Marija Vicković

Biografija

Marija Vicković je srpska pozorišna, televizijska i filmska glumica prepoznatljiva po ulogama u ostvarenjima „Pogled sa Ajfelovog tornja“, „Miris kiše na Balkanu“, „Junaci našeg doba“ i drugima. Rođena je 18. decembra 1980. godine u Podgorici. Živi i radi u Beogradu.

Marija je još kao studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu postala stalni član ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu. Na „daskama koje život znače“ igrala je neke od najznačajnijih junakinja domaće i svetske književnosti.

Glavnu ulogu u filmu joj je poverio reditelj Nikola Vukčević. Igrajući Marijanu u romantičnoj drami „Pogled s Ajfelovog tornja“, Marija je privukla pažnju kritike i publike, a dobila je i nagradu „Zlatna mimoza“ na festivalu u Herceg Novom.

Pored toga, glumica je dobitnica godišnjih nagrada Narodnog pozorišta i Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), te brojnih drugih priznanja.

Detinjstvo i obrazovanje

Marija Vicković je rođena 1980. godine u Podgorici. Njen otac, Miroslav Vicković je bio crnogorski političar i visoki funkcioner Liberalnog saveza Crne Gore[1]. Marija ima sestru Milicu i brata Mirka.

Pohađala je Gimnaziju „Slobodan Skerović“ u Podgorici. Po završetku srednje škole je upisala Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Primljena je u klasu profesora Predraga Bajčetića zajedno sa Katarinom Radivojević, Slobodom Mićalović, Milošem Anđelkovićem, Anom Franić i drugima.

Još kao studentkinja treće godine postala je stalni član ansambla Narodnog pozorišta. Marija je 2008. godine upisala postdiplomske studije u Njujorku (Lee Strasberg Theatre Institute, NXC).

Pozorišna karijera

Prvu ulogu u pozorištu Marija Vicković je dobila još 1997. godine. Tada je imala priliku da sa Goricom Popović, Tanjom Bošković i drugima igra u predstavi „Brod plovi za Beograd brzinom od 212 čvorova[2]„.

Na trećoj godini studija je postala stalni član ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu. U ovom teatru je od novembra 2001. godine igrala predstavu Komendijaši“ u režiji profesora Predraga Bajčetića.

Sledeće godine se prvi put pojavi u ulozi Lucete u predstavi za decu „Dva viteza iz Verone“ u produkciji Pozorišta „Boško Buha“.

Sa Nadom Blam, Vladanom Gajovićem, Anđelkom Tadić Milivojević i drugima je u Narodnom pozorištu 4. juna 2003. godine premijerno izvela predstavu „Ribarske svađe“. To je postala jedna od njenih najdugovečnijih predstava.

Marija je od decembra 2003. godine igrala Gemu Boić u komadu „Nevjesta od vjetra“ u režiji Borisa Miljkovića.

Usledila je saradnja sa rediteljem Milanom Karadžićem i Zvezdara Teatrom na predstavi „Tre sorelle“ u kojoj je u alternaciji sa Slobodom Mićalović glumila Rozu. Predstava je publici premijerno predstavljena početkom novembra 2004. godine.

Tumačila je naslovnu junakinju predstave „Ifigenijina smrt u Aulidi“ u režiji Stevana Bodirože. Za ovu ulogu je dobila nagradu na „Vršačkoj pozorišnoj jeseni“.

Sa Nenadom Maričićem, te iskusnim kolegama Ružicom Sokić i Petrom Banićevićem je od februara 2006. godine igrala dramu „Sudija“ u Narodnom pozorištu.

Reditelj Želimir Orešković joj je poverio ulogu Anđe u komadu „Predstava ‘Hamleta’ u selu Mrduša Donja“ koja se pred beogradskom publikom prvi put našla u januaru 2017. godine.

Deset meseci kasnije je imala još jednu premijeru u matičnom pozorištu. Ovog puta je u „Opasnim vezama i Kvartetu“ glumila Gospođu de Turvel.

Igrala je Anu u komadu „Švabica“ u režiji Ane Đorđević. Predstava se pred publikom JDP-a premijerno našla u martu 2009. godine. Mariji je donela Godišnju nagradu Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

S istim pozorištem je sarađivala i naredne godine tokom rada na predstavi i izvođenju drame „Metamorfoze“ u kojoj je glumila sa Nebojšom Glogovcem, Nikolom Đuričkom, Draganom Mićanovićem, Jelenom Đokić i drugima.

Novu premijeru u svom matičnom pozorištu je imala u decembru 2011. godine kada je u predstavi „Nesporazum“ glumila Martu.

Glumac i reditelj Petar Božović joj je poverio jednu od uloga u predstavi „Gospodska krv“ koju je radio Teatar Vuk u saradnji sa Maticom srpske Crne Gore i Gradom Herceg Novi. U Beogradu je premijerno izvedena u februaru 2012. godine.

Marija je glumila Sanju u komadu „Ogvožđena“ u režiji Đurđe Tešić. Scenu je delila sa Milošem Đorđevićem, Slobodom Mićalović i drugima, a publika je u ovoj predstavi mogla da uživa od marta 2013. godine.

Par meseci kasnije se pred posetiocima Narodnog pozorišta prvi put predstavila kao Klara u predstavi „Uspavanka za Vuka ničijeg“.

Treću premijeru te godine je imala u oktobru kada je zaigrala Margaritu Gotje u drami „Dama s kamelijama“ koju je režirao Jug Radivojević.

Saradnju sa Stevanom Bodrožom je ponovila tokom spremanja predstave „Sluškinje“ koju je sa koleginicom Katarinom Radivojević igrala u Teatru Vuk.

Na scenu JDP-a se vratila u decembru 2016. godine ulogom Laure Lenbah u predstavi „U agoniji“. Publika istog teatra ju je od oktobra 2017. godine mogla gledati u drami „Ajnštajnovi snovi“ u režiji Slobodana Unkovskog.

Imala je priliku da igra još jednu veliku književnu junakinju, Jelenu Andrejevnu u komadu „Ujka Vanja“ u režiji Egona Savina. Ovaj Puškinov (Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин) klasik se pred publikom JDP-a premijerno našao u decembru 2018. godine.

Od naredne godine je igrala Demetru u Šekspirovoj (William Shakespeare) drami „San letnje noći“ u režiji Kokana Mladenovića.

Sa Vojinom Ćetkovićem, Svetlanom Bojković, Irfanom Mensurom i drugima je u septembru 2021. godine premijerno izvela dramu „Široka zemlja“ na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Televizijska i filmska karijera

Marija Vicković se na televizijskim ekranima prvi put pojavila 2002. godine u komediji „Klasa 2002“ koju je režirao Balša Đogo. Iste godine ju je bioskopska publika mogla videti u ulozi Kaline u Šotrinom (Zdravko Šotra) filmu „Zona Zamfirova“.

Marija je od 2003. do 2007. godine igrala Teodoru u seriji „M(j)ešoviti brak“ u režiji Milana Karadžića, a po scenariju Stevana Koprivice.

Reditelj Nikola Vukčević joj je poverio jednu od dve glavne uloge u romantičnoj drami „Pogled sa Ajfelovog tornja“. Film je premijerno prikazan 2005. godine, a doneo joj je nagradu „Zlatna mimoza“ na festivalu u Herceg Novom.

Usledila je saradnja s Anicom Dobrom, Nadom Šargin, Mirjanom Karanović i drugima na drami „Neko me, ipak čeka“ koja je svetlo dana ugledala 2009. godine. Uloga ćerke joj je donela nagradu na Međunarodnom festivalu u Kijevu.

Radio Televizija Srbije (RTS) je od novembra 2009. godine emitovala dramsku seriju „Greh njene majke“ u kojoj je Marija Vicković utelovila lik Ranke Pavlović.

Tokom naredne godine ju je televizijska publika mogla gledati u seriji „Miris kiše na Balkanu“, baziranoj na romanu Gordane Kuić. Glumila je Klaru Salom, dok su druge članove porodice igrali Predrag Ejdus, Ljiljana Blagojević, Mirka Vasiljević, Kalina Kovačević i drugi.

U toku 2011. godine se u bioskopima pojavio istoimeni film, a Marija je takođe igrala istu ulogu.

Reditelj Nemanja Ćipranić joj je poverio ulogu Mile u drami „Amanet“ koja je premijerno prikazana polovinom avgusta 2015. godine na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Svetsku premijeru film je doživeo na Međunarodnom festivalu u Montrealu.

Neko vreme nije igrala na filmu i televiziji, nego je uglavnom briljirala u pozorištu. Na male ekrane se vratila ulogom Rije u popularnoj seriji „Vojna akademija“.

Od 2019. do 2020. godine je bila Olga Simonović u dramskoj seriji „Junaci našeg doba“. U televizijskom filmu „Proleće na poslednjem jezeru“ Vicković je „oživela“ profesorku Milicu Babić, suprugu književnika Ive Andrića (Tihomir Stanić).

Marija od 2020. godine igra doktorku Simonidu Konjović u „Urgentnom centru“, a od 2021. godine je u seriji „Radio Mileva“ tumačila Nataliju Majstorović.

Tokom 2021. godine bioskopska publika ju je gledala u filmu „Ne igraj na Engleze“, a od 2022. godine je u humorističnoj seriji „Na rubu pameti“ glumila Anu.

Privatni život

Marija Vicković je rođena 1980. godine u Podgorici. Uprkos tome što je od početka dvehiljaditih u fokusu javnosti zbog raskošnog talenta, o njenom privatnom životu se vrlo malo zna.

Jednom prilikom je kazala da slobodno vreme provodi vežbajući u teretani i radeći kundalini jogu. Pored toga, glumica je kazala da voli da prošeta šumom i da meditira u prirodi.

Vreme provodi družeći se sa prijateljima i svojim psom Lucetom kojoj je ime dala po liku iz predstave u kojoj je igrala. Glumica je kazala da se uspavljuje uz knjigu.

Nije davala mnogo povoda da se piše o njenom ljubavnom životu, pošto ni sama o tome nikad nije govorila. Ipak, tabloidi su spekulisali da je upravo ona bila razlog zbog koga su se razveli glumac Branislav Lečić i voditeljka Nina Radulović.

Marija je jednom prilikom na to pitanje kratko odgovorila da svi imaju društvene mreže i da se zbog jedne fotografije mogu razviti razne priče. Istakla je da ne želi da troši energiju negirajući novinske napise, nego da želi da je koristi na druge stvari[3].

Filmografija

Filmovi i serije

2002. Klasa 2002

2002. Zona Zamfirova

2003. – 2007. M(j)ešoviti brak

2005. Pogled sa Ajfelovog tornja

2006. Krojačeva tajna

2009. Neko me ipak čeka

2009.G reh njene majke

2010. – 2011. Miris kiše na Balkanu (serija)

2011. Miris kiše na Balkanu

2015. Amanet

2015. TV teatar

2016. Muzika u Velikom ratu

2018. Vojna akademija

2019. – 2020. Junaci našeg doba

2020. Proleće na poslednjem jezeru

2020. – 2021. Urgentni centar

2021. Ne igraj na Engleze

2021. – 2023. Radio Mileva

2023. Na rubu pameti

Predstave

„Brod plovi za Beograd brzinom do 212 čvorova“, „Komendijaši“, „Dva viteza iz Verone“, „Ribarske svađe“, „Nevjesta od vjetra“, „Tre sorelle“, „Ifgenijina smrt u Aulidi“, „Sudija“, „Predstava ‘Hamleta’ u selu Mrduša Donja“, „Opasne veze i Kvartet“, „Švabica“, „Metamorfoze“, „Nesporazum“, „Gospodska krv“, „Ogvožđena“, „Uspavanka za Vuka ničijeg“, „Dama s kamelijama“, „Sluškinje“, „U agoniji“, „Ajnštajnovi snovi“, „Ujka Vanja“, „San letnje noći“, „Široka zemlja“ i druge.

Nagrade i priznanja

• Pozorišna nagrada Vršačka pozorišna jesen za ulogu Ifigenije u istoimenoj predstavi
• Nagrada „Zlatna mimoza“ za ulogu u filmu „Pogled sa Ajfelovog tornja“ na filmskom festivalu u Herceg Novom.
• Javna pohvala, po odluci Upravnog odbora, za rezultate u radu od izuzetnog i posebnog značaja za uspešnu aktivnost Narodnog pozorišta u Beogradu za sezonu 2010/2011.
• Godišnja nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta za ulogu Ane Gutjar u predstavi „Švabica“
• Nagrada za glavnu žensku ulogu na festivalu u Kijevu za film „Neko me, ipak, čeka“
• „Zlatna značka“ za doprinos razvijanju kulturnih delatnosti u Srbiji za 2017. godinu[4]

Reference

[1] https://www.blic.rs/zabava/otac-marije-vickovic-je-bio-crnogorski-politicar-miroslav-vickovic/b2pg3v1

[2] https://teatroslov.mpus.org.rs/predstave.php?id=14469

[3] https://www.hellomagazin.rs/celebrity-news/vesti/220197/zivot-marije-vickovic-intrigira-javnost

[4] https://www.narodnopozoriste.rs/lat/umetnici/marija-vickovic