Tanja Bošković

Biografija

Tanja Bošković je jedna od najtalentovanijih, najlepših i najomiljenijih srpskih glumica. Rođena je 27. juna 1953. godine u Beogradu.

Privatni život

Potiče iz ugledne porodice koju čine profesori književnosti Ivanka i Velizar. Ima sestru Slavenku koja je dve godine mlađa od nje.

Do sedamnaeste godine je živela u Aranđelovcu gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Njen otac je bio direktor gimnazije i jednom ju je vratio kući jer je obula najlon čarape i zlatne patike.

U Beogradu je upisala Fakultet dramskih umetnosti u klasi profesora Predraga Bajčetića. Studirala je sa: Goricom Popović, Jelicom Sretenović, Radmilom Živković, Zlatom Numanagić, Brankom Jerinićem, itd. 1973. godine je diplomirala.

Tanja je bila u braku sa srpskim rediteljem Dejanom Karaklajićem koji je najpoznatiji po filmu „Ljubavni život Budimira Trajkovića“. Par ima dvoje dece, a razveli su se kad su oni bili mali.

Sin Đorđe je završio Fakultet političkih nauka i početkom 2014. godine se oženio u Americi, a ćerka Lana je krenula majčinim stopama i postala je glumica. Tanja je izjavila da uči od ćerke i da bi volela da sarađuju, ali Lana to izbegava jer sama želi da se izbori za svoje mesto na glumačkoj sceni. Glumica se nikada nije mešala u živote svoje dece i naučila ih je da preuzmu odgovornost za svoje odluke.

Tanja je priznala nije imala sreće u ljubavi i da su je muškarci često ostavljali. O braku je razgovarala sa psihoterapeutom koji joj je dokazao da ona, zapravo, ne želi da se uda. Kada je zaprosila jednog od bivših partnera, on joj je rekao da je udata za pozorište i da joj niko drugi nije potreban. Vremenom je shvatila da je bio u pravu i da joj je teatar neophodan za život.

U oktobru 2010. godine glumica je izvela početni udarac na rukometnoj utakmici Crvena zvezda – Partizan na kojoj je bila specijalna gošća. Na taj način se podsetila sporta koji je u detinjstvu trenirala.

U septembru 2013. godine Tanja je prisustvovala promociji knjige „Blistavo i sjajno“ pokojnog glumca Behima Fehmijua. Tada joj je koleginica Branka Petrić, glumčeva supruga, dala zlatni privezak koji joj je Behim kupio 1974. godine kada su snimali film „Košava“.

Svoj talenat za igru Tanja je pokazala u šou programu „Ples sa zvezdama“ koji je emitovan od marta do juna 2014. godine. Njen partner je bio osamnaestogodišnji Marko Mićić koji je osvojio veliki broj titula u raznim plesovima. U početku, glumici je bio problem da pleše sa dečkom koji može unuk da joj bude, ali ubrzo je promenila mišljenje rekavši da je on profesionalan, sofisticiran i da se ponosi njime. Tokom jednog od nastupa, glumica ga je poljubila u usta.

Tanja se vezala za sve takmičare i najteže su joj padala izbacivanja. Jednom je veoma emotivno reagovala zbog  greške u koracima koju je napravila. Uprkos pehovima, Tanja i Marko su osvojili drugo mesto.

Glumica se bavi humanitarnim radom i članica je Upravnog odbora Hemofarm fondacije koja je u decembru 2014. godine organizovala aukciju slika na kojoj je prikupljeno 30.000 evra za sanaciju najstarijeg srpskog pozorišta za decu, Boško Buha. Ona je ovu donaciju uručila bivšem direktoru pozorišta Miloradu Mandiću Mandi. Takođe je podržala kampanju „Podrži život“ koju sprovodi ova fondacija i potpisala je donorsku karticu za zaveštanje organa. Dugogodišnji je član žirija lista Večernje novosti u akciji „Najplemenitiji podvig godine“.

U maju 2017. godine Tanja je gostovala u emisiji „Lični stav“ i tom prilikom je rekla da joj se nije dopala drama Biljane Srbljanović jer je plagijat. Spisateljica je u statusu na Facebook-u napisala da će zbog toga tužiti glumicu.

Tanja živi sa roditeljima u Beogradu, a svako leto zajedno provode u porodičnom stanu koji se nalazi u Herceg Novom. Tamo često riba i oslikava sive zidove. Glumica retko izlazi, a najviše se druži sa Danicom Maksimović, Radetom Marjanovićem i Mikijem Krstovićem. U slobodno vreme čita knjige, pleše i peva. Takođe voli da stvara rukama pa često plete, štrika i šije. Ipak, sebe smatra lenjom domaćicom jer zbog obaveza u pozorištu ne uspeva redovno da sređuje kuću.

Tanja je poznata po britkom jeziku i ne libi se da kaže sve što misli. Pravdoljubiva je i često ističe da je zabrinuta za mlade glumce koje troše kao toalet papir i guraju u rijaliti programe. Nema lepo mišljenje o političarima i ne dopada joj se situacija u pozorištima.

Zalaže se za širenje kulture i jednom je ispred zgrade iznela policu sa knjigama koje je pročitala kako bi ih podelila sa drugima. Ljubav prema jeziku je ponela od kuće i smatra da će brojne skraćenice i strani izrazi doprineti da savršeno pismo kao što je ćirilica bude uništeno.

Priznala je da je ranije bila ohola i bezobrazna i da je mislila da će promeniti svet. Teško se nosila sa sopstvenom slavom, ali onda je shvatila da ne mora da joj služi. U mladosti je bila buntovnica, a kasnije je mir pronašla u veri u Boga koja za nju predstavlja oslobođenje od besmisla. Naučila je da prašta i da pamti samo lepe stvari.

Smatra da su joj najviše pomogli ljudi koji su je osporavali jer se svojski trudila da im pokaže da greše. Nije navikla da je hvale pa i dalje smatra da ne zaslužuje priznanja koja dobija.

Iako je zakoračila u sedmu deceniju, Tanja pleni izgledom i seksepilom na kome bi joj pozavidele mnogo mlađe žene. U jednoj od emisija „Plesom do snova“ je obukla kostim koji je nosila kada je imala 20 godina. Ponosno ističe da je na njoj sve prirodno i da nije podlegla trendu plastične hirurgije. Nikada nije obraćala pažnju na to što su je drugi smatrali seks simbolom.

Nije opterećena svojim izgledom i ne posvećuje mu previše vremena. U javnosti se uvek pojavljuje bez šminke koju koristi samo za potrebe uloga. Nema profile na društvenim mrežama i ne mari za tuđe komentare. Uživa u plivanju, dugim šetnjama i vodi računa o svom zdravlju. Za nju je sport oduvek bio veoma važan, a takođe se trudi da bude umerena u jelu i piću. Njen jedini porok su cigarete kojih ne namerava da se odrekne.

Karijera

Filmovi i serije

1974. godine Tanja je debitovala na filmu, a značajnije uloge je ostvarila u „Košavi“, „Okupaciji u 26 slika“ i „Majstori, majstori“.

1981. godine je glumila Nemicu Gizi u trećem nastavku serijala „Lude godine“.

1982. godine je u filmu „Sablazan“ tumačila ulogu Eve Fokst, uhapšene esesovke, sekretarice i ljubavnice nemačkog majora. Snimila je scenu u reci tokom koje je bila gola.

1983. godine se ponovo obnažila u filmu „Čovek sa četiri noge“. Iste godine je glumila pevačicu Lili u filmu „Balkan ekspres“. Bila je u veoma dobrim odnosima sa kolegama i doživljavala ih je kao članove porodice.

Usledile su uloge u ostvarenjima: „Nesrećna Kafina“, „Uvek spremne žene“, „Policajac sa Petlovog brda“, itd.

1993. godine Tanja je počela snimanje serije „Srećni ljudi“ u kojoj je tumačila ulogu Lole Golubović. Ubrzo je napustila seriju zbog malog honorara, a zamenila ju je Zlata Numanagić.

Godinu dana je živela i radila u Americi. Imala je ponude od reditelja Romana Polanskog, ali shvatila je da želi da snima na svom jeziku.

Ostvarila je značajnije uloge u filmovima: „Očevi i oci“, „Buđenje proleća“, „Akcija Tigar“, „Volim te najviše na svetu“, itd.

2012. godine je imala epizodnu ulogu u seriji „Montevideo, Bog te video!“.

2013. godine je bila kneginja Milica u dokumentarnom filmu „Put ružama posut“.

2014. godine Tanja je glumila u prvom srpskom 3D filmu „Peti leptir“. Sarađivala je sa ćerkom Lanom koja je igrala njenu ulogu iz mladosti. Takođe je imala epizodnu ulogu u seriji „Otvorena vrata 2“. Bila je Jadranka, obožavateljka Titovog lika i dela.

Iste godine glumici je uručena nagrada Jugoslovenske kinoteke.

2015. godine Tanja je dobila nagradu za životno delo na 23. Festivalu humora i satire „Zlatna kaciga“ i proglašena je za najbolju glumicu na „Žankinim danima“ u Rabrovu.

U avgustu 2016. godine glumica je nagrađena „Zlatnim platanom“ na 4. Festivalu mediteranskog i evropskog filma. Ova nagrada se dodeljuje za doprinos filmskoj umetnosti u Trebinju.

2017. godine je glumila popadiju Sidu u filmu „Vrati se, Zone“.

Zbog velikog broja uloga koji je ostvarila, Tanja Bošković važi za doajena srpskog glumišta. Zadovoljna je svojom karijerom, a poznata je po tome što svaku ulogu priprema do perfekcije i mnogo istražuje o ličnostima koje igra.

Filmografija

• 1974. „Slobodan prevod Mizantropa“;
• 1974. „Divlje godine“;
• 1974. „Košava“ – Radmila Marjanović;
• 1978. „Okupacija u 26 slika“ – Pina;
• 1978. „Sedam plus sedam“ – Tanja;
• 1978. „Salajko“;
• 1978. „Profesionalci“;
• 1979. „Mahagoni“;
• 1979. „Trofej“;
• 1979. „Čovek koga treba ubiti “ – Elfa;
• 1980. „Majstori, majstori!“ – Bosa;
• 1981. „Kir Janja“ – Juca;
• 1981. „Stari Beograd“;
• 1981. „Ljubi, ljubi, al’ glavu ne gubi“ – Gizi;
• 1981. „Bila jednom ljubav jedna“;
• 1981. „Između mene i mog ćutanja“;
• 1981. „Istorija bračnog loma u tri toma“;
• 1981. „Ulični pevači“;
• 1981. „Šesta brzina“;
• 1982. „Dečak je išao za suncem“;
• 1982. „Beograd nekad i sad“ – Sobarica;
• 1982. „Priče iz radionice“ – Glumica;
• 1982. „Sablazan“ – Eva;
• 1983. „Čovek sa četiri noge“ – Daša;
• 1983. „Balkan ekspres“ – Lili;
• 1983. „Malograđani“ – Jelena Nikolajevna Krivcova;
• 1983. „Ljubavno pismo“;
• 1984. „Sedefna ruža“;
• 1984. „Nesrećna Kafina“ – Kafina;
•  1984. „Mala pljačka vlaka“ – Tatjana Petrovna;
•  1984. „Formula 1“ – Tanja;
•  1984. „Celovečernji the Kid“ – Marta;
• 1985. „Daj mi krila jedan krug“ – Seka eureka;
•  1986. „Vrteška“;
• 1986. „Frka“;
•  1987. „Poslednja priča“;
•  1987. „Uvek spremne žene“ – Bombica;
•  1988. „Manifesto“ – Olimija;
•  1993. „Kockar“ – Mis Blanš;
• 1993. „Policajac sa Petlovog Brda“;
• 1993-1994. „Srećni ljudi“ – Lola Golubović;
• 1995. „Uske staze“ – Darinka;
• 1996. „Očevi i oci“ – Elizabet Blejk;
• 1997. „Balkanska pravila“ – Marija Lazarević, majka;
• 1997. „Buđenje proleća“ – Klara;
• 1998. „Ljubavi Džordža Vašingtona“ – Marta Vašington;
• 1998. „Kneginja iz Foli Berzera“ – Sabina;
• 2000. „Rat uživo“ – Ministarka;
• 2000. „Vidimo se u Den Hagu“ – Ema Goldfis;
•  2001. „Normalni ljudi“ – Mirina majka;
• 2002. „Akcija Tigar“ – Jelena Grgurović;
•  2002. „Viza za budućnost“ – Sofija;
• 2002. „Butterflies Are Free“ – Mrs. Baker;
• 2002. „Lisice“ – Dunja;
• 2002. „Novogodišnje venčanje“ – Tanja;
• 2003. „Volim te najviše na svetu“ – Leposava;
• 2004. „O štetnosti duvana“;
• 2004. „Skela“ – Nevesta;
• 2004. „Lift“ – Gošća;
• 2005-2008. „Viza za budućnost“ – Sofija;
• 2006. „Uslovna sloboda“ – Inge van den Bruk;
• 2007. „Pozorište u kući“ – Snežana Nikolajević;
• 2008. „Poslednja audijencija“ – Nina;
• 2009-2010. „Kućni ljubimci“ – Jasmina;
• 2012. „Montevideo, Bog te video!“ – Gazdarica;
• 2013. „Put ružama posut“ – Kneginja Milica;
• 2013. „Matura“ – Razredna;
• 2014. „Otvorena vrata 2“ – Jadranka;
• 2014. „Sutra“ – Majka;
• 2014. „Peti leptir“ – Melanija;
• 2017. „Zona Zamfirova – drugi deo“ -Popadija Sida.

Pozorište

Tokom svoje dugačke i plodne karijere, Tanja je bila zvezda mjuzikla Pozorišta na Terazijama, a 1986. godine je postala stalni član Ateljea 212. Priznala je da nakon jedne premijere nije dobila aplauz, a dešavalo joj se da ovacije traju i po 20 min.

Igrala je u sledećim pozorišnim predstavama: „Pozabavi se Amelijom“ (Amelija), „Splitski akvarel“ (Perina), „Priča o konju“ (Kobila Šindivila), „Moj dečko“ (Poli), „Očevi i oci“ (Elizabet Blejk), „Knjeginja iz Foli-Beržera“ (Sabina), „Kosa“ (Vivijen Bukovski), „Lolita“ (Šarlota Hejz), „Suze su OK“, „Leptiri su slobodni“, itd.

Zbog lošeg odnosa sa upravnicima Svetozarom Petkovićem i Kokanom Mladenovićem, više od dvanaest godina nije imala podelu u Ateljeu 212. Kokan Mladenović joj je rekao da ju je vreme pregazilo, a ona smatra da on od ovog pozorišta pravi amatersku družinu.

2006. godine je glumila Femu u komediji „Pokondirena tikva“ kojom se vršačko pozorište Sterija predstavilo na Teatar festu Banja Luka.

Iako se početkom 2012. godine Tanja penzionisala, dobila je ponudu da igra Gretu Garbo u predstavi „Tajne Grete Garbo“. Čim je pročitala tekst, glumica je bila ubeđena da je ova uloga stvorena za nju. Imala je zahteve da reditelj bude žena i da ulogu Roberta tumači njen dugogodišnji prijatelj Miki Krstović. Glasovima publike je izabrano da će se ova drama prikazivati na Velikoj sceni pozorišta Madlenianum.

U novembru iste godine, glumici je na XXI „Danima Zorana Radmilovića“ uručena nagrada „Zoranov brk“ za ovu ulogu. Za Tanju je ovo bila velika čast jer je pokojni glumac bio njen prijatelj.

U martu 2014. godine Tanja je bila u žiriju festivala koji je organizovao tivatski centar za kulturu. Poseban utisak na nju je ostavila „Penelopijada“ u kojoj žene tumače i muške uloge.

U februaru 2015. godine njena predstava „Ljubavno pismo“ je 250. put izvedena u Ateljeu 212 i za to vreme ju je pogledalo više od sto hiljada ljudi.

Nije podržala akciju Jugoslovenskog dramskog pozorišta u okviru koje su karte za pozorišne predstave koštale 200 dinara. Glumica smatra da u pozorište ne bi trebali da dolaze ljudi koji nisu završili srednju školu. Veruje da publika mora biti kvalifikovana da bi razumela umetničko delo.

2016. godine Tanja je igrala Šarlotu u predstavi „Jesenje sonate“ koja je premijerno prikazana na festivalu „Budva grad teatar“. Izjavila je da joj je ovo jedna od najtežih uloga u karijeri.

Takođe je tumačila ulogu u predstavi „Tajna crne ruke“, a jedna od partnerki joj je bila pevačica Nataša Bekvalac. Tanja nije komentarisala rediteljev izbor, a pohvalila je mlade glumce sa kojima je sarađivala u ovom komadu.

Iste godine se, nakon dužeg vremena, pojavila u mjuziklu „Svit čeriti“ koji je bio na repertoaru Pozorišta na Terazijama.

U aprilu 2017. godine joj je dodeljena uloga u predstavi „Primadone“ koju je sa Radom Đuričin igrala u Kanadi.