Marko Nikolić

Biografija

Marko Nikolić je bio jugoslovenski i srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac. U karijeri dugoj pet decenija ostvario je brojne značajne uloge. Rođen je 20. oktobra 1946. godine u Kraljevu. Preminuo je 2. januara 2019. godine u Beogradu.

Na televizijskom ekranu se prvi put pojavio 1967. godine u ratnoj mini seriji „Letovi koji se pamte“. Prvu filmsku ulogu je ostvario godinu dana kasnije i to u drami „Biće skoro propast sveta“.

Od tada do 2020. godine je odigrao na desetine vrlo zapaženih uloga, te osvojio brojne nagrade i priznanja.

Nikolić je od 1970. godine bio član Narodnog pozorišta u Beogradu. Igrao je u mnogim predstavama, a njegov talenat je nagrađen i od strane teatarske kritike i publike.

Dobio je dve Statuete Ćuran, nagrade Raša Plaović, Car Konstantin, Pavle Vujisić i druge. Glumac je 2003. godine dobio Prsten sa likom Joakima Vujića za izuzetan doprinos razvoju Teatra i afirmaciji njegovog ugleda u zemlji i inostranstvu.

Ukazom predsednika Republike je 2018. godine dobio Zlatnu medalju za zasluge u kulturnim delatnostima.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Marko Nikolić je rođen 1946. godine u Kraljevu. Porodica Nikolić se u grad na tri reke doselila iz Teslića nakon što su ustaše ušle u grad.

Marko je posle Osnovne škole „Svetozar Marković“ završio srednju školu. Trenirao je košarku, te je dospeo do seniorskog tima Sloge, međutim, ljubav prema glumi je bila jača,pa je umesto parketa odabrao pozorišne daske.

Odsluživši vojni rok prijavio se za polaganje prijemnog ispita na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Nije položio, pa je pokušao da upiše glumu na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu.

I taj pokušaj je propao, pa je iz trećeg uspeo da postane student današnjeg Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu.

Studirao je sa Goranom Sultanovićem, Predragom Ejdusom, Draganom Maksimovićem, Mikijem Manojlovićem i drugima. Diplomirao je 1972. godine.

Pozorišna karijera

Marko Nikolić je 1970. godine, dve godine pre nego što je diplomirao glumu, postao član Narodnog pozorišta u Beogradu. Na sceni ovog teatra je ostvario veliki broj značajnih uloga.

Bio je Promotor u „Đavoljem pečatu“, Komentator u „Majci Hrabrosti i njenoj deci“, te Henri u predstavi „Ričard III“. U komadu „Tašana“ je bio Saroš, a u „Mandragoli“ Kalimarko. U domaćoj adaptaciji Šekspirovog Magbeta igrao je Benkvoa, dok je u predstavi „Kako vam drago“ utelovio Orlanda.

Igrao je u komadima „Nevolje zbog pameti“, „Ivkova slava“, „Rat i mir“, „Gorski vijenac“, „Majstor i Margarita“, „Apis“, „Mefisto“, „Sumnjivo lice“, „Na dnu“ i drugima.

Tumačio je Jašu Tomića u predstavi „Je li bilo kneževe večere“ iBertijea u „Napoleonu I“. U komadu „Ričard III“ je igrao Džordža, a reditelj predstave „Izbiračica“ mu je poverio ulogu Sokolovića.

Marko Nikolić je igrao Karađorđa u predstavi „Vožd Karađorđe i knjaz Miloš“. U „Idiotu“ je bio Lebedev, a u „Galebu“ Dorn.

Utelovio je Beralda u „Uobraženom bolesniku“ i Viktora Novaka u komadu „Suze su OK“. U predstavi „Derviš i smrt“, nastaloj po istoimenom romanu Meše Selimovića, Marko Nikolić je igrao Hadži Sinanudina.

U „Zagonetnim varijacijama“ Božidara Ćurkovića je utelovio lik Abela Znorka. Ovu ulogu je od 1998. godine odigrao 293 puta, a donela mu je i Nagradu Raša Plaović. Nikolić je dobitnik i dve Statuete Ćuran i to za uloge u predstavama „Ivkova slava“ i „Tri boje duge“.

Filmska i televizijska karijera

Marko Nikolić se na televizijskim ekranima prvi put pojavio 1967. godine i to u mini seriji „Letovi koji se pamte“ emitovanoj na tadašnjoj Televiziji Beograd.

Tokom 1968. godine je sa Vojislavom Vojom Brajovićem, Milanom Lanetom Gutovićem i drugima snimio komediju „Neverovatni cilinder Nj. V. kralja Kristijana“. Reč je o televizijskom filmu koji je režirao profesor Predrag Bajčetić.

Reditelj i scenarista Aleksandar Petrović mu je poverio ulogu Aziza u drami „Biće skoro propast sveta“ koja je premijerno prikazana 1968. godine.

Tokom naredne godine Nikolić je snimio filmove „Zaseda“, „Sedmina“ i „Rani radovi“, a u toku 1970. godine TV dramu „Pucanj“ i seriju „Čedomir Ilić“.

Nikolić je ostvario i manje uloge u kratkim filmovima „Domovina u pesmama“ i „Amigos“, te Šotrinoj drami „Don Kihot i Sančo Pansa“.

U ratnom filmu „Prvi splitski odred“ iz 1972. godine igrao je poverenika glavnog ustaškog stana, a naredne godine je snimio humorističnu seriju „Od danas do sutra“ u režiji Nebojše Komadine.

U partizanskom filmu „Užička republika“ iz 1974. godine Marko Nikolić je igrao Klakera, dok su glavne uloge tumačili Boris Buzančić, Rade Šerbedžija, Božidarka Frajt i Neda Arnerić. Istu ulogu je igrao i u istoimenoj seriji.

Tokom 1976. godine se pojavio u ulozi partizanskog oficira u mini seriji „Grlom u jagode“, Marka u filmu „Devojački most“, te takođe Marka u kultnoj seriji „Grlom u jagode.

Bio je Aberiđi u filmu „Inferioznost“ i Adam Bogosavljević u TV drami „67. sastanak Skupštine Kneževine Srbije“ koji su prikazani 1977. godine.

Iste godine je u drami Kreše Golika igrao jednu od glavnih uloga. Tumačio je Petra Zorića u filmu „Pucanj“, dok je njegovog najboljeg druga Tomu Bradića igrao Božidar Orešković. Film je osvojio nagrade na festivalima u Puli i Nišu.

Nikolić je tumačio Mišu u „Dvoboju za južnu prugu“, te Puškara u filmu i seriji „Boško Buha“ iz 1978. godine. Naredne godine se pojavio u ulozi Nikole Pašića u filmu „Prva srpska železnica“. Sa Goricom Popović, Dragomirom Felbom i drugima je snimio dramu „Ujed“ koju je Televizija Beograd premijerno emitovala 1979. godine.

Utelovio je Dobrivoja, supruga naslovne junakinje u socijalnoj drami Srđana Karanovića pod nazivom „Petrijin venac“. Iste, 1980. godine se pojavio u ulozi veterinara Bože u TV drami „Nešto iz života“ i komuniste demonstranta u filmu „Snovi, život, smrt Filipa Filipovića“.

Marko Nikolić je tokom naredne godine snimio čak sedam filmova i serija. Između ostalih, igrao je Adama Bogosavljevića u seriji „Svetozar Marković“ i gastarbajtera u Šotrinom filmu „Šesta brzina“.

Tokom 1982. godine je snimio filmove i serije „Španac“, „Poslednji čin“, „Beograd nekad i sad“, „Priče iz radionice“, „Doktorka na selu i Priče preko pune linije“.

Oživeo je Karađorđa Petrovića u TV drami „Karađorđeva smrt“ koju je režirao Đorđe Kadijević po scenariju Danka Popovića.Serija je premijerno emitovana tokom 1983. godine, a 2008. godine je uvrštena među deset najboljih drama snimljenih u istoriji Televizije Beograd, tj. Radio Televizije Srbije (RTS).

Iste godine je Nikolić igrao u filmovima i serijama „Zamke“, „Rade Končar“, „Le Prix du danger“ i „Veliki transport“.U seriji „Ne tako davno“ iz 1984. godine je ostvario manju ulogu, a iste godine se pojavio u muzičkoj TV seriji „Ulični pevači“.

Reditelj Miomir Stamenković mu je poverio ulogu Brke u ratnom filmu „Dvostruki udar“ iz 1985. godine, a iste godine pojavio i u italijanskoj seriji „Quo vadis?“.

U januaru 1987. godine se prvi put pojavio u ulozi Dragiše Popadića tj. Gige Moravca, po kojoj ga danas prepoznaju mlađe generacije ljudi.

Reč je seriji „Bolji život“ koju je Radio Televizija Beograd premijerno emitovala od početka 1987. do polovine 1991. godine, a nakon toga i mnogo puta reprizirala. Nikolićevu suprugu tumačila je Svetlana Ceca Bojković, a decu Boris Komnenić, Lidija Vukićević i Dragan Bjelogrlić.

Liku i delu Karađorđa Petrovića ponovo se vratio tokom 1987. i 1988. godine tumačeći ga u seriji „Vuk Karadžić“.

U drami „Gluvi barut“ Nikolić je igrao Mrkija. Iste, 1990. godine pojavio se i u televizijskom filmu „Ljubav je hleb sa devet kora“. Tokom naredne godine je bio major Ljubomir Vulović u TV drami „Apis“, te David Uzlović u TV filmu „Glava šećera“, nastalom po istoimenoj pripoveci Milovana Glišića.

Marko Nikolić je 1992. godine snimio film „Juriš na skupštinu“ u kome je tumačio lik Milomira Sokolovića. Ponovo je „oživeo“ Karađorđa u seriji „Teatar u Srba“ koja je emitovana tokom 1992. godine.

U Šotrinom „Dnevniku uvreda 1993“ igrao je Stefana Nikolića. Iste, 1994. godine u bioskopima se pojavio film „Policajac sa Petlovog brda“ u kome je tumačio Remboa. Od 1994. do 1996. godine televizijska publika ga je premijerno gledala u ulozi Velimira Davidovića u seriji „Srećni ljudi“.

Tokom 1995. godine igrao je Dimitrija Cincar-Markovića u seriji „Kralj dinastije Obrenović“, Ratka u filmu „terasa na krovu“, te Boška Beležada u drami „Tamna je noć“.

Usledile su TV drame „Ljubav, ženidba i udadba“, „Nikoljdan 1901. godine“, „Svirač“ i „Nek Bude što bude“. Igrao je Damjana Dankovića Džoksa u seriji „Gore dole“.

Nikolić se tokom 2001. godine pojavio u seriji „Budi fin“ i Šotrinoj TV drami „Rondo“.U „Akciji Tigar“ je igrao Miluna Petkovića, a u „Tridesetdva kvadrata“ Ljubisava.

Lik Abela Znorka doneo je i na televizijske ekrane 2002. godine. Reč je o televizijskom filmu „Zagonetne varijacije“ u režiji Slobodana Šuljagića.

Tumačio je pijanca Roćka u filmu „Država mrtvih“, te vodinstalatera Savu u seriji „Kazneni prostor“. Reditelj Goran Marković mu je poverio ulogu Zmaja u filmu „Kordon“ koji se u bioskopima pojavio 2002. godine.

Igrao je Božidara u seriji „Najbolje godine“ i Đoleta u humorističnoj seriji „Ljubav, navika, panika“. Reditelj Balša Đogo mu je poverio ulogu simpatičnog Budimira Popivode u seriji „Idealne veze“ koja je emitovana od 2005. do 2006. godine.

Da se Marko Nikolić teško može „rešiti“ Karađorđa pokazao je film „Šejtanov ratnik“ u kome je takođe glumio vođu Prvog srpskog ustanka. U humorističnoj serije „Kafanica blizu SIS-a“ je igrao Bogija.

U rediteljskom prvencu Dragana Bjelogrlića „Montevideo, Bog te video!“ igrao je Atanasa Božića. Tokom 2010. i 2011. godine pojavio se u seriji „Kuku Vasa“ i „Parada“. U seriji „Jagodići“ je igrao Matu, a u filmu „Peti leptir“ iz 2014. godine dedu Dušana.

Reditelj Milan Karadžić mu je poverio ulogu đeda Joke u seriji „Budva na pjenu od mora“ koja je premijerno emitovana od 2012. do 2015. godine. U seriji „Čizmaši“ je igrao generala Pantića, a u filmu „Za kralja i otadžbinu“ Milisava Janjića.

Bio je Mitrofan ban u seriji „Božićni ustanak“, deda Luka Pletikosić u seriji „Senke nad Balkanom „, te advokat Sima u seriji „Pet“. Usledile su uloge u serijama „Komšije“, „Pogrešan čovek“, „Urgentni centar“ i „Žigosani u reketu“ koje je snimio 2018. godine.

Poslednji put se na bioskopskom platnu pojavio 2020. godine u potresnoj drami „Otac“.

Muzička karijera

Marko Nikolić je 1998. godine nastupio sa grupom legende na Festivalu Beogradsko proleće. Pesma „Skid’o sam joj zvezde s neba“ odnela je pobedu na Večeri gradskih pesama.

Na isti festival se vratio 1996. godine sa numerom „Ne diraj mi u tamburu“.

Privatni život

Marko Nikolić je rođen 1946. godine u Kraljevu. U rodnom mestu je završio osnovnu i srednju školu, a od studentskih dana je živeo i radio u Beogradu.

Ženio se tri puta. Iz prva dva braka je imao ćerku i sina. Sa trećom suprugom, farmaceutkinjom Dubravkom Nikolić je 1993. godine dobio ćerku Minu.

Mina je takođe glumica, a od 2014. godine je igrala u filmovima i serijama „Peti leptir“, „Pored mene“, „Heroji“, „Urgentni centar“, „Žigosani u reketu“, „Besa“ i drugima. Tokom 2022. godine takmičila se emisiji „Survajvor: Dominikanska Republika“.

Glumac Marko Nikolić se 2016. godine suočio sa teškom bolešću. Iskreno je govorio o tome da je prestao da konzumira alkohol i cigarete kada je saznao da mu je zdravlje narušeno.

Preminuo je 3. januara 2019. godine u zvezdarskoj bolnici u Beogradu.Sahranjen je 6. januara u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom Groblju. Sahrani su, pored porodice i prijatelja prisustvovale i mnoge njegove kolege, poput Dragana Bjelogrlića, Dragana Petrovića Peleta, Mime Karadžića i drugih.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1967. Letovi koji se pamte
• 1968. Neverovatni cilinder Nj. V. kralja Kristijana
• 1968. Biće skoro propast sveta
• 1969. Zaseda
• 1969. Sedmina
• 1969. Rani radovi
• 1970. Pucanj
• 1970. Čedomir Ilić
• 1971. Domovina u pesmama
• 1971. Don Kihot i Sančo Pansa
• 1972. Amigos
• 1972. Prvi splitski odred
• 1973. Od danas do sutra
• 1974. Divlje godine
• 1974. Užička republika
• 1975. Poznajete li Pavla Pleša?
• 1976. Užička republika
• 1976. Na putu izdaje
• 1976. Devojački most
• 1976. Grlom u jagode
• 1977. Inferiornost
• 1977. 67. sastanak Skupštine Kneževine Srbije
• 1977. Pucanj
• 1978. Razmena
• 1978. Dvoboj za južnu prugu
• 1978. Boško Buha
• 1978. Boško Buha (TV serija)
• 1979. Prva srpska železnica
• 1979. Ujed
• 1980. Petrijin venac
• 1980. Nešto iz života
• 1980. Snovi, život, smrt Filipa Filipovića
• 1981. Kraljevski voz
• 1981. Tuga
• 1981. Stari Beograd
• 1981. Buntovnik
• 1981. Bila jednom ljubav jedna
• 1981. Svetozar Marković
• 1981. Šesta brzina
• 1982. Španac
• 1982. Poslednji čin
• 1982. Beograd nekad i sad
• 1982. Priče iz radionice
• 1982. Doktorka na selu
• 1982. Priče preko pune linije
• 1983. Karađorđeva smrt
• 1983. Zamke
• 1983. Rade Končar
• 1983. Le Prix du danger
• 1983. Veliki transport
• 1984. Ne tako davno (TV serija)
• 1984. Ulični pevači
• 1985. Dvostruki udar
• 1985. Kvo vadis?
• 1986. Vrenje
• 1986. Sivi dom
• 1987. Rezervisti
• 1987. Lo scialo
• 1987. Bolji život: Novogodišnji specijal
• 1988. Novogodišnja priča
• 1987—1988. Vuk Karadžić
• 1989. Bolji život
• 1989. Drugarica ministarka
• 1990. Gluvi barut
• 1990. Ljubav je hleb sa devet kora
• 1991. Obraz uz obraz: Novogodišnji specijal
• 1991. Apis
• 1991. Glava šećera
• 1991. Konak
• 1987—1991. Bolji život
• 1992. Juriš na skupštinu
• 1992. Teatar u Srba
• 1994. Dnevnik uvreda 1993
• 1994. Novogodišnja priča
• 1994—1996. Srećni ljudi
• 1994. Policajac sa Petlovog brda
• 1995. Kraj dinastije Obrenović
• 1995. Terasa na krovu
• 1995. Tamna je noć
• 1997. Ljubav, ženidba i udadba
• 1996-1997. Gore dole
• 1998. Nikoljdan 1901. godine
• 1998. Svirač
• 1999. Nek bude što bude
• 1999. Morte di una ragazza perbene
• 2001. Budi fin
• 2001. Rondo
• 2002. Akcija Tigar
• 2002. Tridesetdva kvadrata
• 2002. Zagonetne varijacije
• 2002. Država mrtvih
• 2002. Kazneni prostor
• 2002. Kordon
• 2003. Najbolje godine
• 2004. Skela
• 2005. Ljubav, navika, panika
• 2005—2006. Idealne veze
• 2006. Šejtanov ratnik
• 2007. Kafanica blizu SIS-a
• 2010. Montevideo, Bog te video!
• 2010. Kuku Vasa
• 2011. Parada
• 2012. Jagodići
• 2012—2013. Montevideo, Bog te video!
• 2013. Kutija
• 2014. Peti leptir
• 2014. Jednaki (segment Sofija)
• 2012—2015. Budva na pjenu od mora
• 2015. Čizmaši
• 2015. Za kralja i otadžbinu
• 2015. Brat Dejan
• 2017. Pesnik revolucije
• 2017. Božićni ustanak
• 2017. Senke nad Balkanom
• 2018. Pet
• 2018. Komšije
• 2018. Pogrešan čovek
• 2018. Urgentni centar
• 2018. Žigosani u reketu
• 2020. Otac

Nagrade i priznanja

• 1980. Statueta Ćuran, za ulogu Svetislava u predstavi „Ivkova slava“
• 1998. Nagrada Raša Plaović za ulogu Abela Znorka u predstavi Zagonetne varijacije
• 2000. Statueta Ćuran, za ulogu Mikana Spasića u predstavi „Tri boje duge“
• 2003. Nagrada Car Konstantin na 38. Filmskim susretima u Nišu za ulogu Zmaja u filmu „Kordon“
• 2003. Prsten sa likom Joakima Vujića, za izuzetan doprinos razvoju Teatra i afirmaciji njegovog ugleda u zemlji i inostranstvu
• 2012. Nagrada Pavle Vuisić za izuzetan doprinos umetnosti glume na domaćem filmu
• 2018. Zlatna medalja za zasluge u kulturnim delatnostima ukazom Predsednika Republike Srbije