Nebojša Ilić

Biografija

Nebojša Ilić je srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac. Prepoznatljiv je po ulogama u filmovima „Montevideo, Bog te video“, „Drug Crni u NOB-u“, „Zona Zamfirova“ i drugima. Rođen je 25. juna 1973. godine u Beogradu. Živi i radi u rodnom gradu.

Od 1998. godine je član ansambla Ateljea 212, pozorišta na čijoj sceni je odigrao neke od najvažnijih uloga. Glumio je u predstavama „Opera za tri groša“, „Henrik IV“, „Džepovi puni kamenja“, „Građanin plemić“ i drugima.

Sarađivao je i s ostalim teatrima, poput Narodnog pozorišta u Beogradu (NP), Beogradskog dramskog pozorišta (BDP), Pozorišta „Boško Buha“ i drugima.

Uloge u predstavama „Čekaonica“  i „Providenca“ su mu donele Sterijine nagrade 2010. i 2015. godine.

Detinjstvo i obrazovanje

Nebojša Ilić je rođen 1973. godine u Beogradu. Odrastao je i školovao se u rodnom gradu. Pohađao je Osnovnu školu „Janko Veselinović“, gde su mu drugari dali nadimak Cile.

Film „Treći čovek“ Orsona Velsa (George Orson Welles) ga je inspirisao da pokuša da upiše glumu. Uspeo je da položi prijemni ispit, te da postane deo klase profesora Milenka Maričića na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu. Diplomirao je glumu četiri godine kasnije.

Pozorišna karijera

Nebojša Ilić je od 1998. godine stalni član Pozorišta Atelje 212. U matičnoj kući je igrao Hanibala u komadu „Putujuće pozorište Rikoti“ i Fomu u „Kući“. Bio je Filč u „Operi za tri groša“, te Prvi blizanac u predstavi „Velika sveska“.

U komadu „Jedva teče zeta“ Ilić je igrao Dardenbefa, a u „Henriku IV“ Landolfa. Tumačio je Džerija u „Nirvani“ i Džeka Kvina u „Džepovima punim kamenja“. U predstavi „Građanin plemić“ je utelovio lik Kovijela, a u „Prisustvu“ je bio Džordž.

Nebojša Ilić je igrao Vojvodu od Olberija u komadu „Kraj Lir“ i Jelenča u „Radovanu Trećem“. Tumačio je Safeta u „Ranjenom orlu“, te Princa i Pola u predstavi „Prljave Ruke“.

U Gogoljevom (Никола́й Васи́льевич Го́голь) „Revizoru“ je bio Gradonačelnik, a u predstavi „Kazimir i Karolina“ Šircinger.

Publika Atelja 212 mogla ga je gledati u predstavama „Pazarni dan“, „Plodni dani“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Kafa i cigarete“ i drugima.

Uloga u predstavi „Čekaonica“ mu je 2010. godine donela Sterijinu nagradu. Isto priznanje je dobio i pet godina kasnije zahvaljujući ulozi u predstavi „Providenca“.

Sarađivao je i sa drugim beogradskim teatrima. Tako je u komadu „Don Žuan“ Narodnog pozorišta u Beogradu igrao Pjera. U BDP-u je bio Pol Bajker u predstavi „Čovek je čovek“ i Posetilac u komadu „Pod okriljem zvezda“.

Glumio je i u predstavi „Balkan nije mrtav“ P.P.P. Fest-a, te „Klincima“ u Pozorištu „Boško Buha[1]„.

Filmska i televizijska karijera

Nebojša Ilić se prvi put na televiziji pojavio 1996. godine u ulozi Džona u drami „Očevi i oci“. Iste godine je imao manju ulogu u seriji „Gore-dole“ koju je režirao Miloš Radivojević, po scenariju Gordana Mihića.

Bio je brat Nikole Koje u filmu „Lepa sela lepo gore“ koji je premijerno prikazan 1996. godine, a koji je bio srpski kandidat za nagradu Oskar za najbolji film van engleskog govornog područja.

Godina 1998. bila je vrlo uspešna za mladog glumca. Pojavio se u ulozi Dikija u komediji „Kupi mi Eliota“. Glumio je dobavljača u zatvoru u TV drami „Dosije 128“, te Svetozara u televizijskom filmu „Džandrljivi muž“. Tumačio je lik Berezina u TV drami „Kneginja iz Foli Beržera“.

Ipak, najupečatljiviju ulogu je imao u romantičnoj komediji „Lajanje na zvezde“. Ilić je igrao Bogoljuba Marića u filmu koji je Zdravko Šotra režirao po knjizi Milovana Vitezovića.

Sledeće godine je sa Nebojšom Glogovcem, Anom Sofrenović i dugima snimio ratnu dramu „Nebeska udica“ koja je osvojila nekoliko značajnih nagrada na festivalima u Vrnjačkoj Banji i Nišu.

Bio je vlasnik kafića u filmu „Ona voli zvezdu“ koji se u bioskopima pojavio 2001. godine, a u kome su glavne uloge tumačili Ana Stefanović, Gordan Kičić, Danijela Vranješ i drugi mladi glumci.

Usledila je nova saradnja sa Zdravkom Šotrom koji mu je poverio ulogu Manulaća u filmu „Zona Zamfirova“. Film je premijerno prikazan krajem oktobra 2002. godine u Beogradu, a ostvario je veliki komercijalni uspeh.

Iste godine je Nebojša igrao Srđana u seriji „Lisice“, a pojavio se i u drami „Kordon“ Gorana Markovića.

U televizijskoj seriji „Kazneni prostor 2“ je utelovio lik Mike, a u filmu „Siroti mali hrčki 2010“ zapisničara. Bio je Milanče u „Našoj maloj redakciji“ i policajac u komediji „Mali svet“.

Sa Nenadom Jezdićem, Borisom Milovojevićem, Marinkom Madžgaljom i Nikolom Kojom je 2004. godine snimao drugu sezonu serije „Crni Gruja“, a pojavio se i u RTS-ovoj seriji „Lift“.

Reditelj Branislav Kičić mu je poverio glavnu ulogu u kratkoj komediji „Peline đakonije“ nastaloj po tekstu Gorice Popović. Film je 2005. godine premijerno emitovala RTS.

Usledila je saradnja sa rediteljem Olegom Novkovićem na filmu „Sutra ujutru“ u kome su glavne uloge igrali Uliks Fehmiju, Nada Šargin, Lazar Ristovski i Nebojša Glogovac.

Od 2006. do 2012. godine igrao je Miroslava Stankovića u humorističkoj seriji „Bela lađa“.

Tokom 2007. godine bioskopska i televizijska publika ga je gledala u ulogama Mladena Milovanovića u komediji „Crni Gruja i kamen mudrosti“, službenika u banci u drami „Klopka“, te Tase u seriji „Ono naše što nekad bejaše“.

Glumio je kralja Aleksandra Obrenovića u dokumentarnom filmu „Kraljevina Srbija“.

U toku 2009. godine Ilić je utelovio Kekeca Kardelja u komediji „Drug Crni u NOB-u“, Peru Todorovića u seriji „Poslednja audijencija“, te kuvara u seriji „Jesen stiže, dunjo moja“.

Prvi put se pojavio u ulozi Boška Simonovića Dunstera 2010. godine u filmu „Montevideo, Bog te video“. Dve godine kasnije snimljena je i istoimena serija, a 2013. nastavak filma pod nazivom „Na putu za Montevideo“.

Treći nastavak je premijerno prikazan 2014. godine pod nazivom „Montevideo, vidimo se!“, a RTS je iste godine emitovao istoimenu TV seriju.

Nebojša Ilić je bio Dragutin Fajfer u pet epizoda serije „Jagodići“, te alkoholičar u filmu „Smrdljiva bajka“.

Radio Televizija Srbije je krajem oktobra 2015. godine emitovala prvu epizodu humoristične serije „Komšije“ koju je režirao Milan Karadžić, a u kojoj je Nebojša Ilić igrao jednu od glavnih uloga.

U „telu“ Ivana Zdravkovića ostao je sve do kraja maja 2018. godine kada je emitovana poslednja epizoda ove popularne serije.

U televizijskom filmu „Čorba od kanarinca“ je igrao Medu, a u filmu i seriji „Stado“ sudskog izvršitelja. Utelovio je lik Milutina Marića Sojke u televizijskoj komediji Srđana Dragojevića „Mamurluci“ koja je premijerno emitovana 2015. godine.

Bio je doktor Milan Savić u dramskoj seriji „Santa Maria della Salute“ u režiji Zdravka Šotre. Reč je o seriji koja prati život srpskog pesnika Laze Kostića, a koju je RTS emitovala od marta do maja 2017. godine.

Ilić je od kraja februara 2019. godine komšija Svetozar u humorističnoj seriji „Vrata do vrata“. Njegovu suprugu Vesnu igra Katarina Marković, a komšije Jelena Jovičić, Nemanja Oliverić, Zoran Cvijanović, Maja Mandužka i drugi.

Odigrao je epizodnu ulogu u prvoj sezoni kriminalističke TV serije „Državni službenik“, dok su glavne utelovili Milan Marić, Nebojša Dugalić i Žarko Laušević.

Jednu od glavnih uloga poverio mu je glumac i reditelj Gordan Kičić u svojoj dramskoj komediji „Realna prča“ koja je premijerno prikazana u novembru 2019. godine u Beogradu. Film je dobio drugu nagradu za scenario na Festivalu u Vrnjačkoj Banji.

Ulozi Ćufte se vratio i 2020. godine u seriji „Mama i tata se igraju rata“. Od 2020. godine igra Lazara u sitkomu „Slučaj porodice Bošković“ i vlasnika autobuske stanice Rođe u seriji „Kamiondžije d.o.o.“.

Ilić je od 2021. do 2022. godine glumio šefa kabineta u kriminalističkoj seriji „Klan“. Tokom 2021. godine je igrao Stjepana Radića u dramskoj seriji „Aleksandar od Jugoslavije“ i Predraga Cuneta Gojkovića u filmu „Toma“.

Utelovio je lik Milorada Sotirovskog u seriji „Branilac“, dok je u komičnoj seriji „Advokado“ Nikole Kolje Pejakovića igrao Mileta Čajnu.

Sa Gordanom Kičićem, Zoranom Cvijanovićem, Katarinom Žutić i drugima od 2022. godine igra u seriji „Zbornica“ koju emituje kablovska televizija „Superstar“.

Pored desetina uloga u kratkim i dugometražnim filmovima i televizijskim serijama, Ilić je takođe pozajmljivao glas animiranim filmskim likovima. Bio je Čak u filmu „Upomoć! Ja sam ribica“ i Guverner Bredford u „Ćurkama na slobodi“. „Igrao“ je i Lefa u filmu „Lepotica i zver“, te mnogim drugim ostvarenjima.

Privatni život

Nebojša Ilić je rođen 1973. godine u Beogradu. Odrastao je i školovao se u rodnom gradu. Jednom prilikom je kazao da su mu putovanja neostvarena želja iz rane mladosti, te da zbog sankcija i bombardovanja nije stigao da poseti destinacije o kojima je maštao kada je bio mlad[2].

Jednom prilikom je kazao da se plaši visine, te da je pevanje veština koju nikad nije uspeo da savlada.

Srećan je što je imao priliku da se druži sa kolegama Petrom Kraljem, Ljubom Tadićem, Draganom Nikolićem i drugima, te da bi voleo da snima sa Robertom de Nirom (Robert De Niro), Dastinom Hofmanom (Dustin Hoffman), Entonijem Hopkinsom (Anthony Hopkins), Al Paćinom (Al Pacino) i drugima.

Premda vrlo retko govori o privatnom životu, poznato je da je oženjen i da ima troje dece.

Filmografija

Filmovi i serije

1996. Očevi i oci

1996. Lepa sela lepo gore

1996. Gore dole

1998. Kupi mi Eliota

1998. Lajanje na zvezde

1998. Dosije 128

1998. Džandrljivi muž

1998. Kneginja iz Foli Beržera

1999. Nebeska udica

2001. Ona voli Zvezdu

2002. Zona Zamfirova

2002. Lisice

2002. Kordon

2003. Kazneni prostor 2

2003. Siroti mali hrčki 2010

2003. Naša mala redakcija

2003. Mali svet

2004. Crni Gruja 2

2004. Lift

2005. Peline đakonije

2006. Sutra ujutru

2007. Crni Gruja i kamen mudrosti

2007. Klopka

2007. Ono naše što nekad bejaše

2008. Kraljevina Srbija

2009. Drug Crni u NOB-u

2009. Poslednja audijencija

2009. Jesen stiže, dunjo moja

2010. Montevideo, Bog te video!

2006. − 2012. Bela lađa

2012. Montevideo, Bog te video! (TV serija)

2013. Na putu za Montevideo

2014. Montevideo, vidimo se!

2014. Montevideo, vidimo se! (TV serija)

2014. Jagodići

2015. Smrdljiva bajka

2015. Tri policajca

2015. − 2018. Komšije

2016. Čorba od kanarinca

2016. Stado

2017. Mamurluci

2017. Santa Maria della Salute

2018. Stado (serija)

2019. Vrata do vrata

2019. Državni službenik

2019. Realna priča

2020. – 2023. Mama i tata se igraju rata

2020. Slučaj porodice Bošković

2020. – 2022. Kamiondžije d. o. o.

2021. – 2022. Klan

2021. Aleksandar od Jugoslavije

2021. Toma

2021. Branilac

2021. Advokado

2022. Zbornica

2022. Toma (TV serija)

Sinhronizacije

2002. Upomoć! Ja sam ribica

2014. Ćurke na slobodi

2014. Pčelica Maja: Film

2017. Lepotica i zver

2018. Grinč

Predstave

„Putujuće pozorište Rikoti“, „Kući“, „Opera za tri griša“, „Velika sveska“, Jedva steče zeta“, „Henrik IV“, „Nirvana“, „Džepovi puni kamenja“, „Građanin plemić“, „Prisustvo“, „Kralj Lir“, „Radovan Treći“, „Ranjeni orao“, „Prljave ruke“, „Čekaonica“, „Pazarni dan“, „Plodni dani“, „Revizor“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Kazimir i Karolina“, „Kafa i cigarete“, „Don Žuan“, „Čovek je čovek“, Pod okriljem zvezda“, „Balkan nije mrtav“, „Klinci“, „Karolina Nojber“ i druge.

Nagrade i priznanja

2010. Sterijina nagrada za glumu na Sterijinom pozorju za ulogu u predstavi “Čekaonica”

2015. Sterijina nagrada za glumu na Sterijinom pozorju za ulogu u predstavi „Providenca“

Reference

[1] https://atelje212.rs/nebojsa-ilic/?pismo=lat

[2] https://www.gloria.rs/zvezde/price/133621/nebojsa-ilic-cile-majstor-za-izbegavanje-kucnih-poslova