Sergej Trifunović

Biografija

Sergej Trifunović je poznati srpski glumac. Rođen je 2. septembra 1972. godine u Mostaru. Živi i radi u Beogradu.

Sergej i njegov mlađi brat Branislav su talenat za glumu nasledili od oca Tomislava koji se takođe bavio ovom profesijom. Majka Slobodanka je pravnica. Odrastao je u Kruševcu i Užicu, a 1990. godine je upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Nakon četiri godine je diplomirao, a 2009. godine je postao asistent na katedri za glumu. Studirao je sa Natašom Ninković, Nebojšom Glogovcem i Vojinom Ćetkovićem.

Filmografija

1993. godine je imao sporednu ulogu Tome Hadžića u filmu „Raj“.

1995. godine je dobio prvu ulogu na velikom platnu u filmu Gorana Paskaljevića, „Tuđa Amerika“. Sergej je bio Lukas, emigrant koji je ostvario američki san. Takođe se pojavio u filmu „Ubistvo sa predumišljajem“ u kome je glumio oficira Krsmana Jakšića.

1998. godine mu je dodeljena glavna uloga Albanca Miljaima, plaćenog ubice koji radi za mafiju i zaljubljuje se u Srpkinju Adrijanu. Nakon „Stršljena“, usledio je srpsko-američki film „Spasitelj“ („Savior“) u kome mu je partner bio američki glumac Denis Kvejd (Dennis William Quaid). U filmu „Bure baruta“ je glumio otmičara autobusa.

1999. godine je, zahvaljujući odličnom znanju engleskog jezika, tumačio glavnu ulogu Dragana u francuskoj drami „Ljubavnici“ („Lovers“). Odbio je da se pojavi u filmovima „Bad company“ i „Birthday girl“ sa Nikol Kidman.

2001. godine je dobio ulogu u američkom filmu „Tri sata posle ponoći“ („3 AM“). Bio je Pop u komediji „Munje“.

2002. godine je nakratko prekinuo karijeru zbog vojnog roka koji je služio u Petrovaradinu.

2003. godine je glumio tihog ludaka u filmu „Profesionalac“ koji je u tom periodu bio jedno od najboljih ostvarenja van engleskog govornog područja. Takođe je bio Crni Gruja u istoimenoj seriji koja pravi parodiju na srpsku istoriju i njene velikane. Sergej je pokušao da nastavi karijeru u Americi pa ga je u drugoj sezoni zamenio Nenad Jezdić.

2004. godine je imao jednu od glavnih uloga u komediji „Kad porastem, biću kengur“. Otac Tomislav je glumio njegovog oca.

2005. godine je bio čovek sa nogama u lavoru u filmu „Pogled sa Ajfelovog tornja“ i bivši specijalac JNA, Vanja Novaković, u niskobudžetnom američkom filmu „Ljubav“ („Love“).

2006. godine se pojavio u više ostvarenja: „Karaula“, „Aporija“, „Uslovna sloboda“, „Sve džaba“ i „Spavačka ćelija“ („Sleeper cell“).

2007. godine je u američkom filmu „Sledeće“ („Next“) glumio gospodina Vajta, menadžera Kocku u seriji „Bitange i princeze“ i Branka Radičevića u filmu „Maska“.

2008. godine mu je dodeljena uloga Željka Ražnatovića Arkana u filmu „Turneja“. U američkom filmu „War inc“ je imao sporednu ulogu sina diktatora izmišljene zemlje. Želeo je da glumi u najskupljem srpskom filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu“, ali se kreativno mimoišao sa rediteljem Srđanom Dragojevićem.

2009. godine je tumačio uloge Benija u srpsko-američkom filmu „Srpski ožiljci“ („Serbian scars“) i porno producenta Vukmira u „Srpskom filmu“. Počeo je snimanje serije „Ono kao ljubav“ u kojoj je bio Džoni, konobar i muzičar u pokušaju.

2010. godine je bio Anđelko Komatina u filmu „Montevideo, Bog te video!“.

2013. godine je dobio ulogu Enesa u filmu „Falsifikator“.

2014. godine je imao jednu od glavnih uloga u filmu „Mali Budo“.

Pozorišne predstave u kojima se pojavio su: „Bure baruta“, „Šine“, „Porodične priče“, „Prokleta avlija“, „Tvrđava“, „Voz“, i mnoge druge.

Privatni život

Sergej važi za jednog od najintrigantnijih glumaca. U privatnom životu je veoma aktivan oko raznih humanitarnih akcija. Društveni profili su mu prepuni poziva za pomoć ljudima koji su u nevolji. Mnogo puta se našao u žiži javnosti i zbog negativnih stvari, a neki od razloga su:

• nošenje majice sa likom bivšeg ratnog generala Jovana Divljaka, ipak kasnije je objasnio da nije imao pojma ko je na majici koju su mu dali u po noći;
• gledanje utakmice između Portugala i Francuske na Exit-u gde se ponašao kao da je u svojoj dnevnoj sobi;
• nasrtanje na devojku Nemanje Pavlova, pobednika „Survivor“-a, pri čemu je dobio batine;
• svađa sa Goranom Ilićem, čovekom za koga je Sergej tvrdio da ga je izujedao, a paparaci su ga uslikali bez ijedne ogrebotine;
• svađa sa Natašom Bekvalac u emisiji u kojoj je on bio voditelj, a pevačica mu je odgovorila: „Zbog da jedeš go*na“, itd.

Sergej je često proglašavan za najpoželjnijeg neženju. Mediji su ga povezivali sa Natašom Bekvalac, Marinom Perazić, Marijom Karan, Majom Mandžukom, Katarinom Žutić, Mirjanom Joković, itd.

2006. godine je imao romansu sa zagrebačkom manekenkom Kristinom Sajko, a ponovo su počeli da se viđaju četiri godine kasnije.

Krajem 2008. godine je bio u vezi sa Anom Vučelić, ćerkom bivšeg visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije Milorada Vučelića i glumice Ljiljane Dragutinović. Raskinuli su u septembru naredne godine.

Na čelu je fondacije „Podrži život“ koja se bavi humanitarnim radom. Angažuje se u prikupljanju sredstava za pomoć oboleloj deci.

U aprilu 2013. godine je gostovao na televiziji B92 u emisiji koja je posvećena „Velikom bratu“ i apelovao je na ljude da se okanu rijalitija i da pomognu devojčici Tijani Ognjanović kojoj je trebala transplantacija srca.

Sredinom 2016. godine je uhapšen Filip J. iz Šapca koji se predstavljao kao Sergej i tražio je od građana da uplate novac za njegovu humanitarnu organizaciju.

Glumac je visok 184 cm i težak 79 kg.

Neke Sergejeve izjave su:

• „Zabluda je da bilo ko može da vas izneveri. Svi ljudi se u vašem životu smeštaju na svoje mesto. Nikoga i ničega iz prošlosti ne bih brisao, jer da nije bilo tog nečeg ili nekoga, ne bih bio tu gde sam sad. Čovekova snaga se meri prema prevaziđenim i rešenim problemima.“
• „Leteo sam ja, kako da nisam! Odletim, pa padnem! Život je nekako uvek pronalazio način da me vrati na mesto, da me baci na zemlju. Nekada je i bolelo. Ćale mi je jednom prilikom rekao: „Ovo ti je treći žuti karton!“ Znači, bilo je i toga, da preteram, ali da i dalje imam šansu da se popravim, a ja šanse uvek koristim. S’ godinama sam postao bolji … a opet isti. Ti sad da pitaš nekog mog ortaka iz škole: „Kakav je Sergej Trifunović, jel se promenio?“, on će ti odgovoriti da sam ostao isti. Lud. Ali pozitivan. Uvek sam voleo da zasmejavam ljude, i kad sam bio klinac i sada.“
• „Tri puta sam prihvatio ulogu samo zbog novca i to sam uradio svesno. Ne mogu ni da izgovorim nazive tih filmova… Nisam ih ni gledao. Sve ostalo bilo je veliki izazov za mene. Ali ja sam ti jedna konzerva od čoveka i da se ja pitam, igrao bih samo klasiku. Samo to bi moglo da me vrati u pozorište. Hamlet, Jago… Njih bih voleo da igram. Ali kasno mi je sad za Hamleta, trebalo je da ga glumim u dvadeset osmoj. Dostojevskog bih igrao svaki dan! Kažu – moderna klasika! Čuj, moderna! Klasika je klasika. Šekspir je bio ispred vremena i onda i sada, Čehov još čeka da ga otkrijemo.“