Nataša Šolak Tapušković

Biografija

Nataša Šolak Tapušović je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica. Prepoznatljiva je po ulogama u filmovima i serijama „Lajanje na zvezde“, „Pozorište u kući“, „Kljun“ i drugima. Rođena je 27. avgusta 1975. godine u Kruševcu. Udata je za teniskog trenera Vuka Tapuškovića sa kojim ima ćerke Danu i Đurđu. Živi i radi u Beogradu.

Na malim ekranima se prvi put pojavila 1997. godine u ulozi Evice u televizijskom filmu „Pokondirena tikva“. Naredne godine je snimila film „Lajanje na zvezde“ koji joj je doneo veliku popularnost.

Usledili su filmovi i serije „Poleće u Limasolu“, „Život je čudo“, „Pozorište u kući“, „Poslednja audijencija“, „Folk“, „Spomenik Majklu Džeksonu“ i drugi.

Nataša Tapušković je član ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta u kome je odigrala mnoge značajne uloge i gde je dobila tri godišnje nagrade. Pored, JDP-a publika ju je mogla gledati u Atelju 212, Beogradskom dramskom pozorištu (BDP) i drugim teatrima.

Dobitnica je nekoliko prestižnih glumačkih nagrada i priznanja.

Detinjstvo i obrazovanje

Nataša Šolak je rođena 1975. godine u Kruševcu. Njena majka je bila medicinski radnik, a otac se bavio ekonomijom i geografijom. Jednom prilikom je kazala da je bila povučena devojčica i da je značajnu ulogu da prevlada sram i strah odigrala njena vaspitačica u vrtiću kada joj je dala da recituje pesmu „Sunce“ na priredbi u Domu omladine.

Pošto je škola bila vrlo blizu njene zgrade, često je na velikom odmoru dolazila kući na doručak. Njeno školovanje ulepšala je i učiteljica Kosara Petrović koja je u nekom trenutku proglašena najboljom učiteljicom u Kruševcu.

Sa drugarima iz komšiluka se u slobodno vreme igrala žmurke ili partizana i Nemaca, a često su organizovali priredbe. Naplaćivali su ulaznice i od zarađenog novca kupovali sladoled, žvake ili sličice[1].

Sa pet godina je krenula na balet u baletski studio pedagoga Borisa Radaka. Dve godine kasnije su se njeni roditelji razveli, a otac se preselio u Beograd, pa su se viđali vikendima. Nakon što se njena sestra po majci udala, bila je veoma usamljena.

Nataša je sa 13 godina napustila balet i prešla na folklor kojim se bavila sve do početka studija. Premda je filozofija bila njena najveća ljubav, poželela je da studira književnost.

Na nagovor prijatelja je otišla na probu za glumu, a uz pomoć Milovana Ćetinovića se za 27 dana spremila za polaganje prijemnog ispita na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Primljena je, ali priznaje da se to njenim roditeljima nije dopalo jer su se plašili neizvesnosti koju gluma kao profesija sa sobom nosi.

Zajedno sa Ljubomirom Bandovićem, Andrejom Šepetkovskim, Minom Lazarević, Nebojšom Milovanovićem i Vesnom Stanković je 1994. godine primljena u klasu profesora Vladimira Jevtovića.

U jednom intervjuu je kazala da joj je prva godina bila vrlo teška, ali da se već na drugoj navikla na okolnosti i zavolela profesiju.

Diplomirala je 1998. godine.

Filmska i televizijska karijera

Nataša Šolak se na televizijskim ekranima pojavila i pre nego što je stekla diplomu Fakulteta dramskih umetnosti. Njena prva televizijska uloga bila je Evica u komediji „Pokondirena tikva“.

Reč je o filmu Petra Zeca nastalom po delu Jovana Sterije Popovića tokom čijeg snimanja je Nataša imala priliku da sarađuje sa iskusnim kolegama Vesnom Čipčić, Tihomirom Arsićem, Ružicom Sokić i drugima.

Već naredne godine se u bioskopima pojavio film „Lajanje na zvezde“ koji joj je doneo veliku prepoznatljivost. Ova romantična komedija u režiji Zdravka Šotre, a po knjizi Milovana Vitezovića i danas je rado gledana na području cele bivše Jugoslavije.

Usledila je istorijska drama „Obećana večnost“, a potom i mini serija „Crveno, žuto, zeleno … kreni“.

Sa Danicom Maksimović, Goranom Sultanovićem, Nebojšom Dugalićem i drugima je 1999. godine glumila u televizijskoj drami „Proleće u Limasolu“.

Reditelj Emir Kusturica joj je poverio jednu od glavnih uloga u svom filmu „Život je čudo“ koji je premijerno prikazan 2004. godine. Partner joj je bio glumac Slavko Štimac, a osvojili su nekoliko nominacija i nagrada na međunarodnim festivalima. Dve godine kasnije je počelo emitovanje istoimene serije na televiziji.

U rimejku serije „Pozorište u kući“ koja je emitovana tokom 2007. godine na programu Radio Televizije Srbije (RTS) Nataša je igrala Olgu Petrović, dok je njenog supruga Rodoljuba glumio Dragan Bjelogrlić.

Reditelj Đorđe Kadijević joj je dodelio ulogu Natalije Obrenović u dramskoj seriji „Poslednja audijencija“ koja govori o životu Nikole Pašića. Ovo ostvarenje je RTS premijerno emitovala tokom 2008. godine.

U drami „Šišanje“ Stevana Filipovića iz 2010. godine igrala je inspektoru Lidiju, dok su glavne uloge poverene mladim glumcima Viktoru Saviću i Nikoli Rakočeviću.

Usledila je saradnja sa makedonskim rediteljem Aleksandrom Popovskim (Александар Поповски) na drami „Balkan I Not Dead“. Film se u bioskopima pojavio 2013. godine.

U međuvremenu je dobila priliku da tumači lik učiteljice Slađe u popularnoj seriji „Folk“ koja je proslavila mladu glumicu i pevačicu Katarinu Bogićević. Nataši je donela nagradu „Zlatna antena“.

Južnokorejski reditelj Sang Man Kim joj je poverio ulogu Meline u svom filmu „Tenor“. U ovoj drami su imali priliku da igraju i srpski glumci Dragan Mićanović, Svetozar Cvetković , Srđan Karanović i drugi.

Sa kolegama Borisom Milivojevićem, Draganom Bjelogrlićem i drugima Nataša je 2014. godine snimila dramu „Spomenik Majklu Džeksonu“ u režiji Darka Lungulova. Dve godine kasnije je igrala u kratkoj drami „Vrtlog“ u režiji Emilije Gašić.

Posle četiri godine televizijske pauze, na male ekrane se vratila ulogom Frau Štilike u istorijskoj drami „Proleće na poslednjem jezeru“. Književnika Ivu Andrića je utelovio Tihomir Stanić, dok je njegovu suprugu Milicu Babić igrala Marija Vicković.

Od 2021. godine igra Petru Lakić u popularnoj seriji „Kljun“ koja je osvojila prestižnu nagradu na Festivalu u Kanu.

Rediteljka Sandra Mitrović joj je poverila jednu od uloga u svojom filmu „Komedija na tri sprata“. Komedija je premijerno prikazana na Filmskim susretima u Nišu 2022. godine.

Pozorišna karijera

Nataša Šolak Tapušković je dugi niz godina deo ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta. U matičnoj kući je igrala Gospođu R u predstavi „Zašto je poludio gospodin R?“. U komadu „Ajnštajnovi snovi“ je igrala Kolombinu, Đinu, Dr Helgu, Telesnu i Jelenu, a u „Hotelu Slobodan promet“ Marselu.

Naslovnu ulogu je tumačila u predstavi „Nora!“, a u komadu „Izdaja“ je igrala Emu. Tumačila je lik Jovanke u predstavi „Gospođica“, a Varje u „Višnjiku. U predstavi „Galeb“ je bila Nina, a u „Supermarketu“ Dijana Crnojević Švarc.

Pored toga, publika u JDP-u ju je mogla videti u predstavama „Samo neka bude lepo, Metamorfoze, Kandid ili Optimizam“, „Paviljoni“, „Prljave ruke“ i drugima.

Nataša je sarađivala i sa drugim teatrima. Tako je u Ateljeu 212 igrala babicu i komšinicu u predstavi „Pošto pašteta“, te ženu, kučku i sestru u komadu „Terapija“.

Publika Beogradskog dramskog pozorišta (BDP) ju je gledala u ulozi Pije u „Zločin na kozjem ostrvu“, Ane u „Keti i nilski konj“, En Diver u „Svi moji snovi“ i Lidije Lengviš u „Suparnicima“.

Na sceni Ustanove kulture „Vuk Karadžić“ je igrala u predstavi „Fotografija 51“, a u Zvezdara teatru „Virus“. Bila je i Skočiđevojka u istoimenoj predstavi SNP – Grad teatra Budva.

Do 2022. godine je tri puta dobila Godišnju nagradu JDP-a, a može se pohvaliti i Nagradom grada Beograda za pozorišnu umetnost. Dobitnica je i nagrade „Branka i Mlađa Veselinović“, „Dr Borivoj Đorđević“, Zoranovim brkom i Zlatnom antenom[2].

Privatni život

Nataša Šolak Tapušković je rođena 1975. godine u Kruševcu. Do studija je živela u rodnom gradu. Veliku promenu u njenom detinjstvu napravio je razvod roditelja. Uprkos tome što su se razišli bez većih turbulencija, glumica priznaje da joj nije bilo lako što je oca viđala samo vikendima. Osim toga, kazala je da je oduvek maštala o većoj porodici.

Kada je upisala glumu preselila se u Beograd, a ubrzo joj se i majka pridružila.

Tokom bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije odlučila je da napusti zemlju. Za mesec i po dana je naučila jezik i preselila se u Bolonju, gde je radila kao bebisiterka. Godinu dana kasnije je shvatila da joj nedostaje Srbija i ljudi koje voli, pa se vratila u Beograd.

Posle premijere predstave „Supermarket“ upoznala je Vuka Tapuškovića. Glumica je priznala da je odmah pomislila da je on prava osoba za nju. Kaže da joj se dopao zbog topline, blagosti, plemenitosti i slično. On je tada živeo u Americi, a u Beograd je došao samo na deset dana.

Nakon dva ili tri susreta shvatili su da su jedno drugom suđeni, pa su se mesec dana kasnije verili. Nakon godinu dana su se venčali, a potom dobili i ćerke Danu i Đurđu.

Glumica je u jednom intervjuu kazala da joj nije bio problem da uskladi posao i privatni život, zato što je uloge birala tako da porodica ne trpi zbog njenog odsustva.

Filmografija

Filmovi i serije

1997. Pokondirena tikva

1998. Lajanje na zvezde

1998. Obećana večnost

1998. Crveno, žuto, zeleno … kreni

2001. – 2015. TV teatar

1999. Proleće u Limasolu

2004. Život je čudo

2006. Život je čudo (serija)

2007. Pozorište u kući

2008. Poslednja audijencija

2010. Šišanje

2012. – 2013.Folk

2013. Balkan Is Not Dead

2014. The Tenor

2014. Spomenik Majklu Džeksonu

2016. Vrtlog

2020. Proleće na poslednjem jezeru

2021. Kljun

2022. Komedija na tri sprata

Predstave

„Zašto je poludeo gospodin R?“, „Ajnštajnovi snovi“, „Hotel Slobodan promet“, „Nora!“, „Izdaja“, „Gospođica“, „Višnjik“, „Samo neka bude lepo“, „Metamorfoze, Kandid ili Optimizam“, „Galeb“, „Supermarket“, „Paviljoni“, „Prljave ruke“, „Pošto pašteta“, „Terapija“, „Zločin na kozjem ostrvu“, „Keti i nilski konj“, „Svi moji sinovi“, „Suparnici“, „Fotografija 51“, „Virus“, „Skočiđevojka“ i druge.

Nagrade i priznanja

2010. Nagrada grada Beograda za pozorišnu umetnost

2012. Zoranov brk za glumačku bravuru

2013. Kolektivna Godišnja nagrada JDP-a

2013. Zlatna antena za najbolju žensku ulogu u TV seriji „Folk“

2014. Godišnja nagrada JDP-a

2014. Nagrada za lepotu govora „Dr Branivoj Đorđević“ za uloge Jovanke u predstavi „Gospođica“ i Eme u predstavi „Izdaja“

2015. Nagrada „Branka i Mlađa Veselinović” za ulogu u predstavi „Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža ili Stubovi društava“

2016. Godišnja nagrada JDP-a

2019. Gran pri Festivala monodrame „Be:Femon“ za ulogu u monodrami „Jul“

Reference

[1] https://zena.blic.rs/puls-poznatih/natasa-tapuskovic-deci-pruzam-porodicu-koju-ja-nisam-imala/k8f6845

[2] https://www.jdp.rs/profile/natasa-tapuskovic/