Nikola Vujović

Biografija

Nikola Vujović je srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac, koji je prepoznatljivost stekao jednom od svojih prvih uloga u filmu „Kad porastem biću Kengur“. Rođen je 13. decembra 1978. godine u Valjevu. Iz braka sa slikarkom Leilom Vujović ima dvoje dece, sina i ćerku. Živi i radi u Beogradu.

Prve glumačke korake je napravio u školskoj dramskoj sekciji, a nakon toga je zanat „pekao“ u školi glume. Pre nego što je upisao Fakultet dramskih umetnosti (FDU), godinu dana je studirao menadžment.

Član je ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu, ali igra predstave i u drugim teatrima, poput Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Beogradskog dramskog pozorišta, „DADOVA“, „Ateljea 212“, „Bitef-a“, „Puža“ i drugih.

Ulogom Duje u filmu „Kad porastem biću Kengur“, nagovestio je veoma uspešnu glumačku karijeru. Nakon toga su se redali likovi u serijama „Košarkaši“, „Moj rođak sa sela“, „Pet“, „Senke nad Balkanom“ i druge.

Regionalnu prepoznatljivost je stekao ulogom doktora Uskokovića u TV seriji „Urgentni centar“, Krojca u seriji „Klan“, te Ismail-bega u filmu i seriji „Nečista krv: Greh predaka“.

Detinjstvo i obrazovanje

Nikola Vujović je rođen 1978. godine u Valjevu. Uporedo s osnovnom školom pohađao je i muzičku školu, smer violina. Kao gimnazijalac se pridružio dramskoj sekciji, sa kojom je dobio priliku da igrajući predstave proputuje celu Srbiju.

Već u tom periodu je kao amaterski glumac, osvajao brojne nagrade. Uprkos svemu, kaže da nije razmišljao o tome da upiše glumu, nego je po završetku gimnazije studirao menadžment.

Profesor Miroslav Trifunović ga je nagovorio da se prijavi za polaganje prijemnog ispita na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Glumac kaže da se za ispit spremao samo devet dana, ali je uspeo da upiše FDU u klasi profesora Vladimira Jeftovića. Diplomirao je 1999. godine.

Pozorišna karijera

Nikola Vujović je još kao srednjoškolac počeo da igra pred publikom. Sa predstavama „Društvo mrtvih pesnika“ i „Tikve“ njegova dramska sekcija je proputovala celu Srbiju. Od momenta kada se zbog studija preselio u Beograd, počeo je da glumi u raznim teatrima.

Tako je u Beogradskom dramskom pozorištu igrao predstavu „Cipele od kengurove kože“. U Pozorištu „DADOV“ je glumio naslovnog lika u komadu „Mali Malkom i njegova borba protiv evnuhokratije“.

Na sceni Bitef-a je igrao u predstavama „Adam i Eva“, „Poslednji čovek na zemlji“, „Don Žuan“ i drugima, dok ga je publika „Ateljea 212“ gledala u predstavama „DNK“, „Vukovi“ i drugima.

Vujović je u Zvezdara teatru igrao komad „Majstor i Margarita, dok je na sceni BELEF-a glumio u predstavi „Antonije i Kleopatra. Komad „Bog je Di Džej“ igrao je u Malom pozorištu „Duško Radović“, a „Arsenik i stare čipke“ u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“.

Na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta publika ga je mogla gledati u predstavama „Lulu“, „Mletački trgovac“, „Druga strana“, „Na dnu“, „Italijanska noć“, „Brod za lutke“, „Bolest porodice M“, „Tartif“, „Sanjari“, „Arapska noć“, „Zamak“, „Izgnanici“, „Kako vam drago“, „Iz junačkog života građanstva“, „Višnjik“ i drugima.

Valjevac je već neko vreme član Narodnog pozorišta u Beogradu, gde ga je publika mogla videti u komadima „Rodoljupci“, „Sirano“, „Bizarno“, „Carstvo mraka“, „Čudo u Šarganu“, „Sumnjivo lice“, „Nečista krv“, „Carstvo nebesko“, „Orlando“, „Iluzijæ“ i drugima.

Televizijska i filmska karijera

Prvu filmsku ulogu Nikola Vujović je ostvario 2003. godine u kratkoj drami Nenada Pavlovića pod nazivom „Otelo“. Iste godine je u komičnoj seriji „Kazneni prostor“ igrao jednog od mladih japijevaca.

Sledeće godine se pojavio u ulozi Duje u uspešnoj komediji Radivoja Andrića pod nazivom „Kad porastem biću Kengur“. Upravo mu je ova uloga donela prepoznatljivost koja će ga pratiti tokom naredne decenije.

Igrao je književnika Branislava Nušića u televizijskom filmu „Cvetovi zla“, a potom je utelovio lik „Milenka“ u humorističnoj seriji „Crni Gruja“. Sa Gordanom Kičićem i Katarinom Radivojević je 2005. godine snimio komediju „Potera za Sreć(k)om“ u kojoj je igrao naslovnu ulogu.

Usledila je uloga u četiri epizode dramske serije „Košarkaši“ koja je premijerno emitovana tokom 2005. godine na programu Radio Televizije Srbije (RTS).

Reditelj Miroslav Momčilović mu je poverio ulogu Radula u crnoj komediji „Sedam i po“ koja se u bioskopima pojavila 2006. godine. Iste godine ga je bioskopska publika gledala u ulozi Vuglavine u hit komediji „Mi nismo anđeli 3“.

Tumačio je glavnog junaka u seriji „Želim(m)ir“ iz 2007. godine, a potom je snimio kratku dramu „Doboš“.

Reditelj Srđan Dragojević i scenarista Dušan Kovačević su ga odabrali za ulogu Stanića u istorijskoj drami „Sveti Georgije ubiva aždahu“ koju je publika mogla premijerno da pogleda 2009. godine.

Nikola je iste godine igrao u kratkom filmu „Zalazak sunca sa krova“ i seriji „Ono kao ljubav“. Tumačio je epizodnu ulogu u seriji „Moj rođak sa sela“, a 2011. godine je utelovio likove Ćele i Slobodana u dramama „Kako su me ukrali Nemci“ i „Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem“.

Televizija „Prva“ je 2012. godine premijerno emitovala seriju „Dama bez blama“ u kojoj se takođe kratko pojavio. Snimio je i dve epizode serije „Žene sa Dedinja“, a tokom 2013. i 2014. godine televizijska publika ga je gledala u ulozi reditelja Tigrinja u seriji „Folk“.

Sa Mihailom Mišom Janketićem, Tanjom Bošković, Markom Nikolićem i drugima je 2014. godine snimio prvi srpski 3D film pod nazivom „Peti leptir“.

Ljubitelji serije „Urgentni centar“ su od 2014. do 2021. godine imali priliku da Nikolu vide u ulozi veoma strogog i nadmenog doktora Maksima Uskokovića. Reč je o ulozi koja mu je donela veliku popularnost među televizijskom publikom.

Utelovio je lik Stevice u TV seriji „Andrija i Anđelka“, te Mite u televizijskom filmu „Uoči Božića“. Igrao je jednog od glumaca u komediji „Stado“ koja se u bioskopima pojavila 2016. godine. Dve godine kasnije je istu ulogu tumačio i istoimenoj seriji.

U televizijskoj verziji Nušićeve drame „Sumnjiva lica“ igrao je Baticu, dok se u seriji „Mamini sinovi“ pojavio u ulozi Džonija.

Nikola je u izraelsko-srpskom kratkom filmu „Mesečeve kapljice“ scenu delio sa Matejom Janjićem, Jelenom Stupljanin i Ivanom Tomićem. Film je, između ostalog, osvojio nagradu za najboljeg reditelja-debitanta na 3. Međunarodnom filmskom i obrazovnom festivalu Kino Duel u Podolsku.

Reditelj Kosta Đorđević mu je poverio manju ulogu u komediji „Reži“ koja se u bioskopima pojavila 2019. godine.

Iste godine ga je televizijska publika mogla gledati u ulozi Tufetovog oca u mini-seriji „Žmurke“, Ratka u seriji „Pet“, te naučnika u seriji „Ujka Novi Horizonti“. Snimio je i dve epizode kriminalističke serije „Grupa“ koju je tokom 2019. godine emitovala RTS.

Zadatak da tumači kipara, arhitektu i književnika Ivana Meštrovića dodeljena mu je tokom pred početak snimanja serije „Senke nad Balkanom“, čija je prva sezona emitovana tokom 2019. i 2020. godine. Nikoli je upravo ova uloga donela regionalnu prepoznatljivost.

U seriji „The Outpost“ koja je kod nas prevedena kao „Predstraža“ imao je priliku da scenu deli sa internacionalno poznatim glumcima. Igrao je Badavadžiju u rimejku humoristične serije „Kamiondžije“ koja je emitovana tokom 2020. i 2021. godine.

Ljubitelji kriminalističkih serija su ga upoznali u ulozi Krojca u ostvarenju „Klan“. Reč je o seriji koja je tokom tri sezone emitovanja doživela veliku popularnost, a svojim glumcima donela prepoznatljivost van granica Srbije.

U međuvremenu je Vujović dogovorio saradnju sa rediteljem Milutinom Petrovićem, te zajedno sa kolegama Draganom Bjelogrlićem, Anđelom Jovanović i drugima, snimio film i seriju „Nečista krv: Greh predaka“. Reč je o filmskoj i televizijskoj adaptaciji romana Bore Stankovića.

Serija je ušla u istoriju kao prva srpska serija na internet platformi „Netfliks“ („Netflix“), a Nikolu Vujovića su gledaoci uspešno povezali sa likom Ismail-bega koga je utelovio. U jednom intervjuu je priznao da mu nije bilo lako da se pripremi da glumi na turskom jeziku, ali po reakcijama se čini da publika to nije mogla da primeti.

Tokom 2021. godine Nikola se pojavio u domaćoj telenoveli „Dinastija“, a naredne godine je igrao majstora za tetovaže u humorističnoj seriji „Radio Mileva“. Utelovio je lik potporučnika Stefanovića u istorijskoj krimi drami „Vera“ koju od januara 2023. godine emituje RTS.

Muzička karijera

Inspirisan bratovim bendom VaNaMa Nikola je kao tinejdžer sa grupom prijatelja osnovao vlastitu hip hop grupu Extravaganja. Slušali su džez, fank, soul, pa su to kombinovali i stvarali vlastiti muzički stil.

Tekstove su pisali Nikola i Duško Davidović, dok je za kompozicije bio zadužen Bane Kovačević. Godinu i po dana su snimali album koji je trebalo da svetlo dana ugleda pred početak bombardovanja tadašnje Jugoslavije.

Ta situacija je poremetila njihove planove, pa se uslovi za izlazak albuma nikad nisu stekli i grupa je prestala sa radom. Deo tog materijala može da se pronađe na internet platformi „JuTjub“ („YouTube“).

Pošto je s vremenom naučio da koristi tehniku u studiju, odlučio je da napravi vlastiti kućni studio, gde su se okupljali ljubitelji muzike sa gitarama i drugim instrumentima. U jednom intervjuu je priznao da nikad nije imao nameru da se ozbiljno bavi muzikom, nego mu je to bio način da se druži sa ljudima koji imaju slična interesovanja.

Privatni život

Nikola Vujović je rođen 1978. godine u Valjevu. Odrastao je i školovao se u rodnom gradu, a potom se zbog studija preselio u Beograd.

Premda ne voli da govori o privatnom životu, poznato je da je od 2012. godine u braku sa slikarkom Leilom Vujović, koja je poreklom iz Libana. Par ima dvoje dece, sina i ćerku.

U jednom intervjuu je kazao da voli prirodu, a naročito pecanje, te se trudi da svaki slobodan trenutak provede na reci.

Premda je detinjstvo proveo u Valjevu, glumac ističe da je svaki grad u kome se našao ili igrao predstave ostavio utisak na njega. Posao, ali i porodica ga vežu za Beograd, ali nastoji da, kada ima vremena ode na vikendicu sa prijateljima kako bi se odmakao od gradske vreve.

Filmografija

Filmovi i serije

2003. Otelo

2003. Kazneni prostor

2004. Kad porastem biću Kengur

2004. Cvetovi zla

2004. – 2005. Crni Gruja

2005. Potraga za srećkom

2005. Košarkaši

2006. Sedam i po

2006. Mi nismo anđeli 3: Rokenrol uzvraća udarac

2006. Rakete

2007. Želim(m)ir

2007. TV teatar

2008. Doboš

2009. Sveti Georgije ubiva aždahu

2009. Zalazak sunca sa krova

2009. Ono kao ljubav

2010. Moj rođak sa sela

2011. Kako su me ukrali Nemci

2011. Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem

2012. Dama bez blama

2013. – 2014. Folk

2014. Peti leptir

2014. – 2021. Urgentni centar

2016. Uoči Božića

2015. – 2016. Andrija i Anđelka

2016. Stado

2016. – 2017. Sumnjiva lica

2017. Mamini sinovi

2018. Stado (TV serija)

2018. Narodno pozorište u 10 činova

2018. Moon Drops (Mesečeve kapljice)

2018. – 2022. The Outpost

2019. Reži

2019. Žmurke

2019. Pet

2019. Ujka Novi Horizonti

2019. Grupa

2019. – 2020. Senke nad Balkanom

2020. – 2021. Kamiondžije d.o.o.

2020. – 2022. Klan

2021. Nečista krv: Greh predaka

2021. Dinastija

2021. Nečista krv (TV serija)

2022. Radio Mileva

2022. Vera

Predstave

„Lepotica i zver“, „Cipele od kengurove kože „, „Poslednji čovek nа zemlji „, „Don Žuan“, „Mаlа ljubаv Vinsentа Prаjs „, „DNK“, „Majstor i Margarita“, „Antonije i Kleopatra“, „Bog je Di Džej“, „Arsenik i stare čipke“, „Mletački trgovac“, „Italijanska noć“, „Lulu“, „Važno je zvati se Ernest“, „Bizarno“, „Rodoljupci“, „Sirano“, „Čudo u Šarganu“, „Ivanov“, „Carstvo mraka“, „Sumnjivo lice“, „Carstvo nebesko“, „Nečista krv“, „Iluzije“, „Orlando“ i druge.