Maja Volk

Biografija

Maja Volk je srpska doktorka nauka, scenarista, spisateljica, muzičarka i redovna profesorka na Katedri za dramaturgiju Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu. Rođena je 30. januara 1959. godine u Beogradu. Ima troje dece, ćerke Teodoru i Milenu, te sina Mihajla. Živi i radi na relaciji Beograd – Atina.

Sa nepune 22 godine je postala diplomirani dramaturg, a nakon toga je magistrirala i odbranila dva doktorata, iz oblasti dramaturgije i filmologije. Bavi se pisanjem, muzikom, proučava zdrave načine ishrane i predaje na četiri fakulteta, od kojih joj je matični Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.

Objavila je nekoliko romana za odrasle i decu, dve zbirke poezije i nekoliko priručnika. Uređivala je i vodila radijske i televizijske emisije, te napisala scenarije za dva filma. Jedan je od retkih izvođača fado muzike na ovim prostorima i rado viđen gost u TV emisijama.

Detinjstvo i obrazovanje

Maja Volk je rođena 1959. godine u Beogradu. Njen otac, Petar Volk je bio pozorišni i filmski kritičar, istoričar i teoretičar. Majka, Mirjana Kodžić je bila pozorišna i filmska glumica, autorka devet romana. Kako je Maja u jednom intervjuu ispričala u vreme njenog rođenja porodica je živela u Zemunu, ali je majka insistirala da je rodi u Beogradu, pa je taksijem iz Zemuna stigla u beogradsko porodilište.

Neko vreme su živeli u Zemunu, a potom se preselili na Dedinje. Pošto su roditelji radili, a nisu imali rodbine u blizini Maja se već sa tri godine sama čuvala. Jednom prilikom je ispričala kako je često bežala iz stana kako bi se vozila trolejbusom u kome je zabavaljala konduktera i putnike. Kaže da je bila nemirno i radoznalo dete.

U istom periodu je bila član ulične „bande“. Družila se sa starijim dečacima iz kraja jer joj devojčice nisu bile zanimljive. Živo se seća da je pored kasarne sa vojnicima jela pasulj i sakupljala čahure od metaka.

Pošto je majka bila glumica neretko joj je bila „sparing partner“ dok se pripremala za uloge. Pre polaska u školu znala je mnoge komade Viljema Šekspira (William Shakespeare), Semjuela Bekete (Samuel Beckett) i drugih domaćih i stranih pisaca. Mnogo vremena je provodila i u Savremenom pozorišu i Pozorištu na Terazijama u kojima je njena majka igrala. Seća se da su je čuvale garderoberke, te da ju je Miodrag Petrović Čkalja učio da igra šah.

Kaže da su je izbacili iz obdaništa jer se tukla sa dečacima. U osnovnu školu je krenula sa nepunih šest godina. Pošto je bila vrlo inteligentno i napredno dete preskočila je jedan razred, tako da je iz prvog odmah krenula u treći. Iako nije volela školu, dobro su joj išli svi predmeti, a naročito biologija. Više od biologije ju je fasicnirala književnost, pa je prvi roman počela da piše s osam godina na dedinoj staroj pisaćoj mašini. Prvu nagradu je dobila sa 11 godina za poemu „Moja vizija života“.

Otprilike u isto vreme roditelji su otkrili njenu strast prema muzici, pa je uporedo s osnovnom školom pohađala i nižu muzičku školu, odsek za klasičnu gitaru. Kao vukovac je završila osnovnu školu i upisala gimnaziju i srednju muzičku školu „Josip Slavenski“. Neretko je nastupala i osvajala brojne nagrade, a kako bi ublažila tremu odlučila je da u svoje nastupe uvrsti i pevanje.

Uspevala je da se bori sa brojnim obavezama, međutim prelomni trenutak za nju se desio u četvrtom razredu gimnazije. Doživela je epileptični napad nakon koga su roditelji odlučili da je ispišu iz muzičke škole. Kasnije je priznala da se sve to desilo zbog ogromnog pritiska. Profesori u gimnaziji su je kažnjavali zbog nastupa, dok su u muzičkoj školi smatrali da treba da se posveti umetnosti.

I srednju školu je završila kao vukovac pa je mogla da bira na kom fakultetu će da nastavi školovanje. Pošto je imala mnogo interesovanja kaže da je odluku donela tako što se zapitala bez čega ne može. To je bilo pisanje i muzika. Pošto u to vreme nije bilo gitare na Akademiji u Beogradu, nego bi morala da se školuje u inostranstvu, Maja se opredelila za književnost.

S obzirom na to da joj je otac objasnio da na Teoriji književnosti koja se i tada proučavala na Filološkom fakultetu neće pisati, nego analizirati književna dela, odlučila je da upiše dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Osnovne studije je završila za tri i po godine, te u 21. godini postala diplomirani dramaturg. Kao stipendista Vlade Francuske devet meseci je provela na postdiplomskim studijima u Parizu, a potom magistrirala na temu „Drame Žan-Pl Sartra na jugoslovenskim scenama“ na beogradskom FDU.

Kao stipendista Vlade Švedske je u Stokholmu pripremala doktorsku disertaciju na temu „Dramaturgija Augusta Strindberga u svetlu njegovih pozorišnih teorija“. Doktorsku tezu je odbranila 30. oktobra 1991. godine na FDU-u u Beogradu. Četiri godine kasnije je odbranila i drugi doktorat na temu „Dramaturgija modernog američkog filma od 1970. do 1990.“ Knjigu je štampao Institut za film.

Maja Volk govori pet stranih jezika, a peva na 11. Neki od njih su engleski, francuski, portugalski, španski, italijanski, ali i arapski, kineski, hebrejski, katalonski i drugi.

Filmska, televizijska i radijska karijera

Godine 1981., devet meseci nakon što je diplomirala Maja je dobila posao filmskog dramaturga u „Centar filmu“. Tokom narednih pet godina je radila na više od stotinu projekata, među kojima su dvadesetak dugometražnih igranih filmova i desetak dokumentaraca.

U međuvremenu je sarađivala sa Televizijom Beograd na školskom, obrazovnom i muzičkom programu. Autorka je emisija „Kako početi početak“ i „Muzički magazin“ iz 1982. i 1983. godine, te „Istorija zemlje“ iz 1984. godine.

Ipak, jednom prilikom je priznala kako joj je posao u tim okolnostima nije pričinjavao zadovoljstvo, nego je tražila načine da postane slobodan umetnik. Znala je da to može da postigne samo ako zaradi dovoljno novca, a pošto honorari u to vreme nisu bili redovni odlučila je da prihvati poziv druga iz detinjstva i u leto 1985. godine preseli u Australiju.

Prvi posao koji je tamo dobila bio je da prodaje balone u luna parku. Nakon nekog vremena je shvatila da se time sve više udaljava od namere da se bavi filmom, pa je počela da nastupa u „Dinner teatru“. Nastupala je svako veče što joj je omogućilo da se preseli u deo grada gde su živeli i radili filmski producenti i gde se i danas nalaze brojni filmski studiji.

Upoznavši mladog producenta i montažera odlučila je krene u realizaciju svojih ideja. Međutim, tadašnja australijska vlada je donela zakon o oprezivanju filmskih sadržaja što je bio žestok udar na male producentske kuće. Preko noći je morala da se odrekne svog cilja, te je, kako bi se vratila u Beograd držala časove gitare, pevanja, glume i jezika.

Pred kraj 1986. godine se vratila u Jugoslaviju, a sledeće godine je snimljen dugometražni film „Lager Niš“. Scenario za ovu ratnu dramu potpisuje Maja Volk, a režiju Miomir Stamenković. Napisala je scenario za film „Čudna noć“ koga je režirao Milan Jelić, a koji je 1990. godine prikazan na Festivalu jugoslovenskog filma u Puli.

Tokom 1997. i 1998. godine Radio Televizija Srbije je emitovala emisiju „Kamerna TV scena“ koju je režirao Miško Milojević po scenariju Maje Volk. Kako se navodi na zvaničnom sajtu RTS-a, reč je o jednom od „najvećih i najambicioznijih projekata Muzičke redakcije tadašnjeg Kulturno-zabavnog programa TV Beograda“. Sa jednom od epizoda su učestvovali na festivalu „Zlatni Prag“.

Nastavila je saradnju sa Muzičkom redakcijom RTS-a i narednih sedam godina radila na scenariju za serijal „Leti, leti pesmo moja mila“. Tokom 1998. i 1999. godine je uređivala i vodila „Subotom na Palmi“ na istoimenoj lokalnoj televiziji. Emisija je u toku naredne dve godine emitovana na televiziji „ART“. Njen autorski projekat „Život je marš“ je 2004. godine nagrađen Gran prijem na Međunarodnom festivalu  Albeni.

Autorka je i voditeljka 20 emisija iz ciklusa „Tri godišnja doba“ koji je emitovan tokom 2002. i 2003. godine na drugom programu RTS-a. U toj emisiji je ugostila velika imena klasične muzike.

Pored rada na televiziji, Maja je potpisala brojne emisije na Radiju Beograd i Radiju 021. Tako je na drugom programu Radio Beograda godinama uređivala i vodila emsije „Klasiku molim“ i „Odisej, magazin kulture“. Na Radiju 021 je uređivala i vodila emisiju „Tangero“, posvećenu argentinskom plesu tango.

Na televiziju se vratila 2011. godine. Sa Marijom Kilibardom, Ivanom Zarić, Irinom Vukotić i Natašom Ristić je vodila emisiju „Žene“ na Prvoj TV. Od 2014. godine sa ćerkom Milenom Živković uređuje i vodi emisiju „Sirovi život“ na televiziji „Kopernikus“.

Književna karijera

Maja Volk se pisanjem bavi od detinjstva. Još kao učenica osnovne škole dobijala je nagrade na raznim takmičenjima. Prva drama koju je napisala bila je „Stranstvovanje Đure Jakšića“. Posle toga su usledile drame „Bela udovica“ i „Sandra“.

Autorka je brojnih radio drama od kojih su najnagrađivanije „Prevara“, „Pustinjak“, „Oranje drumova“, „Soldatuše“ i „Čudesna frula Vuleta Mocija“. Zbirku radio drama pod naslovom „Pustinjak“ je 2000. godine objavio Pozorišni muzej Srbije.

Prvi roman je počela da piše sa osam godina, a roman prvenac pod naslovom „Mrtve Lutalice“ su 1990. godine štampale „Književne novine“. Reč je o knjizi koja govori o sudbinama ljudi iz Srbije, Makedonije, Hrvatske i drugih zemalja bivše Jugoslavije koji pokušavaju da svoj život izgrade u dalekoj Australiji.

Četiri godine kasnije objavila je avanturistički roman za decu pod naslovom „Cicimrak među gusarima“. Izdavačka kuća „Ekoplus“ je 1996. godine štampala njenu zbirku poezije pod naslovom „Voda i ona“.

Ponovo se posvetila deci, pa je u saradnji sa Izdavačkom kućom „Prosveta“ 1997. godine objavila muzički roman za decu „Čudesna frula Vuleta Mocija“. Dve godine kasnije isti izdavač je štampao njen roman „Nesahranjene Marije“. Priča prati sudbine nekoliko žena, te njihove promene uloga kroz život – od ćerke do majke, od žrtve do nasilnice. Ono što im je zajedničko jeste njihova potraga za srećom.

Novosadska Izdavačka kuća „Prometej“ je 2005. godine objavila Majin roman „Predator“. Nakon ovog dela napravila je pauzu, a 2011. godine „Nova poetika“ je objavila njenu knjigu „Kotlići su u paklu, u raju nema kuvanja“. Reč je o knjizi posvećenoj ishrani živom hranom.

Iste godine Volk je objavila zbirku pesama „Mrtva žena hoda“, a sledeće godine u knjižarama se pojavila njena nova knjiga pod naslovom „Živa hrana za živu decu i živahne roditelje“. Sličnom tematikom Maja se nastavila baviti i dalje. Rezultat su knjige „Sirovi život ili kako početi početak“ koju je „Argus medija“ štampala 2013. godine, te „100 pitanja i 100 odgovora“ u izdanju „Nove poetike“.

Sa grčkim sociologom i antrolopologom Nikosom Gousgounisom 2017. godine Maja je napisala „Sveta ljubav i sentimentalno putovanje“, knjigu koja je predstavljena kao prva grčko-srpska knjiga pisana u „četiri ruke“.

Časopis „The men“ ju je 2012. godine proglasio „Life Guruom godine“. Kako je navedeno, reč je o priznanju za njen rad na „masovnoj edukaciji ljudi o zdravim stilovima života“.

Muzička karijera

Prvi susret sa gitarom Maja je doživela kao jedanaestogodišnjakinja. Završila je nižu muzičku školu i pohađala srednju muzičku školu „Josip Slavenski“. Tokom školovanja je osvajala brojne nagrade u zemlji i inostranstvu, a proglašena je i najboljim gitaristom svoje generacije.

Kako je jednom prilikom priznala oduvek ju je mučila jaka trema, pa je svoje nastupe obogatila pevanjem. U šali kaže da je najbolja pevačica među gitaristima, te najbolji gitarista među pevačima. Ipak, tim vidom umetnosti nije se intenzivno bavila sve do 1985. godine kada je nastupala u „Dinner Teatru“ u Sidneju. U australijskoj prestonici je davala časove gitare i pevanja kako bi skupila novac za avionsku kartu.

Muzici se, uprkos, radu na film i televiziji uvek rado vraćala. Ona je prožimala svaki projekat na kome je radila. Tako je 2001. godine održala 60 koncerata latinoameričke muzike i fada širom Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Osam godina kasnije je osnovala orkestar „Beogradski fadisti“ koji se, pored fada, bavi i izvođenjem muzike iz Latinske Amerike i drugih delova sveta. Maja svira gitaru i peva na španskom, portugalskom, francuskom, arapskom, hebrejskom, japanskom i drugim jezicima. Zanimljivo je da je to jedini takav orkestar u celoj Srbiji i da je zahvaljujući njima publika širom bivše Jugoslavije dobila priliku da uživo sluša fado.

Za samo godinu dana slušalo ih je i gledalo više od pet hiljada ljudi, a baletska predstava „Lisabonska priča“ je oduševila ne samo domaću, nego i publiku u Portugalu, kolevci fada. Maja je objavila dva DVD-a filmske muzike, te DVD baletske predstave pod naslovom „Lisabonska priča“.

Članica je tria „Ženijal“ sa kojim izvodi performanse na preko deset svetskih jezika. Na repertoaru im je muzika Simona i Garfankela, Harija Belafontea, Mitam Makete, ali i Buena Vista sošal klaba i mnogih filmskih klasika. Trio se kasnije pretvorio u kvartet jer im se pridružila Majina ćerka Milena.

Od 2012. godine sa bendom Abantu Abale izvodi muzičku predstavu „Mama Afrika“ koja je takođe spoj kubanskih, brazilskih, crnačkih pesama, uz aktivan scenski pokret i učešće publike. U nešto više od 120 minuta gledaoci mogu da uživaju u dramatizovanim segmentima iz života Miriam Makebe, južnoafričke pevačice, glumice i borca za ljudska prava.

Akademska karijera

Maja Volk je od 1992. godine redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Predaje „Filmski i TV scenario“, te vodi postdiplomske studije na grupi za filmologiju. Od 2001. godine predaje i na Akademiji umjetnosti u Banjaluci, gde je godinu dana kasnije osnovala prvu klasu dramaturgije.

Na novosadskoj Akademiji umetnosti od 2007. godine predaje savremenu filmsku dramaturgiju na master studijama, a od 2011. godine na privatnom Fakultetu za inženjerski menadžment u Beogradu predaje Menadžment kreativnih industrija.

Privatni život

Maja Volk je rođena 1959. godine u Beogradu. Sa roditeljima, Petrom i Mirjanom je odrastala na Dedinju. Bila je vrlo inteligentno, ali i maštovito i nemirno dete. Kaže da se prvi put zaljubila sa 11 godina i to u Dušana Bogdanovića, gitaristu koga je upoznala u muzičkoj školi. Ipak, pošto su joj roditelji bili jako strogi prvu ozbiljnu vezu je imala tek na fakultetu.

U Australiji se 1985. godine udala za stend ap komičara i saksofonistu, veterana rata u Vijetnamu, ali taj brak nije dugo trajao. On je bio alkoholičar, a prema Majinim rečima u pijanom stanju ju je psihički i fizički maltretirao. Jednom prilikom je priznala da je dva puta pokušao da je ubije. Živela je u strahu puna tri meseca, a tada je on jednog jutra spakovao kofere i otišao. Više se nisu ni čuli ni videli. Razvela se tek dve godine kasnije i to preko advokata u Beogradu.

Sledeće godine je na FEST-u upoznala Zorana Živkovića. Zaljubili su se i počeli da žive zajedno. Dve godine kasnije su se venčali, a 1989. godine dobili ćerku Teodoru. Kada je devojčici bilo sedam meseci sluh je prestao da joj se razvija, te je Maja, uprkos tome što su i ona i suprug bili jedina deca svojih roditelja, odlučila da ima još dece. Godine 1991. rodila je drugu ćerku Milenu, a 1996. godine sina Mihaila.

Kako je jednom prilikom kazala, sa decom je imala drugarski odnos. Priznaje da danas i oni nju uče nekim stvarima. Svo troje su nasledili njene talente. Milena i Teodora su studirale Menadžment kreativnih industrija, a Mihailo takođe odlično svira gitaru. Obe ćerke su uključene u majčine poslove, a Milena sa Majom vodi emisiju „Sirovi život“ koja se emituje na televiziji „Koperniku“ i peva u kvartetu „Ženijal“.

Jedan od najstresnijih perioda u životu je doživela 1999. godine kada je ustanovljeno da boluje od koksaki virusa. Dodatni udarac je usledio kada se 2004. godine razvela od supruga i kada joj je umrla majka. Sve to je, kaže, doprinelo da u aprilu 2008. godine sazna da boluje od karcinoma grla. Lekari su joj rekli da mora hitno na operaciju, jer bi u suprotnom za mesec dana mogla da umre.

Samo par dana kasnije je podvrgnuta operaciji, na kojoj su joj odstranjen grkljan i pljuvačne žlezde. Potom je usledila hemoterapija koja je skoro potpuno uništila njen imunitet. Jednom prilikom je priznala da je morala ponovo da uči da govori, guta i pije. Zbog stresa i naglog gubitka težine joj je opala kosa, a od hemoterapije su stradali zubi i jetra.

Međutim, tada je upoznala Gruju, čoveka za koga kaže da joj je promenio život. Od njega je naučila sve o načinu ishrane koji čoveku kao biću odgovara. Maja tvrdi da čovek nije rođen da bude mesožder i veruje da ljudi treba da se hrane sirovom hranom, poput životinja. Izbacila je meso, jaja, mlečne proizvode i prestala da termički obrađuje hranu.

Kaže da joj se postepeno poboljšala krvna slika i ojačao imunitet. Kroz neko vreme benefiti su bili vidljivi i na koži, kosi i celom organizmu. O svojim iskustvima, a posebno o prednostima sirove hrane govorila je u mnogim gradovima širom bivše Jugoslavije, ali i u dijaspori. Njena predavanja mogu se naći na internetu, a tome je posvetila i poslednjih pet knjiga.

Godine 2015. je posle putovanja u Peru napravila profil na sajtu za upoznavanje. Kako kaže, njena biografija na tom sajtu je bila toliko konkretna da je većinu muškaraca u startu odbila. Ipak, javio joj se Nikos Gousgounis, sociolog i antropolog iz Atine koji se dugo bavio proučavanjem običaja balkanskih naroda.

Počeli su da se dopisuju i shvatili da imaju mnogo toga zajedničkog. Nakon prvog sastanka su postali nerazdvojni. Njeni pratioci na društvenim mrežama mogu se uveriti u harmoničan odnos koji vlada među ovim simpatičnim parom. Godine 2017. su objavili zajedničku knjigu, a žive na relaciji Srbija – Grčka. Maja na Kosmaju ima imanje na kome uzgaja razne vrste voća, povrća i bilja.

Bibliografija

• 1990. Mrtve Lutalice
• 1994. Cicimrak među gusarima
• 1996. Voda i ona
• 1997. Čudesna frula Vuleta Mocija
• 1999. Nesahranjene Marije
• 2000. Pustinjak
• 2005. Predator
• 2011. Mrtva žena hoda
• 2011. Kotlići su u paklu, u raju nema kuvanja
• 2012. Živa hrana za živu decu i živahne roditelje
• 2013. Sirovi život ili kako početi početak
• 2014. 100 pitanja i 100 odgovora
• 2017. Sveta ljubav i sentimetalno putovanje