Tamara Krcunović

Biografija

Tamara Krcunović je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica najpoznatija po ulogama u serijama „Ljubav i mržnja“, „Jagodići“, „Urgentni centar“ i drugima, te filmovima „Žućko“, „Čitulja za Eskobara“ i „Vlažnost“. Rođena je 7. juna 1978. godine u Beogradu. Živela je u Alžiru, na Kipru i u Francuskoj. Trenutno živi i radi u Beogradu.

Po završetku Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, studije je nastavila u Parizu. Iako joj je namera bila da tamo ostane samo godinu dana u Francuskoj je tokom osam godina ostvarila zapažene uloge u predstavama „Mnogo buke ni oko čega“, „Romeo i Julija“, „Staklena menažerija“ i drugima. Odlično poznavanje francuskog jezika donelo joj je i nekoliko uloga u serijama i filmovima.

Ipak, ljubav prema Beogradu vratila ju je u Srbiju, gde se na filmskom platnu prvi put pojavila 2006. godine u komediji „Ne skreći sa staze“. Usledila je snažna uloga u „Čitulji za Eskobara“, te sporedne uloge u serijama „Ljubav i mržnja“ i „Jagodići: Oproštajni valcer“.

Mnogi su je zapamtili kao Anrijet Beson u telenoveli „Nepobedivo srce“ ili kao doktorku Milicu Lazić u „Urgentnom centru“. Glumila je i u serijama „Ubice mog oca“ i „Senke nad Balkanom“, a prepoznatljivost joj je donela i uloga Mine u trileru „Vlažnost“.

Uporedo sa tim povremeno je glumila u filmovima internacionalne produkcije. Osim francuskih, ostvarila je uloge u britanskim i američkim filmovima „Cariolanus“, „The Raven“ i „Dispite the Falling Snow“.

Detinjstvo i obrazovanje

Tamara Krcunović je rođena 1978. godine u Beogradu. Sa tri godine krenula je u francuski vrtić, pa je uporedo sa srpskim učila i francuski jezik. Pošto su se roditelji zbog posla preselili u Alžir, školovanje je nastavila na francuskom jeziku. Bila je to najveća francuska škola van Francuske. Tu je stekla prve drugare i doživela prve simpatije.

Od detinjstva je gluma bila njena velika strast. Bila je deo dečje glumačke grupe Radio Beograda. Osim glume, volela je balet, tenis, rukomet i odbojku. U jednom intervjuu priznala je da je u nekom momentu u životu poželela da postane cirkuski akrobata, da šeta po žici i oduševljava gledaoce.

Iako vrlo retko govori o privatnom životu, jednom prilikom je novinarima ispričala kako je deda od rođenja zove Badura. Nikome nije bilo jasno zašto je izabrao baš taj nadimak, a kasnije je u jednom albumu sa porodičnim slikama pronašla isečak iz priče „1001 noć“ u kome je pisalo „Najlepša žena na svetu će se zvati Badura“.

Iz Alžira su se šest godina kasnije vratili u Beograd, a nakon toga usledilo je nova selidba. Ovog puta na Kipar. S obzirom da je tada bila u pubertetu, odlazak u novu stranu zemlju nije joj prijao. Jednom prilikom je priznala da se tamo slabo družila sa vršnjacima i da je veći deo vremena provodila u svom domu čitajući dela Branislava Nušića.

Kada je došlo vreme da upiše fakultet roditelji su joj savetovali da krene na akademiju u Parizu, s obzirom da je veoma dobro govorila francuski jezik. Ipak, njena želja je bila da se vrati u Beograd gde je upisala Fakultet dramskih umetnosti u klasi profesorke Gordane Marić.

Četiri godine kasnije, samo dan nakon što je diplomirala dobila je ponudu da upiše glumu u Nacionalnom konzervatorijumu dramskih umetnosti u Parizu. U tom momentu bila je član ansambla Pozorišta „Duško Radović“, a pristala je s namerom da se nakon godinu dana vrati. Ipak, tamo je ostala osam godina.

Pozorišna karijera

Prve ozbiljne glumačke korake napravila je upravo u Francuskoj. Jedna od prvih uloga za koju se prijavila na kastingu i dobila priliku da igra, bila je Lora u Šekspirovom (William Shakespeare) komadu „Mnogo buke ni oko čega“. Nakon toga usledila je uloga Julije u predstavi „Romeo i Julija“, a nakon toga predstave „Staklena menažerija“, „Bele noći“, „Zapisi iz podzemlja“, „Nastenka“ i druge.

Za razliku od glumaca sa ovih prostora nije igrala samo Ruskinje ili Srpkinje, nego joj je odlično poznavanje francuskog donelo bitne i velike uloge u pozorištu. Sve predstave prvo su se nekoliko meseci igrale u Parizu, a nakon toga su išli na turneje po celoj državi.

Uporedo s angažmanom u Francuskoj, Tamara je igrala predstave i u Srbiji. Jedna od njih je i „Red vožnje Andreasa Sama“, koju je režirala Ana Đorđević po romanu „Bašta, pepeo“ Danila Kiša. Predstava je premijerno izvedena na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta 2005. godine, a osim Tamare uloge su tumačili Vanja Ejdus, Goran Jevtić, Jasmina Avramović, Dubravko Jovanović i drugi.

Sa kolegama Anom Sofrenović, Igorom Filipovićem, Slobodanom Ćustićem, Marijom Opsenicom i drugima igrala je u predstavi „Parlamentarna istorija korete“ koju je režirao Vlatko Ilić po scenariju Vojislava Klačara.

Igrala je u predstavi Selme Spahić pod naslovom „Hipermnezija“ koja je premijerno izvedena u maju 2011. godine u beogradskom „Bitef teatru“. Radnja prati osmoro mladih ljudi koji su rođeni u istoj državi, a iako danas žive na istom mestu građani su tri različite zemlje. Kroz ovu predstavu analiziraju se društvene i političke okolnosti na području bivše Jugoslavije, te kakav su uticaj ostavile na živote mnogih porodica. Uloge tumače glumci iz Beograda, Sarajeva i Prištine. Osim Tamare, u predstavi glume Maja Izetbegović, Jelena Ćuruvija, Damir Kustura, Ermin Bravo, Milica Stefanović, Alban Ukaj i Sanin Milavić.

Za predstavu Marka Manojlovića „Krunska 54“ u kojoj je igrala sa Milutinom Miloševićem tražila se karta više. Reč je o jednoj od prvih nepozorišnih predstava na ovim prostorima. Nastala je po pričama Edagra Alana Poa (Edgar Allan Poe), a gledaoci su tek kupovinom karte dolazili do saznanja gde će se odigrati. Prvi put je izvedena upravo na adresi Krunska 54 po kojoj je i dobila ime. Zbog velikog interesovanja izvođena je i do dva puta dnevno.

Veliku pažnju srpske javnosti izazvala je predstava „Zoran Đinđić“ koja je premijerno izvedena 18. maja 2012. godine u Ateljeu 212. Reč je o autorskom projektu hrvatskog reditelja Olivera Frljića koja je tematski fokusirana na ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića. Reditelj je atentat iskoristio kao povod za preispitivanje širih društvenih događaja koji su obeležili jedan period u istoriji Srbije.

U predstavi nema tradicionalnih likova, a glumci Ivan Jevtović, Branislav Trifunović, Tamara Krcunović, Tanja Petrović, Milan Marić, Vladislav Mihailović, Miloš Timotijević i Dušan Radović obraćali su se direktno publici. Sama najava predstave izazvala je brojne polemike u srpskoj javnosti, a premijera ju je podelila na one koji su bili oduševljeni i one koji su ogorčeni viđenim. Mnogima je zasmetala poslednja scena u kojoj Tamara obučena u krvavu košulju pokojnog Đinđića povraća po zastavi Srbije.

Tamara je učestvovala u još jednom neobičnom projektu. Reč je o komediji situacije pod naslovom „Hotel 88“ koja je takođe „izmeštena“ sa pozorišne scene u drugi ambijent. Izvodi se u hotelskim sobama i salama kako bi se publici što vernije dočarala njena priča. Osim Tamare, uloge u ovoj predstavi tumačili su Vladimir Aleksić, Andrija Kuzmanović, Anđela Jovanović i drugi. Premijerno je izvedena 2017. godine, a odigrana je više od 50 puta. Glumci su sa ovom predstavom gostovali i u drugim gradovima Srbije.

Tamara Krcunović je bila član ansambla Pozorišta „Duško Radović“ i Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ali je ubrzo nakon povratka u Srbiju preuzela status slobodnog umetnika.

Filmska i televizijska karijera

Uporedo s uspešnom pozorišnom, Tamara je gradila isto tako uspešnu filmsku i televizijsku karijeru. Prve korake na velikom platnu napravila je u studentskim kratkim filmovima. Nakon toga je ostvarila nekoliko projekata u Francuskoj.

Publika u Francuskoj imala je priliku da je vidi u jednoj epizodi kultne serije „Avocats & associés“ („Advokati i saradnici“, op. prev) još 2004. godine. Sledeće godine glumila je u seriji „Izveštaj u pokretu“, a 2006. ostvarila jednu od većih uloga u drami „Un an“ („Godina“).

Iste godine glumila je i u srpskoj komediji „Ne skreći sa staze“ koju su režirali Miloš Đukelić, Nikola Đuričko, Petar Pašić u Igor Stoimenov. Svaki od njih bio je zadužen za jedan deo filma. Pašićev segment prati tri razbojnika koji provaljuju u tajanstvenu kuću pred doček Nove godine. Đuričkov deo temelji se na apsurdnoj vežbi, dok je Stoimenovljev deo priča o Deda Mrazovom saradniku koji je u Srbiji imao samo loša iskustva. Segment Miloša Đukelića govori o Deda Mrazovoj krizi postojanja.

Dve godine kasnije Tamara se pojavila u filmu „Čitulja za Eskobara“ u kojoj su glavne uloge tumačili Vojin Ćetković i Tamara Garbajs. Igrala je majku mladog Gandija koja je žrtva porodičnog nasilja, a koja u jednom momentu sudbinu uzima u svoje ruke. Taj događaj obeležava Gandijev život koji kasnije postaje kriminalac i zaljubljuje se u tajanstvenu Lelu. Film je režirao Milorad Milinković po vlastitom scenariju.

Tokom 2007. i 2008. godine tumačila je Irenu u popularnoj telenoveli „Ljubav i mržnja“ koja je emitovana na programu Televizije Pink. Reč je o autorskom projektu Petra Jakonića koji je uz pomoć Vide Crnčević Basara napisao i scenario. Režiju potpisuju Jug Radivojević i Vladimir Aleksić, a glavne uloge su tumačili Branko Đurić, Andrijana Videnović, Nebojša Ljubišić, Katarina Radivojević, Ivan Bosiljčić i drugi.

Tamara je glumila Jasnu Palić u filmu „Rezolucija 819“ italijanskog režisera Đakoma Batijatija (Giacomo Battiato). Reč je o filmu koji opisuje događaje u bosanskohercegovačkom gradu Srebrenica 1995. godine tokom velikog građanskog rata. Ovaj film osvojio je nekoliko nagrada na međunarodnim festivalima, a prikazan je i u Bosni i Hercegovini.

U britanskom trileru „Kariolan“ („Cariolanus“) iz 2011. godine igrala je manju ulogu, dok su glavne poverene glumcima Ralfu Fajnsu (Ralph Fiennes), Džerardu Batleru (Gerard Butler), Brajanu Koksu (Brian Cox) i drugima. Scenario je baziran na istoimenoj drami Viljema Šekspira.

Iste godine tumačila je belgijsku novinarku u filmu „Žućko: Priča o Radivoju Koraću“ koji je režirao Goran Matić. Reč je o filmu u kome su delimično rekonstruisani bitni detalji iz života slavnog jugoslovenskog košarkaša Radivoja Koraća – početak karijere, očev odlazak na Goli otok, susreti sa Josipom Brozom Titom i Ivom Andrićem i na kraju saobraćajna nesreća sa tragičnim ishodom. Radivoja Koraća je tumačio Vladimir Aleksić, dok se u ostalim ulogama pojavljuju Tihomir Stanić, Vojislav Voja Brajović, Katarina Radivojević i drugi.

Igrala je Anijet Beson u seriji „Nepobedivo srce“ koja je emitovana na programu Radio Televizije Srbije (RTS). Reč je o telenoveli baziranoj na romanu Milice Jakovljević u kojoj su glavne uloge tumačili Sloboda Mićalović i Ivan Bosiljčić.

Pojavila se u ulozi služavke u američkom filmu „Gavran“ („The Raven“) iz 2012. godine u kojoj su glavne uloge igrali Džon Kjuzak (John Cusac), Luk Evans (Luke Evans), Alis Iv (Alice Eve), Brendan Glison (Brendan Gleeson) i drugi. Film je sniman u Novom Sadu, Beogradu i Budimpešti.

Tokom 2013. i 2014. godine glumila je u serijama „Jagodići: Poslednji valcer“ i „Urgentni centar“. U prvoj je tumačila Aidu, bivšu ljubavnicu Jovana Jagodića koga je igrao Dejan Lutkić, a u drugoj doktorku Milicu Lukić. Serija „Urgentni centar“ predstavlja domaću adaptaciju američke serije „ER“, a do danas (2019. godina) je emitovano više od 70 epizoda.

Sa srpskim glumcima Milošom Timotijevićem i Jelenom Gavrilović glumila je u američkoj romantičnoj drami „Despite the Falling Snow“ („Uprkos snegu“) u kojoj su glavne uloge tumačili Rebeka Ferguson (Rebecca Ferguson), Oliver Džekson Koen (Oliver Jackson Cohen), Čarls Dens (Charles Dance) i drugi.

Iste godine u domaćim bioskopima se pojavio triler „Vlažnost“ u kome zajedno s Milošem Timotijevićem igra glavne uloge. Oni glume mladi bračni par, koji zbog eventualne kritike društva svoje probleme kriju od prijatelja, porodice i poznanika. Miloš igra Petra, uspešnog menadžera jedne kompanije, koji po povratku sa službenog puta jedne noći otkriva da mu je supruga Mina nestala. Ipak, odlučuje da o tome nikom ne govori, pa se upliće u niz situacija koje njegove strahove sve više povećavaju.

Režiju i scenario potpisuju Nikola Ljuca i Staša Bajac, a film je premijerno prikazan u martu 2016. godine.

Manju ulogu Tamara je odigrala u popularnoj seriji „Sumnjiva lica“ koje se emituje na programu Radio Televizije Srbije, a nakon toga je glumila Ivanku Arsić u seriji „Ubice mog oca“. Tokom 2017. godine tumačila je inspektorku Veru Antić u seriji „Vojna akademija“ i Violetu Đukić u „Senke nad Balkanom“.

Tokom 2018. godine završeno je snimanje filma „Teret“ u kome glumi sa Leonom Lucevom, Igorom Benčinom i drugima. Scenario i režiju potpisuje Ognjen Glavonić, a premijera je zakazana za mart 2019. godine.

Privatni život

Tamara Krcunović je rođena 1978. godine u Beogradu. Nakon nekoliko godina sa roditeljima je preselila u Alžir, a posle kraćeg povratka u Srbiju, nastavili su da žive na Kipru. Iako su roditelji želeli da Tamara upiše glumu u Parizu, ona je htela da se vrati u Beograd gde je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti.

Na poziv dekana Nacionalnog konzervatorijuma otišla je na postdiplomske studije u Pariz, gde je ostala osam godina. Glumila je u pozorištu, na televiziji i filmu, ali ju je ljubav prema Beogradu vratila u rodno mesto.

Iako je u poslednje vreme veoma prisutna na srpskoj javnost sceni, o svom emotivnom životu veoma retko govori. Priznaje da za nju gluma nije samo profesija, nego i način života, te da je od nje oduvek nešto dobijala, ali zbog nje i nešto žrtvovala.

Njeni prijatelji iz detinjstva su glumci Miloš Timotijević i pokojni Marinko Madžgalj. U jednom intervjuu priznala je da Marinkov prerani odlazak sa ovog sveta nikada nije prihvatila kao konačnicu, te da on i dalje živi u njenim mislima i srcu.

Na pitanje novinara da li je muškarcima teško da privuku njenu pažnju, glumica odgovara da to nije nikakav problem, nego da je teže da je zadrže. S obzirom da je od detinjstva igrala balet i trenirala odbojku i rukomet, ne čudi što danas svoj život ne može da zamisli bez treninga.

Filmografija

Filmovi i serije

• 2004. Avocats & associés
• 2005. Izveštaj o pokretu
• 2006. Un an
• 2006. Ne skreći sa staze
• 2008. Čitulja za Eskobara
• 2007 – 2008. Ljubav i mržnja
• 2008. Rezolucija 819
• 2010. Kuku, Vasa
• 2010. Na žici
• 2011. Cariolanus
• 2011. Žućko: Priča o Radivoju Koraću
• 2011. Nepobedivo srce
• 2012. The Raven
• 2013. Poslednja ravnica
• 2013. Prostor između nas
• 2014 – 2015. Jagodići: Oproštajni valcer
• 2014 – 2015. Urgentni centar
• 2015. Hoću kusur, neću žvaku
• 2015. Čvor
• 2016. Dispite the Falling Snow
• 2016. Vlažnost
• 2016. Flafi
• 2016. Posmatrači
• 2016. Sumnjiva lica
• 2016 – 2017. Ubice mog oca
• 2017. Ostoja će premestiti klavir
• 2017. Vojna akademija
• 2017. Senke nad Balkanom

Predstave: „Mnogo buke ni oko čega“, „Romeo i Julija“, „Zapisi iz podzemlja“, “Bela noć“, „Zli dusi“, „Red vožnje Andreasa Sama“, „Parlamentarna istorija korete“, „Hipermnezija“, „Zoran Đinđić“, „Krunska 54“,  „Hotel 88“ i druge.