Milutin Mima Karadžić

Biografija

Milutin Mima Karadžić je crnogorski i srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac i producent. Rođen je 9. aprila 1955. godine u Bijelom Polju. Odrastao je u Nikšiću, a danas živi i radi na relaciji Srbija – Crna Gora. Brat mu je Milan Karadžić, pozorišni, televizijski i filmski režiser.

U dosadašnjoj karijeri je odigrao brojne uloge, kako u pozorištu, tako i na filmu. Mnogi ga pamte po brojnim ulogama policajaca, a mlađim generacijama je poznat kao Vojin Čađenović iz serije „M(j)ešoviti brak“, Sava Bačić iz serije „Budva na pjenu od mora“ ili Mašan Čerović iz serije „Komšije“.

Veći deo radnog veka je proveo kao stalni član ansambla „Ateljea 212“, ali je 2013. godine odlučio da zbog producentskih poduhvata svoje mesto u tom pozorištu prepusti nekom mladom glumcu koji treba da dokaže da zaslužuje svoje mesto u kultnom beogradskom teatru.

Detinjstvo i obrazovanje

Milutin Mima Karadžić je rođen 1955. godine u Bijelom Polju. Detinjstvo je proveo u Nikšiću, gde je živeo sa roditeljima i bratom i sestrom. Po završetku osnovne škole, završio je i zanat za automehaničara, ali je na nagovor Danila Lazovića potom upisao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Bio je jedan od sedam studenata u klasi profesora Milenka Maričića.

Jednom prilikom je priznao da je, poput većine dečaka, uživao u igrama napolju. Ostalo mu je u sećanju kako su jednom prilikom u zimskom periodu napravili igralište za hokej na mestu ispred zgrade gde se izlila kanalizacija.

U mladosti je voleo boks i poeziju, ali se ni jednom od te dve ljubavi nije bavio. Poezija mu je ostala kao deo profesije, a priznaje da se najlakše opušta udarajući u boksersku vreću.

Filmska i televizijska karijera

Prvu ulogu na televiziji Karadžić je dobio 1975. godine. Igrao je Crnogorca u TV drami „Sinovi“ Slavoljuba Stefanovića Ravasija, po scenariju Mirka Kovača. Šest godina kasnije je tumačio naslovnu ulogu u kratkom filmu „Slučaj Bogoljuba Savkovića Livca“. Ostale uloge su pripale Danilu Lazoviću, Bori Stjepanoviću, Mirjani Karanović i Milanu Puziću.

Tokom iste godine snimio je filmove „Erogena zona“ i „Imamo nastup“, te glumio u serijama „Sedam sekretara SKOJ-a“ i „Vojnici“.

U ratnoj drami Radomira Šijanovića „13. jul“ igrao je milicionera, a sličan zadatak je imao i u TV seriji „Poslednji čin“ Siniše Pavića u režiji Save Mrmka. Serija je emitovana tokom februara 1982. godine na Televiziji Beograd.

Iste godine publika je mogla da prati komičnu seriju „Priče preko pune linije“ u kojoj je Mima Karadžič glumio šofera Duleta. Već naredne godine igrao je u dva velika filma i jednoj TV seriji. U ratnoj drami Zdravka Šotre „Igmanski marš“ tumačio je domobrana, a u komediji Slobodana Šijana „Kako sam sistemski uništen od idiota“ ponovo se našao u ulozi milicionera.

Tokom 1984. godine je dva puta tumačio druga Orlovića u filmu „O pokojniku sve najlepše“ i TV komediji „Kako se kalio narod Gornjeg Jaukovca“ u režiji Predraga Antonijevića. U drami Vide Ognjanović „Maj nejm iz Mitar“ je igrao Obrena, a u komediji „Vojnici“ Božu Brajovića Njegoša. Sa Nikolom Simićem, Vlastom Velisavljevićem i Lepom Brenom je glumio u komediji „Nema problema“ iz 1984. godine.

Bio je Mitrović u filmu „Davitelj protiv davitelja“, majstor u „Debeli i mršavi“, a Pilot u „Šest dana juna“. U toku 1986. godine je snimio sedam filmova i TV projekata. Tumačio je Boru milicionera u komediji „Majstor i Šampita“, komšiju Paju u „Drugoj Žikinoj dinastiji“, te vodnika Uzelca u seriji „Odlazak ratnika, povratak maršala“.

U serijama „Smešne i druge priče“, „Medved 007“, „Sivi dom“ i „Misija majora Atertona“ Mima Karadžić je glumio Aninog muža, Pešića, Miksu i Nikolu.

Sa Mirom Furlan, Petrom Božovićem, Alanom Nurijem (Alain Noury) i drugima igrao je u drami „Lepota poroka“ koju je režirao Živko Nikolić. Film je premijerno prikazan 1986. godine.

Sledeće godine je sa Mirjanom Karanović, Radmilom Živković, Tanjom Bošković, Gordanom Gadžić, Darom Džokić i drugima snimio komediju „Uvek spremne žene“, a sa Branislavom Cigom Jerinićem, Danilom Batom Stojkovićem, Vojislavom Vojom Brajovićem i Branimirom Brstinom kratki film „Iznenadna i prerana smrt pukovnika K.K.“.

Ponovio je saradnju sa Zdravkom Šotrom u filmu „Milan – Dar“ iz 1987. godine, a u bioskopima su se te godine pojavili filmovi „Waitapu“, „Oktoberfest“ i „Hajde da se volimo“ u kojima je tumačio Paju, vojnika i menadžera Svetislava.

U drami Slobodana Pešića „Slučaj Harms“ Karadžić je glumio instruktora invalida, a u Šijanovoj komediji „Tajna manastirske rakije“ krijumčara Petra. Iste, 1988. godine je sa Petrom Božovićem, Vesnom Malohdžić i Branislavom Lečićem snimio TV dramu „Rudi“.

Manje uloge je tumačio u filmovima „Boj na Kosovu“ i „Atoski vrtovi – preobraženje“, te TV filmovima i serijama “Drugarica ministarka“ i „Epepeljuga“. Igrao je Radovana Mraka u seriji „Specijalna redakcija“, dok je u drami Dušana Kovačevića „Sveti Georgije ubiva aždahu“ glumio Krivog Luku.

U hit komediji „Hajde da se volimo 3“ u kojoj je glavnu ulogu igrala Lepa Brena, Karadžić je glumio vojnika, a iste godine je sa Ivanom Bekjarevom, Svetlanom Bojković, Dejanom Cukićem, Borom Đorđevićem, Dinom Dvornikom i drugima glumio u TV mjuziklu „Ljubav je hleb sa devet kora“ u režiji Stanka Crnobrnje.

Tumačio je funkcionera u Rukomentnom klubu u trećoj sezoni hit serije „Bolji život“ Siniše i Ljiljane Pavić. Nakon toga je utelovio Blažu u komediji „Tesna koža 4“, te Milenceta i Grdoja u filmovima „Prokleta je Amerika“ i „Policajac sa Petlovog brda“.

Sarađivao je sa Šotrom i Slobodanom Šuljagićem na seriji „Volim i ja nerandže… no trpim“ iz 1992. godine. Iste godine je publici premijerno predstavljen film „Tri karte za Holivud“ u režiji Božidara Nikolića u kome je Mima Karadžić igrao Globusa.

U kratkom filmu „Udri jače manijače“ tumačio je Baneta, a u seriji „Kod lude ptice“ vlasnika kabarea. Godine 1998. je glumio Mitu u drami „Džandrljivi muž“ i Sovela u TV drami „Kneginja iz Foli Beržera“. U igranom filmu „U ime oca i sina“ iz 1999. godine Karadžić je utelovio Vukotu.

Usledile su uloge u filmovima „Sve je za ljude“ i „Ledina“, te TV drami „Ko čeka dočeka“ i seriji „Porodično blago“ gde je tumačio Govedarevića.

Tokom 2003. godine u bioskopima širom Srbije je prikazana komedija „Volim te najviše na svetu“ u kome je kadrove delio sa Tanjom Bošković, Anom Sofrenović, Draganom Petrovićem Peletom, Goricom Popović i drugima.

U hit komediji Srđana Koljevića iz 2004. godine „Sivi kamion crvene boje“ Mima je igrao Sredoja, a u komediji Milorada Milinkovića i Voje Žanetića „Potraga za sreć(k)om“ Vukotu.

Od 2003. do 2007. godine je tumačio Vojina Čađenovića u seriji „M(j)ešoviti brak“ Milana Karadžića, nastaloj po istoimenoj predstavi. Serija je emitovana na Televiziji „Pink“, a govori o životu porodice Čađenović koja je iz Lucerna doselila u Beograd. Njegovu suprugu je u seriji igrala Dara Džokić, ćerku Sloboda Mićalović, a sina Nenad Stojmenović.

Sa bratom Milanom i scenaristom Stevanom Koprivicom je sarađivao na komediji „Promeni me“ koju je publika premijerno mogla da vidi 2007. godine. Tokom iste i sledeće godine Mima je glumio u Milanovoj seriji „Premijer“ koja je takođe emitovana na „Pinku“.

U rimejku čuvene serije „Pozorište u kući“ koju je 2007. godine režirao Miroslav Lekić tumačio je epizodnu ulogu. Glavna uloga mu je pripala u TV seriji „To toplo ljeto“ čija radnja je bila smeštena u Banjaluku 1968. godine.

Sa bratom Milanom je sarađivao i na snimanju serije „Pare ili život“ koja je emitovana na „Pinku“. U njoj je Mima glumio Mirka Radovića. Prvi put se našao i u ulozi izvršnog producenta. Serija je emitovana od 2008. do 2010. godine.

U periodu od 2010. do 2014. godine Mima Karadžić je čak četiri puta tumačio gazdu Rajka u filmovima i serijama „Montevideo, Bog te video“. U međuvremenu je igrao Sava Bačića, glavnog junaka serije „Budva na pjenu od mora“ koju su napisali i režirali Stevan Koprivica i Milan Karadžić.

Seriju su emitovale televizije iz Crne Gore, Srbije, Republike Srpske, Federacije BiH i Hrvatske, a tokom tri sezone snimljeno je i emitovano 64 epizode.

Sa režiserom Srđanom Dragojevićem je sarađivao na komediji „Atomski zdesna“ koja je publici premijerno predstavljena 2014. godine. Glavne uloge u ovom filmu su dodeljene Srđanu Todoroviću, Tanji Ribič, Bojanu Navojcu i Zoranu Cvijanoviću. Iako je Todorović za ovu ulogu dobio nagradu Car Konstantin na Filmskim susretima u Nišu, film je naišao na veoma loše kritike.

U ulozi izvršnog producenta, ali i glavnog glumca Mima Karadžić se ponovo našao 2015. godine kada je promovisana komedija „Gorčilo – Jesi li to došao da me vidiš?“. Ostale uloge su igrali Boro Stjepanović, Mladen Nelević, Milorad Mandić Manda, Andrija Milošević, Viktor Savić i drugi.

Od 2015. do 2018. godine Radio Televizija Srbije (RTS) je emitovala seriju „Komšije“ u kojoj Mima igra Mašana Čerovića. Snimljene su ukupno četiri sezone, a režiju ponovo potpisuje Milan Karadžić. Scenario je napisala Mila Mašović, dok je za produkciju opet bio zadužen stariji brat Karadžić.

U zajednički projekat braća Karadžić su ponovo ušli 2016. godine kada je počelo snimanje filma „Biser Bojane“. Reč je o koprodukciji Srbije i Crne Gore. Režiser i producent su Karadžići, dok su scenario pisali Vladimir Đurđević, Stevan Koprivica i Bojana Babić. Film je u Crnoj Gori premijerno prikazan 15. februara, a u Srbiji 3. marta 2017. godine. Na temelju ovog filma je kasnije nastala i istoimena serija, u kojoj Mima tumači lik Nikole Popovića.

Pozorišna karijera

Mima Karadžić je od 1986. do 2013. godine bio stalni član ansambla „Ateljea 212“. Za to vreme je odigrao na stotine predstava, poput, „Siroti mali hrčki“, „Svećar“, „Očevi i oci“, „Kneginja iz Foli Beržera“, „Kola mudrosti dvoja ludosti“, „Turneja“ i drugih. Osim toga, gostovao je i u predstavama drugih pozorišta, poput Jugoslovenskog dramskog ili Beogradskog narodnog pozorišta.

Ipak, mnogi ga najviše pamte po komičnoj monodrami „Prva bračna noć“, koja je, zahvaljujući brojnim izvođenjima i snimcima postala hit na području cele bivše Jugoslavije.

Godine 2013. je odlučio da se više posveti filmu, televiziji i produkciji, te da svoje mesto u ansamblu ostavi nekim mlađim glumcima. Sa bratom Milanom je u Budvi osnovao producentsku kuću „MM production Montenegro“ čiji je Mima izvršni producent.

Privatni život

Privatni život poznatog glumca je oduvek bio u fokusu javnosti. Naročito zbog toga što su ga tabloidi povezivali sa najlepšim ženama srpske i crnogorske javne scene. Malo je poznato da je od 1992. do 1994. godine bio u braku sa bivšom glumicom Sunčicom Đurić. U jednom intervjuu je ispričao da su mu kumovi na venčanju bili kolege Žarko Laušević i Hajdana Baletić.

Novinari beogradskih tabloida mu često daju epitet „večitog neženje“, pa je neretko povezivan sa mnogo mlađim glumicama, pevačicama i drugim ženama iz javnog života. Navodno je bio u vezi s Anom Nikolić, Milom Kaluđerović, Sandrom Vasić, Tamarom Tomanović i drugima.

Međutim, glumac nikada nije govorio o privatnom životu. Džentlmenski je odbijao da priča na temu ljubavnog života, te je samo jednom prilikom kazao da mu epitet „plejboja“ ne imponuje, jer je patrijahalno vaspitan muškarac.

Uživa u vinu i putovanjima, ali ne propušta ni redovne treninge u teretani. Ipak, s obzirom na to da ima sestriće i bratiće, njih smatra svojim mezimcima i uvek se trudi da im se nađe pri ruci ukoliko zatreba.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1975. Sinovi
• 1981. Slučaj Bogoljuba Savkovića Livca
• 1981. Erogena zona
• 1981. Sedam sekretara SKOJ-a
• 1981. Vojnici
• 1981. Imamo nastup
• 1982. 13. jul
• 1982. Poslednji čin
• 1982. Priče preko pune linije
• 1983. Igmanski marš
• 1983. Dani Avnoj—a
• 1983. Kako sam sistematski uništen od idiota
• 1984. O pokojniku sve najlepše
• 1984.Kako se kalio narod Gornjeg Jaukovca
• 1984. Maj nejm iz Mitar
• 1984. Vojnici
• 1984. Nema problema
• 1985. Davitelj protiv davitelja
• 1985. Debeli i mršavi
• 1985. Šest dana juna
• 1986. Majstor i Šampita
• 1986. Druga Žikina dinastija
• 1986. Odlazak ratnika, povratak maršala
• 1986. Smešne i druge priče
• 1986. Medved 007
• 1986. Sivi dom
• 1986. Misija majora Atertona
• 1987. Uvek spremne žene
• 1987. Iznenadna i prerana smrt pukovnika K. K
• 1987. Milan — Dar
• 1987. Waitapu
• 1987. Oktoberfest
• 1987. Hajde da se volimo
• 1987. Vuk Karadžić
• 1986. Lepota poroka
• 1988. Slučaj Harms
• 1988. Rudi
• 1988. Tajna manastirske rakije
• 1989. Boj na Kosovu
• 1989. Specijalna redakcija
• 1989. Epepeljuga
• 1989. Sveti Georgije ubiva aždahu
• 1989. Il colpo
• 1989. Atoski vrtovi – preobraženje
• 1989. Drugarica ministarka
• 1990. Ožalošćena porodica
• 1990. Specijalna redakcija
• 1990. Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove
• 1990. Hajde da se volimo 3
• 1990. Ljubav je hleb sa devet kora
• 1990 – 1991. Bolji život
• 1991. Tesna koža 4
• 1992. Prokleta je Amerika
• 1992. Policajac sa Petlovog brda
• 1992. Prva bračna noć
• 1992-1993. Volim i ja nerandže… no trpim
• 1993. Policajac sa Petlovog brda
• 1993. Tri karte za Holivud
• 1995. Oriđinali
• 1995. Udri jače manijače
• 1998. Kod lude ptice
• 1998. Džandrljivi muž
• 1998. Kneginja iz Foli Beržera
• 1999. U ime oca i sina
• 2001. Sve je za ljude
• 1998 – 2002. Porodično blago
• 2002. Ko čeka dočeka
• 2003. Ledina
• 2003. Volim te najviše na svetu
• 2004. Sivi kamion crvene boje
• 2005. Potera za sreć(k)om
• 2003 – 2007. M(j)ešoviti brak
• 2007. Promeni me
• 2007. Premijer
• 2007. Pozorište u kući
• 2007. To toplo ljeto
• 2009 – 2016. Selo gori, a baba se češlja
• 2008 – 2010. Pare ili život
• 2010. Montevideo, Bog te video!
• 2012 – 2015. Budva na pjenu od mora
• 2012. Montevideo, Bog te video!
• 2013. Na putu za Montevideo
• 2014. Montevideo, vidimo se!
• 2014. Atomski zdesna
• 2015. Gorčilo – Jesi li to došao da me vidiš
• 2015-018. Komšije
• 2017. Biser Bojane
• 2018. Besa
• 2019. Junaci našeg doba
• 2018-2019. Biser Bojane

Predstave

Cincari i korešpondencija (1980), Priče iz bečke šume (1983), Maj nejm iz Mitar (1984), Život i priključenija vojnika Ivana Čonkina (1984), Bremenska sloboda (1985), Metastabilni graal (1985), Prosjačka opera (1985), Zakleti spasilac davljenika (1985), Sveti Georgije ubiva aždahu (1986, 2013), Siroti mali hrčki (1987), Pariska komuna (1988), Advokat Pjer Patlen (1990), Svećar (1991), Očevi i oci (1992), Kneginja iz Foli Beržera (1992), Kola mudrosti dvoja ludosti (1993), Peg, srce moje  (1993), Policajci (1996), Turneja (1996), Brod plovi za Beograd brzinom od 212 čvorova (1997), Opera za tri groša (1998), M(j)ešoviti brak (2000), Ratna kuhinja (2010) i druge.