
• 1967. Arno i Jane
• 1967. Makedonska krvava svadba
• 1967. Bila si dužna da te nađem
• 1967. Reginin sat
• 1967. Arsenik i stare čipke
• 1967. Volite se ljudi
• 1967. Probisvet
• 1968. Volter Miti of Lisice
• 1968. Goli čovjek
• 1968. Imam dvije mame i dva tate
• 1968. Maksim našeg doba
• 1969. Baksuz
• 1969. Samci 2
• 1969. Krojcerova sonata
• 1969. Tragedija na splavu
• 1971. Dom i lepota
• 1971. Sladak život na srpski način
• 1971. Direktor
• 1972. Glumac je, glumac
• 1972. Ludi ujka
• 1972. I Bog stvori kafansku pevačicu
• 1973. Izgnanici
• 1973. Naše priredbe
• 1973. Žuta
• 1974. Florijanović
• 1974. Mićko
• 1975. Mili
• 1975. Đavolje merdevine
• 1976. Spiritisti
• 1976. Porobdžije
• 1977. Mizantrop
• 1978. Tigar
• 1978. Sedam plus sedam
• 1978. Obraz uz obraz: Novogodišnji specijal
• 1979. Srećna porodica
• 1979. Srećna porodica
• 1980. Proleće života
• 1981. Naši pesnici
• 1982. Savamala
• 1982. Kože
• 1984. Jaguarov skok
• 1986. Smešne i druge priče
• 1986. Sivi dom
• 1987. Milan — Dar
• 1988. Roman o Londonu
• 1988. Zaboravljeni
• 1988. Ortaci
• 1990. Ožalošćena porodica
• 1990. Metla bez drške 2
• 1990. Zaboravljeni
• 1991. Metla bez drške 3
• 1991. Konak
• 1993. Metla bez drške 4
• 1993. Napadač
• 1994. Dnevnik uvreda 1993
• 1994- 1995. Teatar u Srba
• 1996-1997. Gore dole
• 1999. Ranjena zemlja
• 2001. Ona voli Zvezdu
• 2003. Kuća sreće
• 2008. Zaboravljeni umovi Srbije
• 2009. Seljaci
• 2008-2011. Moj rođak sa sela

Predstave: „Arsenik i stare čipke“, „Kartoteka“, „Razmena“, „Ko puca otvoriće mu se“, „Valpurgijska noć“, „Koktel“, „Viktor ili deca na vlasti“, „Proganjanje i ubistvo Žan Pol Mara kako ih prikazuje glumačka trupa azila u Šarantonu pod vođstvom Markiza De Sada“, „Zli dusi“, „Oh, tata, siroti tata, mama te je obesila u plakar i ja sam tako tužan“, „Trojanke“, „Nečista krv“, „Višnjevi sad“, „Maska“, „Ko se boji Virdžinije Vulf“ i druge.