Mira Banjac

Biografija

Mirjana T. Banjac, poznatija kao Mira Banjac je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica. Rođena je 4. novembra 1929. godine u Erdeviku. Danas sa sinom Branimirom Branom Jovanovićem živi u Novom Sadu.

Pozorišnu karijeru je započela u Sremskoj Mitrovici. Igrala je u Narodnom pozorištu u Banjaluci, te Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Od 1970. godine je bila član „Ateljea 212“ na čijoj sceni je ostvarila brojne značajne uloge.

Televizijsku karijeru započela je 1964. godine ulogom u filmu „Boj na Kosovu“. Do sada je ostvarila više od 160 uloga u televizijskim filmovima i serijama, dugometražnim i kratkim filmovima. Mnogi je pamte kao Mariju iz istoimene serije ili Danicu Čvorović iz filma „Balkanski špijun“, dok je mlađim generacijama ostala u sećanju kao Ružica Sinđelić iz serije „Vratiće se rode“.

Mira Banjac je jedna od naših najnagrađivanijih glumica. Tri puta je osvojila „Zlatnu arenu“ na Festivalu u Puli, dobila je dve Sterijine nagrade, te velike nagrade „Pavle Vujisić“, „Joakim Vujić“ i „Žanka Stokić“. Osim toga, dobitnica je nagrade „Zlatni ćuran“, „Dobričinog prstena“, „Nušićeve nagrade“ i mnogih drugih.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Mira Banjac je rođena kao Mirjana T. Banjac 1929. godine u sremskom mestu Erdevik. Majka joj je bila rodom iz Erdevika, a otac je veći deo života proveo u Detroitu u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). On je potomak Sremaca koji su emigrirali u Ameriku, a u Erdevik je prvi put došao tek kada je imao 21 godinu. Njeni roditelji su se venčali, a da se nisu ni poznavali. Otac nije govorio srpski, a majka engleski. Ipak, ostali su četiri godine u braku u kome su dobili ćerku Miru.

Nakon četiri godine on je poželeo da se vrati u SAD, uz obećanje da će poslati kartu za suprugu i ćerku kako bi mu se tamo pridružile. Svoje obećanje je i ispunio, ali Mirini ujaci nisu dopustili da ona i majka krenu na tako daleko putovanje. Zato su ostale u Erdeviku.

Pred sam početak rata majka se zaposlila u fabrici šećera u Beogradu, a Mira je živela sa bakom i tetkom s očeve strane. Početkom rata granice su zatvorene, pa se majka i ćerka nisu mogle videti pune četiri godine.

Još kao devojčica postala je član Prve proleterske brigade. Danas kaže da se to desilo „zahvaljujući“ Dragutinu Gostuškom i Predragu Tasovcu. Bila je deo kulturne sekcije, s kojom je obilazila Sremski front. Po završetku rata vratila se kući, i vanredno završila školu. Zahvaljujući svojoj učiteljici koja je prepoznala njen veliki talenat odlučila je da upiše Državnu muzičku školu u Novom Sadu. Položila je prijemni ispit i diplomirala 1950. godine.

S obzirom da je dekretom odlučeno da se cela njena klasa prebaci u Sremsku Mitrovicu, prve uloge ostvarila je u pozorištu u tom gradu.

Pozorišna karijera

Njena karijera na „daskama koje život znače“ počinje još u vreme dok je pohađala Pozorišnu školu u Novom Sadu. U periodu od 1949. do 1951. godine igrala je u pozorištu u Sremskoj Mitrovici, a od 1953. do 1955. bila je član ansambla Narodnog pozorišta u Banjaluci.

Nakon toga prešla je u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu gde je bila stalni član ansambla sve do 1970. godine kada je prešla u Beograd i dobila stalni angažman u „Ateljeu 212“. Iako je odigrala na stotine uloga, mnogi ljubitelji pozorišta pamte je kao ćerku Katicu u predstavi „Radovan Treći“. Mnogi se slažu da je upravo Katica obeležila njenu pozorišnu karijeru, ali ništa manje nije značajna ni predstava „Korešpondencija“ koja se na repertoaru „Ateljea“ nalazila više od 20 godina.

Karijera na televiziji i filmu

Na malim ekranima Mira Banjac se prvi put pojavila 1964. godine u istorijskoj TV drami „Boj na Kosovu“ koju je režirao Jovan Konjović po delu književnika Radoja Domanović. Usledila je uloga u komediji „Džandrljivi muž“ koja predstavlja adaptaciju istoimenog dela Jovana Sterije Popovića u režiji Zdravka Šotre.

Odigrala je epizodnu ulogu u TV seriji „Probisvet“ , a 1968. godine je sa Mijom Aleksićem, Nušom Marović i drugima snimila komediju „Pusti snovi“. Sledeće godine je glumila Persu Micić u hit komediji „Silom otac“ u kojoj su glavne uloge igrali Miodrag Petrović Čkalja, Dragutin Dobričanin, Mihajlo Bata Paskaljević i drugi.

Manju ulogu odigrala je u Šotrinoj seriji „Rođaci“, a naredne godine pojavila se u seriji „S vanglom u svet“ koja je emitovana na programu Televizije „Beograd“. Posle epizodne uloge u seriji „Diplomci“ pojavila se u TV drami „Sladak život na srpski način“.

Glavnu ulogu je tumačila u filmu „Jedan ujak Hojan“ iz 1972. godine koji je režirala Vera Belogrlić, po scenariju Josipa Kriškovića. Sa Darom Čalenić, Jelisavetom Sekom Sablić, Đuzom Stojiljkovićem, Verom Čukić i drugima, iste godine je snimila komediju „Glumac je glumac“. Iste godine tumačila je glavnu ulogu u komediji Milana Jelića „Ne gazite muškatle“.

Glumila je u seriji „Selo bez seljaka“ koja je tokom 1972. godine emitovana na Televiziji Beograd. Sa Slobodanom Cicom Perovićem i Oliverom Marković je igrala u TV komediji Jovana Aćina pod naslovom „ Žute festvice“. S Aćinom je sarađivala i na TV drami „Slanici“ koja je premijerno emitovana 1973. godine.

U kultnoj seriji „Kamiondžije“ igrala je strinu Canu, a u „Našim priredbama“ Karolinu Horvat. Iste godine se pojavila u dugometražnoj verziji priče o kamiondžijama koja je objavljena pod naslovom „Paja i Jare“. Tokom 1973. i 1974. godine snimila je film „Bećarski divani“, TV filmove „Crvena bašta“ i „Presek“, te seriju „Divlje godine“.

U seriji „Pozorište u kući“ igrala je Zorku Jorgandžijević, a u filmu „Vlast“ Nebojše Komadine Micu. Iste godine je glumila suprugu Milanu Srdoču u TV drami Slavoljuba Stefanovića Ravasija pod naslovom „Soba sa pet zidova“.  Nakon toga usledila je uloga u horor drami „Kičma“ u kojoj je glumila sa Draganom Nikolićem, Predragom Lakovićem, Sekom Sablić i drugima.

Usledila je uloga u dramskoj seriji „Marija“ u kojoj je Mira igrala glavnu ulogu. Tumačila je Mariju Horvat, ženu koja je tokom Drugog svetskog rata zarobljena i odvedena u koncentracioni logor. Koristeći situaciju u kojoj se Nemačka našla pred završetak rata, Marija beži iz logora, te kreće opasan i nepredvidljiv povratak kući.

Ova serija donela joj je veliku popularnost, ne samo u Zagrebu gde je snimana, nego na području cele bivše Jugoslavije. Zato je osvojila Nagradu grada Zagreba. Usledile su uloge u TV filmovima „Zvezdana prašina“, „Nina-nana za Pavlicu“ i „Kuhinja“. U popularnoj drami „Čuvari plaže u zimskom periodu“ Mira je glumila majku Irfana Mensura. Reč je o filmu čiju režiju potpisuje Goran Paskaljević, a scenario Gordan Mihić.

U Ravasijevom filmu „Kako upokojiti vampira“ iz 1977. godine glumila je služavku, a u filmu „Ne naginji se van“ Milevu. U ovom drugom Mira je igrala sa Fabijanom Šovagovićem i Ivom Gregorevićem, a film je osvojio „Zlatnu arenu“ na Festivalu u Puli.

Dve godine kasnije tumačila je jednu od glavnih uloga u komediji „Radio Vihor zove Anđeliju“ u kojoj je igrala rame uz rame sa Radošem Bajićem, Dragomirom Dragom Čumićem, Nadom Vojinović i drugima. Tokom 1980. i 1981. godine Mira je snimila četiri dugometražna, dva kratka i jedan televizijski. U to vreme igrala je i u serijama „Vruć vetar“, „Jedini dan“ i „Baza na Dunavu“.

Iste, 1981. godine igrala je majku Slavku Štimcu u filmu „Sjećaš li se Doli Bel“ režisera Emira Kusturice. Njen partner u ovom filmu bio je Slobodan Aligrudić, a film je osvojio Nagradu „Zlatni lav“ na Filmskom festivalu u Veneciji. Usledile su uloge u serijama „Doktorka na selu“, „Priče iz radionice“, „Imenjaci“, „Kamiondžije 2“ i „Varljivo leto `68“, te filmovima „Čovek sa četiri noge“, „Radovan III“, „Veliki transport“, „Oštrica brijača“ i drugima.

Veliku popularnost donela joj je uloga Danice Čvorović u komediji „Balkanski špijun“, ali i uloge u filmovima „Lepota poroka“, „Pod ruševinama“ i drugima, te serijama „Grlom u jagode“ i „Đekna još nije umrla, a ka’ će ne znamo“. U drami „Sveti Georgije ubiva aždahu“ glumila je Tetku Slavku, a u komediji „Gospođa ministarka“ Tetku Dacu.

U TV filmovima „Čudo u Šarganu“ i „Svet“ tumačila je Ikoniju i Gospođu Tomić. Odigrala je i manju ulogu u kultnoj seriji „Balkan Ekspres“ koja je predstavljala nastavak istoimenog filma.

Tokom prve polovine 90-ih godine snimila je filmove „Poslednji valcer u Sarajevu“, „Sveto mesto“, „Dnevnik uvreda 1993“ i „Vukovar, jedna priča“. Odigrala je zapažene uloge i u televizijskim filmovima „Kuća za rušenje“, „Srpski rulet“, „Raj“ i „Ruski car“, te serijama „Zaboravljeni“, „Metla bez drške“ i „Oriđinali“.

U drugoj polovini 90-ih glumila je u skoro svim najvećim filmovima toga vremena – „Do koske“, „Lepa sela lepo gore“, „Bure baruta“ i „Nož“. Usledila je uloga Rozalije Mihajlović Roske u seriji „Porodično blago“ koju je tumačila od 1999. do 2002. godine. U filmovima „Seljaci“ i „Ona voli Zvezdu“ igrala je Draginju i Baba Maru, a u TV komediji Aleksandra Đorđevića pod nazivom „Lola“ Mira Banjac je glumila Slavku.

Pojavila se u serijama „Stižu dolari“, „M(j)ešoviti brak“ i „Ljubav, navika, panika“. Glumila je u filmovima „Potera za sreć(k)om“, „Promeni me“ i „Optimisti“. Mlađim generacijama je postala prepoznatljiva po ulozi Ružice Sinđelić u seriji „Vratiće se rode“ i po ulozi Bake u filmu „Đavolja varoš“.

Premda je u tom momentu imala 81 godinu Mira je tokom 2010. godine snimila filmove „Kao rani mraz“, Sedamdeset i dva dana“ i „Beli, beli svet“, te seriju „Šesto čulo“. Jednu od najznačajnijih uloga odigrala je u komediji „Beli lavovi“ Lazara Ristovskog iz 2011. godine. Posle snimanja serije „Vojna akademija“ i filma „Kad svane dan“, Mira je sa Bogdanom Diklićem odigrala glavne uloge u komediji „Mamaroš“.

Tokom 2014. godine pojavila se u filmovima „Top je bio vreo“ i „Atomski zdesna“, a dve godine kasnije glumila je u seriji „Sinđelići“ i filmu „Stado“, rediteljskom prvencu glumca Nikole Koje. Iste godine tumačila je glavnu ulogu u kratkom filmu „Baka“. Godine 2017. igrala je u seriji „Psi laju vetar nosi“ koja je emitovana na programu Radio Televizije Srbije (RTS) i filmu Milana Karadžića „Biser Bojane“.

Mira Banjac je neretko za svoje uloge dobijala prestižne nagrade i priznanja. U svojoj vitrini ima tri „Zlatne arene“, „Dobričin prsten“, „Nušićevu nagradu“, Statuete „Zlatni Ćuran“, Nagradu „Joakim Vujić“, „Pavle Vujisić“ i „Žanka Stokić“. Dobitnica je Nagrade grada Zagreba, te Oktobarskih nagrada Beograda i Novog Sada i mnogih drugih.

Privatni život

Mira Banjac je rođena 1929. godine u Erdeviku. Pozorišnu školu je upisala u Novom Sadu, a završila u Sremskoj Mitrovici. Tokom studija upoznala je Andreja Jovanovića s kojim se nakon toga venčala i dobila sina Branislava Branu. Kada je Branislavu bilo pet godina odličili su da se razvedu, ali uprkos tome sa bivšim suprugom ostala je u vrlo dobrim odnosima.

Posle toga se više nije udavala. U jednom intervjuu kazala je da je u momentu razvoda Brana bio isuviše mali da bi dobio „drugog oca“, a kasnije kada je porastao „drugi otac mu više nije ni trebao“. Kad je „postao svoj čovek“ Mira kaže da joj je bilo besmisleno da se udaje.

Jedna je od onih glumica koja otvoreno govori o svom životu. Priznaje da joj je najteže palo kada joj je umrla majka koja je bila veliki oslonac u njenom životu. Tada je shvatila da mnogo toga mora sama. Godine koje je provela u Beogradu bile su za glumicu veoma teške. Zapala je u dugove, pa kaže da je u nekom momentu pomišljala i na samoubistvo.

Spas je došao kada ju je reditelj Stipe Delić pozvao u Zagreb na snimanje serije „Marija“. Zahvaljujući dobrom honoraru vratila je dugove i zarekla se da se više nikada neće naći u toj situaciji.

U čežnji za mirnijim životom iz Beograda se vratila u Novi Sad, gde i danas živi sa svojim sinom. Tu je, kaže, pronašla mir. Svi koji je poznaju, počev od kolega i novinara, kažu da je jedna vedra i pozitivna osoba, puna duha, koja je uprkos nedaćama uspela da ostane optimista. Nikada nije dolazila u sukob s kolegama, bez obzira na činjenicu da je u njenom poslu sujeta veoma prisutna. Priznaje da nikada nije imala problem sa tim osećajem, te da se i danas vrlo rado seća druženja s glumcima u bifeu „Ateljea 212“.

Za sebe kaže da je živela „malim životom“ i da joj je porodica veoma važna. Takođe, ne krije da je upravo taj segment njenog života ispaštao zbog posla, ali je itekako svesna da joj je gluma pružila sve. Jednom prilikom je kazala da bi bez glume uvenula poput biljke, zato i ne čudi da sa skoro devedeset godina i dalje ostvaruje velike uloge na filmskom platnu.

Filmografija

Filmovi i serije

1964. Boj na Kosovu

1967. Džandrljivi muž

1967. Probisvet

1968. Pusti snovi

1969. Silom otac

1970. Rođaci

1971. S vanglom u svet

1971. Diplomci

1971. Sladak život na srpski način

1972. Jedan ujak Hojan

1972. Glumac je, glumac

1972. Smeh sa scene: Atelje 212

1972. Ne gazite muškatle

1972. Selo bez seljaka

1973. Žute fesvice

1973. Slanici

1973. Kamiondžije

1973. Naše priredbe

1973. Žuta

1973. Paja i Jare – Kamiondžije

1973. Bećarski divani

1973. Crvena bašta

1974. Prosek

1974. Divlje godine

1974. Pozorište u kući 2

1974. Obraz uz obraz

1974. Vlast

1975. Kičma

1975. Soba sa pet zidova

1975. Hitler iz našeg sokaka

1975. Pesma

1976. Marija

1976. Zvezdana prašina

1976. Nina-nana za Pavlicu

1976. Kuhinja

1976. Čuvar plaže u zimskom periodu

1977. Kako upokojiti vampira

1977. Ne naginji se van

1978. Najlepše godine

1978. Jedini dan

1978. Sedam plus sedam

1978. Sva čuda sveta

1979. Srećna porodica

1979. Srećna porodica (TV serija)

1979. Radio Vihor zove Anđeliju

1980. Majstori, majstori!

1980. Interesi

1980. Vruć vetar

1980. Samo za dvoje

1981. I nama je samo jedan dud preost’o

1981. Tuga

1981. Jedini dan

1981. Lov u mutnom

1981. Baza na Dunavu

1981. Široko je lišće

1981. Šesta brzina

1981. Sjećaš li se Doli Bel

1982. Doktorka na selu

1982. Priče iz radionice

1983. Imenjaci

1983. Čovek sa četiri noge

1983. Korespondencija

1983. Radovan III

1983. Veliki transport

1983. Oštrica brijača

1984. Opasni trag

1984. Kamiondžije 2

1984. Varljivo leto ’68

1984. Varljivo leto ’68

1984. Lazar

1984. Balkanski špijun

1985. Ekran sneži

1985. Jagode u grlu

1986. Lepota poroka

1986. Svečana obaveza

1986. Medved 007

1987. Milan — Dar

1987. Pod ruševinama

1987. Život radnika

1988. Roman o Londonu

1988. Mlada sila

1988. Srce i njena deca

1988. Haustorče

1988. Za sada bez dobrog naslova

1988. Đekna još nije umrla, a ka’ će ne znamo

1989. Čovjek koji je znao gđe je sjever a gđe jug

1989. Sveti Georgije ubiva aždahu

1989. Gospođa ministarka

1989. Usamljena ruža

1989. Specijalna redakcija

1989. Čudo u Šarganu

1989. Svet

1989. Divlji svetac

1989. Dome, slatki dome

1989. Metla bez drške

1989. Drugarica ministarka

1989. Balkan ekspres 2

1990. Zaboravljeni

1990. Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove

1990. Poslednji valcer u Sarajevu

1990. Sveto mesto

1991. Kuća za rušenje

1991. Srpski rulet

1991. Metla bez drške 3

1993. Raj

1993. Metla bez drške

1993. Ruski car

1994. Goli život

1994. Dnevnik uvreda 1993.

1994. Vukovar, jedna priča

1995. Oriđinali

1996. Ivan

1996. Do koske

1996. Lepa sela lepo gore

1997. Moja domovina

1996-1997. Gore dole

1997. Laža i paralaža

1998. Bure baruta

1999. Nož

2000. Mili i slatki, moj Đokice

2001. Seljaci

1999-2002. Porodično blago

2001. Ona voli Zvezdu

2001. Sve je za ljude

2001. Lola

2002. Tridesetdva kvadrata

2001-2002. Porodično blago 2

2002. Lisice

2002-2003. Kazneni prostor

2004. Stižu dolari

2005. Potera za sreć(k)om

2005. Stižu dolari 2

2006. M(j)ešoviti brak

2006. Optimisti

2006. Ljubav, navika, panika

2007. Promeni me

2006-2009. Seljaci

2008. Braća Blum

2007- 2008. Vratiće se rode

2009. Medeni mesec

2009. Đavolja varoš

2010. Šesto čulo

2010. Kao rani mraz

2010. Sedamdeset i dva dana

2010. Beli, beli svet

2011. Beli lavovi

2007- 2012. Bela lađa

2012. Vojna  akademija

2012. Kad svane dan

2012. Zima

2013. Mamaroš

2014. Top je bio vreo

2014. Atomski zdesna

2016. Sinđelići

2016. Baka

2016. Stado

2017. Rekvijem za gospođu J.

2017. Biser Bojane

2017. Psi laju, vetar nosi

Nagrade i priznanja

• 1967. Sterijina nagrada koja se dodeljuje na Festivalu „Sterijina pozorje“ u Novom Sadu
• 1972. Statueta „Ćuran“ za ulogu u predstavi „Selo Sakule, a u Banatu“
• 1976. Zlatna arena za TV seriju „Marija“
• 1977. Zlatna arena za film „Ne naginji se van“
• 1981. Zlatna arena za najbolju glavnu žensku ulogu u filmu „Široko je lišće“
• 1982. Nagrada „Ona i on“, za glumački par godine u seriji „Priče iz radionice“, sa Zoranom Radmilovićem
• 1986. Statueta „Joakim Vujić“ koju dodeljuje Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca
• 1991. Zlatni lovorov vijenac za životno delo
• 2000. Dobričin prsten za životno delo
• 2004. Zlatni ćuran za životno delo glumcu komičaru
• 2008. Nagrada „Pavle Vujisić“ za izuzetan doprinos domaćem filmu
• 2014. Nagrada „Žanka Stokić“ za izuzetan doprinos srpskoj filmskoj, pozorišnoj i televizijskoj umetnosti
• 2016. Nušićeva nagrada
• 2018. Zlatna antena

Ostale nagrade i priznanja: Oktobarska nagrada grada Beograda, Oktobarska nagrada grada Novog Sada, Sedmojulska nagrada, Nagrada grada Zagreba i druge.