Marlen Ditrih

Biografija

Marija Magdalena Ditrih (Marie Magdalene Dietrich), poznatija kao Marlen Ditrih (Marlene Dietrich) je bila američka glumica i pevačica nemačkog porekla. Rođena je 27. decembra 1901. godine u Berlinu, a preminula 6. maja 1992. godine u Parizu. Iz braka sa Rudolfom Ziberom (Rudolf Sieber) je imala ćerku Mariju (Maria Elisabeth Sieber).

Glumačku karijeru je započela igrajući u pozorištu i glumeći u nemim filmovima. Ipak uloga u filmu „The Blue Angel“ iz 1930. godine donela joj je svetsku slavu. Mnogi je pamte po filmovima „Maroko“ („Morocco“), „Šangaj Ekspres“ („Shanghai Express“) i „Želja“ („Desire“). Smatra se najplaćenijom glumicom svoga vremena.

Tokom Drugog svetskog rata u Americi se bavila pevanjem, te tek povremeno snimala. U tom periodu je nastao filmski hit „Svedok optužbe“ („Witness for the Prosecution“). Ipak, od 1950. do 1970. godine uglavnom se bavila pevanjem i nastupala kao kabare dama.

Bila je poznata i po svom humanitarnom radu. Američki filmski institut ju je 1999. godine proglasio devetom najvećom zvezdom u istoriji Holivuda.

Detinjstvo

Marlen Ditrih je rođena 1901. godine u Berlinu. Njena majka Vilhelmina (Wilhelmina Elisabeth Josephine Felsing) je poticala iz bogate porodice juvelira. Njen otac Luis Erih Ditrih (Louis Erich Otto Dietrich) je bio policijski poručnik. Imala je godinu dana stariju sestru Elizabet (Elisabeth Dietrich).

Sedam godina posle Luisove smrti Vilhelmina se udala za Eduarda von Loha (Eduard von Losch), aristokratskog poručnika. Međutim, Eduard je preminuo u julu 1916. godine od posledica ranjavanja u Prvom svetskom ratu.

Marlenin nadimak je bio Lena ili Lene. Sa 11 godina je od krštenog imena i nadimka nastao novo ime  – Marlen pod kojim je stekla svetsku slavu. Godine 1918. je završila Žensku gimnaziju u Berlinu. Išla je na časove violine, a njena interesovanja su bili pozorište i poezija. Povreda ručnog zgloba ju je sprečila da izgradi karijeru violinistkinje. S orkestrom je svirala u berlinskom bioskopu, ali je dobila otkaz nakon samo četiri nedelje.

Glumačka karijera

Prve nastupe u pozorištu je imala pevajući u horu i igrajući manje uloge u predstavama. Uprkos talentu, nije dobijala značajnije uloge. Na filmu je debitovala 1923. godine. Odigrala je manju ulogu u filmu „The Little Napoleon“.

Iste godine je na snimanju filma „Tragedy of Love“ upoznala asistenta režije Rudolfa Zibera. Venčali smo se 17. maja 1923. godine. sledeće godine u decembru Marlen je rodila ćerku Mariju.

Glumila je u predstavama „Pandora`s Box“, „The Taming of the Shrew“, „A Midsummer Night`s Dream“, „Back to Methuselah“ i „Misalliance“. Do kraja 20-ih godina 20. veka ostvarila je zapažene uloge u filmovima „Café Elektric“ iz 1927. godine, „I Kiss Your Hand, Madame“ iz 1928. i „The Ship of Lost Souls“ iz 1929. godine.

Proboj na svetsku scenu doživela je 1930. godine ulogom Lole Lole, kabaretske pevačice u filmu „The Blue Angel“. Još uspešniji je bio film „Marocco“ koji je snimila sa Garijem Kuperom (Gary Cooper). Za ovu ulogu je nominovana za nagradu Oskar. U periodu od 1930. do 1935. godine glumila je šest ostvarenja Josefa Sternberga (Josef von Sternberg).

Zahvaljujući ovim ulogama javnost ju je doživljavala kao glamuroznu i misterioznu fatalnu ženu. Usledili su filmovi „Dishonored“, „Shanghai Express“, „Blonde Venus“, „Song of Songs“, „The Scarlet Empress“ i „The Devil Is a Woman“.

Prvi reditelj sa kojim je sarađivala posle Sternberga je bio Frenk Borzadž (Frank Borzage) sa kojim je 1936. godine snimila film „Desire“ koji je doživeo veliki komercijalni uspeh. Za ulogu u filmu „The Garden of Allah“ Marlen je dobila 200 000 dolara, dok joj je glumeći u ostvarenju Aleksandra Korda (Alexander Kord) „Knight Without Armour“ plata bila 450 000 dolara.

Jozef Gebels (Paul Joseph Goebbels) ju je 1936. godine pozvao da se vrati u Nemačku, ali je glumica odbila i zatražila državljanstvo Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Usledila je uloga u romantičnoj komediji „Angel“, koja nije doživela veliki uspeh u bioskopima.

Sa Džejmsom Stujartom (James Stewart) je 1939. godine snimila vestern komediju „Destry Rides Again“. Usledile su uloge u filmovima „Seven Sinners“ i „The Spoilers“ koje je snimila sa Džonom Vejnom (John Wayne).

Po završetku Drugog svetskog rata snimila je filmove „Golden Earrings“, „A Foreign Affair“, te Hičkokov (Alfred Hitchcock) „Stage Fright“. Tokom 50-ih godina 20. veka Marlen je glumila u ostvarenjima „Rancho Notorious“, „Witness for the Prosecution“, te „Touch of Evil“.

Poslednji film je snimila 1961. godine. Reč je o drami „Suđenje u Nirnbergu“ („Judgment at Nuremberg“) reditelja Stenlija Krejmera (Stanley Kramer).

Pevačka karijera

Od ranih pedesetih do polovine sedamdesetih godina 20. veka Marlen je uglavnom nastupala kao kabare pevačica u pozorištima širom sveta. Za nastupe u Hotelu „Sahara“ u Las Vegasu je sedmično dobijala 30 000 dolara.

Reč je o kratkim predstavama tokom kojih je pevala nekoliko pesama, ali je akcenat bio na njenom oblačenju i ponašanju. Prvi deo nastupa je bio posvećen muškarcima, dok bi tokom drugog koketirala sa ženama.

Upoznavši Burta Bakaraka (Burt Bacharach) proširila je repertoar koji je osim njenih pesama uključivao i popularne pesme drugih izvođača. Bakarak je umeo da sakrije nedostatke u njenom glasu, a sve je upotpunjeno provokativnim i smelim odevnim kombinacijama. Popularizovala je pesme „One for My Baby“, „I`ve Grown Accustomed to Her Face“, „I Can’t Give You Anything But Love, Baby“, „La Vie en Rose“, „Where Have All the Flowers Gone?“ i druge.

Marlen je 1960. godine održala prvu koncertnu turneju u Zapadnoj Nemačkoj. Njen dolazak u otadžbinu podelio je javno mnjenje  na oni koji su je s oduševljenjem dočekivali i one druge koji su smatrali da je „izdala Nemačku“.

Turneja je tehnički bila savršena, ali je doživela finansijski neuspeh. Ovo je mnogo uticalo na umetnicu, te se više nije vraćala u Zapadnu Nemačku. S druge strane Berlinskog zida publika ju je dočekivala raširenih ruku.

Prva je pevačica koja je u Izraelu pevala na nemačkom jeziku, koji je dugo bio zabranjen u toj zemlji. Čelnici su joj uručili priznanje jer je mnogo pomogla Jevrejima tokom Drugog svetskog rata.

Pevala je na sceni „Queen`s“ teatra u Londonu, te dva puta nastupila na čuvenom „Brodveju“ („Broadway Theatre“) za šta je dobila nagradu „Toni“ („Tony Award“). Televizijske kuće Bi-Bi-Si (BBC) i Si-Bi-Es (CBS) su u januaru 1973. godine emitovale njen šou „An Evening with Marlene Dietrich“.

Poslednje godine, smrt i nasleđe

Zdravlje joj se drastično pogoršalo tokom 60-ih i 70-ih godina. Uspela je da se izbori sa rakom grlića materice, ali se zbog loše cirkulacije u nogama slabo kretala. Postala je zavisna od lekova i alkohola. Na nastupu u Merilendu 1973. godine je slomila levu, a godinu dana kasnije i desnu nogu.

Karijeru je naglo okončala kada je 29. septembra 1975. godine na nastupu u Sidneju pala sa bine. Poslednju ulogu je odigrala 1979. godine u filmu „Just a Gigolo“ u kome je glumila sa Dejvidom Bovijem (Davi Bowie).

Poslednjih 11 godina je provela u svom stanu u Parizu. Za to vreme se dopisivala sa državnicima iz celog sveta.

Pristala je da glumi u dokumentarnom filmu o njenom životu pod nazivom „Marlene“. Ipak, režiseru Maksimilijanu Šelu (Maximilian Schell) je dozvolila da snima samo njen glas. Dokumentarac je objavljen 1984. godine. Proglašen je evropskim dokumentarcem godine, a kritičari su mu dali veoma dobre ocene.

Preminula je u 90. godini u svom stanu u Parizu. Na opelu u katedrali u francuskoj prestonici je bilo nekoliko hiljada ljudi. Kovčeg sa njenim telom prekriven amerčkom zastavom je prevezen u Berlin gde je sahranjena pored svoje majke. Njen grob se nalazi nedaleko od kuće u kojoj je rođena.

U ulici Leberštrase 65 u Berlinu otkrivena je spomen ploča sa njenim imenom. Nemačka je u avgustu 1997. godine u prodaju pustila poštansku markicu s njenim likom. U novembru 1997. godine jedan od glavnih trgova u Berlinu je nazvan Marlen Ditrih. Pet godina kasnije je proglašena počasnom građankom nemačke prestonice.

Humanitarni rad

Kasnih 30-ih je osnovala fondaciju za osnivanje azila za Jevreje proterane iz Nemačke. Celu zaradu od filma „Knight Without Armour“ je donirala za pomoć izbeglicama. Godine 1939. je dobila državljanstvo Amerike, a odrekla se nemačkog pasoša.

Pevala je savezničkim vojnicima tokom 1944. i 1945. godine na frontovima u Ažiru, Italiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Holandiji. Kada su je pitali zašto to radi odgovorila je: „Iz pristojnosti“. Snimila je propagandne materijale koji su emitovani kako bi demoralisali protivničke vojnike. Prepevala je pesmu „Lili Marleen“ na engleski jezik.

U novembru 1947. godine je dobila „Medalju slobode“ za izuzetan doprinos podizanju morala vojnicima na frontovima. Priznanje je dodeljivao američki predsednik. Francuska vlada joj je kasnije uručila orden Legije časti.

Sve ljubavi Marlen Ditrih

Ljubavni život slavne glumice je bio prilično kontroverzan za vreme u kome je bila na vrhuncu karijere. Prema pisanju bibliografa Marlen Ditrih je bila biseksualka. Bila je udata za asistenta režije Rudolfa Zibera sa kojim je 13. decembra 1924. godine dobila ćerku Mariju Rivu. Riva je kasnije takođe postala televizijska glumica.

Brak sa Ziberom je bio sve, samo ne tradicionalan. Oboje su imali ljubavnike i nisu to krili jedno od drugog. Tokom snimanja filma „Maroko“ bila je u vezi sa Garijem Kuperom, a potom sa meksičkom glumicom Lupe Velez (María Guadalupe Villalobos Vélez).

Zabavljala se i sa Džonom Gilbertom (John Gilbert), poznatom po aferi sa Gretom Garbo (Greta Garbo). Gilbertova smrt je bila jedan od najbolnijih trenutaka u glumičinom životu. Zabavljala se i sa Daglasom Feirbenksom Džuniorom (Douglas Fairbanks Jr.), u momentu dok je bio u braku sa Džoan Kraford (Joan Crawford).

U vreme snimanja filma „Destry Rides Again“ započela je vezu sa kolegom Džejmsom Stuartom. Godine 1938. je upoznala pisca Remarka (Erich Maria Remarque), ali ta veza nije trajala dugo. Tri godine kasnije je počela romansu sa francuskim glumcem i ratnim herojem Žanom Gabinom (Jean Gabin). Raskinuli su polovinom 40-ih godina.

U međuvremenu je upoznala kubansku književnicu Mercedes de Akosta (Mercedes de Acosta) za koju se pisalo da je bila u vezi sa Gretom Gabro. Ljubavnica Marlen Ditrih je navodno bila i En Worner (Ann Warner), supruga jednog od vlasnika filmskog studija „Vorners“. Ako je verovati holivudskim pričama glumica se zabavljala i s Lili Damitom (Lili Damita), Klodet Kolbert (Claudette Colbert), Dolores del Rio (Dolores del Rio) i Edit Pjaf (Edith Piaf).

Marlen je bila skoro deset godina u vezi sa glumcem Julom Brinerom (Yul Brynner), a novine su pisale da su joj ljubavnici bili i Erol Flin (Errol Flynn), Džordž Bernard Šo (George Bernard Shaw), Džon Kenedi (John F. Kennedy), Majkl Vilding (Michael Wilding) i Frenk Sinatra (Frank Sinatra).

Filmografija

Filmovi

• 1919. Im Schatten des Glücks
• 1923. The Little Napoleon
• 1923. Tragedy of Love
• 1923. Man by the Wayside
• 1924. The Monk from Santarem
• 1924. Leap Into Life
• 1925. Dancing Mad
• 1926. Manon Lescaut
• 1926. Madame Wants No Children
• 1927. A Modern Dubarry
• 1927. The Imaginary Baron
• 1927. Heads Up, Charley
• 1927. His Greatest Bluff
• 1927. Cafe Elektric
• 1928. Princess Olala
• 1929. Dangers of the Engagement Period
• 1929. I Kiss Your Hand, Madame
• 1929. The Woman One Longs For
• 1929. The Ship of Lost Souls
• 1930. The Blue Angel
• 1930. Morocco
• 1931. Dishonored
• 1932. Shanghai Express
• 1932. Blonde Venus
• 1933. The Song of Songs
• 1934. The Scarlet Empress
• 1935. The Devil is a Woman
• 1936. I Loved a Soldier
• 1936. Desire
• 1936. The Garden of Allah
• 1937. Knight Without Armour
• 1937. Angel
• 1939. Destry Rides Again
• 1940. Seven Sinners
• 1941. The Flame of New Orleans
• 1941. Manpower
• 1942. The Lady Is Willing
• 1942. The Spoilers
• 1942. Pittsburgh
• 1944. Kismet
• 1944. Follow the Boys
• 1946. Martin Roumagnac
• 1947. Golden Earrings
• 1948. A Foreign Affair
• 1949. Jigsaw
• 1950. Stage Fright
• 1951. No Highway in the Sky
• 1952. Rancho Notorious
• 1956. Around the World in 80 Days
• 1956. The Monte Carlo Story
• 1957. Witness for the Prosecution
• 1958. Touch of Evil
• 1961. Judgment at Nuremberg
• 1962. Black Fox: The Rise and Fall of Adolf Hitler
• 1964. Paris When It Sizzles
• 1979. Schöner Gigolo, armer Gigolo
• 1984. Marlene

Diskografija

Albumi

• 1949. Souvenir Album
• 1951. Overseas
• 1952. M.D. Live 1932-1952
• 1954. Live At The Café De Paris
• 1959. Dietrich In Rio
• 1960. Wiedersehen Mit Marlene
• 1964. Berlin, Berlin
• 1964. Die neue Marlene
• 1964. Dietrich in London
• 1969. Marlene Dietrich
• 1973. The Best Of Marlene Dietrich
• 1974. Das War Mein Mileu
• 1982. Marlene Dietrich Complete Decca Recordings

Singlovi

• 1930. Falling In Love Again
• 1930. Naughty Lola
• 1931. Johnny
• 1945. Lili Marlene
• 1962. Sag Mir Wo Die Blumen Sind
• 1978. Just A Gigolo