Roman Polanski

Biografija

Rejmond Tijeri Lajbling (Raymond Thierry Liebling), poznatiji kao Roman Polanski je poljsko-francuski režiser, scenarista i glumac. Rođen je 18. avgusta 1933. godine u Parizu. Drugi svetski rat je proveo u Krakovu, potom je kratko živeo u Americi, a sada je trajno nastanjen u Parizu u Francuskoj.

Prvi dugometražni film pod nazivom „Nóż w wodzie“  („Knife in the Water“) snimio je u Poljskoj 1962. godine. Nominovan je za Oskara u kategoriji „Najbolji strani film“.

Nakon što je u Velikoj Britaniji Polanski snimio tri filma, preselio se u Sjedinjene Američke Države, te snimio blokbaster „Rozmerina beba“ („Rosmary’s Baby“).  Pošto mu je sledeće godine ubijena supruga, reditelj se vratio u Evropu i nastavio da režira. Tokom sedamdesetih godina nastali su filmovi „Macbeth“ i „Chinatown“ koji je nominovan za 11 Oskara.

Uprkos optužbama da  je drogirao i seksualno napastvovao maloletnicu, Polanski se vratio u Pariz, te snimio film „Tess“ za koji je osvojio nagradu Cezar i tri Oskara.

Jedan od njegovih najuspešnijih filmova je „Pijanista“ („The Pianist“) iz 2002. godine. Reč je o drami koja prati život poljsko-jevrejskog muzičara u pokušaju da se spasi nacističke torture. Film je osvojio tri Oskara, uključujući i onog u kategoriji „Najbolji režiser“, te brojne međunarodne filmske nagrade.

Među njegovim najnagrađivanijim filmovima su „Chinatown“ iz 1974. godine, „Tess“ iz 1979, te „The Pianist“ iz 2002. godine.  Polanski je ukupno osvojio osam Oskara, šest nagrada BAFTA i sedam  Zlatnih globusa. Pored toga, osvojio je Zlatnog medveda u Berlinu, Zlatnu palmu u Kanu i Kristalni globus na Međunarodnom festivalu u Karlovim Varima.

Više od četiri decenije američke vlasti traže njegovo izručenje zbog optužbe za silovanje maloletne devojke.

Odrastanje tokom Drugog svetskog rata

Rejmond Tijeri Lajbling je rođen u Parizu. Majka mu se zvala Bula (Bula Katz-Prezdborska), a otac Mouzes Lajbling (Mojżesz Liebling). Mouzes je posle Drugog svetskog rata postao poznati slikar i kipar koristeći nadimak Rizard Polanski (Ryszard Polański), dok je Bula preminula u nacističkom logoru. Sa majčine strane Polanski ima polusestru Anet (Annette) koja je uspela da preživi Aušvic i trajno se nastani u Francuskoj.

Četiri godine nakon njegovog rođenja porodica se iz Pariza preselila u Krakov gde ih je zadesila nemačka invazija na Poljsku. Zajedno sa hiljadama drugih Jevreja živeli su u getu. Sa šest godina Polanski je krenuo u osnovnu školu, ali je ubrzo nacistička vlast zabranila jevrejskoj deci da se školuju.

Poljski Jevreji su odvođeni u nemačke „kampove smrti“ , a među njima u Metuzalem je odveden i Romanov otac. Majka je odvedena u Aušvic i brzo nakon toga pogubljena. Polanski je 1943. godine pobegao iz geta i uz pomoć poljske katoličke porodice preživeo rat.

Po završetku rata i Roman i njegov otac su se vratili u Krakov. Mouzes se ponovo oženio 1946. godine, a preminuo je 1984. godine.

Prvi filmski koraci i rediteljski debi

Romanova opsednutost filmom počela je vrlo rano. Već sa četiri godine je sa roditeljima išao da gleda filmove u teatru u Krakovu. Tokom okupacije je na velikom ekranu na pijaci gledao filmove koje su Nemci puštali. Posle rata je svaki dinar koji je imao trošio kako bi gledao filmove u bioskopu.

Film Karola Rida (Carol Reed) „Odd Man Out“ iz 1947. godine, koga i danas smatra jednim od najboljih filmova svih vremena, konačno ga je opredelio za karijeru u filmskoj industriji.  Zato je po završetku srednje škole upisao Filmsku akademiju u Lodžu.

Na filmu se prvi put pojavio 1954. godine u filmu „Pokolenie“ („Generacija“, prim. prev), poljskog reditelja Andržeja Vajda (Andrzej Wajda). Usledio je film „Zaczarowany rower“, te njegov rediteljski debi koji je 1955. godine objavljen pod nazivom „Rower“ („Bicikl“, prim. prev.). Reč je o polu-autobiografskom igranom filmu u kome je takođe i glumio.

Tokom studija režirao je uspešne filmove „Two Men and a Wardrobe“ i „When Angels Fall“. Diplomirao je 1959. godine.

Filmska karijera

Prvi dugometražni film Polanski je snimio 1962. godine. Reč je o drami „Nóż w wodzie“ koja mu je donela međunarodnu slavu. Nakon toga je napustio Poljsku i posle nekoliko snimljenih filmova u Velikoj Britaniji, preselio se u Sjedinjene Američke Države.

Usledio je film „Rosemary’s Baby“ koji je objavljen 1968. godine. Reč je o horor trileru o mladoj Njujorčanki koja je rodila dete Sotoni. Film je doživeo veliki uspeh i smatra se jednim od najvećih holivudskih klasika.

Sledeće godine je njegova druga supruga, holivudska glumica Šeron Tejt (Sharon Tate) brutalno ubijena u njihovom domu u Los Anđelesu. Ubistvo je počinila grupa sledbenika Čarlsa Mensona (Charles Manson).

Brutalnost tog čina ga je inspirisala da 1971. godine snimi dramu „Macbeth“, adaptaciju istoimenog dela Viljema Šekspira (William Shakespeare). Tri godine kasnije Polanski je objavio film „Chinatown“, koji se takođe bavi ljudskom psihologijom i različitim formama zla. Oba filma su doživela veliki komercijalni uspeh i osvojila brojne nagrade.

Polanski je 1977. godine uhapšen pod optužnicom za neprimeren seksualni odnos sa maloletnicom. Priznao je krivicu, te platio kauciju, a potom pobegao u Francusku gde je nastavio da snima filmove i režira pozorišne predstave.

Tokom narednih dvadeset godina Polanski je režirao neke od najuspešnijih filmova. Godine 1979. objavljena je drama „Tess“, bazirana na romanu „Tess of the d’Urbervilles“ Tomasa Hardija (Thomas Hardy).

U februaru 1988. godine u bioskopima se pojavio triler „Frantic“ u kome su glavne uloge tumačili Harison Ford (Harrison Ford) i Emanuel Siner (Emmanuelle Seigner), a četiri godine kasnije Polanski je režirao erotsku komediju „Bitter Moon“ sa Piterom Kojotom (Peter Coyote), Emanuel Siger i Hju Grantom (Hugh Grant) u glavnim ulogama.

Usledila je drama „Death and the Maiden“, bazirana na istoimenoj drami Arijela Dorfmana (Ariel Dorfman). Glavne uloge Polanski je ovog puta poverio Sigurni Viver (Sigourney Weaver), Benu Kingsliju (Ben Kingley) i Stujartu Vilsonu (Stuart Wilson).

Posle trilera „The Ninth Gate“ iz 1999. godine u kome je glumio Džoni Dep (Johny Depp), Polanski je napravio pauzu kako bi se posvetio novom filmu.

Godine 2002. u bioskopima širom sveta se pojavila drama „Pijanist“, bazirana na istinitoj priči Vladislava Šilmana (Władysław Szpilman) koji je preživeo nacističku okupaciju Poljske tokom Drugog svetskog rata.

Film ima mnogo toga zajedničkog sa Romanovim detinjstvom i odrastanjem tokom rata. Osvojio je Zlatnu palmu na Međunarodnom festivalu u Kanu, te Oskara u kategoriji „Najbolja režija“.

Tri godine kasnije Polanski je režirao „Olivera Tvista“, filmsku adaptaciju istoimenog romana Čarlsa Dikensa (Charles Dickens). U intervjuu koji je dao nakon premijere, reditelj je rekao da je želeo da snimi nešto što će moći da pokaže svojoj deci i da avanture dečaka iz knjige i filma uporedi sa vlastitim odrastanjem u Poljskoj.

Na novi film njegova je publika morala da sačeka do 2010. godine kada se u bioskopima pojavio politički triler „The Ghost Writer“. Reč je o adaptaciji romana „The Ghost“ Roberta Harrisa u kojoj glume Juan Mekgregor (Ewan McGregor), Pirs Brosnan (Pierce Brosnan), Kim Katral (Kim Cattrall) i drugi. Za ovo ostvarenje Polanski je dobio trećeg Cezara za najboljeg režisera.

Usledila je crna komedija „Carnage“ sa Džodi Foster (Jodie Foster), Kejt Vinslet (Kate Winslet), Kristofom Volcom (Chistoph Waltz) i Džonom Rajlijem (John C. Reilly) u glavnim ulogama. Komedija je bazirana na romanu „Le Due du carnage“ francuske autorke Jasmine Reze (Yasmina Reza).

Američke vlasti su nakon više od 30 godina tražile Romanovo izručenje po optužnici za silovanje koje je navodno počinio 1977. godine. U septembru 2009. godine je uhapšen u Cirihu, u Švajcarskoj, te kasnije stavljen u kućni pritvor kako bi švajcarske vlasti odlučile o zahtevu za ekstradiciju. U julu 2010. godine zahtev je odbijen, a Polanski pušten iz kućnog pritvora.

Na temelju njegovog slučaja nastali su dokumentarni filmovi „Roman Polanski: Wanted and Desired“ iz 2008. i „Roman Polanski: Odd Man Out“ iz 2012. godine.

Bio je režiser i ko-scenarista francuskog filma „Venus inFur“ u kome su igrali Emanuel Siner i Matju Amalri (Mathieu Amalric). Film je premijerno prikazan u maju 2013. godine na Festivalu u Kanu. Na istom festivalu se pojavio četiri godine kasnije sa dramom „Based on a True Story“. Reč je o adaptaciji romana francuske književnice Dafine de Vigan (Delphine de Vignan).

Američka Akademija filmskih umetnosti i nauka je 3. maja 2018. godine izbacila Polanskog zbog ponašanja koje nije u skladu sa njihovim kodeksom.

Sjajnu glumačku ekipu Polanski je ponovo okupio 2019. godine kada se u bioskopima širom sveta pojavila istorijska drama „An Officer and a Spy“. Planirano je da se snima u Varšavi, ali su ga tamošnje vlasti odbile zbog afere u vezi s optužnicom za silovanje. Zato je snimanje počelo tek polovinom 2016. godine u Francuskoj.

Svetsku premijeru film je doživeo na Filmskom festivalu u Veneciji 30. avgusta 2019. godine. Dobio je ovacije publike, te glavnu nagradu žirija. Međutim, dobar deo javnost je burno reagovao na činjenicu da se u njemu „provlače“ elementi seksualnog zlostavljanja koje se može uporediti s optužbama sa kojima je Polanski i sam suočen od 1977. godine.

Uprkos tome, u februaru 2020. godine dobio je nagradu Cezar u kategoriji „Najbolji režiser“.

Privatni život

Roman Polanski je rođen u Francuskoj, ali je dobar deo detinjstva i mladosti proveo u Krakovu. Tu je upoznao i poljsku glumicu Barbaru Las (Barbara Kwiatkowska Lass) sa kojom je glumio u filmu „Gdy spadają anioły“ iz 1959. godine. Par se iste godine venčao, a razveli su se 1961. godine.

Na snimanju filma „The Fearless Vampire Killers“ upoznao je glumicu Šeron Tejt. Venčali su se 20. januara 1968. godine u Londonu. Dok je u avgustu 1969. godine snimao film u Evropi, Šeron je ubijena u njihovom stanu u Los Anđelesu. Glumica je navodno bila trudna, a ubili su je članovi tzv. porodice Menson.

Proglašeni su krivim za ubistvo prvog stepena, a zbog brutalnosti samog čina, slučajevi ubistava koje su počinili su se našli u mnogim filmovima, dokumentarcima i knjigama.  Polanski je izjavio da će zauvek žaliti što te noći nije bio uz svoju suprugu, a godine koje je proveo u braku sa Šeron je u svojoj autobiografiji opisao kao „najbolje u njegovom životu“.

Polanski je 1989. godine oženio 33 godine mlađu francusku glumicu Emanuel Signer. Par je braku dobio dvoje dece, ćerku Morgan (Morgane) i sina Elvisa (Elvis).

Nagrade i priznanja

Filmovi Romana Polanskog su ukupno 28 puta nominovani za Oskara u različitim kategorijama. Dobio ih je osam i to za filmove „Rosemary’s Baby“, „Chinatown“, „Tess“ i „The Pianist“. Čak 27 puta je nominovan za nagradu BAFTA,  a osvojili su je filmovi „Chinatown“, „Tess“ i „The Pianist“. Polanski je 19 puta nominovan za Zlatni globus, a osvojio ih je ukupno sedam.

Može se pohvaliti Zlatnim i Srebrnim medvedom sa Berlinskog festivala, Zlatnom palmom sa Festivala u Kanu, te Kristalnim globusom sa Međunarodnog festivala u Češkoj.

Kontroverze

Pored slučaja iz 1977. godine, reditelj se tokom karijere susreo sa još nekoliko optužbi za seksualno uznemiravanje.

Naime, 2010. godine britanska glumica Šarlot Luis (Charlotte Lewis) ga je optužila da ju je prisilio na seksualne odnose tokom audicije za ulogu u filmu iz 1983. godine, kada joj je bilo tek 16. godina. Međutim, u intervjuu koji je dala 11 godina ranije, izjavila je da je želela da bude sa rediteljem, uprkos tome što je bila upoznata sa slučajem silovanja u Americi. Tada nije pominjala seksualno uznemiravanje, nego je istakla kako bi volela da su imali romantičan odnos, ali to Polanski nije želeo.

U oktobru 2017. godine žena po imenu Renate Langer (Renate Langer) je švajcarskoj polici ispričala kako ju je Polanski silovao 1972. godine kada je imala tek 15 godina. Istog meseca ga je Marien Barnard (Marianne Barnard) optužila da ju je napao kada je imala 10 godina.

Dve godine kasnije francuska glumica Valentine Monie (Valentine Monnier) je izjavila da ju je Polanski silovao 1975. godine u Gštatu.

Filmografija

– u ulozi režisera

• 1962. Knife in the Water
• 1964. Les plus belles escroqueries du monde
• 1965. Repulsion
• 1966. Cul-de-sac
• 1967. The Fearless Vampire Killers
• 1968. Rosemary’s Baby
• 1970. A Day at the Beach
• 1971. Le Bateau sur l’herbe
• 1971. Macbeth
• 1972. Weekend of a Champion
• 1972. What?
• 1974. Chinatown
• 1976. The Tenant
• 1979. Tess
• 1986. Pirates
• 1988. Frantic
• 1992. Bitter Moon
• 1994. Death and the Maiden
• 1999. The Ninth Gate
• 2002. The Pianist
• 2005. Oliver Twist
• 2007. To Each His Own Cinema
• 2010. The Ghost Writer
• 2011. Carnage
• 2013. Venus in Fur
• 2017. Based on a True Story
• 2019. An Officer and a Spy

– u ulozi glumca

• 1953. Trzy opowieści
• 1955. Zaczarowany rower
• 1955. Pokolenie
• 1956. Nikodem Dyzma
• 1957. Wraki
• 1957. Koniec nocy
• 1958. Dwaj ludzie z szafą
• 1958. Zadzwońcie do mojej żony?
• 1959. Gdy spadają anioły
• 1959. Lotna
• 1960. Zezowate szczęście
• 1960. Do widzenia, do jutra
• 1960. Niewinni czarodzieje
• 1961. Ostrożnie, Yeti!
• 1961. Gros et le maigre, Le
• 1961. Samson
• 1962. Nóż w wodzie
• 1965. Repulsion
• 1967. The Fearless Vampire Killers
• 1962. The Magic Christian
• 1972. What?
• 1974. Chinatown
• 1976. Blood for Dracula
• 1976. Locataire, Le
• 1982. Chassé-croisé
• 1989. En attendant Godot
• 1992. Back in the USSR
• 1994. Una pura formalità
• 1994. Grosse fatigue
• 2000. Hommage à Alfred
• 2002. Zemsta
• 2007. Rush Hour 3
• 2008. Caos calmo
• 2019. An Officer and a Spy