Milan Lane Gutović

Biografija

Milan Lane Gutović je bio jugoslovenski i srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac. Uloga Srećka Šojića u filmskom serijalu „Tesna koža“ i seriji „Bela lađa“ svrstala ga je među najbolje komičare svoje generacije. Rođen je 11. avgusta 1946. godine u beogradskom naselju Umka. Preminuo je 25. avgusta 2021. godine u Beogradu.

Premda je njegova prva želja bila da studira na Prirodno-matematičkom fakultetu, ipak je odlučio da pokuša da upiše Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju. Već u prvom krugu je primljen, te je znanje o glumi sticao od profesora Milenka Maričića, Minje Dedića i drugih.

Stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je već 1967. godine, a od 2006. do 2012. godine bio je prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Ostvario je vrlo zapažene uloge u predstavama „Pučina“, „Buba u uhu“, „Ruženje naroda u dva dela“, „Gospođa ministarka“ i drugima.

Uporedo sa vrlo uspešnom pozorišnom, Gutović je gradio i filmsku i televizijsku karijeru. Ostvario je značajne uloge u filmovima i predstavama „Bekstva“, „Diplomci“, „Čučuk Stana“, „Pučina“, „Kir Janja“, „Vuk Karadžić“, „Sedam i po“ i mnogim drugima.

Zahvaljujući pozorištu, filmu i televiziji, te naravno svom raskošnom talentu Gutović je osvojio neke od najznačajnijih nagrada, poput Sterijine nagrade, Nagrade Zoran Radmilović, Nušićeve nagrade, Nagrade Car Konstantin i mnogih drugih. Godine 2019. dobio je Zlatnog ćurana za životno delo glumcu komičaru.

Privatni život

Lanetovi roditelji su bili prosvetni radnici. Ima stariju sestru Bojanu za koju je govorio da je i dalje prema njemu zaštitnički nastrojena.

Želeo je da upiše Prirodno matematički fakultet, ali se oprobao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju gde je odmah primljen. Profesori su mu bili Minja Dedić, Milenko Maričić i drugi.

Bio je u braku iz kog ima ćerku Milicu. Ona je krenula očevim putem, a osim glumom, bavi se i baletom. Krajem 2016. godine Milica se porodila, pa je glumac postao deda.

Više od deceniju je bio u vanbračnoj vezi sa Biljanom Knežević, balerinom Pozorišta na Terazijama. Sa njom ima sinove Janka i Spasoja.

Lane se petnaest godina bavio proizvodnjom predmeta od gume. Hteo je da otvori pozorišni kabare, ali to nije uradio jer nije imao materijalnu podršku. Odbio je veliki broj projekata jer nije želeo da sarađuje sa kolegama koje mu se ne dopadaju.

Njegov otac je bio istoričar i naučio ga je da analizira vreme u kome živi. Tvrdio je da privatno nije zabavan kao na sceni i da voli da ćuti. Savete nije delio olako i uživao je u samoći. Mnogi su ga zbog toga smatrali arogantnom osobom. Želeo je da se bavi zanimanjem u kome neće imati mnogo kontakta sa ljudima, ali se ipak odlučio za glumu u kojoj je on neizbežan.

Nikada nije bio član nijedne političke stranke. Bio je nosilac liste DSS-a na opštini Voždovac, ali nakon osvajanja vlasti, nije se politički angažovao. Smatrao je da u srpskoj politici ima mnogo Šojića koji izgovaraju sličan tekst i duhovno na njega podsećaju. Lane je svojevremeno bio predsednik Udruženja umetnika i predložio je da nacionalne penzije budu 1 000 evra, ali njihov iznos se prepolovio.

Glumac je voleo životinje, a jedno vreme je u svom dvorištu gajio patke, koze i kokoške. Njegov omiljeni komičar je bio Miloš Žutić. U slobodno vreme je gledao emisije čija je tema priroda, istorija i kriminal u Rusiji. Rado je išao na pecanje i u kafane u kojima svira tiha muzika.

Umetnik Andreja Josifovski mu je 2016. godine posvetio mural na Bežanijskoj kosi u Beogradu.

Borba sa posledicama Kovida-19

Mediji su u junu 2021. godine objavili da je Milan Gutović otkazao sve predstave u kojima je do tada igrao zbog toga što mu se zdravstveno stanje pogrošalo nakon što je preležao virus korona.

Dobio je obostranu upalu pluća, a potom je ustanovljeno da ima i vodu u plućima. Prvo je bio na kiseoničkoj terapiji, a pošto mu se stanje pogoršalo, 19. avgusta je stavljen na respirator.

Premda su pojedini mediji objavili vest da se glumčevo stanje popravilo, on je preminuo 25. avgusta 2021. godine. Vest o Gutovićevoj smrti potvrdili su u Narodnom pozorištu u Beogradu, kao i njegov sin Saša.

Prema pisanju beogradskih medija, glumac je izrazio želju da ne bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.

Umesto toga, sahranjen je u porti Crvke Svete Trojice u beogradskom naselju Kumodraž. Pored porodice i prijatelja, sahrani su prisustvovale mnoge njegove kolege.

Karijera

Pozorište

Stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je već 1967. godine. Bio je deo grupe Bojanove bebe koju je okupio reditelj Bojan Stupica. Pored Laneta, u toj grupi su bili i Svetlana Bojković, Josif Tatić, Ivan Bekjarev i drugi.

Više od tri decenije, igra je predstavu „Obično veče“ sa kojom je proputovao ceo svet. Ova predstava je prva koja je na srpskom jeziku igrana na Brodveju.

Od 2006. do 2012. godine bio je stalni član Narodnog pozorišta u Beogradu, a potom se penzionisao.

Neke od najznačajnijih uloga ostvario je u predstavama:

– „Smrt Uroša V“ – Nikola;
– „Protekcija“ – Svetislav;
– „Kad su cvetale tikve“ – Draganče;
– „Omer i Merima“ – Omer;
– „Spaseni“ – Fred;
– „Buba u uhu“ – Kamij;
– „Pučina“ – Vladimir Nedeljković;
– „Otelo“ – Jago;
– „Kolubarska bitka“ – Pukovnik Smiljanić;
– „Putujuće pozorište Šopalović“ – Filip Trnavac;
– „Rodoljupci“ – Smrdić;
– „Oluja“ – Stefano;
– „Ruženje naroda u dva dela“ – Uča;
– „Valjevska bolnica“ – Major Gavrilo Stanković;
– „Narodni poslanik“ – Sekulić;
– „Lažni car Šćepan Mali“ – Dolgorukov;
– „Gospođa ministarka“ – Teča Panta;
– „Dogodine u isto vreme“;
– „Gagarinov put“;
– „Ko se boji Virdžinije Vulf“;
– „Večera budala“;
– „Maestro“;
– „Ne šetaj se gola“;
– „Večera budala“;
– „Vesele žene vindzorske“ – Vitez Džon Falstaf;
– „Laža i paralaža“ – Aleksa;
– „Zlatno tele“ – Ostap Bender;
– „Nesporazum“ – Starac.

Uloge u ovim ostvarenjima su mu donele Sterijinu nagradu, nagradu „Zoran Radmilović“, „Raša Plaović“, „Ćuran“ i mnoge druge.

Film

Na velikom platnu Milan Gutović je debitovao 1968. godine. U filmu „Bekstva“ tumačio je ulogu jugoslovenskog narodnog heroja Boška Palkovljevića Pinkija.

Nakon toga je uglavnom tumačio sporedne i epizodne uloge sve do 1979. godine kada mu je dodeljena glavna uloga u filmu „Drugarčine“. Bio je Džinga, mladi partizan čije je školovanje prekinuto zbog rata.

Srećko Šojić

Lik Srećka Šojiča prvi put je utelovio 1981. godine u filmu „Laf u srcu“. Pošto se ovaj lik dopao publici, scenaristi su rešili da mu posvete film pod nazivom „Tesna koža“. Publika je odlično prihvatila ovaj film, pa je s vremenom postao jedna od najgledanijih jugoslovenskih komedija.

Sam Gutović je došao na ideju da Šojić priča dijalektom južne Srbije. Inspiracija mu je bio zidar Toma koji je radlio u školi koju je pohađao.

Šojić je provincijalac koji je spreman na sve da bi došao do novca i položaja. U razgovoru koristi samo dva padeža i nepravilno se izražava. Ima brkove, spojene obrve, a smešnom izgledu doprinose drečava odela koja se ne slažu sa kravatom i košuljom.

Poslove ugovara u kafanama gde nastupaju atraktivne pevačice, a njegove račune plaća preduzeće. Od kriminalaca uzima novac koji proćerda zbog čega mu prete batinama.

Prvi deo je snimljen 1982. godine, a nastavci su prikazani 1987., 1988. i 1991. godine. Lane je u drugom delu sa grupom Rokeri s Moravu otpevao pesmu „Tango Šojić“.

Od 2006. do 2011. godine je emitovana serija „Bela lađa“ koja predstavlja indirektni nastavak serijala „Tesna koža“. Šojić je postao predsednik Stranke zdravog razuma. Nastavlja po starom i ulazi u sumnjive poslove sa mafijašem Ozrenom Soldatovićem.

Milan Gutović je učestvovao u snimanju pet ciklusa nakon čega je napustio seriju. To je uradio jer nije bio zadovoljan honorarom. Navodno je po epizodi zarađivao 2 000 evra, a tražio je 7 000 evra na šta RTS i „Košutnjak film“ nisu pristali pa je glumac raskinuo ugovor sa njima.

Snimanje petog nastavka filma radnog naziva „Besna koža“ počelo je 2013. godine godine. Međutim, projekat je prekinut  zbog smrti Nikole Simića i nedostatka materijalnih sredstava.

Neke od najzanimljivijih Šojićevih izjava su:
– „Alo! Šojić na aparatu!“
– „Polako s plaćanje.“
– „Mućkao sam, jesam, ali ja nisam mućkao kao što ovi mućkaju. Ja sam mućkao u skladu sa propisima.“
– „Lepa Brena za četiri osobe.“
– „Đjole, da nije holesterol, crni Đole?“
– „Ja sam iznenađen i uvređen!“
– „Ćirko, donesi mi viskić sa hledom!“

Televizija

Osim „Bele lađe“, Lane je ostvario zapažene uloge u serijama „Diplomci“, „Bolji život“ i „Otvorena vrata“. Snimio je više od 400 epizoda serije „Pustolov“ koja je od 1996. do 2003. godine prikazivana na RTS-u.

2003. godine je snimio mini serije pod nazivom „Ne može da škodi“. U jednoj epizodi je žene podelio na: „radodajke“ i „gnjiloguzne“, „kresulje“ i „zvekulje“, „trćosave“ i „sisovisne“. Zbog toga je reagovalo oko 70 ženskih organizacija koje su podnele tužbu protiv TV Pinka i Milana Gutovića.

Od novembra 2007. do juna 2008. godine, Milan je bio voditelj tok šoa „Oralno doba“. U emisiji je ugostio teniserku Anu Ivanović, pevačice Svetlanu Cecu Ražnatović i Jelenu Karleušu, bivšeg fudbalera Sašu Ćurčića, itd. Jeleni Karleuši se nisu dopala njegova pitanja pa je papire bacala po studiju. Želeo je da dovede Zdravka Čolića, ali u tome nije uspeo.

Tokom 2010. godine je glumio bogatog gazdu vile u kojoj su boravili učesnici prve sezone rijalitija „Parovi“. Sa njima komunicirao iz Pariza i zadavao im je interesantne zadatke.

Gostovao u jednoj epizodi šou programa „Tvoje lice zvuči poznato“ u kojoj je glumio Srećka Šojića, dok je Lepu Brenu imitirao pevač Bane Mojićević.

Filmografija

• 1965. „Provereno, nema mina“ – Mladić na ulici;
• 1967. „Oh, divljino“;
• 1967. „Visočka hronika“ – Marks;
• 1968. „Neverovatni cilinder Nj. V. kralja Kristijana“;
• 1968. „Bekstva“ – Skojevac;
• 1968. „Maksim našeg doba“;
• 1969. „Veličanstveni rogonja“;
• 1969. „Put gospodina Perisona;
• 1969. „Mladići i devojke 2“;
• 1969. „Hajde da se igramo“;
• 1969. „Preko mrtvih“ – Dragoslav Stojanović;
• 1969. „Leći na rudu“;
• 1969. „Plava Jevrejka“;
• 1969. „Kod zelenog papagaja“;
• 1970. „Izgubljeni sin“;
• 1970. „Krunisanje“;
• 1970. „Naši maniri“;
• 1970. „Francuski bez muke“ (TV);
• 1970. „Lepa parada“ – Stevan;
• 1971. „Suđenje Floberu“;
• 1971. „Diplomci“ – Dragutin Guta Pavlović;
• 1972. „Amfitrion 38“;
• 1972. „Poraz“;
• 1972. „Proždrljivost“;
• 1972. „Musa iz cirkusa“;
• 1972. „Devojka sa Kosmaja“;
• 1972. „Selo bez seljaka“;
• 1972. „Čučuk Stana“ – Hajduk Veljko Petrović;
• 1972. „Tragovi crne devojke“;
• 1973. „Dubravka“;
• 1973. „Od danas do sutra“;
• 1973. „Brauningova verzija“;
• 1973. „Bela košulja“ – Jug;
• 1973. „Sutjeska“;
• 1973. „Pozorište u kući“ – Kućni pomoćnik;
• 1974. „Meri Rouz“;
• 1974. „SB zatvara krug“ – Boban;
• 1974. „Bataljon je odlučio“;
• 1975. „Tena“;
• 1975. „Lepeza“;
• 1975. „Nagrada godine“;
• 1975. „Život je lep“ – Dovniković;
• 1976. „Povratak otpisanih“ – Kapetan Todorović;
• 1976. „Beogradska deca“;
• 1976. „Morava 76“;
• 1976. „Prvi garnizon“;
• 1977. „Usijane glave“;
• 1977. „Jedan dan“;
• 1977. „Pod istragom“ – Đole;
• 1978. „Maska“ – Čezare;
• 1978. „Povratak otpisanih“ (TV serija) – Kapetan Todorović;
• 1978. „Gospođa ministarka“ – Čeda Urošević;
• 1979. „Srećna porodica“ – Učitelj tenisa;
• 1979. „Drugarčine“ – Poručnik Ilić;
• 1979. „Ivan Goran Kovačić“;
• 1980. „Bilo pa prošlo“;
• 1981. „Kir Janja“ – Mišić „Notaroš“;
• 1981. „Berlin kaput“;
• 1981. „Laf u srcu“ – Šojić;
• 1981. „500 kada“ – Cojko;
• 1981. „Erogena zona“ – Momčilo „Moca“ Stojisavljević;
• 1981. „Svetozar Marković“ – Sava Grujić;
• 1981. „Sedam sekretara SKOJ-a“ – Mijo Oreški;
• 1982. „Tesna koža“ – Srećko Šojić;
• 1982. „Krojač džinsa“ – Pakito;
• 1982. „Četvrtak umesto petka“ – Lane;
• 1983. „Sumrak“;
• 1983. „Razvojni put Bore Šnajdera“ – Vitomir Kambasković;
• 1983. „Još ovaj put“ – Vasa, otmičar mlade;
• 1984. „Ne tako davno“;
• 1984. „Ulični pevači“;
• 1984. „Uvek sa vama“ – Lane;
• 1984. „Formula 1“;
• 1985. „Daj mi krila jedan krug“ – Biljan;
• 1985. „Neuspela mućka“ – sudija;
• 1985. „Debeli i mršavi“ – Bogoljub Jakšić Knedla / Dr Miroslav Strukl;
• 1986. „Crna Marija“ – Kodža;
• 1986. „Majstor i Šampita“ – Laslo Fogel „Marcipan“;
• 1986. „Šmeker“ – Neša fotograf;
• 1987. „Dogodilo se na današnji dan“ – cirkusant;
• 1987. „Bolji život“ – Đan Karlo Maroti;
• 1987. „Tesna koža 2“ – Srećko Šojić;
• 1988. „Špijun na štiklama“ – Narcis / Narcisa Zec;
• 1988. „Vuk Karadžić“ – serdar Stevan Perkov;
• 1988. „Ortaci“ – Sima;
• 1988. „Tesna koža 3“ – Srećko Šojić;
• 1989. „Poltron“ – Janez Lipovsek;
• 1989. „Boj na Kosovu“ – Ivan Kosančić;
• 1989. „Metla bez drške“ (serija) – Ognjen, Zlatkov otac;
• 1990. „Pokojnik“ – Mladen Đaković;
• 1990. „Kolubarska bitka“;
• 1990. „Metla bez drške 2“ – Ognjen, Zlatkov otac;
• 1990. „Sumnjivo lice“ – Aleksa Žunić;
• 1991. „Metla bez drške 3“ – Ognjen, Zlatkov otac;
• 1991. „Holivud ili propast“;
• 1991. „Tesna koža 4“ – Srećko Šojić;
• 1993. „Metla bez drške“ – Ognjen, Zlatkov otac;
• 1994. „Otvorena vrata“ – Dragoslav Jakovljević;
• 1996. „Dobro veče, deco“ – Pustolov;
• 1997. „Kanal mimo“ – Jelenko;
• 1998. „Kod lude ptice“ – rasvetljivač;
• 2002. „Zajedničko putovanje“ – Joakim Vujić;
• 2003. „Mali svet“ – sveštenik;
• 2004. „Šarene kaže“;
• 2004. „Te quiero, Radiša“ (TV film) – Radiša Radišić Ljuti;
• 2005. „Imam nešto važno da vam kažem“ – Direktor;
• 2006. „Uslovna sloboda“ – Ozren Ćuk;
• 2006. „Sedam i po“ – Voditelj;
• 2007. „Ono naše što nekad bejaše“ – Ćir Manta;
• 2008. „Neki čudni ljudi“ – Lazar Gašić;
• 2010. „Šesto čulo“ (TV serija);
• 2010. „Zlatno tele“;
• 2006. – 2011. „Bela lađa“ – Srećko Šojić;
• 2011. „Mali ljubavni bog“ – Milan;
• 2013. „Nesporazum“;
• 2013. „Tesna koža 5“ – Srećko Šojić;
• 2013. „Otvorena vrata“ – Dragoslav Jakovljević;
• 2014. „Mala istorija Srbije“ – Lane;
• 2017. „Vrati se, Zone“ – otac Manulaća Jordan
• 2017. Državni posao;
• 2018. Nesporazum.

Nagrade i priznanja:

• 1978. Statueta Ćuran za ulogu Vladimira u predstavi „Pučina“
• 1978. Sterijina nagrada za ulogu Vladimira u predstavi „Pučina“
• 1988. Nagrada Zoran Radmilović za ulogu Uče u drami „Ruženje naroda u dva dela“
• 2005. Nušićeva nagrada za životno delo glumcu komičaru
• 2006. Nagrada Car Konstantin za najbolju glavnu ulogu u filmovima „Uslovna sloboda“ i „Sedam i po“ na Filmskim susretima u Nišu
• 2007. Nagrada Raša Plaović za ulogu Falstafa u predstavi „Vesele žene vindzorske“
• 2014. Nagrada makedonskog TV magazina „Backstage“ filmu „Tesna koža“ za najrepriziraniji straniji film u zemlji i najveći filmski favorit makedonske publike
• 2019. Zlatni ćuran za životno delo glumcu komičaru