Srđan Žika Todorović

Biografija

Srđan Žika Todorović je srpski glumac i rok muzičar. Poznat je po tome što je ostvario veliki broj uloga u domaćim filmovima i serijama među kojima su najznačajnije: „Mi nismo anđeli“, „Tri palme za bitangu i ribicu“, „Sivi kamion crvene boje“, „Vratiće se rode“, itd. Takođe je svirao bubnjeve u bendovima kao što su: Ekatarina Velika, Disciplina Kičme, itd. Rođen je 28. marta 1965. godine u Beogradu.

Privatni život

Srđan potiče iz umetničke porodice. Njegov otac je poznati srpski glumac Bora Todorović, a majka mu je balerina Snežana Matić. Sa očeve strane ima dve polusestre: Taru i Danu koja je takođe glumica. Srđanova tetka po ocu je čuvena srpska glumica Mira Stupica.

Tokom srednje škole, Žika je počeo da se bavi muzikom. Kada je završio četvrti razred, otišao je u vojsku. Iako nije planirao da studira glumu, polagao je prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti. Recitovao je tekst Filipa Rota „Portnojeva boljka“ koji govori o čoveku koji je opsednut masturbacijom i upisao ga je iz prvog puta. Razlog zbog kog se odlučio za fakultet je taj što mu je omogućio sedam dana odsustva iz vojske.

Pošto je mnogo voleo filmove, na prvoj godini studija je shvatio da želi da postane filmski glumac. Bio je u klasi profesora Vladimira Jevtovića, a sa njim su studirali: Vesna Trivalić, Mirjana Joković, Dragan Bjelogrlić, Milorad Mandić Manda, Dragan Petrović Pele, itd. Pošto su svi ostvarili veoma uspešne karijere, njihovu klasu zovu „12 veličanstvenih“.

1998. godine Žika je na Adi Bojani upoznao studentkinju Filološkog fakulteta Anu Jovićević koja je poreklom sa Cetinja. Ubrzo su počeli da se zabavljaju, a glumac je od samog početka bio siguran da je pronašao ženu svog života. 2004. godine su se venčali u njenoj porodičnoj kući na Cetinju. Svako leto su provodili u kući njegovog oca u ribarskom naselju Bigovo, a ovu tradiciju su nastavili i kada su dobili dete.

Par se dvanaest godina borio za potomstvo i 1. maja 2014. godine rođen je njihov sin Dejan. Glumac je izjavio da mu je očinstvo promenilo život za 180 stepeni i da je prestao da izlazi.

U julu 2014. godine Srđanov otac, veliki glumac Bora Todorović, je preminuo.

Tragična smrt deteta

20. decembra 2017. godine Žikina supruga i sin su išli kod lekara jer je on bio prehlađen. Kada su se vratili, legao je da spava. Dva sata kasnije, Ana je videla da su dečaku usta plava i pokušala je da ga probudi. Pozvali su Hitnu pomoć, ali lekari nisu ništa mogli da učine. Na odbukciji je utvrđeno da je srce prestalo da mu kuca i da je reč o sindromu iznenadne smrti deteta.

23. decembra dečak je kremiran na Novom groblju u Beogradu. Neutešnim roditeljima podršku su pružili članovi porodice, prijatelji i Srđanove kolege. Početkom 2018. godine Dejanova urna je položena pored urne njegovog dede Bore Todorovića u Aleji velikana.

Karijera

Muzika

1981. godine Srđan je započeo svoju muzičku karijeru u bendu Radnička kontrola, a zatim je svirao u grupi Bezobrazno zeleno.

Od 1982. do 1986. godine bio je bubnjar rok grupe Disciplina kičme. U tom periodu su objavili albume: „Sviđa mi se da ti ne bude prijatno“ (1983), „Ja imam šarene oči“ (1985) i „Svi za mnom!“ (1986). 1988. godine Žika je gostovao na njihovom albumu „Dečija pesma“.

1987. godine Žika je postao član legendarne grupe „Ekatarina Velika“. Uradili su albume: „Ljubav“ (1987), „Samo par godina za nas“ (1989) i „Krug“ (1989) koji su izašli u izdanju PGP RTB-a.

1994. godine je gostovao na albumu „Kiselo i slatko“ benda Partbrejkersi. Iste godine je sa grupom Kazna za uši snimio album „Izliv radosti napad sreće“. U narednom periodu, Srđan se posvetio glumi.

U junu 2013. godine je bio gost iznenađenja na koncertu Bajage i Instruktora koji su održali na stadionu Šalata u Zagrebu. Svirao je bubnjeve tokom pesme „Život je nekad siv nekad žut“.

U junu 2016. godine Srđan se slučajno zadesio na promociji pesme „Lele dance“ pevačice Tijane Dapčević pa se pridružio njenom bendu i napravio je pravi spektakl.

Od novembra 2016. do juna 2017. godine Srđan je sa koleginicom Danicom Maksimović i pevačima Anom Nikolić i Stefanom Đurićem Rastom bio u žiriju takmičenja „Ja imam talenat“. U jednoj epizodi, Žika je rekao takmičaru da zna da peva „đene – đene“, a on je razumeo da treba da peva „Đelem đelem“ što je izazvalo smeh u studiju. Druga zanimljiva situacija je bila kada je Srđan dobio na poklon gaće od jednog takmičara. Glumac je nastavio saradnju sa Rastom i tumačio je ulogu narko-bosa u njegovom spotu za pesmu „Kilo, kilo“ koja govori o kokainu.

Za doček 2016. godine Žika je nastupio sa Urošem Đurićem na „ExKLUZivnoj (beo)gradskoj žurci“ koja je održana u nekadašnjoj robnoj kući Kluz. Tumačili su uloge Anđela i Đavola iz filma „Mi nismo anđeli“ i puštali su rokenrol.

Filmovi i serije

1968. godine Žika je, kao trogodišnjak, prvi put stao pred kamere i pojavio se u jugoslovenskom filmu „Ima ljubavi, nema ljubavi“. Sledeću ulogu je ostvari nakon osamnaest godina u filmu „Bal na vodi“.

1989. godine je snimio kultni film „Kako je propao rokenrol“, ali nije bio zadovoljan kako je odigrao svoju ulogu.

1992. godine je tumačio ulogu Đavola u filmu „Mi nismo anđeli“. 2005. i 2006. godine snimljeni su drugi i treći deo filma za koje Žika smatra da su fantastični. On i Uroš Đurić su nagovarali reditelja Srđana Dragojevića da svake godine radi nastavak po ugledu na „Žikinu dinastiju“.

1994. godine Srđanu je ponuđena uloga u filmu „Lepa sela lepo gore“, ali on ju je odbio zbog rata koji je trajao u Bosni i Hercegovini. Smatrao je da nije bezbedno da ide u Višegrad, ali se kasnije pokajao zbog te odluke.

1998. godine Žiki je dodeljena mala ulogu u filmu „Crna mačka beli mačor“, a Dragan Nikolić je trebao da tumači ulogu romskog mafijaškog bosa Dadana. Tri nedelje pre snimanja, Žiki je rečeno da će on biti Dadan zbog čega se uplašio. Posle dugog razmišljanja, ofarbali su ga u crno i stavili su mu minival. Pošto je reditelj Emir Kusturica bio veoma zahtevan, neke scene su mnogo puta ponavljali dok nisu postigli savršenstvo. Iste godine je igrao Laneta u filmu „Tri palme za dve bitange i ribicu“.

2001. godine Srđanu je dodeljena uloga juniorskog prvaka Evrope u streljaštvu Igora Gordića koji je u ratu postao zavisnik od droge. Pošto lokalnom dileru duguje novac, Igor prodaje stvari koje su roditelji ostavili njemu i njegovom bratu.

2002. godine je igrao Kizu koji sa bratom Lemijem i mrtvim dedom putuje u Vršac gde ih čega otac koga se plaše.

2003. godine je imao glavnu ulogu bivšeg specijalca koji zarobljava taoce u supermarketu u filmu „Jagoda u supermarketu“.

2004. godine Žika je tumačio ulogu Ratka, kamiondžije bez dozvole, za koju je dobio nagradu Car Konstantin na 40. Filmskim susretima u Nišu.

2007. godine je počeo snimanje serije „Vratiće se rode“ u kojoj je glumio šanera i biznismena Duška Krtolu, poznatijeg kao Duleta Pacova, koji želi da selo Baranda postane savremeno pa od porodične kuće pravi kafanu i kupleraj.

2010. godine Srđan je igrao u „Srpskom filmu“ koji spada u najkontroverznije filmove u istoriji zbog čega mu je zabranjeno prikazivanje na festivalima u Engleskoj i Španiji, kao i u mnogim drugim zemljama. Iste godine mu je dodeljena uloga novinara „Politike“ Bore Jovanovića u filmu „Montevideo, Bog te video!“. Istu ulogu je tumačio i u filmovima „Na putu za Montevideo“ i „Montevideo, vidimo se!“.

2014. godine je glumio menadžera prodaje Mladena u filmu Srđana Dragojevića „Atomski zdesna“. Rekao je da bi mogao sebe da zamisli kao takvog menadžera kada bi propao kao muzičar ili glumac.

U februaru 2018. godine Žika je dobio nagradu od kritičara za najboljeg glumca za ulogu u filmu „Prokleti pas“. Iako je često glumio ljude sa druge strane zakona, uloga gangstera Sergeja mu je bila jedna od najtežih u karijeri. Sarađivao je sa glumicama Jelenom Galović, Majom Lukić i Ninom Seničar za koje je rekao da nose film.

Njegov omiljeni filmski tandem su glumac Robert de Niro i reditelj Martin Skorseze.

Neke od Srđanovih poznatih replika u filmovima su:
– „Deco, je l’ volite brzu vožnju?“ („Mi nismo anđeli“);
– „Ma, jok voli te, samo se pravi!“ („Mi nismo anđeli“);
– „Za Nadicu jednu serenadicu.“ („Tri palme za bitangu i ribicu“);

Filmografija:

• 1968. „Ima ljubavi, nema ljubavi“ – Srđan;
• 1986. „Bal na vodi“ – Mladi Kića;
• 1987. „Već viđeno“ – Mladi Mihailo;
• 1987. „Dogodilo se na današnji dan“ – Maleš;
• 1987. „Oktobarfest“ – Goran;
• 1988. „Zaboravljeni“ (film) – Kifla;
• 1989. „Kako je propao rokenrol“ – Koma;
• 1990. „Zaboravljeni“ (serija) – Kifla;
• 1991. „Mala“ – Miša;
• 1992. „Mi nismo anđeli“ – Đavo;
• 1992. „Crni bombarder“ – Fleka;
• 1993. „Vizantijsko plavo“ – Toki;
• 1995. „Podzemlje“ – Jovan;
• 1995. „Bila jednom jedna zemlja“ – Jovan;
• 1997. „Tri letnja dana“ – Nikola;
• 1998. „Tri palme za dve bitange i ribicu“ – Lane;
• 1998. „Crna mačka beli mačor“ – Dadan Karambolo;
• 2000. „Rat uživo“ – Dule;
• 2000. „Tandem“ – Papandreu;
• 2001. „Apsolutnih sto“ – Igor Gordić;
• 2002. „Mrtav ‘ladan“ – Kiza;
• 2003. „Jagoda u supermarketu“ – Marko Kraljević;
• 2004. „Sivi kamion crvene boje“ – Ratko;
• 2005. „Flert“ – Mane;
• 2005. „U ordinaciji“ – Majstor Mića;
• 2005. „Mi nismo anđeli 2“ – Đavo;
• 2005. „Potera za sreć(k)om“ – Inspektor;
• 2005. „Ivkova slava“ – Smuk;
• 2006. „Mi nismo anđeli 3: Rokenrol uzvraća udarac“ – Đavo;
• 2006. „Ne skreći sa staze“ – Betmen;
• 2007. „Pozorište u kući“ – Borivoje Laki Lakićević;
• 2007. „Uvođenje u posao“ – Dragi Jović;
• 2007. – 2008. „Vratiće se rode“ – Duško Krtola, Dule Pacov;
• 2009. „Sektor“;
• 2009. „Tehnotajz“;
• 2010. „Srpski film“ – Miloš;
• 2010. „Montevideo, Bog te video!“ (film) – Bora Jovanović;
• 2011. „Zduhač znači avantura“ – G Spot Batica;
• 2011. „Kutija“ – Aca;
• 2012. „Montevideo, Bog te video!“ (serija) – Bora Jovanović;
• 2013. „Top je bio vreo“ – Lutvo;
• 2013. „Na putu za Montevideo“ – Bora Jovanović;
• 2013. „Montevideo, vidimo se!“ (film) – Bora Jovanović;
• 2014. „Folk“ – Golub;
• 2014. „Atomski zdesna“ – Mladen;
• 2014. „Montevideo, vidimo se!“ (serija) – Bora Jovanović;
• 2017. „Senke nad Balkanom“ – Patolog Babić;
• 2017. „Rekvijem za gospođu J“ – Ludi Gaja;
• 2017. „Prokleti pas“ – Sergej;
• 2018. „Četiri ruže“ – Sloba;
• 2018. „Apsurdni eksperiment“;
• 2018. „Južni vetar“;
• 2018. „Psi umiru sami“.