Ljubomir Bandović

Biografija

Ljubomir Bandović je srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac, prepoznatljiv po ulogama u predstavama „Klaustrofobična komedija“ i „Pazarni dan“, filmovima „Neprijatelj“ i „Hotel Beograd“, te serijama „Ono kao ljubav“, „Vojna akademija“, „Južni vetar“ i drugima. Rođen je 8. jula 1976. godine u selu Andrijevci, nedaleko od  Beranama. Živi i radi u Beogradu.

Glumom je amaterski počeo da se bavi sa 12 godina i to u pozorištu „Bora Stanković“ u Vranju. Sa 17 godina je bio potpuno siguran da želi da postane glumac, a sa 23 godine mu se ta želja i ostvarila jer je stekao diplomu Fakulteta dramskih umetnosti u Beograd.

Bandović je u dosadašnjoj karijeri odigrao na stotine različitih uloga, te ga svako prepoznaje po nekoj od njih. Od 2000. godine je stalni član ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDU), ali je neretko igrao predstave i u drugim teatrima, poput Beogradskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta, Ateljea 212 i Zvezdara Teatra.

Pored bogate pozorišne karijere, Ljubomir gradi i uspešnu televizijsku i filmsku karijeru. Tumačio je više od 50 likova na filmu i televiziji, a danas se smatra jednim od najboljih glumaca svoje generacije. Tome idu u prilog i brojne nagrade koje je do sada osvojio.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Ljubomir Bandović je rođen 1976. godine u selu Andrijevci kod Berana. Njegov otac Radonja je po struci elektroinženjer koji je nedugo nakon njegovog rođenja dobio posao u gradskoj pekari u Vranju. Porodica Bandović se iz Andrijevaca preselila u Vranje, gde je majka Dušanka radila u Fabrici obuće „Koštana“.

U jednom intervjuu glumac je priznao da su on i njegov četiri godine stariji brat Goran mnogo vremena provodili sa svojim dedom Radetom, koji im nije bio biološki deda, ali je takav utisak ostavljao na dečake. Premda je deda Rade radio u pekari, to ga nije sprečavalo da skoro svako jutro ide sa dečacima u grad da im kupi neku igračku.

Kada mu je bilo šest godina, Ljubomiru su lekari žlezdu u levom uvu lečili kao da ima zauške, te su mu potpuno umrtvili živac i od tada uopšte ne čuje na to uvo.

Kako je jednom prilikom priznao, u školi je umeo da bude nestašan. Kada su nastavnici pričali nešto što ga interesuje, onda je utišavao ostale đake u razredu, ali mu je, kaže, češće bilo mnogo zanimljivije da vuče devojčice za kike tokom časa, nego da prati nastavu.

Njegova ljubav prema pozorištu se rodila relativno rano. Naime, roditelji su preko sindikata dobijali karte za predstave, ali su retko išli. Zato Ljubomir i njegov brat Goran, nikako nisu želeli da propuste tu vrstu zabave. Već tada ga je počeo fascinirati prostor scene na kojoj se rađala umetnost.

Zato se već u 12. godini pojavio u vranjskom pozorištu „Bora Stanković“, gde je narednih pet godina igrao u devet predstava. Pošto se otac nije slagao s njegovom odlukom da se u životu bavi glumom, Ljubomir je sa nepunih 18 godina tajno otišao u Beograd kako bi se raspitao šta je potrebno da se spremi za prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti.

Za prijemni je spremio tridesetak imitacija, osam monologa i četiri pesme, a prošao je zahvaljujući imitaciji pokojnog pevača Nina i pokojnog jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Primljen je u klasu profesora Vlade Jeftovića kome je već na prvom predavanju priznao da je gluv na jedno uho.

Studirao je sa Natašom Šolak, Andrejom Šepetkovskim, Pavlom Pekićem, a diplomirao je glumu na FDU-u sa 23 godine.

Pozorišna karijera

Poput većine mladih glumaca, Ljubomir Bandović je još tokom studija počeo da glumi u predstavama. Od 2000. godine njegov dom je Jugoslovensko dramsko pozorište, na čijoj sceni je utelovio mnoge značajne uloge. Osim JDP-a, Bandović je igrao na scenama Beogradskog dramskog pozorišta, Zvezdara teatra, Ateljea 212 i drugih pozorišta.

U dosadašnjoj karijeri je odigrao na stotine predstava, a neke od njih su mu donele i prestižne glumačke nagrade, poput nagrade Zoran Radmilović i nagrade za najboljeg glumca u predstavi na 31. „Borinim pozorišnim danima“ u Vranju.

Na sceni Beogradskog dramskog pozorišta u oktobru 2007. godine Egon Savin i Mirza Fehimović su premijerno predstavili dramu „Ćeif“ u kojoj je Ljubomir tumačio lik Salka Halilovića, dok su ostale uloge pripale Dušanki Stojanović, Radmili Tomović, Nebojši Ljubišiću i drugima. Ova uloga mu je 2008. godine donela nagradu Zoran Radmilović za glumačku bravuru.

Igrao je Jašu u adaptaciji istoimenog Čehovljevog komada, Engleza u kultnoj predstavi „Buba u uhu“, doktora Gola u predstavi „Lulu“, te Lomajera u „Arapskoj noći“.

U novembru 2004. godine Siniša Kovačević je na Velikoj sceni JDP-a publici predstavio svoju novu dramu “Nasip“ u je kojoj Bandović igrao sporednu ulogu, dok su glavne likove tumačili Ljubivoje Tadić, Ljiljana Blagojević i Tanasije Uzunović.

Reč je o rimejku čuvene predstave „Zečji nasip“ u kojoj je Ljubomir scenu delio sa Branislavom Tomaševićem, Hadži Nenadom Maričićem, Lepomirom Ivkovićem i drugima. Sa Bogdanom Diklićem, Aleksandrom Radojičićem i drugima igrao je u predstavi „Zločin i kazna“ u režiji Ane Tomović.

Na velikoj sceni Narodnog pozorišta je sa Ljiljanom Blagojević, Ljubivojem Tadićem i drugima igrao predstavu „Velika drama“ Siniše Kovačevića. Na istoj sceni je briljirao i u predstavi Egona Savina „Pokojnik“, nastaloj po tekstu Branislava Nušića.

U Ateljeu 212 Bandović je glumio u predstavama „Svici“,“Pazarni dan“ i drugima, dok je na sceni Beogradskog dramskog pozorišta pored uspešne predstave „Ćeif“, glumio i u komadima „Eling“, „Falsifikator“ i drugi.

Publika Zvezdara teatra imala je priliku da ga gleda u predstavama „Čorba od kanarinca“ u režiji Staše Koprivice, te „Klaustrofobičnoj komediji“ koju je režirao Darko Bajić. Upravo mu je uloga Save Odžačara u Bajićevoj predstavi donela Statuetu Ćuran na Festivalu komedije u Jagodini.

Filmska i televizijska karijera

Televizijska publika je Ljubomira Bandovića upoznala 1996. godine kada je igrao šefa nabavke u seriji „Gore dole“ u režiji Miloša Radivojevića, a po scenariju Gordana Mihića. Serija je doživela dve sezone, a  premijerno emitovana na programu Radio-Televizije Srbije.

Manja uloga mu je pripala i u drami „Ranjena zemlja“ Dragoslava Dragića koja se u bioskopima pojavila 1999. godine. Sledeće godine se pojavio u TV drami Milana Kneževića pod nazivom „Stari vruskavac“. Scenu je delio sa Tijanom Bakić, Milanom Čučilovićem, Verom Dedović i drugima.

Tokom 2002. godine igrao je u televizijskim filmovima „Zajedničko putovanje“ i „Tridesetdva kvadrata“, dok je u drami „Ilka“ glumio Milana Obrenovića. Manja uloga mu je pripala i u komediji „Crni Gruja“ koju su režirali Rade Marković i Aleksandar Lazić.

U filmu „Pad u raj“ iz 2004. godine Bandović je tumačio siledžiju, dok je u TV seriji „Crni Gruja 2“ igrao Stanka.  Odigrao je epizodnu ulogu u komičnoj dramskoj seriji „Lift“ koju je emitovao RTS.

U toku 2006. godine učestvovao je u četiri televizijska i filmska projekta. Glumo je Božu u drami „Aporia“, Marodera u filmu „Sinovci“, Bura u drami „Sutra ujutru“, te Srbina u komediji „Ne skreći sa staze“.

Usledila je saradnja sa Ljubišom Samardžićem koji je režirao film „Konji vrani“ u kome je Bandović tumačio Ramu. Sa Lazarom Ristovskim, Nedom Arnerić, Vukom Kostićem i drugima je 2007. godine snimio komediju Slobodana Šijana „S.O.S. – Spasite naše duše“, a sa Nadom Šargin, Branislavom Trifunovićem i drugima dramu „Tegla puna vazduha“.

Igrao je i Akija u TV seriji „Vratiće se rode“ koju je režirao Goran Gajić, po scenariju Nikole Pejakovića i Ranka Božića.  Bio je Ljubomir Stojanović u „Zaboravljenim umovima Srbije“, Dragutin Dimitrijević Apis u „Poslednjoj audienciji“, te Marun u seriji „Pare ili život“.

Tumačio je poštara Miću u popularnoj dramskoj seriji „Gorki plodovi“ koju je napisao i režirao Siniša Kovačević. Sa Nadom Šargin, Anicom Dobrom, Mirjanom Karanović i drugima je 2009. godine glumio u drami Marka Novakovića pod nazivom „Neko me ipak čeka“.

Pripala mu je uloga Todora u drami „Čekaj me, ja sigurno neću doći“, dok je u komediji Srđana Koljevića „Žena sa slomljenim nosem“ Ljubomir utelovio lik taksiste Rajka.  U popularnoj seriji „Moj rođak sa sela“ igrao je Andrića, umetnika koji je proputovavši svet ipak odlučio da se skrasi u rodnoj Šumadiji.

Moglo bi se reći da je 2011. godina bila jedna od najuspešnijih kada je njegova filmska i televizijska karijera u pitanju. Naime, u domaćim bioskopima se u maju 2011.godine pojavila ratna horor drama pod nazivom „Neprijatelj“, koja prati priču nekoliko vojnika nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini. Bandović je tumačio Sirovinu, dok su ostale glavne uloge pripale Tihomiru Staniću, Aleksandru Stojkoviću Piksiju, Vuku Kostiću, Slavku Štimcu i Draganu Markoviću Maci.

Iste godine televizijska publika je imala priliku da premijerno pogleda kriminalističku dramu „Sestre“ u kojoj je igrao Tadiju Tasića. Film je baziran na stvarnim događajima, a scenaristi i reditelji su imali za cilj da podignu svest javnosti o trgovini ljudima.

Sirovina i Tadija Tasić su Ljubomiru donele Gran pri Naisa za najbolje glumačko ostvarenje na Filmskim susretima u Nišu.

Ipak, ne mogu se zanemariti ni njegova pojavljivanja u sitkomu „Naša mala klinika“, kao ni u omnibus filmu „Oktobar“ i TV drami „Albatros“.

Bandović je i 2012. godine radio nekoliko velikih projekata. Glumio je kapetana Žarača u seriji „Vojna akademija“ i policajca u drami „Smrt čoveka na Balkanu“. Manja Uloga mu je pripala i u drami „My Beautiful Country“ („Najlepša je zemlja moja“). Reč je o filmu mlade nemačke rediteljke čija radnja je smeštena na Kosovo i Metohiju tokom rata devedesetih godina 20. veka.

Utelovio je lik Puje u drami „Čekrk“, Bate u akcionom filmu „Poslednji i prvi“, te odigrao manju ulogu u petom nastavku kultne komedije „Tesna koža“ iz 2013. godine. Bio je Enin muž Branimir u crnogorskoj seriji „Budva na pjenu od mora“, te Kufe u bosanskohercegovačkoj seriji „Lud, zbunjen, normalan“.

Bandović je tumačio lik upravnika Milinčkića u dramskoj TV seriji „Čizmaši“ koju je režirao Dejan Zečević, a napisao Đorđe Milosavljević po istoimenom romanu Dragoslava Mihailovića.

U filmu i seriji Srđana Koljevića pod nazivom „Branio sam Mladu Bosnu“ igrao je narednika Murata, dok mu je u komičnoj seriji „Nemoj da zvocaš“ poverena uloga Ilije „Gromovnika“ Glišića. Bandović tumači lik komandanta u ratnoj dramskoj seriji Predraga Antonijevića „Zaspanka za vojnika“, dok u kriminalističkoj seriji „Ubice mog oca“ igra inspektora Bogdana.

Tokom 2019. godine je sa Nikolom Đuričkom, Brankom Katić, Borisom Milivojevićem i drugima snimio humorističnu TV seriju „Ujka -novi horizonti“ koja se od 21. septembra 2019. godine emituje na programu Televizije „Nova S“.

Televizijska publika je od januara 2019. godine imala priliku da ga gleda u ulozi crnogorskog kriminalca Vasilija Vaje Đurašinovića u seriji „Južni vetar“, koja predstavlja nastavak istoimenog filma iz 2018. godine.

Grupa ruskih reditelja mu je poverila jednu od glavnih uloga u komediji „Hotel Beograd“ u kojoj ponovo scenu deli sa Milošem Bikovićem, Miodragom Radonjićem i drugima. U proleće 2020. godine film je premijerno prikazan u Beogradu, ali je zbog pandemije virusa korona, koji je zatvorio bioskope u celom svetu, nastavak prikazivanja odložen.

Privatni život

Ljubomir Bandović je rođen u selu na severu Crne Gore, ali je veći deo detinjstva proveo u Vranju. U Beograd je „pobegao“ kako bi saznao šta da sprema za prijemni ispit na glumi, premda se otac nije slagao sa odlukom da se bavi tim, često potcenjenim, ali veoma lepim poslom.

Glumac je od 2005. godine u braku sa slikarkom Tatjanom Bandović,  za koju kaže da je „divno staloženo stvorenje“ koje ima razumevanja za posao kojim se bavi.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1996. Gore dole
• 1999. Ranjena zemlja
• 2000. Stari vruskavac
• 2002. Tridesetdva kvadrata
• 2002. Zajedničko putovanje
• 2003. Ilka
• 2003. Crni Gruja
• 2004. Pad u raj
• 2004. Crni Gruja 2
• 2004. Lift
• 2006. Aporia
• 2006. Sinovci
• 2006. Sutra ujutru
• 2006. Ne skreći sa staze
• 2007. Konji vrani
• 2007. S. O. S. – Spasite naše duše
• 2007. Tegla puna vazduha
• 2008. Ljubav i drugi zločini
• 2007-2008. Vratiće se rode
• 2008. Zaboravljeni umovi Srbije
• 2008. Poslednja audijencija
• 2008-2009. Pare ili život
• 2008. Gorki plodovi
• 2008. Pogled s prozora
• 2009. Rode u magli
• 2009. Ono kao ljubav
• 2009. Sveti Georgije ubiva aždahu
• 2009. Neko me ipak čeka
• 2009. Čekaj me, ja sigurno neću doći
• 2010. Žena sa slomljenim nosem
• 2011. Moj rođak sa sela
• 2011. Neprijatelj
• 2011. Naša mala klinika
• 2011. Sestre
• 2011. Oktobar
• 2011. Albatros
• 2012-2017. Vojna akademija
• 2012. Smrt čoveka na Balkanu
• 2012. My Beautiful Country
• 2012. Čekrk
• 2013. Poslednji i prvi
• 2013. Tesna koža 5
• 2014-2015. Budva na pjenu od mora
• 2014-2015. Lud, zbunjen, normalan
• 2015. Čizmaši
• 2014. Branio sam Mladu Bosnu
• 2015. Poslednji i prvi
• 2015. Branio sam Mladu Bosnu
• 2016. Nemoj da zvocaš
• 2018. Zaspanka za vojnike
• 2018. Ubice mog oca
• 2019. Ujka novi horizonti
• 2020. Južni vetar
• 2020. Hotel Beograd

Predstave:

• „Razbijeni krčag“,
• „Višnjik“,
• „Prljave ruke“,
• „Buba u uhu“,
• „Lulu“,
• „Brod za lutke“,
• „Medvedev“,
• „Arapska noć“,
• „Sveštenik“,
• „Ćeif“,
• „Čorba od kanarinca“,
• „Derviš i smrt“,
• „Eling“,
• „Falsifikator“,
• „Gospođica Julija“,
• „Harold i Mod“,
• „Heda Gabler“,
• „Klaustrofobična komedija“,
• „Na dnu“,
• „Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)“,
• „Pazarni dan“,
• „Pokojnik“,
• „Svici“,
• „Velika drama“,
• „Zečji nasip“,
• „Zločin i kazna“ i druge.

Nagrade i priznanja

• 2008. Nagrada Zoran Radmilović za glumačku bravuru, za ulogu u predstavi „Ćeif“
• 2011. Nagrada za najboljeg glumca u predstavi „Pazarni dan“ Ateljea 212 na 31. „Borinim pozorišnim danima“
•  2011. Gran pri Naisa za najbolje glumačko ostvarenje u filmovima „Sestre“ i „Neprijatelj“ na Filmskim susretima u Nišu
• 2012. Nagrada Veljko Maričić za najbolju epizodnu ulogu u predstavi „Razbijeni krčag“
• 2016. Statueta Ćuran za ulogu u predstavi „Klaustrofobična komedija“ na Festivalu komedije u Jagodini