Rade Šerbedžija

Biografija

Rade Šerbedžija je hrvatski glumac, režiser, producent, pisac i muzičar srpskog porekla. Važi za jednog od najboljih glumaca sa prostora bivše Jugoslavije, a ostvario je i veoma uspešnu inostranu karijeru. Rođen je 27. jula 1946. godine u mestu Bunić koje se nalazi u blizini Korenice u Hrvatskoj.

Privatni život

1951. godine Rade se sa majkom Stanom, ocem Danilom i starijom sestrom Milicom preselio u Vinkovce gde je završio osnovnu i srednju školu. Dodeljena mu je uloga u pozorišnoj predstavi „Hajdi“, a premijeru je zamalo propustio zbog fudbala koji ga je tada najviše zanimao.

Želeo je da studira književnost i da postane pesnik, ali na nagovor prijatelja upisao je zagrebačku Akademiju za pozorište, film i umetnost. 1969. godine je diplomirao.

1971. godine se oženio zagrebačkom profesorkom plesa i koreografkinjom Ivankom Cerovac sa kojom je ubrzo dobio sina Danila, a dve godine kasnije ćerku Luciju. 1987. godine Ivanka i Rade su se razveli, ali ostali su u prijateljskim odnosima.

Glumac je bivšoj supruzi posvetio zbirku pesama u kojoj je priznao da je kriv za raspad braka. Njihova deca su nasledila talenat za glumu od Radeta pa je Lucija nagrađena Zlatnom arenom za ulogu u filmu „Polagana predaja“, a sin Danilo je ostvario zapažene uloge u filmovima: „Luda kuća“, „72 dana“, „Oslobođenje Skoplja“, itd.

Od 1986. do 1990. godine Šerbedžija je bio vanredni profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Iz njegove klase je izašla glumica Branka Katić.

1990. godine Rade je došao u Srbiju i sa glumcem Ljubom Tadićem je osnovao pozorište. U Subotici je upoznao glumicu i rediteljku Lenku Udovički koja je dvadeset godine mlađa od njega. Posle sedam dana poznanstva počeli su zajedno da žive, a 30. juna 1991. godine su se venčali.

Glumac se oduvek protivio nacionalizmu i u Hrvatskoj je govorio protiv Tuđmana, a u Srbiji protiv Miloševića. Zbog svojih stavova je često bio na meti neistomišljenika koji su mu na sve moguće načine davali do znanja da nije poželjan ni u jednoj državi. Kap koja je prelila čašu je bio incident koji se dogodio 27. maja 1992. godine kada je Rade sa prijateljima slavio rođenje ćerke Nine.

U klubu su bila tri pijana mladića koja su počela da ga vređaju i da mu govore da je izdajnik. Jedan od njih je pucao u glumčevom pravcu, ali se metak zabio u plafon. Tek kada je došao kući, Šerbedžija je shvatio šta mu se desilo i odlučio je da napusti Srbiju. Sa ženom i ćerkom starom samo devet dana je otišao u Sloveniju. Tu su iznajmili stan i ostali su godinu dana.

1993. godine su se preselili u London, a utočište im je pružila glumica Vanesa Redgrejv. Bili su u veoma teškoj finansijskoj situaciji i nisu imali papire.

1994. godine Rade je snimio film „Pre kiše“ koji je doživeo internacionalni uspeh pa su usledili bolji dani za njegovu porodicu.

1995. godine su dobili ćerku Vanju, a 1997. godine čerku Milicu. Iste godine je umrla glumčeva majka Stana koja ga je u svemu podržavala i od koje je naučio većinu pesama.

Nakon devet godina u Londonu, otišli su u Los Anđeles gde se Šerbedžiji pružila prilika da igra u holivudskim ostvarenjima.

2010. godine glumac se sa porodicom vratio u Rijeku. Rekao je da se uželeo mora, prijatelja, publike i da mu se nije dopalo to što njegove ćerke gube kontakt sa hrvatskim jezikom i mentalitetom. Iste godine je njegova prva supruga preminula od moždanog udara.

2011. godine Rade je počeo da drži časove glume na Akademiji primenjenih umetnosti u Rijeci. Njegova predavanja su na engleskom jeziku, a studije traju tri godine. Zalagao se da se na kampusu u Rijeci izgradi Kulturni centar, ali taj projekat još uvek nije realizovan.

2012. godine je učestvovao u akciji prikupljanja novca za vranjsko pozorište „Bora Stanković“ koje je izgorelo u požaru.

2014. godine ministar hrvatskih branitelja Predrag Matić je izjavio da bi voleo da glumac poseti Vukovar sa Anđelinom Žoli. U hrvatskim medijima su se pojavile vesti da Šerbedžija organizuje njen dolazak u ovom gradu. Vukovarski branitelji su na to reagovali objavljivanjem uvredljivog teksta čiji je naziv „Rade imaj na umu – Stožer je spreman“. Glumac je najavio da će ih tužiti, a ministar Matić mu je uputio izvinjenje.

2015. godine je rekao da mu se mnoge stvari u Hrvatskoj ne dopadaju i da razmišlja da se vrati u London, Njujork ili Los Anđeles.

2016. godine neki hrvatski mediji su objavili da je Rade tokom promocije knjige „Stranac“ u Beogradu pominjao domovinski rat, ratne heroje i sud u Hagu što je ministar branitelja Toma Medved osudio. Glumac je rekao da to nije istina i zahtevao je od ministra da mu se izvini. Zbog ovog događaja braniteljska udruženja su tražila da mu se na pet godina zabrani rad u Hrvatskoj.

U januaru 2017. godine Radetov otac je preminuo. Za razliku od majke, on nije podržavao njegovu odluku da se bavi glumom i nikada nije pogledao nijedan film, seriju ili pozorišnu predstavu u kojoj je nastupao.

Iste godine, Rade je dao novac da se u Gospiću uredi spomenik roditeljima Nikole Tesle, Georgini i Milutinu. Glumica Milena Dravić mu je poklonila čamac koji je pripadao njegovom velikom prijatelju Draganu Nikoliću. Šerbedžija je barku nazvao „Gaga“ i u njoj prevozi glumce koji idu na probe u pozorište „Ulisis“.

Rade ima veliki broj prijatelja, a naročito je bio blizak sa Pavlom Vuisićem, Draganom Nikolićem, Ljubom Tadićem, Sonjom Savić, Arsenom Dedićem, Kemalom Montenom, itd. Glumac je u odličnim odnosima sa Anđelinom Žoli koja ga je oduševila svojom humanošću i obrazovanjem. Njegove dobre prijateljice su glumice Vanesa Redgrejv i Šarliz Teron, a Benisio del Toro mu je bio prvi komšija u Americi.

Šerbedžija tečno govori engleski, ruski i italijanski jezik. Vlasnik je hrvatskog, slovenačkog i makedonskog pasoša. Na turskom jeziku njegovo prezime označava osobu koja pravi i/ili prodaje slatko piće koje se zove šerbet.

Glumac je visok 178 cm. Veliki je ljubitelj tenisa i ribolova.

Karijera

Filmovi i serije

1966. godine Šerbedžija je debitovao na filmu. Prvu glavnu ulogu je ostvario dve godine kasnije u filmu „Gravitacija ili fantastična mladost činovnika Borisa Horvata“.

Nakon toga su usledili angažmani koji su ga svrstali u krug najuspešnijih jugoslovenskih glumaca.

1985. godine je bio harmonikaš u filmu „Život je lep“ koji smatra jednim od najlepših jugoslovenskih filmova.

1986. godine Rade je na Pulskom festivalu nagrađen sa dve Zlatne arene za glavne uloge u filmovima „Večernja zvona“ i „San o ruži“.

1992. godine je započeo inostranu karijeru, a pažnju publike je privukao ulogom u makedonskom filmu „Pre kiše“. Ovo ostvarenje je osvojilo deset nagrada na festivalu u Veneciji, a Šerbedžija je nominovan za Oskara.

Nakon toga je igrao u holivudskim filmovima kao što su: „Svemirski kauboji“, „Nemoguća misija 2“, itd. Uprkos neospornom talentu, suočio se sa mnogim nepravdama kao što su izbacivanje 30% njegovih scena iz filma „Svetac“ i prikazivanje samo dve od snimljenih šesnaest scena u filmu „Mirni Amerikanac“.

2005. godine je zauzeo četvrto mesto na listi „Najbolji hrvatski glumci svih vremena“ hrvatskog filmskog magazina Holivud.

2007. godine je na Filmskom festivalu u Rimu osvojio nagradu za najboljeg glumca za ulogu u filmu „Fugitive Pieces“.

2010. godine Rade je učestvovao u snimanju filma „72 dana“ koji je režirao njegov sin Danilo. Uloga u ovom ostvarenju mu je donela Zlatnu arenu na 57-om Filmskom festivalu u Puli.

2011. godine je imao zapaženu ulogu u rediteljskom prvencu Anđeline Džoli „U zemlji krvi i meda“. Pošto je prvo odbio da se pojavi u filmu koji govori o ratu u bivšoj Jugoslaviji, glumica ga je pozvala i zamolila da pročita scenario koji mu se veoma dopao.

Iste godine se našao na listi „100 najpoznatijih Srba u svetu“ koju je sastavio Pres Magazin.

2013. godine na festivalu „Malatya“ u Turskoj mu je uručena počasna nagrada, a na festivalu u San Marinu je osvojio nagradu „Titano d’Oro“ za najbolju glavnu ulogu u filmu „Shun Li e Poeta“.

2014. godine je igrao u sedam epizoda jedne od najpopularnijih svetskih serija „Downtown Abbey“.

U julu 2017. godine je postao član Američke akademije filmskih umetnosti i nauka. Jedan od njegovih zadataka biće da odlučuje o dobitnicima Oskara.

Šerbedžija je sarađivao sa poznatim glumcima kao što su: Vanesa Redgrejv, Tom Kruz, Klint Istvud, itd. Igrao je u filmovima reditelja Stenlija Kjubrika, Gaja Ričija, Frančeska Rosija, itd. U holivudskim filmovima je najčešće bio ruski mafijaš, a odbio je da tumači uloge Arkana i Radovana Karadžića. Glumio je u više od 160 filmova i veoma je zadovoljan karijerom koju je izgradio.

Filmografija:

• 1966. „Sedam sati i petnaest minuta“ – Tomica;
• 1966. „Prikupljanje hrabrosti“ – Skalper;
• 1967. „Iluzija“ – Mladić koji ubija Branka;
• 1967. „Crne ptice“;
• 1968. „Osveta „;
• 1968. „Seansa“;
• 1968. „Maratonci“;
• 1968. „Gravitacija ili fantastična mladost činovnika Borisa Horvata“ – Boris Horvat;
• 1969. „Dio è con noi“;
• 1969. „Sedmina – Pozdravi Marijo “ – Niko;
• 1969. „Meteop“;
• 1969. „Čamac za kron-princa“;
• 1970. „Sam čovek“;
• 1970. „Papagaj“ – Mladić;
• 1970. „Idu dani“ – Filmski reditelj;
• 1970. „Crveno klasje“ („Rdeče klasje“) – Južek Hedl;
• 1970. „Kainov znak“ – Milan;
• 1970. „The Fifth Day of Peace“;
• 1971. „U gori raste zelen bor“ – Domobranski časnik – kicoš;
• 1971. „Putovanje na mesto nesreće“ – Vlatko;
• 1972. „Prosjaci i sinovi“ – Matan Potrka;
• 1972. „Poslepodne jednog fazana“ – Obesni mladić;
• 1972. „Rođendan male Mire“;
• 1972. „Zvezde su oči ratnika“ – Učitelj Rade;
• 1973. „Pelikani“;
• 1973. „Živeti od ljubavi “ – Davor;
• 1973. „Begunac“ – Ivan;
• 1974. „Predstava „Hamleta“ u selu Mrduša Donja“ – Hamlet;
• 1974. „Tojota Korola 1000 „;
• 1974. „Obešenjak“;
• 1974. „Nocturno“ – Lucio Klarić;
• 1974. „Obraz uz obraz“ – Rade;
• 1974. „Užička republika“ (film) – Četnički oficir;
• 1974. „U registraturi“ – Ivica Kicmanović;
• 1975. „Pesma“ – Mića Ranović;
• 1976. „Užička republika“ (serija) – Oficir;
• 1976. „Noćna skela“;
• 1977. „Hajka“ – Lado;
• 1977. „Nikola Tesla“ – Nikola Tesla;
• 1978. „Bombaški proces“ – Josip Broz Tito;
• 1978. „Bravo maestro“ – Vitomir Bezjak;
• 1979. „Novinar“ – Vlado Kovač;
• 1979. „Živi bili pa videli“;
• 1979. „Povratak“ – Komandir milicije;
• 1979. „Usijanje“ – Tomo;
• 1979. „Ivan Goran Kovačić“ – Ivan Goran Kovačić;
• 1980. „Sedam plus sedam“ – Rade;
• 1980. „Gospođica“ – Vlado Ratko;
• 1981. „Tuga“ – Milicioner;
• 1981. „Duvanski put“ – Tomo;
• 1981. „Banović Strahinja“ – Abdulah;
• 1981. „Oslobođenje Skoplja“ – Georgij Potevski;
• 1982. „Variola Vera“ – Doktor Grujić;
• 1982. „Kiklop“ – Ugo;
• 1982. „13. jul“ – Kapetan Mitrović;
• 1982. „Tamburaši “ – Stipe Babur;
• 1982. „Nepokoreni grad“;
• 1982. „Život i priča“;
• 1983. „Zadah tela“ – Pančo Vila;
• 1983. „Kvit posao“ – Jozo;
• 1983. „Noć posle smrti“ – Lucio Klarić;
• 1984. „U raljama života“ – Intelektualac;
• 1984. „Stefica Cvek u raljama života“;
• 1984. „Pejzaži u magli“ – Lelin otac;
• 1984. „Una“ – Professor Mišel Babić;
• 1985. „Život je lep“ – Harmonikaš;
• 1985. „Horvatov izbor“ – Krešimir Horvat;
• 1986. „San o ruži“ – Valent;
• 1986. „Večernja zvona“ – Tomislav K. Burbonski;
• 1986.-1987. „Putovanje u Vučjak“ – Krešimir Horvat;
• 1987. „Zaljubljeni“ – Dušan;
• 1987. „Čovek u srebrnoj jakni“;
• 1987. „Kriminalci“ – Raka;
• 1987. „Osuđeni“ – Rade;
• 1988. „Zagrljaj“ – Pisac;
• 1988. „Tartif“;
• 1988. „Manifest“ – Emile;
• 1988. „Hannin rat“ – Kapetan Ivan;
• 1989. „Čovek koji je volio sprovode“ – Hinko;
• 1989. „Seobe II“ – De Ronkali;
• 1990. „Karneval, anđeo i prah“;
• 1990. „Majstori mraka“ – Adam;
• 1990. „Igra i zbilja“ – Sandro;
• 1992. „Dezerter“ – Pavle Trušić;
• 1993. „Kontesa Dora“ – Karlo Armano;
• 1994. „Magareće godine“ – Narator;
• 1994. „Pre kiše“ – Aleksandar;
• 1995. „Urnebesna tragedija“ – Kosta;
• 1995. „Dve smrt“ – Pukovnik George Lapadus;
• 1995. „Belma“ – Josip Papac;
• 1996. „Memento“ – Oficir;
• 1996. „Broken English“ – Ivan;
• 1996. „Nečista krv“ – Gazda Marko;
• 1997. „Balkan Island: The Last Story of the Century“ – Rusty;
• 1997. „Svetac“ – Ivan Tretjak;
• 1997. „The Truce“ – Mardenou Grk;
• 1998. „Moćni Joe Young “ – Andrei Strasser;
• 1998. „Poljsko venčanje“ – Roman;
• 1998. „Praški duet“ – Jiři Kolmar;
• 1998. „Open Sea“ – Riffaud;
• 1999. „Oči širom zatvorene“ – G. Milich;
• 1999. „Slatki zvuci života“ – Bruno Maier;
• 1999. „Stigmata “ – Marion Petrocelli;
• 2000. „Svemirski kauboji“ – General Vostow;
• 2000. „Nemoguća misija 2“ – Dr Nekhorvich;
• 2000. „Zdrpi i briši“ – Boris „Oštrica“ Jurinov;
• 2000. „Je li jasno, prijatelju?“ – Milan Rajić;
• 2001. „South Pacific“ – Emile De Becque;
• 2002. „Mirni Amerikanac “ – Inspektor Vigot;
• 2003. „Živi pesak“ – Oleg Butraskaya;
• 2003. „The Cruelest Day “ – Miran Hrovatin;
• 2003. „Obaveštajci 2.4: Krv i novac“ – Viktor Schvitkoy;
• 2004. „EuroTrip“ – Tibor;
• 2004. „Golemata voda“ – Stari Lem;
• 2004. „Rade Šerbedžija Live in Budva“ – Sebe;
• 2004. „The Fever“ – Diplomata;
• 2005. „The Keeper: The Legend of Omar Khayyam “ – Imam Muaffak;
• 2005. „Surface“ – Dr Aleksander Cirko;
• 2005. „Batman Begins“ – Beskućnik;
• 2005. „The Fog“ – Captain William Blake;
• 2005. „Short Order“ – Paulo;
• 2005. „Go West“ – Ljubo;
• 2006. „Moscow Zero“ – Sergei;
• 2006. „The Elder Son“ – Maksim Sarafanov;
• 2006. „Fallen“ – Profesor;
• 2007. „Balkanski sindrom“ – Stari Alen;
• 2007. „Hermano“ – Carlos Avileda;
• 2007. „Tesla“ – Narator;
• 2007. „Shooter“ – Michailo Sczerbiak;
• 2007. „Fugitive Pieces “ – Athos Roussos;
• 2007. „Battle in Seattle“ – Dr Marić;
• 2007. „24“ – Dmitrij Gredenko;
• 2007. „Say It in Russian“ – Raf Larin;
• 2007. „Pravo čudo“ – Toma;
• 2007. „L… Kot ljubezen“ – Big Daddy;
• 2007. „Fallen“ – Dr Lukas Grasic;
• 2007. „Love Life“ – Arie;
• 2008. „My Own Worst Enemy“ – Yuri Volkalov;
• 2008. „Quarantine“ – Jurij Ivanov;
• 2008. „The Eye“ – Simon McCullough;
• 2009. „Middle Men“ – Nikita Sokoloff;
• 2009. „CSI: Miami“ – Alexander Sharova;
• 2009. „Thick as Thieves“ – Nicky/Victor;
• 2010. „Lonesdale“;
• 2010. „Kao rani mraz“ – Stari Vasa Ladački;
• 2010. „72 dana“ – Mane Paripović;
• 2010. „Harry Potter and the Deathly Hallows – Part 1“ – Gregorovič;
• 2011. „5 Days of War“ – Pukovnik Demidov;
• 2011. „Tatanka“ – Vinko;
• 2011. „X-Men: First Class“ – Ruski general;
• 2011. „Zovem se Li“ – Bepi;
• 2011. „U zemlji krvi i meda“ – General Nebojša Vukojević;
• 2011. „Zmajeva oštrica“ – Direktor univerziteta;
• 2012. „The Fourth State“ – Onjegin;
• 2012. „Taken 2“ – Murad;
• 2012. „The Third Half“ – Don Rafael Cohen;
• 2012. „Ustanička ulica“ – Vraneš;
• 2013. „Red widow“ – Andrei Petrov;
• 2013. „The Double“ – Preplašeni starac;
• 2013. „Balkan is not dead“ – Ikonomo;
• 2014. “ The Legend of Hercules“ – Chiron;
• 2014. „Cry of the Butterfly“ – Ray;
• 2014. „Tekken: Kazuya’s Revenge“ – The Minister;
• 2014. „Downton Abbey“ – Prince Kuragin;
• 2014. „The Legend of Hercules“ – Chiron;
• 2015. „Sparrows“ – Tomislav;
• 2016. „The Five“ – Jakob Marosi;
• 2016. „Prvaci sveta“ – Stari Dane Štukalo;
• 2016. „Oslobođenje Skoplja“ – Gjorgjije;
• 2016. „The Promise“ – Stephan;
• 2016. „Papar i sol“ – Stari;
• 2016. „Mata Hari“ – Eugene Guimet;
• 2017. „Anka“ – Beležnik;
• 2017. „The Blacklist“ – Dr Bogdan Krilov;
• 2017. „Tesla: Beyond Imagination“ – Milutin Tesla;
• 2017. „The Executrix“ – Arthur;
• 2017. „The Latest Prosecco“ – Desiderio Ancillotto;
• 2018. „The Guardian Angel“ – Dr Dabrowski.

Pozorište

Nakon završetka Akademije, Rade je nastupao u zagrebačkom Dramskom pozorištu Gavela i hrvatskom Narodnom pozorištu Zagreb. Igrao je u brojnim predstavama, a jedna od njegovih najupečatljivijih uloga je Hamlet u istoimenoj tragediji Vilijama Šekspira. Osvojio je sledeće nagrade: „Vladimir Nazor“, „Dubravno Dujšin“, „Orlando“, tri nagrade Sterjinog pozorja, itd.

2000. godine Šerbedžija je sa Borislavom Vujčićem osnovao pozorište „Ulisis“ na Brionima. Prva predstava koja je u njemu prikazana je „Kralj Lir“, a režirala ju je glumčeva supruga Lenka. Svake godine u periodu od 11. jula do 22. avgusta ovde se održavaju predstave i koncerti na kojima učestvuju umetnici sa prostora bivše Jugoslavije.

Uprkos uspehu koji postiže, Radetov projekat ne nailazi na razumevanje hrvatske vlade koja za njega izdvaja sve manje novca. 2017. godine pozorište je dobilo 20.000 evra, a prethodnih sezona ta suma je bila i do pet puta veća. Glumac i njegova supruga od samog početka rade bez honorara, ali ne planiraju da odustanu jer su svesni da daju veliki doprinos kulturi. „Ulisis“ su posetila velika svetska imena kao što su: Novak Đoković, Anđelina Džoli, Vanesa Redgrejv, Ralf Fajns, itd.

Režija

Rade je devedesetih godina prošlog veka igrao u predstavi „Oslobođenje Skoplja“, a 2016. godine je sa sinom Danilom režirao istoimeni film. Najveći izazov za njega je predstavljao rad sa dečakom Davidom koji je tumačio glavnu ulogu. Želeo je da jedan od glumaca bude Bred Pit, ali to se nije dogodilo.

Ovo ostvarenje je izabrano za makedonskog kandidata za 89. nagradu Oskar u kategoriji najbolji film na stranom jeziku. 2017. godine film je prikazan u okviru 45. Festa u Beogradu i pripala mu je Specijalna nagrada žirija na festivalu u Švedskoj.

Poezija i proza

Šerbedžija je objavio tri zbirke pesama: „Promenljivi“, „Crno, crveno“ i „Stranac“.

2016. godine javnosti je predstavio autobiografske zapise „Do poslednjeg daha“ u kojima govori o bitnim događajima i ljudima koji su uticali na njegov život i karijeru. Knjiga je prevedena na italijanski, slovenački i makedonski jezik. Nakon toga je počeo da piše autobiografiju „Zelena karta“ u kojoj govori o svojim iskustvima u Holivudu.

Muzika

2010. godine Rade je sa gitaristom Miroslavom Tadićem objavio album „Ponekad dolazim, ponekad odlazim“. Održali su turneju po regionu u okviru koje su gostovali u Beogradu, Novom Sadu, Osijeku, Skoplju i Zagrebu.

2011. godine Šerbedžija je nastupio na otvaranju spomen kuće Tošetu Proeskom koga je mnogo voleo. Otpevao je njegovu pesmu „Kruševo“ koja tada još uvek nije bila objavljena. Krajem godine je snimio pesmu „Panonske trešnje“.

2013. godine je otvorio Festival filmske režije u Leskovcu LIFFE i održao je koncert nakon kojeg je pevao pored spomenika svog prijatelja Tome Zdravkovića.

2014. godine Rade je promovisao kompilaciju „Vreme je, draga, vreme je“ na kojoj se nalaze stari hitovi kao što je pesma „Ne daj se, Ines“ koju je snimio 1973. godine. Naslovnu numeru je posvetio ljudima u Bosni i Hercegovini koji su protestovali u februaru 2014. godine

2015. godine je postao jedan od ambasadora Humanitarne fondacije Novi Beograd i održao je besplatan koncert u Hali sportova.

U avgustu 2016. godine je otvorio 30. Grad teatar u Budvi i imao je koncert na Letnjoj pozornici u Kotoru. U decembru je održao koncerte „Uzalud je budim“ u Zagrebu, Novom Sadu i Beogradu. Pratio ga je bend „Zapadni kolodvor“ u kome svira i njegov sin Danilo.

Citati

• „Od raspada Jugoslavije ja ne nailazim na razumevanja i to je tako u svim tim novim državama, opet zbog jednog jedinog razloga a to je što ni tada ni danas ne želim da odabrem stranu, ne pristajem na podele. Moja strana je otvorenost prema svetu, za mene je nacionalni osećaj, naravno, važna stvar, i kako kaže Tesla osećam duboki ponos prema svom srpskom rodu i duboku ljubav prema svojoj najužoj domovini Hrvatskoj, gde sam rođen, ali osećam duboku zahvalnost i pripadnost tom čudnom, velikom, različitom svetu koji živi na zemaljskoj kugli. Osećam da ljubav i razumevanje i prijateljsto prema nekom čoveku sa Novog Zelanda i iz Hrvatske može biti isti. Možda sam lud, možda tako ne treba, ali to je moje osećanje sveta i gotova stvar. Srećan sam zbog toga iako znam da bi mi bilo mnogo lagodnije da se priklonim bilo kojoj politici, dobio bih mnogo više novaca i za film koji snimam i predstavu koju radim ali to mi nije važno.“