Pavle Vuisić

Biografija

Pavle Vuisić je bio jugoslovenski i srpski glumac prepoznatljiv po ulogama u fimovima i serijama „Ko to tamo peva“, „Maratonci trče počasni krug“, „Povratak otpisanih“ i mnogim drugim. Rođen je 10. jula 1926. godine na Cetinju. Preminuo je 1. oktobra 1988. godine u Beogradu.

Premda je po struci bio pravnik Vuisić je od 1950. do 1986. godine snimio 129 dugometražnih i 14 televizijskih filmova, te 17 televizijskih i šest mini serija. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, poput „Zlatne arene“, Sedmojulske nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda, nagrade „Car Konstantin“ i drugih.

Od 1993. godine na Filmskom festivalu u Nišu dodeljuje se nagrada glumcu za životno delo koja nosi njegovo ime.

Poreklo, obrazovanje i život pre glume

Pavle Vuisić je rođen 1926. godine na Cetinju. Otac mu se zvao Miša, a majka Radmila. Imao je tri godine mlađeg brata Dušana koji je takođe bio glumac. Sa samo 18 godina Pavle je učestvovao na Sremskom frontu.

Studirao je pravo i povremeno se bavio novinarstvom. Bio je novinar Radio Beogradu, a prve glumačke korake je napravio u Pančevačkom pozorištu. Premda nije uspeo da upiše Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju (današnji FDU), to ga nije sprečilo da izgradi veoma uspešnu televizijsku i filmsku karijeru.

Karijera

Na velikom platnu Pavle Vuisić se prvi put pojavio 1950. godine u filmu Vojislava Nanovića „Čudotvorni mač“. Iste godine imao je i manju ulogu u kratkom filmu „Govori Moskva“. Tri godine kasnije je igrao mornara u drami „Nevjera“ Vladimira Pogačića i Gutu u filmu „Ciganka“ nastalom na temelju romana „Koštana“ Borislava Bore Stankovića.

Sa Dušanom Janićijevićem, Oliverom Marković, Radetom Markovićem i drugima 1955. godine Vuisić je snimio partizanski film „Šolaja“, a naredne godine se u bioskopima pojavila drama Žorža Skrigina pod nazivom „Potraga“ u kojoj je tumačio lik službenika.

U januaru 1957. godine publika je imala priliku da premijerno pogleda film „Zenica“ u kojoj je igrao manju ulogu, a nakon toga i dramu „Subotom uveče“ u kojoj je tumačio redara. Tokom naredne godine snimio je čak šest filmova.

Vuisić je u ratnoj drami „Rafal u nebo“ igrao Kostu, u komediji „Četiri kilometra na sat“ kafedžiju Gligu, a u drami „Tri koraka u prazno“ Obrada. Tumačio je Dragišu u filmu Jovana Živanovića „Te noći“, a Maneta Karakasa u filmu „Pogon B“.

Sa Ljubom Tadićem, Draganom Lakovićem i drugima 1959. godine je snimio ratnu dramu „Campo Mamula“ u režiji Velimira Stojanovića, dok je u ratnoj drami „Osma vrata“ iz iste godine igrao žandarma. Vladimir Pogačić mu je poverio ulogu Šarca u partizanskom filmu „Sam“ koji je premijerno prikazan 12. marta 1959. godine.  Reditelj Žika Mitrović ga je angažovao za snimanje ratnog filma „Kapetan Leši“, a ponovio je i saradnju sa Skriginom na komediji „Drug predsednik – centarfor“.

Glavna uloga mu je poverena u drami „Bolje je umreti“ Vojislava Nanovića, u kojoj je scenu delio sa Milenom Dravić, Draganom Lakovićem, Mijom Aleksićem i drugima. U filmu „Kota 905“ utelovio je lik Paje Šerpe.

Tokom 1961. godine Pavle Vuisić se pojavio u tri komedije i drami „Parče plavog neba“. Igrao je šofera Krstu u filmu „Velika turneja“, direktora servisne stanice u komediji „Nema malih bogova“ i instruktora Marića u filmu Mila Đukanovića „Ne diraj u sreću“.

U italijansko-francusko-jugoslovenskoj drami „Stepa“ tumačio je lik Kuzmičova, a u romansi Jovana Živanovića „Čudna devojka“ profesora. Reditelj Sava Mrmak mu je poverio ulogu direktora filmskog preduzeća u komičnom mjuziklu „Zvižduk u osam“ koji je premijerno prikazan 1962. godine.

Uloga Ilije Kapara iz tragi-komedije „Mačak pod šlemom“ iz 1962. godine Vuisiću je donela veliku popularnost. Njegova odlična gluma, kao i dobre role njegovih kolega Dragomira Bojanića Gidre, Jovana Janićijevića i drugih pod režiserskom palicom Žorža Skrigina i danas mnogima donosi uživanje.

U aprilu 1963. se u bioskopima pojavio film „Dvostruki obruč“ u kome je Paja igao Krčmara Marka, a u julu je premijerno prikazan film „Desant na Drvar“ Fadila Hadžića u kome je tumačio lik Vasine. Tokom naredne godine završio je snimanje filmova „Muški izlet“, „Narodni poslanik“, „Prometej s otoka Viševice“, „Svanuće“ i „Vrtlog“.

Pojavio se u televizijskom filmu Zdravka Šotre „Funta sa štedne knjižice“, igrao Mileta u drami „Dođi i ostani“, popa u romansi „Glasam za ljubav“, te ribara u filmu „Gorki deo reke“. Sa Milom Đukanovićem je sarađivao na filmu „Inspektor“ u kome je igrao šefa računovodstva, a sa Živojinom Pavlovićem na drami „Neprijatelj“ iz 1965. godine.

U ratnom filmu Fadila Hadžića pod nazivom „Konjuh planinom“ Pavle Vuisić je utelovio lik Boška, dok je u „Zlatnom arenom“ nagrađenom filmu „Ponedeljak ili utorak“ igrao oca Marka Požgaja (Slobodan Dimitrijević). Igrao je četnika Radovana u filmu „Sretni umiru dvaput“ iz 1967. godine.

Iste godine se u domaćim bioskopima pojavilo još pet njegovih filmova – „Bokseri idu u raj“ u kome je igrao Svetog Petra, „Buđenje pacova“ u kome je tumačio krmaroša, „Dim“ u kome se pojavio kao Gaben, „Makedonska krvava svadba“ gde je igrao popa Damjana, te „Bomba u 10 i 10“ gde je njegova uloga bila nešto manja.

Bio je vođa bande Atanas u ratnoj drami „Brat doktora Homera“, Uskok u filmu „Ram za sliku moje drage“, te Rajko Đoković Kurjak u filmu „Sunce tuđeg neba“. Sa rediteljem Jovanom Živanovićem je sarađivao na ratnom filmu „Uzrok smrti ne pominjati“ u kome je glavnu ulogu igrala Olivera Katarina.

Sa Julom Brinerom, Velimirom Batom Živojinovićem, Milenom Dravić i drugima snimio je ratnu dramu „Bitka na Neretvi“. Paja je igrao šofera Jordana, a film je prikazan na festivalima širom sveta i ušao među pet nominovanih za nagradu Oskar 1969. godine.

Vuisić je tumačio Deda Juru u drami „Događaj“, a starešinu sela u filmu „Zaseda“ Živojina Pavlovića. Antun Vrdoljak mu je poverio jednu od glavnih uloga u ratnom filmu „Kad čuješ zvona“, koji je takođe osvojio brojne nagrade u zemlji i inostranstvu. Sa Draganom Nikolićem, Milenom Dravić i drugima igrao u filmu Bore Draškovića „Horoskop“ iz 1969. godine.

Usledile su uloge u filmovima „Bablje ljeto“, „Lepa parada“ i „Žarki“, a u drami Mirze Idrizovića „Život je masovna pojava“ Paja Vuisić je tumačio ulogu Maestra. Tokom 1971. godine snimio je čak sedam filmova – „Dan duži od godine“, „Makedonski deo pakla“, „Doručak sa đavolom“, „Moja luda glava“, „Opklada“, „Žeđ“ i „Crno seme“.

U jugoslovensko-italijanskoj filmskoj adaptaciji romana „Majstor i Margarita“ Vuisić je tumačio Sataninog slugu Azazela. Film je osvojio nekoliko velikih međunarodnih nagrada, uključujući četiri Zlatne arene.

Igrao je direktora filma Ljubu u televizijskoj drami „Ratnički talenat“, te otpravnika vozova u legendarnoj ratnoj drami „Valter brani Sarajevo“. Reditelj Zdravko Radić mu je poverio jednu od glavnih uloga u drami ¸“Tragovi crne devojke“, a Vladimir Andrić naslovnu ulogu u televizijskoj drami „Šešir profesora Koste Vujića“.

Sa Slobodanom Cicom Perovićem, Zoranom Radmilovićem i drugima je 1973. godine snimio TV dramu „Paviljon broj šest“, a sa Đorđem Jelisićem je igrao u televizijskom filmu Soje Jovanović pod nazivom „Susedi“.

Iste, 1973. godine Televizija Beograd je premijerno prikazala komičnu seriju „Kamiondžije“, u kojoj je igrao čuvenog Paju Čuturu, dok je njegov partner bio Miodrag Petrovič Čkalja, poznatiji kao Živadin Jarić Jare. Iste uloge su igrali i u igranom filmu „Paja i Jare“ koji je takođe bio veoma popularan.

Vuisić je tumačio vodeničara u drami Gorana Paskaljevića „Sluga“, dok mu je Krešimir Golik poverio glavnu ulogu u filmu „Razmeđa“ iz 1973. godine. Igrao je poštara Jocu u seriji „Otpisani“, a pojavio se i u serijama „Valter brani Sarajevo“, „Partizani“ i „Pesma“. Manju ulogu je imao i u kratkom filmu „Potomak“ i TV filmu „Povratak lopova“.

Paja Vuisić je tumačio lik Radovana Tadića u ratnoj drami „Doktor Mladen“ iz 1975. godine, dok je u komediji „Naivko“ glumio gazda Velju.

U istorijskoj drami „Seljačka buna 1573.“ tumačio je lik hrvatsko-ugarskog barona Franju Tahija, a ovo ostvarenje Vatroslava Mimice je osvojilo brojne nagrade u zemlji i inostranstvu. Mnogima će ostati u sećanju kao Buda iz drame „Čuvari plaže u zimskom periodu“, ali i kao poštar Joca iz serije „Povratak otpisanih“.

Reditelj Branko Bauer je Vuisiću poverio ulogu krčmara Paje Stanka u ratnom filmu „Salaš u malom ritu“ koji je premijerno prikazan 1976. godine. Sa Batom Živojinovićem, Viktorom Starčićem i drugima igrao je u filmu „Beštije“ Živka Nikolića, a tumačio je i značajnu ulogu u TV seriji „Više od igre“.

U ratnom filmu Živojina Pavlovića „Hajka“ tumačio je lik Filipa Bekića, a u komediji „Leptirov oblak“ Zdravka Radića, oca Zorana Cvijanovića. U kultnoj socijalnoj drami Gorana Paskaljevića „Pas koji je voleo vozove“ Vuisić je igrao strica. Ovo ostvarenje je uvršteno među sto domaćih igranih filmova od velikog značaja.

Utelovio je naslovnog junaka u drami „Posljednji podvig diverzanta Oblaka“ iz 1978. godine, a iste godine publika je imala priliku da premijerno pogleda film „Tren“ u kome je tumačio lik Ljube Kvrge. Te godine TV Beograd je emitovala film „Otpisani“ i seriju „Povratak otpisanih“ u kojima je Paja igrao Poštara Jocu.

Sa Milanom Gutovićem, Bebom Lončar i drugima je igrao u drami „Drugarčine“, a s Aljošom Vučkovićem i Slavkom Štimcem u filmu „Pakleni otok“. Pred kraj sedamdesetih se u jugoslovenskim bioskopima pojavila komedija „Poslednja trka“ u kojoj je Vujisic utelovio lik Mikoša, a otprilike u isto vreme je premijerno prikazan film „Priko sinjeg mora“ u kojoj je tumačio Šjor Franju.

Tokom 1980. godine bioskopska publika imala je priliku da pogleda čak sedam filmova u kojima je neke od glavnih uloga igrao Paja Vuisić. U drami „Olovna brigada“ utelovio je lik Mirka, a u ratnom filmu „Hajduk“ Gazdu Uroševića.

Goran Paskaljević mu je poverio rolu u drami „Poseban tretman“ koja je osvojila dve „Zlatne arene“, nagrade na festivalima u Nišu, Vrnjačkoj Banji i Kanu, te nominaciju za „Zlatni globus“. Skoro isti uspeh odtvarila je i drama „Petrijin venac“ u kojoj je Vuisić tumačio lik gostioničara Ljubiše. I ovo ostvarenje je uvršteno među stotinu filmova od velikog značaja.

U drami Gorana Markovića „Majstori majstori“ utelovio je domara Stoleta, dok su druge glavne uloge igrali Semka Sokolović Bertok, Bogdan Diklić, Ljuba Moljac, Aleksandar Berček i drugi. Sa Brankom Đurićem i Ivanom Jagodićem je snimio kratki film „Dunja“ u režiji Krese Sidika.

Međutim, najveći uspeh te godine iznedrila je komedija Slobodana Šijana „Ko to tamo peva“ u kojoj je tumačio konduktera Krstića. Sjajna glumača ekipa i odlični dijalozi doprineli su tome da se replike iz ovog filma ponavljaju i danas, 40 godina kasnije.

Film je osvojio „Zlatnu arenu“, „Zlatni venac“, „Zlatnu značku“, „Zlatnu klapu“, nagradu publike u Kanu, gran pri u Montrealu, Panami, Salamanki i Roterdamu, te još nekoliko nagrada na međunarodnim festivalima.

U toku 1981. godine Vuisić je završio snimanje dve serije, kratkog filma i čak deset dugometražnih filmova. Utelovio je Obrena Jakšića u drami „Berlin kaput“, Popa Papaza u filmu „Gazija“, Majstora u komediji „Laf u srcu“, psihijatra u Šotrinoj „Šestoj brzini“ i ujaka u „Sjećaš li se Doli Bel“,rediteljskom prvencu Emira Kusturice.

Bio je Ljuba u komediji „Sok od šljiva“, profesor psihijatar u seriji „Priče iz radionice“, te Jokaš u komičnoj TV seriji „Vojnici“. Sa Miodragom Brezom, Rankom Gučevcem i drugima je glumio u kratkom filmu Ratka Orozovića „Život piše romane ali nema ko da ih čita“.

Ni naredne, 1982. godine nije mnogo odmarao. Snimio je sedam filmova, jedan kratkometražni film i seriju „Pop Ćira i pop Spira“ u kojoj je tumačio lik Popa Oluje.

Utelovio je lik Periše Blagotina u ratnoj drami „13. jul“, Matu Rogulja u filmu „Daleko nebo“, te Dragišu u komediji „Idemo dalje“. Reditelj Mirza Idrizović mu je poverio ulogu Joze u ratnoj drami „Miris dunja“, a Milan Jelić ulogu druga Jerkovića u filmu „Nedeljni ručak“.

Ipak, najveće ostvarenje u kome je te godine glumio bila je komedija „Maratonci trče počasni krug“ koju je režirao Slobodan Šijan, po scenariju Dušana Kovačevića. Paja Vuisić je tumačio lik Milutina Topalovića, dok su druge glavne likove igrali Radoslav Lazarević, Bogdan Diklić, Danilo Bata Stojković, Mija Aleksić i Milivoje Mića Tomić.

Film je osvojio „Zlatnu arenu“ u Puli, nagradu za dijalog u Vrnjačkoj Banji, specijalnu nagradu žirija u Montrealu, prvu nagradu za scenario u Marseju i nagradu za filmu Briselu. Smatra se jednim od najboljih filmova u istoriji jugoslovenske kinematografije.

Sa Batom Živojinovićem, Svetlanom Bojković, Goricom Popović i drugima 1983. godine Paja je snimio triler „Halo taksi“, dok je u krimi drami „Medeni mjesec“ scenu delio sa Nadom Abrus, Ljubišom Samardžićem, Slobodanom Milovanovićem i drugima.

Pojavio se i u TV seriji „Mrtvi se ne vraćaju“, te igrao Dragišu u Šotrinoj komičnoj seriji „Učitelj“. Ponovo je utelovio Paju Čuturu u TV seriji „Kamiondžije opet voze“, kao i istoimenom filmu iz 1984. godine.

Tumačio je Vuka Lukića u komediji Predraga Antonijevića „O pokojniku sve najlepše“, a ista uloga mu je pripala i u TV filmu „Kako se kalio narod Gornjeg Jaukovca“. U drami Bogdana Žižića „Rani snijeg u Minhenu“ tumačio je lik oca, a utelovio je i pukovnika Jokaša u filmu „Vojnici“ koji predstavlja nastavak istoimene serije.

U ratnoj drami „Jazol“ iz 1985. godine Vuisić je igrao mašinovođu, a u komediji „Debeli i mršavi“ Jovana Kupusića. Igrao je Muzafera u Kusturičinoj drami „Otac na službenom putu“ koja je osvojila brojne nagrade na domaćim i međunarodnim festivalima.

Reditelj Boro Drašković mu je poverio ulogu gazde kafane Kruščića u drami „Život je lep“ u kome su glavne uloge tumačili Rade Šerbedžija, Sonja Savić i Dragan Nikolić. I ovaj film je uvršten među stotinu filmova od velikog značaja.

Tokom 1985. godine Televizija Zagreb je emitovala seriju „Hajdučki raj“ u kojoj je Paja tumačio mlinara Martina, dok su narednika i vlasnika pilane igrali Zvonko Lepetić i Vlatko Dulić.

Poslednji film koji je snimio bila je drama „Od zlata jabuka“ Nikole Stojanovića. Vuisić je tumačio lik Strahinje, dok su glavne uloge igrali Danilo Lazović, Ljuba Tadić i Nenad Nenadović.

Privatni život

Pavle Vuisić je rođen 1926. godine na Cetinju, a odrastao je u Beogradu. Njegovo prezime bilo je Vujisić, ali je izbacio slovo „j“ iz njega jer ga je smatrao suvišnim i ceo život se potpisivao kao Pavle Vuisić. Bio je više od trideset godina u braku sa suprugom Mirjanom. Živeo je u Beogradu do svoje smrti.

Njegovi savremenici kažu da je bio boem i osobenjak, da nikad nije prihvatao uloge koje mu se ne dopadaju i da je umeo dobro da naplati svoj trud i rad. Bio je i talentovan pesnik, ali nikad nije objavio niti jednu svoju pesmu, nego bi ih iscepao pre nego što bi ih bilo ko pročitao. Zahvaljujući njegovoj supruzi danas imamo priliku da pročitamo neke njegove pesme koje je uspela da sačuva.

Kažu da je bio jedan od najplaćenijih glumaca i da o svom honoraru nikad nije pregovarao. Međutim, često bi ga ostavljao u kafani ili davao drugim ljudima. Voleo je alkohol i kafanu, ali je mir pronalazio na reci Savi.

Premda ga je predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) Josip Broz Tito mnogo cenio, Vuisić nikad nije želeo da se upozna sa njim. Međutim, njegovi prijatelji su ispričali da su ga Titovi saradnici jedne prilike kidnapovali kako bi ga predstavili drugu Titu.

Naime, pronašli su ga pored Save u kupaćim gaćama i majici i poveli ga na razgovor sa Titom. Kada su mu dali odelo da se obuče, on je odbio, pa je navodno nekoliko sati pričao sa predsednikom odeven u majicu i kupaće gaće.

Mnoge kolege su ga cenile, a čak su i holivudski glumci često hvalili njegov talenat.

Glumac je preminuo 1. oktobra 1988. godine, a sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Pre smrti je napisao testament u kome je naveo da ne želi da komunisti drže govor na njegovoj sahrani, ali da želi da šest popova u tišini obavi opelo. Njegova želja je uslišena, pa je sahrana obavljena samo u prisustvu sveštenika i udovice Mirjane.

U Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“ u Beogradu je 2016. godine formiran Legat Mirjane i Pavla Vuisića. On obuhvata veliki broj ličnih predmeta čuvenog glumca, poput rukopisa njegovih pesama, fotografija, brojnih skica brodova, lule za duvan i njegove omiljene torbe.

Osim toga, posetioci mogu da pročitaju i originalni testament Pavla Vuisića koji je u prošlosti mnogo puta cenzurisan.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1950.   Čudotvorni mač
• 1950.   Govori Moskva
• 1953.   Nevjera
• 1953.   Ciganka
• 1955.   Šolaja
• 1956.   Potraga
• 1957.   Zenica
• 1957.   Subotom uveče
• 1958.   Rafal u nebo
• 1958.   Četiri kilometra na sat
• 1958.   Tri koraka u prazno
• 1958.   Te noći Dragiša
• 1958.   Slučaj u tramvaju (TV)
• 1958.   Pogon B
• 1959.   Kampo Mamula
• 1959.   Osma vrata
• 1959.   Sam
• 1960.   Kapetan Leši
• 1960.   Bolje je umeti
• 1960.   Drug predsednik centarfor
• 1960.   Kota 905
• 1961.   Ne diraj u sreću
• 1961.   Nema malih bogova
• 1961.   Parče plavog neba
• 1961.   Velika turneja
• 1962.   Stepa
• 1962.   Čudna devojka
• 1962.   Mačak pod šljemom
• 1962.   Zvižduk u osam
• 1963.   Desant na Drvar
• 1963.   Dvostruki obruč
• 1964.   Muški izlet
• 1964.   Narodni poslanik
• 1964.   Prometej s otoka Viševice
• 1964.   Svanuće
• 1964.   Vrtlog
• 1965.   Funta sa štedne knjižice
• 1965.   Doći i ostati
• 1965.   Glasam za ljubav
• 1965.   Gorki deo reke
• 1965.   Inspektor
• 1965.   Neprijatelj
• 1966.   Konjuh planinom
• 1966.   Ponedeljak ili utorak
• 1966.   Sretni umiru dvaput
• 1966.   Vreme ljubavi
• 1967.   Bokseri idu u raj
• 1967.   Bomba u 10 i 10
• 1967.   Letovi koji se pamte
• 1967.   Buđenje pacova
• 1967.   Dim
• 1967.   Makedonska krvava svadba
• 1968.   Brat doktora Homera
• 1968.   Ram za sliku moje drage
• 1968.   Sunce tuđeg neba
• 1968.   Uzrok smrti ne pominjati
• 1969.   Bitka na Neretvi
• 1969.   Događaj
• 1969.   Horoskop
• 1969.   Kad čuješ zvona
• 1969.   Moja strana sveta
• 1969.   Zaseda
• 1970.   Bablje leto
• 1970.   Lepa parada
• 1970.   Žarki
• 1970.   Život je masovna pojava
• 1971.   Dan duži od godine
• 1971.   Makedonski deo pakla
• 1971.   Doručak sa đavolom
• 1971.   Moja luda glava
• 1971.   Opklada
• 1971.   Žeđ
• 1971.   Crno seme
• 1972.   Majstor i Margarita
• 1972.   Ratnički talenat
• 1972.   Tragovi crne devojke
• 1972.   Valter brani Sarajevo
• 1972.   Šešir profesora Koste Vujića
• 1973.   Paviljon broj šest (TV)
• 1973.   Naše priredbe (TV serija)
• 1973.   Susedi (TV)
• 1973.   Kamiondžije
• 1973.   Paja i Jare
• 1973.   Sluga
• 1973.   Razmeđa
• 1974.   Otpisani
• 1974.   Valter brani Sarajevo (TV serija)
• 1974.   Partizani (TV serija)
• 1974.   Partizani
• 1974.   Potomak (TV kratki film)
• 1975.   Povratak lopova (TV film)
• 1975.   Pesma (TV serija)
• 1975.   Nagrada godine
• 1975.   Doktor Mladen
• 1975.   Naivko
• 1975.   Seljačka buna 1573.
• 1976.   Porobdžije
• 1976.   Čuvar plaže u zimskom periodu
• 1976.   Povratak otpisanih
• 1976.   Salaš u Malom Ritu
• 1977.   Beštije
• 1977.   Više od igre
• 1977.   Hajka
• 1977.   Leptirov oblak
• 1977.   Pas koji je voleo vozove
• 1978.   Nije nego
• 1978.   Paviljon VI
• 1978.   Poslednji podvig diverzanta Oblaka
• 1978.   Tigar
• 1978.   Tren
• 1978.   Otpisani TV film
• 1978.   Povratak otpisanih TV serija
• 1979.   Drugarčine
• 1979.   Pakleni otok
• 1979.   Anno domini 1573 TV serija
• 1979.   Poslednja trka
• 1979.   Priko sinjeg mora
• 1980.   Olovna brigada
• 1980.   Dunja
• 1980.   Hajduk
• 1980.   Ko to tamo peva
• 1980.   Majstori, majstori
• 1980.   Petrijin venac
• 1980.   Poseban tretman
• 1981.   Berlin kaput
• 1981.   Gazija
• 1981.   Vojnici
• 1981.   Život piše romane ali nema ko da ih čita
• 1981.   Laf u srcu
• 1981.   Šesta brzina
• 1981.   Sjećaš li se Doli Bel?
• 1981.   Sok od šljiva
• 1981.   Priče iz radionice
• 1982.   13. jul
• 1982.   Daleko nebo
• 1982.   Idemo dalje
• 1982.   Maratonci trče počasni krug
• 1982.   Pop Ćira i pop Spira
• 1982.   Miris dunja
• 1982.   Venerijanska raja
• 1982.   Nedeljni ručak
• 1982.   Suton
• 1983.   Učitelj (TV serija)
• 1983.   Halo taksi
• 1983.   Medeni mjesec
• 1983.   Mrtvi se ne vraćaju (mini-serija)
• 1984.   Kamiondžije opet voze
• 1984.   O pokojniku sve najlepše
• 1984.   Kako se kalio narod Gornjeg Jaukovca
• 1984.   Kamiondžije ponovo voze
• 1984.   Rani sneg u Minhenu
• 1984.   Vojnici
• 1985.   Jazol
• 1985.   Hajdučki gaj (TV serija)
• 1985.   Debeli i mršavi
• 1985.   Otac na službenom putu
• 1985.   Život je lep
• 1986.   Od zlata jabuka

Nagrade i priznanja

• 1958. Zlatna arena za glavnu mušku ulogu u filmu „Tri koraka u prazno“
• 1959. Sedmojulska nagrada Savezne Republike Srbije za filmsku umetnost
• 1969. Oktobarska nagrada grada Beograda za film „Događaj“
• 1969. nagrada „Car Konstantin“ u Nišu za film „Događaj“
• 1973. Gran pri na festivalu u Nišu za film „Razmeđa“
• 1976. nagrada „Car Konstantin“ za film „Povratak otpisanih“
• 1977. nagrada „Car Konstantin“ u Nišu za film „Hajka“
• 1977. Zlatna arena za filmove „Hajka“ i „Beštije“
• 1977. Zlatna arena za ulogu u filmu „Leptirov oblak“
• 1977. nagrada „Car Konstantin“ u Nišu za film „Beštije“
• 1983. Nagrada za životno delo „Slavica“ na festivalu u Nišu