Katarina Gojković

Biografija

Katarina Kića Gojković je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica. Rođena je 21. decembra 1967. godine u Čikagu. Živi i radi na relaciji Beograd – Čikago.

Kića je sa sedam godina počela da pohađa dramsku sekciju Radio Beograda. Volela je muziku, ali je ipak odlučila da studira glumu. Još kao studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, postala je stipendista Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP).

U ovom teatru je odigrala na desetine uloga, ali je sarađivala i sa drugim beogradskim pozorištima.

Na televiziji se prvi put pojavila 1987. godine u drami „Pogrešna procena“. Usledila je mini serija „Roman o Londonu“, te film „Boj na Kosovu“. Igrala je u filmovima „Kaži zašto me ostavi“, „Belo odelo“ i drugima.

Televizijska publika je prepoznaje po ulogama u serijama „Zauvek mlad“, „Moj ujak“, „Šifra Despot“, „Mama i tata se igraju rata“, „Azbuka našeg života“ i drugima.

Detinjstvo i obrazovanje

Katarina Kića Gojković je rođena 1967. godine u Čikagu gde su njeni roditelji tada živeli. Odrasla je i školovala se u Beogradu. Njen otac je bio Predrag Cune Gojković, pevač narodne i starogradske muzike. Majka Leposava Lepa Gojković je po struci bila inženjer elektrotehnike, ali se nije bavila tim poslom. Kića ima tri godine stariju sestru Natašu.

U jednom intervjuu je priznala da je bila vrlo nestašno dete, ali da je otac bio vrlo blag i prema njoj i prema sestri. Ipak, mama je bila strožija, jer se trudila da ćerke izvede na pravi put.

Kića je jednom prilikom kazala da je kao mala maštala da bude vozač formule i kasirka. U nekom trenutku je poželela da se bavi muzikom, a veruje da je to posledica činjenice da su se u njihovoj kući mogli čuti različiti žanrovi, ne samo starogradska muzika kojom se Cune bavio.

Sa sedam godina je postala član dramskog studija Radio Beograda, a tokom srednje škole je sa sestrom i prijateljima imala rok bend Francuska sobarica.

Kako je bila okružena glumcima koji su se družili sa njenim ocem, Kića je vrlo rano osetila strast prema tom pozivu. Po završetku srednje škole roditelji su joj savetovali da upiše Stomatološki fakultet. Ipak, odlučila je da polaže prijemni ispit za glumu na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu. Primljena je  u klasu profesora Milenka Maričića. Četiri godine kasnije je diplomirala.

Pozorišna karijera

Katarina Gojković je tokom studija bila stipendista Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), a po sticanju diplome je postala član ansambla tog teatra. Jednu od prvih uloga koju je odigrala u ovom pozorištu bila je u predstavi „Luča mikrokozma“ u režiji Branislava Mićunovića.

Usledili su komadi „Valjevska bolnica“, „Kabare“ i „Dibuk“. Glumila je u predstavi „Pozorišne iluzije“, a publika JDP-a ju je gledala i u „Florentinskom šeširu“, „Veselim ženama vindzorskim“, „Plavoj ptici i drugima“.

Rediteljka Vida Ognjenović joj je poverila ulogu u predstavi „Tergovci“, a Vitalij Dvorcin u komadu „Ćincano za Smirnovu“. Sa Goranom Markovićem je 1997. godine sarađivala na komadu „Beogradska trilogija“, a sa Dejanom Mijačem na predstavi „Mizantrop“.

Posle osmogodišnje pauze, 2005. godine se vratila u JDP predstavom „Lulu“ u režiji Gorčina Stojanovića.

Katarina je sarađivala i sa drugim beogradskim teatrima. U Pozorištu na Terazijama je igrala u „Narodnom poslaniku“, mjuziklu „Čikago“ i drugima.

Publika Ateljea 212 ju je prvi put gledala 1987. godine u predstavi „Pod Prešernovom bistom“ u režiji Milenka Maričića. U Pozorištu „Duško Radović je neko vreme igrala u predstavi „Proleterska farsa“, a u Zvezdara teatru u komadu „Moja draga“.

Igrala je u mjuziklima „Jadnici“ i „Rebeka“ u Operi i teatru „Madlenijanum“, a na istoj sceni je od 2017. godine igrala predstavu „Ljubav i moda“.

Takođe, od 2017. godine je u Pozorištu „Boško Buha“ igrala predstave „Florentinski šešir“, „Čarobnjak iz Oza“, „Majstori, majstori“, „Robin Hud, „Oliver Tvist“, „Vrteška“, „Ubistvo u Orijent ekspresu“, „Pepeljuga“ i mnoge druge.

Uloga Maćehe u ovoj predstavi donela joj je nagradu za najbolju žensku sporednu ulogu na 18. „Naj, naj naj festivalu“ u organizaciji Kazališta „Žar ptica“ iz Zagreba[1].

Televizijska i filmska karijera

Katarina Kića Gojković se na televizijskim ekranima prvi put pojavila 1987. godine i to u manjoj ulozi u drami „Pogrešna procena“ emitovanoj na Televiziji Beograd. Sledeće godine je utelovila lik Pegi u mini seriji „Roman o Londonu“ i Eston u TV komediji „Sever i jug“.

Reditelj Zdravko Šotra joj je poverio ulogu Kosovke devojke u istorijskoj ratnoj drami „Boj na Kosovu“ koja se u bioskopima pojavila 1989. godine. Glavne uloge su poverene Milošu Žutiću, Gorici Popović, Vojislavu Voji Brajoviću, Žarku Lauševiću i drugima.

Usledila je saradnja sa Dejanom Mijačom na televizijskoj drami „Valjevska bolnica“ zasnovanoj na knjizi Dobrice Ćosića. Katarina je utelovila lik Milene , a imala je priliku da set deli sa iskusnim kolegama poput Mihaila Miše Janketića, Mila Mirananović, Mihajla Kostića Pljake i drugih.

Glumila je Devu Mariju u  seriji „Teatar u Srba“ koju je Televizija Beograd emitovala od 1991. do 1995. godine.

Sa Žarkom Lauševićem, Milicom Mihajlović, Ljubišom Samardžićem i Draganom Jovanovićem je 1993. godine snimila dramu „Kaži zašto me ostavi“ u režiji Olega Novkovića, a po scenariju Srđana Koljevića.

Na bioskopska platna Kića se ponovo vratila 1999. godine. Tumačila je jednu od kurvi u komičnoj drami Lazara Ristovskog „Belo odelo“. Film je dobio nagradu za najbolji scenario u Vrnjačkoj Banji, a bio je i srpski kandidat za nagradu Oskar.

Reditelji Nenad Ognjenović i Slađana Kilibarda su joj poverili ulogu u komediji „Zauvek mlad“  koja se u bioskopima pojavila 2009. godine. U istom periodu je s Anjom Knežević, Nikolom Vukovićem, Nebojšom Glogovcem i Tihomirom Stanićem glumila u TV seriji „Moj ujak“ koju je emitovala Radio Televizija Srbije (RTS).

U kriminalističkoj seriji „Šesto čulo“ koju je Televizija „Pink“ emitovala tokom januara 2010. godine Kića je glumila Katarinu Obradović. Četiri godine kasnije se pojavila u jednoj epizodi hit serije „Urgentni centar“.

Imala je priliku da sarađuje sa holivudskim glumcima, rediteljima i producentima na filmu „Despite the Falling Snow“ u kome je glavnu ulogu igrala švedska glumica Rebeka Ferguson (Rebecca Ferguson). Film je u domaće bioskope stigao 2016. godine pod naslovom „Uprkos snegu koji pada“.

Iste godine je odigrala epizodnu ulogu u sitkomu „Andrija i Anđelka“, a pojavila se i u dve epizode u ulozi Milunke u seriji „Sumnjiva lica“.

Novi inostrani projekat podrazumevao je snimanje akcijskog trilera „Vigvam“ u režiji indijskog reditelja Sive. Pored indijskih glumaca, u filmu se pojavljuju i nama dobro poznata imena Branka Pujić, Bojana Ordinačev, Miloš Timotijević i drugi.  „Vigvam“ se u bioskopima pojavio 2017. godine.

Iste godine Kića je igrala u humorističnoj seriji „Mamini sinovi“, a u bioskope je stigao film „Draž“ u kome je tumačila lik majke Slavice.

Bila je vlasnica kluba tokom dve epizode serije „Komšije, a načelnica u tri epizode serije „Šifra Despot“. Deo televizijske publike je pamti po ulozi Minerve u telenoveli „Pogrešan čovek“ koja je emitovana od 2018. godine.

Usledila je saradnja sa Gordanom Kičićem, Ninom Janković, Nebojšom Ilićem, Vojinom Ćetkovićem i drugima na filmu „Realna priča“ u kome je utelovila lik Radimile. Ova komedija se u bioskopima pojavila 2019. godine, a od naredne godine RTS je počela da prikazuje seriju „Mama i tata se igraju rata“ nastalu od neiskorištenog materijala filma.

U dramskoj seriji „Azbuka našeg života“ nastaloj po motivima romana Mirjane Bobić Mojsilović utelovila je lik Bilje.

Kića Gojković se 2022. godine se pojavila u epizodnoj ulozi u britansko-američkoj seriji „Miss Scarlet & the Duke“.

Manja uloga joj je pripala i u SF hororu „Hellraiser“ u režiji Dejvida Braknera (David Bruckner). Film je premijerno prikazan krajem septembra 2022. godine.

Privatni život

Katarina Kića Gojković je rođena 1967. godine u Čikagu, gde su njeni roditelji tada boravili. Tri godine kasnije su se vratili u Beograd, gde je završila osnovnu i srednju školu. Sa sedam godina je postala član dramskog studija Radio Beograda, a umesto stomatologije, za životni poziv je odabrala glumu.

U jednom intervjuu je kazala da je, uprkos tome što joj je otac bio poznati pevač i što je od rođenja bila u fokusu javnosti, imala vrlo srećno i bezbrižno detinjstvo.

Do 1997. godine je bila aktivna u pozorištu, na filmu i televiziji, ali je odlučila da napusti Beograd. Preselila se u Los Anđeles gde je živela do 2003. godine.

Glumica je 2000. godine dobila sina Sergeja. Brak sa Sergejovim ocem nije opstao, ali je glumica priznala da su se rastali bez drame, te da su ostali u dobrim odnosima[2].

Ne krije da je roditeljstvo najvažnija uloga koju je u životu igrala. Glumica ističe da se uvek trudi da bude dobra majka, te da joj je to najbitniji zadatak, a da gluma predstavlja njenu najveću strast.

U jednom intervjuu je kazala da joj je neostvarena želja da bude rok pevačica.

Katarina i Nataša su 2019. godine ispunile očevu želju te objavile CD pod nazivom „K’o lepi san“ sa 14 Cunetovih najlepših pesama u njihovoj interpretaciji.

Filmografija

Filmovi i serije

1987. Pogrešna procena

1988. Sever i jug

1989. Roman o Londonu

1989. Boj na Kosovu

1990. TV teatar

1992. Teatar u Srba

1993. Kaži zašto me ostavi

1999. Belo odelo

2008. – 2009. Moj ujak

2009. Zauvijek mlad

2010. Šesto čulo

2013. Kukuriku šou

2014. Urgentni centar

2016. Despite the Falling Snow

2016. Andrija i Anđelka

2016. Sumnjiva lica

2017. Vivegam

2017. Mamini sinovi

2017. Draž

2018. Komšije

2018. Šifra Despot

2018. – 2019. Pogrešan čovek

2019. Realna priča

2022. Azbuka našeg života

2022. Miss Scarlet & the Duke

2022. Hellraiser

2022. – 2023. Mama i tata se igraju rata

Predstave

„Pod Prešernovom bistom“, „Luča mikrokozma“, „Narodni poslanik“, „Valjevska bolnica“, „Kabare“, „Dibuk“, „Proleterska farsa“, „Pozorišne iluzije“, „Poslednja potera za zlatom“, „Florentinski šešir“, „Nižinski“, „Vesele žene vindzorske“, „“Plava ptica“, „Lota Lenja“, „Tergovci“, „Moja draga“, „Ćincano za Smirnovu“, „Beogradska trilogija“, „Mizantrop“, „Lulu“, „Vitorijo, jes’ bio mali, al ‘je bio dobar čovek“, „Čikago“, „Dragi tata“, „Jadnici“, „Glorija“, „Zvezdane zvezdice“, „Rebeka“, „Povratak u Montenegro“, „Upoznaj mog tatu“, „Dan odluke“, „Pepeljuga“, „Ljubav i moda“, „Uspavana lepotica“, „Čarobnjak iz Oza“, „Majstori, majstori“, „Robin Hud“, „Oliver Tvist“, „Vrteška“, „Ubistvo u Orijent ekspresu“ i druge.

Nagrade i priznanja

2018.Nagrada za najbolju žensku sporednu ulogu na 18. „Naj, naj naj festivalu“ u organizaciji Kazališta „Žar ptica“ iz Zagreba (uloga maćehe u predstavi „Pepeljuga“)

Diskografija

2019. K’o lepi san (Cune Gojković, Nataša Gojković, Katarina Gojković)
Reference

[1] https://www.blic.rs/kultura/vesti/nagrada-u-zagrebu-za-glumicu-katarinu-gojkovic/0vt64wk

[2] https://glossy.espreso.co.rs/poznati/porodica/211795/predrag-cune-gojkovic-cerka-foto