Lazar Ristovski

Biografija

Lazar Ristovski je srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac, scenarista, režiser i producent. Rođen je 26. oktobra 1952. godine u Ravnom Selu. Od 1972. godine živi i radi u Beogradu. U braku je sa glumicom Danicom Ristovski s kojom ima sinove Petra i Jovana.

U dosadašnjoj karijeri Ristovski je glumio u više od četiri hiljade predstava, te više od 40 filmskih i televizijskih projekata. Za svoje radove osvajao je prestižne nagrade – od nagrada „Raša Plaović“ i „Pavle Vujisić“, pa sve do „Zlatnog ćurana“, „Zlatne mimoze“ i nagrade „Car Konstantin.

Od polovine devedesetih godina ne glumi u pozorištu, ali se neretko pojavljuje u ulozi režisera i producenta. Njegov prvenac u kome je preuzeo sve tri veoma važne uloge objavljen je 1999. godine. Reč je o filmu „Belo odelo“ koji mu je, takođe doneo značajne nagrade.

Osim filma, Ristovski uživa i u pisanju, pa je tako do sada objavio dva romana i dve zbirke priča koje je književna publika veoma dobro prihvatila.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Lazar Ristovski je rođen 1952. godine u Ravnom Selu kod Vrbasa. Njegov otac je bio poreklom Makedonac, a  majka Crnogorka. Otac je bio pružni radnik, a majka je bila domaćica koja je povremeno radila u Zadruzi. Osnovnu školu je završio u rodnom selu, a Srednju učiteljsku u Somboru. Kao dete igrao je u kulturno-umetničkom društvu i svirao kontrabas.

U jednom intervjuu priznao je da je njegovo detinjstvo bilo obeleženo velikim siromaštvom, ali i solidarnošću, nadom i verom u bolje sutra. Sanjao je velike snove o uspehu i velikom svetu. Tome su doprinosile knjige koje je čitao i filmovi koje je gledao. Još kao dete pročitao je knjigu „Čarobni breg“ Tomasa Mana koja ga je toliko dotakla da se razboleo.

Redovno su odlazili bioskop, a glavne glumce su zvali „mladići“. Tokom srednje škole živeo je u internatu, a 1972. godine je došao u Beograd na polaganje prijemnog ispita na Državnom institutu za fiskulturu (DIF). Položio je atletiku i plivanje, a u međuvremenu se prijavio za polaganje ispita na Fakultetu dramskih umetnosti. Prošao je u uži krug, pa je morao da se snalazi u Beogradu, u kome nije imao ni familiju ni prijatelje. Kaže da je spavao na klupama u parkovima.

Zajedno sa Radošem Bajićem, Bogdanom Diklićem, Snežanom Savić i drugima primljen je u klasu profesora Milenka Maričića. Predavali su im i profesorka Ognjenka Milićević i Miroslav Minja Dedić.

Živeo je u raznim domovima, a kasnije u Studentskom gradu, gde mu je jedno vreme cimer bio Bogdan Diklić. Kako bi zaradili nešto novca Ristovski, Bajić, Diklić i Slavoljub Fišeković su osnovali Orkestar „Radilafi“. Radoš i Fišeković su svirali harmonike, Ristovski kontrabas, a Diklić bubnjeve. Uglavnom su svirali narodnjake, a nastupali su u manjim kafanama, te na slavljima i svadbama. I danas pamte svadbu dramskog pisca Duška Kovačevića na Fruškoj Gori kada su više vremena proveli gledajući fudbalsku utakmicu Jugoslavija – Rumunija nego što su zaista zabavljali goste.

Prvi susret sa filmskom kamerom doživeo je već na prvoj godini Akademije. Tada ga je prijatelj iz Sombora koji je studirao kameru zamolio da mu pomogne da snimi jedan zadatak. Trebalo je da glumi studenta violine koji pada u nesvest u autobusu punom studenata. U jednom od svojih intervjua rekao je da ga je bilo sramota da tek tako padne na ulici, pa je nekoliko puta odgađao taj momenat. Ipak, nakon nekog vremena, odlučio je da to završi. Počeli su da snimaju, a njemu se zavrtelo u glavi i zaista se onesvestio. Probudio se u kafani, gde su ga polevali vodom svedoci tog događaja. Tada je shvatio da će gluma „skupo da ga košta“ jer joj se predavao celim svojim bićem.

To su prepoznali pozorišni reditelji pa je dobijao sve više uloga. Dve godine kasnije počele su da stižu i filmske uloge, a diplomirao je 1976. godine.

Pozorišna karijera

Prve uloge odigrao je u Pozorištu „Dvorište“ Petra Zeca,  a jednu od prvih nagrada osvojio je za ulogu u predstavi „Savremenik“ Radoslava Pavlovića u Pozorištu „Pod razno“ Studentskog kulturnog centra (SKC). Posle toga je igrao u „Ateljeu 212“, „Zvezdara teatru“ i Beogradskom dramskom pozorištu (BDP), a gostovao u drugim teatrima širom Srbije.

Igrao je u Šekspirovom „Hamletu“ u režiji Jiržija Mencla (Jiří Menzel) na Dubrovačkim ljetnim igrama, kneza Nikolu u predstavi Stevana Koprivice „Dugo putvanje u Jevropu“, te Amadeusa u istoimenoj predstavi Paola Mađelija (Paolo Magelli) po komadu Pitera Šefera (Peter Shaffer).

Na sceni Beogradskog dramskog pozorišta koje je jedno vreme bilo njegova matična kuća glumio je u predstavi „Luda“ Slobodana Unkovskog. U „Zvezdara teatru“ igrao je u hitovima Ace Popovića „Mrešćenje šarana“, Radeta Radovanovića „Original falsifikata“, Radoslava Pavlovića „Mrešćenje šarana“, „Urnebesnoj tragediji“ Dušana Kovačevića i drugima.

Igrao je u predstavama „Don Žuan“, „Mušica“, „Mara Sad“, „Venčanje“ i drugima. Na „daskama koje život znače“ odigrao je više od četiri hiljade predstava. Ipak, 1993. godine odlučio je da više ne glumi u pozorištu, jer ga je rad tamo isuviše iscrpljivao. I danas se seća šta mu je otac rekao nakon premijere „Mrešćenje šarana“. Naime, stariji Ristovski je zaključio da se Lazar „previše kida“, što je i sam glumac kasnije uvideo i okrenuo se filmu.

Filmska i televizijska karijera

Publika pored malih ekrana prvi put ga je upoznala u filmu „Sinovi“ u režiji Slavoljuba Stefanovića, a po scenariju Marka Kovača. Ristovski je igrao manju ulogu, dok su glavne tumačili Mladen Andrejević, Nikola Kole Angelovski i Tihomir Arsić. Drama je premijerno prikazana 1975. godine na Radio Televiziji Beograd (RTB).

Dve godine kasnije dobio je priliku da igra jednu od glavnih uloga u ratnom filmu Živojina Pavlovića pod nazivom „Hajka“ nastalog po istoimenom romanu Mihaila Lalića. Tada mladi glumac dobro se snašao pored iskusnijih kolega Pavla Vujisića i Radeta Šerbedžije.

Tokom 1978. godine Ristovski se pojavio u dva filma. Prvi je drama Miloša Radivojevića pod nazivom „Kvar“, a drugi televizijska adaptacija dela Miloša Crnjanskog pod nazivom „Maska“ koju je režirala Mira Trailović po scenariju Jovana Ćirilova. On igra pesnika Branka Radičevića, dok Đuru Daničića tumači njegov kolega Milan Mihailović.

Reditelj Eduard Galić poverio mu je ulogu Svetozara Markovića u istoimenoj filmu iz 1980. godine, te seriji koja je emitovana 1981. godine na RTB-u. Zapažene uloge ostvarili su i Ljuba Tadić, Gojko Šantić, Milan Štrljić i drugi.

Sa Savom Radovićem je 1982. godine snimio kratki film „Lov na miševe“. Jednu od tri glavne uloge ostvario je u drami „Divlje meso“ koja se bavi raskolom u porodici Dimitrija Andrejevića pred Drugi svetski rat u Skoplju. Susreću se i sukobljavaju patrijarhalni način života i moderni pogledi na svet, a sve to uz nadolazeću ideologiju fašizma.

Tumačio je Đulijana Bojda u TV drami „Sabljarke“ Branka Pleše iz 1982. godine koja dočarava život u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) tokom tridesetih godina prošlog veka. Društvo mu prave Vladislava Milosavljević, Snežana Savić, Milan Puzić, Olga Spiridonović i drugi.

Tokom 1983. godine snimio je četiri filma – „Terasa“, „Malograđani“, „Sumrak“ i „Igmanski marš“. Ovaj poslednji može se smatrati najznačajnijim jer je u njemu glumio pokojnog predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Reč je o ratoj drami Zdravka Šotre, čiji scenario su pisali Šotra, Živojin Gavrilović i Slobodan Stojanović.

Usledile su uloge u Ravasijevoj TV drami „Ubica“ i filmu „Divlja Patka“ koji su premijerno prikazani 1984. godine, te filmu „Zadarski memento“ u režiji Joakima Marušića. Sa Nedom Arnerić i Ivanom Klemencom snimio je televizijski film „Mušica“, te iste godine odigrao manju ulogu u filmu „Slučaj Laze Kostića“.

U makedonskoj ratnoj drami „Jazol“ igrao je Nikolu, a u „Gospođici Juliji“ slugu Žaka. Iste, 1985. godine je sa Branislavom Lečićem i Vladislavom Milosavljević snimio seriju „Ljubavne priče“. Glumio je Pavla Cukića u seriji „Vuk Karadžić“ koja je emitovana od novembra 1987. do februara 1988. godine.

U socijalnoj drami Želimira Žilnika pod nazivom „Tako se kalio čelik“ igra glavnu ulogu, dok mu društvo prave Relja Bašić, Ljiljana Blagojević, Jovica Milošević, Tatjana Pijun i drugi. Sa Ravasijem i Sinišom Kovačevićem je sarađivao tokom snimanja mini serije „Portret Ilije Pevca“. Ristovski igra Pavla Dobrenova, dok naslovni lik tumači Danilo Lazović. Serija je premijerno prikazana na programu Televizije Beograd 1988. godine.

Glavnu ulogu je igrao i u filmu Dragana Marinkovića pod naslovom „Neka čudna zemlja“, nastalom po istoimenom delu Radoja Domanovića. Ristovski igra mladića koji pokušava da pronađe zemlju o kojoj mu je otac pričao, na kako bi tu zakopao njegove kosti.

U seriji „Četrdeset osma – Zavera i izdaja“ iz 1988. godine glumio je Sretena Žujovića Crnog, a naredne godine je sa Mirjanom Joković i Markom Ratićem snimio dramu „Granica“.

Po mišljenju mnogi jednu od najboljih uloga ostvario je u drami „Original falsifikata“ u kojoj igra učitelja Pavla koji završava na Golom otoku. Film je režirao Dušan Kresoja, po scenariju Radeta Radovanovića, a zapažene uloge ostvarili su i Žarko Laušević, Snežana Bogdanović, Dragan Nikolić, Velimir Bata Živojinović i drugi.

Za ovu ulogu Ristovski je dobio prestižnu nagradu „Slavko Lazarević“, a film je bio jugoslovenski kandidat za nagradu „Oskar“.

Sa Vojislavom Vojom Brajovićem i Draganom Nikolićem je 1991. godine snimio dramu „Mala šala“ u režiji Aleksandra Đorđevića, a po scenariju Siniše Kovačevića. Ristovski igra nastavnika Svetislava, kome prijatelji Mićko (Voja Brajović) i Đorđe (Dragan Nikolić) iz šale „nameštaju“ sedmicu na lotu dajući mu staru kombinaciju.

Zapaženu ulogu ostvario je i u komediji Gorana Markovića „Tito i ja“ u kojoj tumači Druga Raju. Mnogima je posebno ostala u sećanju scena u kojoj Ristovski peva narodnu pesmu „Lepe ti je Zagorje zelene“.

Sa Draganom Marinkovićem ponovo ga je spojio film „Vizantijsko plavo“ u kome tumači Aranđela siromašnog, ali poštenog čoveka, kome sudbonosni susret sa neobičnom i bogatom Lizom (Katarina Žutić) u potpunosti menja život. Jedna od nezaboravnih scena je i ona u kojoj Aranđel i Liza vode ljubav na biku. Za ovu ulogu Ristovski je dobio nagradu Car Konstantin u Nišu.

Uloga Petra Popare Crnog u filmu „Podzemlje“ („Underground“) iz 1995. godine režisera Emira Kusturice donela mu je čak tri velike nagrade – Zlatnu prizmu, Gran pri Ćele kula i Oktobarsku nagradu grada Beograda. Odličan spoj komedije i ratne drame nagrađen je Zlatnom palmom na Filmskom festivalu u Kanu, a bio je i srpski kandidat za nagradu „Oskar“.

Sledeće godine Ristovski je glumio u triler drami Slobodana Skerlića pod naslovom „Do koske“. Tumačio je gangstera Kovača koji se obogatio tokom raspada bivše Jugoslavije i postkomunističke tranzicije, te sada slovi za uspešnog poslovnog čoveka. Zapažene uloge ostvarili su i Nikola Đuričko i Nebojša Glogovac.

U drami Darka Bajića „Balkanska pravila“ Ristovski tumači Marka Lazarevića Matorog, dok su glavne uloge još dodeljene Branislavu Lečiću i Ani Sofrenović. Za ovu i za ulogu Kovača je 1998. godine osvojio nagradu Zlatna mimoza na festivalu u Herceg Novom.

Iste godine je ponovo glumio s Anom Sofrenović u crnoj komediji Gorana Paskaljevića „Bure baruta“. Mnogi se sećaju scene u kojoj se krvnički bije sa „najboljim drugom“ Draganom Nikolićem. Film je bio srpski kandidat za Oskara u kategoriji najbolji film van engleskog govornog područja.

Da je 1998. bila jedna od najuspešnijih u njegovoj karijeri svedoči i činjenica da je tada glumio i u italijanskom filmu „Druga žena“ („La seconda moglie“) sa glumicom Marijom Gracijom Kučinotom (Maria Grazia Cucinotta). U jednom intervjuu priznao je da se ispočetka nisu najbolje slagali, ali da su jedno od drugog mnogo naučili. Za potrebe ovog filma Ristovski je savladao italijanski jezik.

U filmu „Zbogum na dvaesetiot vek“ makedonskog režisera Darka Mitrevskog, Ristovski igra Deda Mraza. Priča počinje 2019. godine, nastavlja se stotinu godina ranije, a završava 31. decembra 1999. godine. Ova fantastična komedija protkana je različitim biblijskim i mitološkim temama, te motivima usmenih predanja.

Na snimanju filma „Podzemlje“ došao je na ideju da napiše scenario za film „Belo odelo“. U ovom ostvarenju iz 1999. godine Ristovski se našao u ulozi režisera, scenariste i glavnog glumca, dok su ostale uloge poverene glumcima Radmili Šogoljevoj, Draganu Nikoliću, Bati Živojinoviću, Velimiru Bati Paskaljeviću , Danilu Bati Stojkoviću, Bogdanu Dikliću, Branimiru Brstini i drugima. I ovaj film je bio srpski kandidat za nagradu „Oskar“. Film je prikazan i na Filmskom festivalu u Kanu.

Dragan Marinković mu je ponovo ponudio jednu od glavnih ulogu u svom novom filmu pod  nazivom „Bumerang“ koji je premijerno prestavljen 2001. godine. U njemu je Marinković okupio sjajnu glumačku ekipu uključujući Dragana Jovanovića, Nebojšu Glogovca, Petra Božovića, Nikolu Simića i drugih. Mogla je da ga pogleda publika na festivalima u Vašingtonu, Vankuveru, Kvebeku, Mineapolisu, Berlinu, Varšavi, Valensiji i drugim evropskim i svetskim metropolama.

Sa Mikijem Manojlovićem, Bogdanom Diklićem i Brankom Đurićem Đurom je 2003. godine snimio komediju „Mali svet“ režisera Miloša Radovića. Za ulogu policajca Ristovski je dobio nagrade Car Konstantin u Nišu i Zlatna mimoza u Herceg Novom.

U nemačko-češkom filmu „Kralj lopova“ („König der Diebe“) u režiji Ivana Fila iz 2004. godine igrao je Karusa. Za potrebe ovog filma morao je da nauči nemački jezik. Iste godine snimio je i dramu „San letnje noći“ sa Jasnom Žalicom, te „Pad u raj“ sa Brankom Katić. Oba filma kritika i publika je veoma dobro prihvatila.

Nakon bosanskohercegovačke komedije „Dobro uštimani mrtvaci“, te domaćih filmova „Krojačeva tajna“ i „Optimisti“, Ristovski se pojavio u 21. nastavku filma o tajnom agentu Džejmsu Bondu (James Bond) pod nazivom „Kasino Rojal“ („Casino Royale“). Iako nije imao mnogo scena može se pohvaliti da je igrao sa holivudskim zvezdama Danijelom Krejgom (Daniel Craig), Evom Grin (Eva Green), Madsom Mikelsonom (Mads Mikkelsen), Džudi Denč (Judi Dench) i drugima.

Tokom 2009. snimio je dva filma „Sveti Georgije ubiva aždahu“ i „Đavolja varoš“, a period od 2010. do 2018. godine obeležili su filmovi „Beli lavovi“, „Bićemo prvaci sveta“, „Za kralja i otadžbinu“, „Dnevnik mašinovođe“ i „Kralj Petar Prvi u slavu Srbije“, te uloge u serijama „Selo gori, a baba se češlja“ i „Ravna Gora“.

U međuvremenu je sa Pirsom Brosnanom (Pierce Brosnan) snimio triler „Novembarski čovek“(„The November Man“), te sa Majklom Medsenom (Michel Medsen) komediju „Pored puta“ („Along the Roadside“).

Ristovski kao scenarista, producent i režiser

Za potrebe snimanja filma „Belo odelo“ Ristovski je 1996. godine osnovao Produkcijsku kuću „Zillion film“. U ulozi producenta i scenariste pojavio se mnogo puta do sada. Napisao je scenario za filmove „Belo odelo“, „Bumerang“ i „Beli lavovi“. Bio je režiser u filmovima „Belo odelo“ i „Beli lavovi“, a u ulozi producenta i koproducenta našao se čak 17 puta. Reč je o filmovima „Bumerang“, „Mala noćna muzika“, „Optimista“, „Dnevnik mašinovođe“, „Kralj Petar Prvi“ i drugima.

U julu 2016. godine je pokrenuo inicijativu za obnovu Doma kulture u Ravnom Selu, a od 2017. godine se u tom mestu održava Filmski festival čiji je osnivač sam Ristovski.

Književna karijera

U jednom intervjuu izjavio je da piše od osnovne škole, ali da dugo nije ništa objavljivao. Do kralja 2018. godine objavio je dva romana „Belo odelo“ i „Kako sam dobio Oskara“, te zbirke „Jednostavne priče“ i „Ulična akademija“. O uspehu njegovih knjiga svedoče sve veći tiraži u knjižarama u Srbiji i regionu.

Privatni život

Lazar Ristovski je rođen 1952. godine u Ravnom Selu u Vojvodini. Školovao se u rodnom mestu i Smederevu, a Akademiju završio u Beogradu. Od 1972. godine živi i radi u srpskoj prestonici. Još od studentskih dana u vezi je sa glumicom Danicom Kotorčević. Par se venčao u Beogradu, a nakon toga su dobili sinove Petra i Jovana.

Danica Kotorčević Ristovski je takođe pozorišna, filmska i televizijska glumica najpoznatija po ulogama u serijama „Pozorište u kući“ Vruć vetar“, „Selo gori, a baba se češlja“, te filmovima „Belo odelo“, „Bumerang“, „San zimske noći“, „Dnevnik mašinovođe“ i drugima.

Petar Ristovski je filmski producent i režiser najpoznatiji po filmu i seriji „Kralj Petar Prvi u slavu Srbije“. U braku je sa glumicom Teodorom Živanović koja je igrala u filmovima „Dnevnik mašinovođe“ i „Nova šansa“ , te serijama „Montevideo, Bog te video“, „Bela lađa“ i „Gorki plodovi“.

Lazarov i Daničin mlađi sin Jovan je ekonomista, dok je njegov imenjak i stric takođe glumac poznat po ulogama u filmovima „Karaula“, „Belo odelo“, „Bumerang“, „Optimisti“ i „Kralj Petar Prvi“, te brojnim ulogama u predstavama u Narodnom pozorištu Subotica.

Filmografija

Filmovi i serije

1975. Sinovi

1977. Hajka

1978. Kvar

1978. Maska

1981. Svetozar Marković

1982. Lov na miševe

1982. Divlje meso

1982. Sabinjanke

1983. Terasa

1983. Malograđani

1983. Sumrak

1983. Igmanski marš

1984. Prokleta avlija

1984. Ubica

1984. Divlja patka

1984. Zadarski memento

1985. Slučaj Laze Kostića

1985. Mušica

1985. Dvostruki udar

1985. Jazol

1985. Ljubavne priče

1985. Gospođica Julija

1987. Vuk Karadžić

1988. Tako se kalio čelik

1988. Portret Ilije Pevca

1988. Neka čudna zemlja

1988. Četrdeset osma — Zavera i izdaja

1990. Granica

1990. Hajde da se volimo 3

1991. Original falsifikata

1991. Mala šala

1992. Tito i ja

1993. Radenko i Silvana

1993. Vizantijsko plavo

1993. Broz i ja

1995. Podzemlje

1996. Do koske

1996. Bila jednom jedna zemlja

1997. Moja domovina

1997. Balkanska pravila

1998. Bure baruta

1998. La seconda moglie

1998. Zbogum na dvaesetiot vek

1999.  Belo odelo

2001. Bumerang

2003. Mali svet

2004. König der Diebe

2004. Pad u raj

2004. San zimske noći

2005. Dobro uštimani mrtvaci

2006. Krojačeva tajna

2006. Optimisti

2006. Kazino Rojal

2006. Sutra ujutru

2007. S. O. S. – Spasite naše duše

2008. Sonetàula

2009. Medeni mesec

2009. Sveti Georgije ubiva aždahu

2009. Đavolja varoš

2010. Selo gori, a baba se češlja

2011. Beli lavovi

2013. Ravna Gora

2014. Novembarski Čovek

2015. Bićemo prvaci sveta

2015. Za kralja i otadžbinu

2015. Panta Draškić cena časti

2016. S one strane

2016. Auf kurze Distanz

2016. Prvaci sveta

2016. Dnevnik mašinovođe

2018. Kralj Petar Prvi u slavu Srbije

2018. Između dana i noći

2018. Apsurdni eksperiment

Predstave:

„Hamlet“, „Dugo putovanje u Jevropu“, „Amadeusu“, „Luda“, “Mrešćenje šarana”,“Original falsifikata”,“Mala”, “Urnebesna tragedija”, „Don Žuana“, „Mušica“, “Mara Sad”, „Venčanje“ i druge.

Bibliografija

• 1999. Belo odelo (roman)
• 2004. Kako sam dobio Oskara
• 2015. Jednostavne priče
• 2016. Ulična akademija

Nagrade i priznanja

• 1978. nagrada SSOJ na “ Malim scenama “ u Sarajevu za ulogu Mije u “ Savremeniku „
• 1982. nagrada ORLANDO na Dubrovačkim letnjim igrama za ulogu Hamleta
• 1982. Zlatni ćuran u Svetozarevu , za ulogu u predstavi „Pozorište dvorište“
• 1985. Zlatni ćuran za ulogu Kralja Nikole u predstavi „Dugo putovanje u Jevropu“
• 1988. Zlatni smijeh na Danima satire u Zagrebu za ulogu Kralja Nikole u predstavi „Dugo putovanje u Jevropu“
• 1989. nagrada Raša Plaović , za ulogu Pavla u predstavi „Original falsifikata“
• 1989. nagrada za glumačku bravuru Zoran Radmilović , za ulogu Pavla u predstavi „Original falsifikata“
• 1989. Sterijina nagrada za ulogu Pavla u predstavi „Original falsifikata“
• 1991. nagrada Slavko Lazarević u Nišu za ulogu Pavla u filmu „Original falsifikata“
• 1991. Gran pri za najbolju mušku ulogu u filmu „Original falsifikata“ na Međunarodnom filmskom festivalu u Sopotu
• 1993. Nagrada Car Konstantin u Nišu za ulogu u filmu „Vizantijsko plavo“
• 1995. Oktobarska nagrada grada Beograda za ulogu Petra Popare Crnog u filmu „Podzemlje“
• 1995. Statueta Joakim Vujić u Kragujevcu , koja se dodeljuje za umetnička dostignuća i izuzetan razvoj pozorišne umetnosti u Republici Srbiji
• 1995.Kristalna prizma Akademije za filmsku umetnost za ulogu Petra Popare Crnog u filmu „Podzemlje“
• 1995. Gran pri Ćele kula za ulogu Crnog u filmu „Podzemlje“
• 1998. Zlatna mimoza na festivalu u Herceg Novom za uloge u filmovima „Do koske“ i „Balkanska pravila“
• 1999. Gran pri na međunarodnom festivalu u Atini za film „Belo odelo“
• 1999. nagrada za filmsku umetnost – za celokupan rad na filmu i specijalno za film „Belo odelo“ u gradu Đibelina na Siciliji
• 2000. Zlatna Mimoza za ulogu Save u filmu „Belo odelo“ na Festivalu u Herceg Novom
• 2000. Nagrada za najboljeg glavnog glumca u filmu „Zbogom 20. vek“ na KSKS Fantafestivalu
• 2004. Car Konstantin u Nišu za ulogu policajca KOS-a u filmu „Mali svet“
• 2004. Zlatna mimoza za ulogu policajca KOS-a u filmu „Mali svet“ na Festivalu u Herceg Novom
• 2005. Posebna pohvala žirija na 52. Internacionalnom festivalu u Puli za ulogu u filmu „San zimske noći“
• 2005. Specijalna nagrada žirija na Festivalu „Alpe Adria“ u Trstu za ulogu u filmu „San zimske noći“
• 2005. Nagrada za glumu na Međunarodnom filmskom festivalu u Minsku za ulogu Lazara u filmu „San zimske noći“
• 2005. Zlatni vitez na festivalu u Čeljabinsku za ulogu u filmu „San zimske noći“
• 2005. Nagrada FIPRESCI  domaćih filmskih kritičara za ulogu Lazara u filmu „San zimske noći“
• 2005. Gran pri NAISA u Nišu za ulogu Lazara u filmu „San zimske noći“
• 2006. Specijalna nagrada glumcu, režiseru i producentu na Festivalu u Minsku
• 2006. Nagrada za najboljeg glumca za ulogu u filmu „Optimisti“ na 51. Međunarodnom festivalu u Valjadolidu
• 2009. Gran pri Naisa za najbolju mušku ulogu u filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu“ na festivalu u Nišu
• 2009. Statueta IBIS za najbolju mušku ulogu Đorđa u filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu“
• 2010. Zlatna medalja Sergej Bondarčuk za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti na Festivalu “ Zlatni vitez “ u Moskvi
• 2011. Nagrada za najboljeg glumca u filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu“ na Prvom Zabajkalskom međunarodnom festivalu
• 2012. Nagrada Živojin Žika Pavlović za afirmaciju srpskog filma u svetu
• 2012. Plaketa Jugoslovenske Kinoteke za izuzetan doprinos razvoju filmske umetnosti
• 2012. Nagrada FIPRESCI za film “ Beli lavovi “ na Internacionalnom filmskom festivalu u Draču
• 2013. Proglašen Vitezom srpske glume
• 2016. Zlatna arena za najbolju glavnu mušku ulogu
• 2016. Actor’s Mission Award na Festivalu u Slovačkoj