Novak Bilbija

Biografija

Novak Bilbija je srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac. Rođen je 1. januara 1950. godine u Ruskom Selu, u opštini Kikinda. Sa suprugom Ljiljanom ima ćerke Mariju i Jelenu. Živi i radi u Novom Sadu.

U pozorištu je počeo da glumi sa 17 godina, a prva „kuća“ mu je bilo Narodno pozorište Kikinda. Upravo je u ovom teatru odigrao prve značajne uloge zbog kojih je osvajao nagrade na Susretu amaterskih pozorišnih družina Vojvodine i drugim festivalima.

Iz Kikinde je ranih sedamdesetih godina prešao u Narodno pozorište „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu, gde je takođe odigrao zapažene uloge.

Neko vreme ga je gledala banjalučka publika u Narodnom pozorištu, a 1985. godine je postao stalni član ansambla Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Njegova matična kuća mu je u martu 2008. godine dodelila Zlatnu medalju „Jovan Đorđević“, što predstavlja najveće priznanje ovog teatra.

Premda je zvanično u penziji, Novak Bilbija i dalje igra u pozorištu, na filmu i televiziji.

Glumio je u filmovima „Seks, partijski neprijatelj br. 1“, „Vukovar, jedna priča“, „Turneja“. „Odumiranje“ i drugima.

Televizijska publika ga pamti po ulogama u serijama „Pupinove zvezde“, „Vuk Karadžić“, „Vratiće se rode“, „Meso“, „Južni vetar“ i mnogim drugima.

Detinjstvo i obrazovanje

Novak Bilbija je rođen 1950. godine u Ruskom Selu. S ozbirom na to da glumac retko daje intervjue, o njegovom privatnom životu se zna vrlo malo. Ono što je sigurno jeste da se sa 17 godina „zarazio“ glumom, te je počeo da igra u pozorištu u Kikindi.

Neko vreme je bio član ansambla zrenjaninskog teatra, a od 1985. godine do penzije je bio prvak drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Pozorišna karijera

Novak Biblija je prvu premijeru na „daskama koje život znače“ imao sa samo 17 godina. Igrao je u kikindskom Narodnom pozorištu.

Glumio je Driksola u komadu „Zakopajte mrtve“. Uloga Jovana u predstavi „Pokondirena tikva“ mu je donela Nagradu na Susretu amaterskih pozorišnih družina Vojvodine.

Naslovnu ulogu je tumačio u predstavi „Nikoletina Bursać“ nastaloj po istoimenom romanu Branka Ćopića.

Kikindska publika ga je gledala još u komadima „Baš su ti muški prave lole“, „Ej, ti naši banatski dudovi“, „Mačak Džingis Kan“ i drugima.

Uloga Raskoljnikova u komadu „Zločin i kazna“ mu je po drugi put donela nagradu na Susretu amaterskih pozorišnih družina Vojvodine, a dobio je i priznanja na Festivalu amaterskih pozorišta Srbije i Danima amatera Jugoslavije.

U predstavi „Šnajderski kalfa“ glumio je Barona, a u „Ujki Vanji“ Astrova. Ova uloga mu je po treći put donela Nagradu na Susretu amaterskih pozorišnih družina Vojvodine i Amaterskih pozorišta Srbije.

Novak Bilbija je u kikindskom teatru igrao i u predstavi „Himna Vojvodini“

Nakon toga je prešao u Pozorište „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu. Prvu ulogu u novoj kući mu je poverio reditelj Jovan Putnik. Bilbija je glumio Dmitrića u predstavi „Smrt Stefana Dečanskog“ koja je premijerno izvedena krajem decembra 1974. godine.

Sledeće godine je glumio Pazikuću, Pelinovljanija i Popa Oluju u predstavama „Mandat Nikolaja Erdmana“, „Pelinovo“ i „Pop Ćira i pop Spira“. Bilbija je igrao još u komadima „Klikeraši“ i „Mali fudbaler“.

Reditelj Dušan Mlakar mu je poverio rolu Mrmolja u „Romantičnim dušama“ koje su se pred publikom našle u aprilu 1976. godine.

Par meseci kasnije je glumio u komadu „Gradilište“ nastalom po tekstu Branka Ćopića.

U oktobru 1976. godine imao je dve premijere. Glumio je Polovačkog u „Crvenoj ravnici“ i Radeta u „Stolici koja se ljulja“.

Već sledećeg meseca ga je publika gledala u ulozi Ivana u komadu „Crnila“. Od decembra 1976. godine Biblija je glumio Čika Jocu u predstavi „Biramo lepoticu“.

Usledila je saradnja sa rediteljem Ljubišom Ristićem na predstavi „Žrtve mode bum, bum“. Krajem aprila 1977. godine se prvi put publici predstavio kao Havliček u „Pričama iz bečke šume“, a glumio je i u „Priči o drugu Titu“ koju je režirao Svetozar Rapajić.

Početkom oktobra 1977. godine zrenjaninska publika ga je mogla videti u ulozi Mehe u predstavi „Hitler u partizanima“, a polovinom decembra 1977. godine je zajedno sa kolegama prvi put izveo predstavu „Kavijar ili pasulj“.

Tokom sledeće godine je glumio Anđelka u predstavi „Čudo u Šarganu“, Osipa u „Revizoru“, Trifuna Spasića u „Ožalošćenoj porodici“ i Lovca Joce u dečjoj predstavi „Deda Mraz i sedam patuljaka“.

Sa rediteljem Milojem Milojevićem je sarađivao na predstavi „Bećarac“ u kojoj je tumačio lik Slobodana. Publika ju je premijerno gledala krajem oktobra 1979. godine, a već u decembru je prvi put otelotvorio Džimija Portera u predstavi „Osvrni se u gnevu“ koju je režirao Boda Marković.

Usledile su uloge u komadima „Samoubica“, „Devojka sa naslovne strane“, „Strah i beda III Rajha“ i „Tvrđava“.

Pred publikom se u ulozi Leprišića u komadu „Rodoljupci“ prvi put našao u januaru 1981. godine. Iste godine je glumio u komadima „Kiseonik“, „Švejk uoči rata“, „Riđan krilati“, „Pokopano dete“ i „Fenomeni“.

Tokom narednih nekoliko godina igrao je Pirga Polnika, Boru Šnajdera, Čedu Uroševića i Mladoženju u predstavama „Hvalisavi vojnik“, „Razvojni put Bore Šnajdera“, „Gospođa ministarka“ i „Ženidba i udadba“.

Na daskama Narodnog pozorišta u Banjaluci, Biblija je prvi put premijeru doživeo 19. aprila 1985. godine tumačeći lik Rikarda Dorića u komadu „Na kraju puta“. U istom teatru je sarađivao sa Stevom Žigonom na predstavi „Platonov“ u kojoj je igrao naslovnu ulogu.

U međuvremenu je dobio stalni angažman u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. U toku 1986. godine je glumio u predstavama „Arheološka iskapanja kod sela Dilj“, „Rodoljupci“ i „Gnezdo“.

Utelovio je lik Rjepina u „Romanu o Londonu“, dok je u adaptaciji Šekspirovog „Kralja Lira“ glumio Oficira u Edmundovoj službi.

Bilbija je tokom 1990. godine glumio u predstavama „Kneginja čardaša“ i „Čekajući Fortinbrasa“. Reditelj Jovica Pavić mu je poverio ulogu Vojina Jugovića u „Banović Strahinji“, predstavi koja je premijerno izvedena krajem januara 1991. godine.

Iste godine je igrao u komadima „Laza Kostić – među javom i međ snom“ i „Očevi i oci“. Bio je Stavra u „Čudu u Šarganu“ u režiji Egona Savina.

Branislav Mićunović mu je dodelio ulogu Petera Šmida u komadu „Kovači“ koji je premijerno izveden u oktobru 1992. godine.

U Nušićevoj „Ožalošćenoj porodici“ pod rediteljskom palicom Branka Popovića, Biblija je igrao Doktora Ninkovića.

Nakon toga je igrao u predstavama „Srpska Atina“, „Sumnjivo lice“, „Putujuće pozorište Šopalović“ i drugima. Glumio je Vasu Vučurevića u „Mrešćenju šarana“, Bernandina u predstavi „Mera za meru“.

Sarađivao je sa Ljuboslavom Majerom na predstavi „Sabirni centar“, dok je sa Kokanom Mladenovićem radio na komadu „San letnje noći“. Igrao je Iliju Čvorovića u „Balkanskom špijunu“, te Straina u „Zverinjaku“.

Za mnoge uloge je osvojio brojne nagrade u Srbiji i regionu. Premda je zvanično u penziji, Novak Bilbija i dalje glumi u pozorištu, na televiziji i filmu.

Filmska i televizijska karijera

Televizijska publika je Novaka Bilbiju prvi put imala priliku da vidi 1976. godine u manjoj ulozi u filmu „Lepše od snova“.

Tri godine kasnije je glumio u „Osmoj ofanzivi“ i „Pupinovim zvezdama“. Glumio je generala Vermahta u TV seriji „Slom“ koja je premijerno emitovana tokom 1980. godine.

Igrao je partizana u ratnom filmu „Široko je lišće“, sveštenika u TV drami „Svetozar Marković“, a Miloša Bečejca u seriji „Baza na Dunavu“.

Manja uloga mu je pripala u TV filmu „Stranstvovanje“, dok je u „Venerijanskoj raji“ glumio Brku. U TV seriji „Odlazak ratnika, povratak maršala“ iz 1986. godine Novak Bilbija je tumačio lik Brigadira.

Vojskovođu Stevana Sinđelića je „oživeo“ u seriji „Vuk Karadžić“ iz 1987. godine. Pojavio se u filmu i seriji „Balkan ekspres 2“, a igrao je i u „Specijalnoj redakciji“ i TV filmu „Divlji svetac“.

Reditelj Dušan Sabo mu je poverio ulogu Brkljuša u komediji „Seks, partijski neprijatelj br. 1“ koja se u bioskopima pojavila 1990. godine. Iste godine Bilbija je glumio u TV filmu „Violinski ključ“ i kratkom filmu „Ovdje nema nesretnih turista“.

Glumio je srpskog oficira u seriji „Aleksa Šantić„, te Petra u potresnoj drami „Vukovar, jedna priča“. Usledile su uloge u seriji „Najviše na svetu celom“ i kratkom filmu „Udri jače manijače“.

Televizijska publika ga je 1998. godine gledala u TV filmu „Likvidacija“, a na male ekrane se ponovo vratio 2003. godine manjom ulogom u seriji „Ajmo svi u novo“. Bilbija je u drami „Žurka“ iz 2004. godine igrao Đuru.

Tumačio je lik Bore u popularnoj seriji „Vratiće se rode“ emitovanoj tokom 2007. i 2008. godine. Glumio je Pukovnika Gavru u filmu „Turneja“, a u romantičnoj drami „Bledi mesec“ je takođe bio vojno lice.

Igrao je mašinovođu u filmu „Jesen u mom sokaku“, a pukovnika u seriji „Jesen stiže dunjo moja“. Ljubitelji serije „Sva ta ravnica“ ga pamte po ulozi automehaničara, a serije „Miris kiše na Balkanu“ po liku gazde Martina.

Glumio je Božu u drami „Artiljero“ iz 2012. godine. Reditelj Miloš Pušić mu je poverio ulogu Dragana u drami „Odumiranje“, dok je sa Radošem Bajićem sarađivao na snimanju serije „Ravna Gora“ koja je emitovana krajem 2013. i početkom 2014. godine na programu Radio Televizije Srbije (RTS).

Bilbija je igrao sveštenika Vladimira u seriji „Folk“, te Mitra Kerovića u filmu i seriji „Branio sam Mladu Bosnu“.

Sa Goranom Bogdanom, Ninom Janković i drugima je tokom 2016. godine igrao u seriji „Vere i zavere“. Emir Kusturica mu je dodelio ulogu čobanina u filmu i seriji „Na mliječnom putu“.

Bilbija je „oživeo“ rimsko-nemačkog kralja Fridrika Barbarosu u seriji „Nemanjići: Rađanje kraljevine“ koja je emitovana tokom 2018. godine.

Ognjen Glavonjić mu je poverio manju ulogu u filmu „Teret“ u kome je glavnog junaka tumačio Leon Lučev.

Mlađa televizijska publika ga pamti po ulogama Prike u seriji „Meso“ i Paje u seriji „Južni vetar“. Majstora Paju je glumio i u istoimenom filmu.

Pojavio se u jednoj epizodi serije „Močvara“, te jednoj epizodi popularne serije „Državni službenik“. Epizodne uloge je ostvario i u humorističnim serijama „Kamiondžije d.o.o.“ i „Lud, zbunjen, normalan“.

U telenoveli „Tajne vinove loze“ emitovanoj tokom 2021. godine Novak Bilbija je igrao igumana Simenona. Pojavio se i u dve epizode serije „Branilac“.

U domaćim bioskopima je 2022. godine premijerno prikazan istorijski triler Nenada Pavlovića „Trag divljači“ u kome je Bilbija igrao Rebronju.

Sa Jovom Maksićem, Zlatanom Vidovićem, Marijom Pikić i drugima je snimio ratnu dramu „Oluja“ koja govori o istoimenoj akciji u kojoj su u četiri dana avgusta 1985. godine Srbi proterani iz Hrvatske. Film je premijerno prikazan početkom 2023. godine.

Privatni život

Novak Bilbija je rođen 1950. godine u Ruskom Selu. Počeo je da glumi sa 17 godina u pozorištu u Kikindi. U braku je sa Ljiljanom, sa kojom ima ćerke Mariju i Jelenu.

Slobodno vreme voli da provodi sa porodicom u vikendici na Fruškog gori. Tu često organizuje roštilje i kotliće, a gosti su mu kolege i prijatelji Jasna Đuričić, Boris Isaković i drugi[1].

Filmografija

Filmovi i serije

• 1976. Lepše od snova
• 1979. Osma ofanziva
• 1979l. Pupinove zvezde
• 1980. Slom
• 1981. Široko je lišće
• 1981. Svetozar Marković
• 1981. Baza na Dunavu
• 1982. Stranstvovanje
• 1982. Venerijanska raja
• 1985. Quo Vadis?
• 1987. Odlazak ratnika, povratak maršala
• 1987. Waitapu
• 1987. Vuk Karadžić
• 1988. Dečji bič
• 1989. Balkan ekspres 2
• 1989. Balkan ekspres 2 (TV serija)
• 1989. Specijalna redakcija
• 1989. Divlji svetac
• 1990. Seks, partijski neprijatelj br. 1
• 1990. Violinski ključ
• 1990. Ovdje nema nesretnih turista
• 1991. Srpski rulet
• 1992. Aleksa Šantić
• 1994. Vukovar, jedna priča
• 1994. Najviše na svetu celom
• 1995. Udri jače manijače
• 1998. Likvidacija
• 2003. Ajmo svi u novo
• 2004. Da nije ljubavi, ne bi svita bilo
• 2004. Žurka
• 2007. TV teatar
• 2007-2008. Vratiće se rode
• 2008. Turneja
• 2008. Bled mesec
• 2009. Jesen u mom sokaku
• 2009. Jesen stiže, Dunjo moja
• 2010. Sva ta ravnica
• 2011. Miris kiše na Balkanu
• 2011. Turneja (TV serija)
• 2012. Artiljero
• 2012-2014. Folk
• 2013. Odumiranje
• 2013-2014. Ravna Gora
• 2014. Odumiranje (TV serija)
• 2014. Branio sam Mladu Bosnu
• 2016. Vere i zavere
• 2016. Na mlečnom putu
• 2017. Meso (TV serija)
• 2018. Nemanjići: Rađanje kraljevine
• 2018. Na mliječnom putu (TV serija)
• 2018. Teret
• 2018. Meso
• 2018. Južni vetar
• 2019-2020. Južni vetar (TV serija)
• 2020. Močvara
• 2020. Državni službenik
• 2021. Kamiondžije d.o.o.
• 2021. Tajne vinove loze
• 2021. Lud, zbunjen normalan
• 2021. Branilac
• 2022. Trag divljači
• 2023. Oluja

Predstave: „Pokondirena tikva“, „Zločin i kazna“, „Pop Ćira i pop Spira“, „Mandat“, „Priče iz Bečke šume“, „Ožalošćena porodica“, „Rodoljupci“, „Razvojni put bore Šnajdera“, „Gospođa ministarka“, „Ženidba i udadba“, „Platonov“, „Stanoje Glavaš“, „Kamen za pod glavu“, „Roman o Londonu“, „Banović Strahinja“, „Laza Kostić – među javom i međ snom“, „Očevi i oci“, „Čudo u Šarganu“, „Sumnjivo lice“, „Putujuće pozorište Šopalović“, „Mrešćenje šarana“, „Mera za meru“, „Sabirni centar“, „San letnje noći“, „Balkanski špijun“, „Zverinjak“ i mnoge druge.

Nagrade i priznanja

• 1980. Nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije za ulogu Jegora Timofejiča u predstavi „Samoubica“
• 1985. Nagrada na Susretu vojvođanskih pozorišta u Pančevu za ulogu Mladoženje u predstavi „Ženidba i udadba“
• 1991. Godišnja nagrada Srpskog narodnog pozorišta za ulogu Vojina Jugovića u predstavi „Banović Strahinja“
• 1992. Godišnja nagrada Srpskog narodnog pozorišta za ulogu Stavre u predstavi „Čudo u Šarganu“
• 1993. Sterijna nagrada za ulogu Stavre u predstavi „Čudo u Šarganu“
• 1994. Nagrada na Susretu vojvođanskih pozorišta u Vršcu za ulogu Jerotija Pantića u predstavi „Sumnjivo lice“
• 1994. Sterijina nagrada za ulogu Jerotija Pantića u predstavi „Sumnjivo lice“
• 1996. Sterijina nagrada za ulogu Dropca u predstavi Putujuće pozorište Šopalović“
• 1997. Nagrada na Susretu vojvođanskih pozorišta u Kikindi za ulogu Vase Vučurevića u predstavi „Mrešćenje šarana“
• 1998. Nagrada na Susretu vojvođanskih pozorišta u Sremskoj Mitrovici za ulogu Novaka Vučetića u predstavi „Kamen za pod glavu“
• 1998. Dnevnikova nagrada za ulogu Novaka Vučetića u predstavi „Kamen za pod glavu“ na Sterijinom pozorju
• 1999. Nagrada za epizodu ulogu u predstavi „Mera za meru“ na IV jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu
• 2008. Zlatna medalja „Jovan Đorđević“, najveće priznanje Srpskog narodnog pozorišta[2]

Reference

• [1] https://www.virtualnigrad.com/novak-bilbija/
• [2] https://www.snp.org.rs/?page_id=8212&lang=lat