Nada Šargin

Biografija

Nada Šargin je srpska pozorišna, televizijska i filmska glumica. Članica je ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu. Rođena je 19. januara 1977. godine u Zrenjaninu. U vezi je sa rediteljem Lazarom Bodrožom sa kojim ima ćerku Evu. Živi i radi u Beogradu.

Glumu je zavolela u školskoj dramskoj sekciji, a potom je diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Pre nego što je postala deo Narodnog pozorišta, Nada je igrala u Srpskom narodnom pozorištu i Pozorištu Mladih u Novom Sadu.

Upravo su joj uloge na „daskama koje život znače“ donele neke od najznačajnijih glumačkih nagrada.

Na televiziji i filmu se prvi put pojavila 2003. godine. Zahvaljujući talentu, radu i dobrom izboru projekata u kojima je učestvovala, glumica je dobila brojne nagrade i za uloge u filmovima.

Detinjstvo i obrazovanje

Nada Šargin je rođena 1977. godine u Zrenjaninu. Odrasla je u Baranjskoj ulici na Zelenom polju, a jednom prilikom je kazala da je naročito volela da se leti uveče igra žmurke. Priznala je da nije volela vrtić, te da je bežala kući kad god bi ih vaspitačice izvele u šetnju.

Za razliku od obdaništa, glumica je kazala da je volela da ide u školu i da je bila odličan đak. Često je išla na rukometne utakmice sa tatom, a gledala je i ostale sportove, poput karatea, plivanja i mačevanja. I sama se bavila mačevanjem[1].

Pevala je u horu, a glumu je zavolela u osnovnoj školi u Dramskoj radionici. Kao srednjoškolka je zavolela i muziku. Premda je slušala rokenrol, metal i pank, nikad nije pala u iskušenje da proba bilo koju vrstu droge.

Razrednik ih je kao gimnazijalce vodio na predstave u Beograd, gde se njena ljubav prema glumi dodatno rasplamsala.

Po završetku gimnazije je položila prijemni ispit na Akademiji dramskih umetnosti, te zajedno sa Slobodanom Stefanovićem, Jelenom Gavrilović, Ivanom Bosiljčićem, Igorom Đorđevićem i drugima postala deo klase profesorke Vide Ognjenović. Diplomirala je 2001. godine.

Pozorišna karijera

Nada Šargin je karijeru započela u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Igrala je Princezu Leonoru u komadu „Torkvato Taso“, Betsi u „Parazitima“, te Mariju u predstavi „Pravo na Rusa“. U ovom teatru je glumila i Ninu u predstavi „Galeb“, a sarađivala je i sa drugim novosadskim ustanovama kulture.

Tako je na sceni Pozorišta Mladih glumila Duli Grint u predstavi „Berlinski krug kredom“. U istom teatru je utelovila i sestru Anu u komadu „Ludak i opatica“, te mnoge druge uloge.

Karijeru je nastavila kao član ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu. U ovom teatru je odigrala na desetine uloga, poput Zorke u „Milevi Ajnštajn“, Šarlote u „Višnjiku i Petre u „Neprijatelju naroda“. Na sceni Narodnog pozorišta je igrala Uršulu u „Ribarskim svađama“ i mnoge druge likove.

Uloga Elizabete u predstavi „Marija Stujart“ joj je donela nagrade „Raša Plaović“ i „Miloš Žutić“, te nagradu za najbolju žensku ulogu na „Pozorišnom proleću“ u Šapcu. Zahvaljujući istoj ulozi, te ulozi Ane Petrovne u „Ivanovu“ dobila je nagradu Narodnog pozorišta za vrhunsko umetničko ostvarenje u okviru repertoara tog teatra.

Nada Šargin sarađuje i sa drugim pozorištima. Uloga Roze u predstavi „Nevinost“ Ateljea 212 joj je donela Sterijinu nagradu i nagradu „Zoran Radmilović.

Nagrađivana je i za svoje izvedbe u predstavama „Metamorfoze“, „Ženidba“, „Ivanov“ i drugima.

Dobila je dve godišnje nagrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a jedna je od najnagrađivanijih glumica svoje generacije.

Filmska i televizijska karijera

Glumica Nada Šargin se na bioskopskom platnu prvi put pojavila 2003. godine. Igrala je u kratkoj kriminalističkoj komediji „Citravita“ sa kolegama Milutinom Miloševićem, Stefanom Kapičićem.

Iste godine se pojavila u seriji „Ajmo svi u novo“, gde je scenu delila, između ostalih i sa koleginicom i profesorkom Jasnom Đuričić. Usledila je uloga Vere u drami „Žurka“, te manja rola u hororu Miloša Avramovića „Krojačeva tajna“.

Sa kolegom Uliksom Fehmijuom je 2006. godine igrala u drami „Sutra ujutru“ koju je režirao Oleg Novković.

Reditelj Janko Baljak joj je poverio jednu od glavnih uloga u svojoj drami „Tegla puna vazduha“ koja je svetlo dana ugledala 2007. godine. Otprilike u isto vreme je glumila Marinu u seriji „Vratiće se rode“.

Igrala je mladu u filmu „Čarlston za Ognjenku“ i drami „Nije kraj“. Ove dve junakinje su joj donele nagradu Carica Teodora na 43. Filmskim susretima u Nišu.

Nina Šargin je bila šankerka Mira u „Turneji“, a isto se zvala i u trileru „Miloš Branković“ koji se u bioskopima pojavio 2008. godine. Iste godine je igrala u TV filmu „Pogled sa prozora“, te kratkom filmu „Sektor“.

U domaćim bioskopima se 2009. godine pojavio film „Neko me ipak čeka“ u kome je utelovila lik Vanje. Set je delila sa koleginicama Anicom Dobrom i Mirjanom Karanović, te kolegom Ljubomirom Bandovićem i drugima.

Reditelj Srđan Koljević joj je poverio glavnu ulogu u drami „Žena sa slomljenim nosem“. Njenog partnera je igrao Nebojša Glogovac, a u ostalim ulogama su se smenjivale Anica Dobra, Branka Katić i drugi.

Tokom 2011. godine publika ju je mogla videti u ulozi Eli u filmu „Kako su me ukrali Nemci“, Jagode u „Praktičnom vodiču kroz Beograd“, te Anđe u TV drami „Zverinjak“.

U seriji „Folk“ koja je premijerno emitovana tokom 2012. i 2013. godine igrala je Galinu, a sa rediteljem Goranom Paskaljevićem je sarađivala na drami „Kad svane dan“ iz 2012. godine.

Glavnu junakinju je tumačila u drami danskog reditelja Marinusa Gruthofa (Marinus Groothof) koji je premijerno prikazan u januaru 2015. godine na Filmskom festivalu u Roterdamu. Tumačila je lik Ane u seriji „Ulica lipa“ koju je Radio Televizija Srbije (RTS) emitovala do juna 2015. godine.

Sa Vukom Kostićem, Nebojšom Glogovcem i drugima je 2015. godine snimila dramu „Otadžbina“ u režiji Olega Novkovića. Tumačila je Ljiljanu u četiri epizode serije „Vere i zavere“, a pojavila se i u jednoj epizodi serije „Sumnjiva lica“.

Televizijska publika ju je mogla gledati u ulozi Raške Nemanjić u istorijskoj dramskoj seriji „Nemanjići: Rađanje kraljevine“ koju je RTS premijerno prikazivala tokom februara i marta 2018. godine.

U crnogorskoj mini-seriji „Grudi“ je utelovila lik Zorke, a glumila je i Nevenku Urbanovu u TV seriji „Narodno pozorište u 10 činova“.

Tokom 2019. godine je snimila film i seriju „Delirijum tremens“ u kojima je glumila Sanju. Bila je majka u kratkom filmu „The Wait“, te pijanistkinja u TV drami „O životu i smrti“. Iste, 2019. godine je snimila i kratki film pod nazivom „Señor“.

Sa Goranom Bogdanom, Borisom Isakovićem i drugima je 2020. godine glumila u drami „Otac“. Iste godine se pojavila u četiri epizode mini-serije „Kalup“ u kojoj je utelovila lik Natalije Velisavljević.

Ljubitelji serije „Močvara“ koja je premijerno emitovana tokom 2020. godine su je zapamtili po ulozi Katarine Anđelković.

Sledeće godine je bila Zaga u drami „Kelti“ i Milena Katić u dramskoj seriji „Vreme zla“, baziranoj na romanu Dobrice Ćosića.

Reditelj Nenad Pavlović joj je poverio jednu od četiri glavne uloge u svom filmu „Trag divljači“. Scenu je delila sa Radivojem Bukvićem, Milošem Timotijevićem i Predragom Mikijem Manojlovićem, a ovo ostvarenje je premijerno prikazano u septembru 2022. godine na Leskovačkom internacionalnom festivalu filmske režije.

Od 2019. godine Nada Šargin glumi Marišku seriji „Dug moru“ u kojoj glavne uloge igraju Dragan Mićanović, Ana Lečić i drugi. Snimljene su i emitovane dve sezone, a tokom 2023. godine trebalo bi da se prikaže i treća sezona ove popularne serije.

Privatni život

Nada Šargin je rođena 1977. godine u Zrenjaninu. U rodnom gradu je išla u osnovnu i srednju školu. Trenirala je mačevanje, pevala u horu i pohađala dramsku sekciju. Ljubav prema glumi je pobedila, pa je posle gimnazije upisala glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Kao studentkinja, a i nakon sticanja diplome je igrala u Srpskom narodnom pozorištu i drugim novosadskim teatrima, a potom je postala prvakinja drame Narodnog pozorišta u Beogradu.

Zahvaljujući poslu kojim se bavi Nada je upoznala sedam godina mlađeg reditelja Lazara Bodrožu, sa kojim je 2014. godine dobila ćerku Evu. Par se neretko zajedno pojavljuje na društvenim događanjima, ali glumica izbegava da govori o privatnom životu[2].

Filmografija

Filmovi i serije

2003. Citravita

2003. Ajmo svi u novo

2004. Žurka

2006. Krojačeva tajna

2006. Sutra ujutru

2007. Tegla puna vazduha

2007. Osma sednica ili Život je san

2007. – 2008. Vratiće se rode

2008. Čarlston za Ognjenku

2008. Miloš Branković

2008. Nije kraj

2008. Sektor

2008. Turneja

2009. Rode u magli

2009. Neko me ipak čeka

2010. Žena sa slomljenim nosem

2011. Kako su me ukrali nemci

2011. Praktičan vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem

2012. Zverinjak

2012. Kad svane dan

2012. – 2014. Folk

2014. Odeljenje

2014. – 1015. Jagodići

2015. Nebo iznad nas

2015. Ulica lipa

2015. Otadžbina

2015. TV teatar

2016. Vere i zavere

2016. Sumnjiva lica

2018. Nemanjići: Rađanje kraljevine

2018. Grudi (serija)

2018. Narodno pozorište u 10 činova

2019. Delirijum tremens

2019. The Wait

2019. O životu i smrti

2019. Señor

2019. – 2023. Dug moru

2020. Grudi

2020. Otac

2020. Kalup

2020. Močvara

2020. Živ čovek

2021. Kelti

2021. Vreme zla

2022. Trag divljači

Predstave

„Mileva Ajnštajn“, „Višnjik“, „Elektra“, „Neprijatelj naroda“, „Marija Stujart“, „Bela kafa“, „Ribarske svađe“, „Dva viteza iz Verone“, „Metamorfoze“, „Galeb“, „Pravo na Rusa“,“Torkvato Taso“, „Paraziti“, „Berlinski krug kredom“, „Ludak i opatica“, „Kod večute slavine“, „Jegorov put“, „Na dnu“, „Molijer, još jedan život“, „Nevinost“, „Carstvo nebesko“ i druge.

Nagrade i priznanja

2006. Nagrada Carica Teodora za najbolju žensku ulogu na 41. Filmskim susretima u Nišu za ulogu u filmu „Sutra ujutru“

2007. Statueta Ćuran na Danima komedije u Jagodini za ulogu predstavi „Ženidba“

2008. Nagrada Carica Teodora za najbolju žensku ulogu na 43. Filmskim susretima u Nišu za uloge u filmovima „Nije kraj“ i „Čarlston za Ognjenku“

2009. Sterijina nagrada za ulogu u predstavi „Nevinost“

2009. Nagrada „Zoran Radmilović“ za ulogu u predstavi „Nevinost“

2009. Nagrada „Veljko Maričić“ na Međunarodnom festivalu malih formi u Rijeci za ulogu u predstavi „Seksualne neuroze naših roditelja“

2011. Sterijina nagrada za ulogu u predstavi „Metamorfoze“

2011. Javna pohvala po odluci Upravnog odbora, za rezultate u radu od izuzetnog i posebnog značaja za uspešnu aktivnost Narodnog pozorišta u Beogradu za sezonu 2010/2011

2015. Nagrada „Petar Banićević“ za ulogu u predstavi „Majka Hrabrost i njena deca“

2015. Nagrada „Ružica Sokić”

2016. Nagrada „Raša Plaović“ za najbolje glumačko ostvarenje na svim beogradskim pozorišnim scenama u sezoni 2015/2016 za ulogu u predstavi „Marija Stjuart“

2016. Nagrada za najbolju žensku ulogu na Prvom festivalu „Pozorišno proleće“ u Šapcu za ulogu u predstavi „Marija Stjuart“

2016. „Zlatna značka“ za doprinos razvijanju kulturnih delatnosti u Srbiji

2016. Nagrada za najbolju žensku ulogu (Zora Šišarka) na XIX Teatar festu „Petar Kočić“ u Banja Luci

2016. Nagrada Ardalion za najbolju žensku ulogu za uloge Elizabete, engleske kraljice u predstavi “Marija Stjuart“ i Zore Šišarke u predstavi “Bela kafa“, na 21. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu

2016. Nagrada Narodnog pozorišta za vrhunsko umetničko ostvarenje u okviru repertoara Narodnog pozorišta, za ulogu Elizabete, engleske kraljice u predstavi „Marija Stjuart“ i ulogu Ane Petrovne u predstavi „Ivanov“

2017. Nagrada „Miloš Žutić“ za najbolje glumačko ostvarenje premijerno izvedeno na teritoriji Srbije, u periodu od 30. juna 2015. do 30. juna 2016. godine za ulogu u predstavi „Marija Stjuart“

2017. Nagrada za najbolju glumicu na 24. Festivalu “Vršačka pozorišna jesen” za ulogu u predstavi „Marija Stjuart“

Dve godišnje nagrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta

Reference

[1] https://www.zrenjaninski.com/kultura/glumica-nada-sargin-govori-o-detinjstvu-u-zrenjaninu/

[2] https://www.story.rs/celebrity-news/flash-news/211134/rodila-mu-je-cerku-ali-nikada-sa-njim-nije-zelela-da-stane-na-ludi-kamen-evo-ko-je-i-kako-izgleda-muz-nade-sargin-foto