Jelisaveta Seka Sablić

Biografija

Jelisaveta Seka Sablić je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica. Rođena je 13. juna 1942. godine u Beogradu, u kome i danas živi i radi. Ima sina Stefana koji je uspešan pijanista i pozorišni reditelj.

Značajne uloge ostvarila je u „Ateljeu 212“ gde je igrala u predstavama „Čudo u Šarganu“, „Ožalošćena porodica“, „Veliko i malo“ i drugima. Član ansambla bila je od 1968. do 1993. godine kada je prešla u status slobodnog umetnika. Igrala je i u drugim pozorištima, te neretko osvajala velike nagrade poput Statuete „Ćuran“, „Dobričnog prstena“, nagrade „Pavle Vujić“ i drugih.

Veliku popularnost donela joj je uloga Kristine u komediji „Maratonci trče počasni krug“ iz 1982. godine. Prepoznatljiva je i po ulogama u filmovima „Sekula i njegove žene“, „Kako sam sistematski uništen od idiota“, „Davitelj protiv davitelja“, „Hadersfild“ i drugima.

Televizijska publika je u njenim interpretacijama uživala tokom serija „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“ i drugima. Mlađi je pamte po ulozi Vere u popularnom sitkomu „Ljubav, navika, panika“, te Simke Vuković u humorističnoj seriji „Nemoj da zvocaš“.

Jedna je od najnagrađivanijih srpskih glumica. Osvojila je Zlatnu arenu na Festivalu u Puli, četiri puta Statuetu „Ćuran“, „Dobričin prsten“, Oktobarsku nagradu grada Beograda, te prestižnu nagradu „Pavle Vujisić“ za životno delo. Mnogi je s pravom nazivaju srpskom „Kraljicom humora“.

Biografija

Poreklo, detinjstvo i obrazovanje

Jelisaveta Seka Sablić je rođena 1942. godine u beogradskom naselju Čubura. Njen otac Stevan poreklom je iz mesta Mala Gradusa, nedaleko od Sunje. Majka joj je bila domaćica, sefardska Jevrejka, rođena i odrasla na Dorćolu. Stevan je bio krojač koji je imao malu radnju u Mutapovoj ulici. Tim poslom je izdržavao petočlanu porodicu. Seka je odrastala uz dva starija brata, te je, kako kaže, imala status „povlašćenog člana porodice“.

Po završetku osnovne škole upisala je XIV beogradsku gimnaziju. Ljubav prema glumi rodila se tokom poseta pozorištu i bioskopima, a tokom celog školovanja bila je član recitatorskih i dramskih sekcija. Jedna je od osnivača Omladinskog pozorišta „Dadov“, gde su se glumom „zarazili“ mnogi srpski glumci. Kako je jedno prilikom kazala, scenu je osećala „kao mesto najveće moguće sreće“. Priznaje da je na probe jurila kao na „najstrasnije ljubavne sastanke“.

Bila je i član Omladinskog pozorišta „Lola“ na čijoj sceni je igrala u satiričnom kabareu „Komarac“ u režiji Nebojše Komadine.

Iako je majka želela da Seka postane daktilografkinja, jer je taj posao smatrala pravim izborom, Seka se nije slagala, nego je po završetku gimnazije otišla na polaganje prijemnog ispita na Pozorišnoj akademiji. Upisala je „iz prve“, pa je zajedno sa Draganom Nikolićem, Mićom Milovanovićem, Zlatom Jakovljević, Dragoslavom lićem, Koljom Jovanovićem i Zdravkom Krstulović primljena u klasu profesora Mate Miloševića.

Počela je da glumi već na drugoj godini, a diplomirala je 1965. godine kao najbolji student u klasi.

Pozorišna karijera

Iako je bila najbolja na Akademiji, stalni angažman u pozorištu nije odmah stigao. Postala je član ansambla Pozorišta „Boško Buha“ gde je igrala u predstavama „Koncert za tinejdžere“, „Pepeljuga“, „Čarobnjak iz Oza“, „Tri musketara“ i drugima.

Tokom jedne od proba gledala ju je Mira Trailović, upravnica Ateljea 212. Uvidevši Sekin raskošni talenat Mira ju je 1968. godine pozvala u Atelje. Jedna od prvih predstava bila je „Kralj Ibi“. Tri godine kasnije igrala je Gocu u predstavi Branka Pleše po tekstu Aleksandra Popovića „Razvojni put Bore Šnajdera“. Upravo joj je ta uloga donela Statuetu „Ćuran“ na Festivalu komedije u Jagodini.

Sa Ružicom Sokić, Miodragom Petrovićem Čkaljom, Borom Todorovićem i drugima glumila je u predstavi „Krmeći kas“ koju je režirao Nebojša Komadina, a napisao Aleksandar Popović. Glumila je u alternaciji sa Milenom Dravić u predstavi „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“. Komad je napisao Bora Ćosić, a režirao Ljubomir Muci Draškić.

Prepoznatljivost joj je donela naslovna uloga u predstavi „Jelisavetini jadi zbog molera“ u kojoj je igrala sa kolegom Predragom Mikijem Manojlovićem. Glavnu ulogu je tumačila i u predstavi „Ranjeni orao ili smeju li devojke dopustiti probu pre braka“ koju je režirala Soja Jovanović.

U alternaciji sa Milenom Dravić glumila je Cmilju u predstavi „Čudo u Šarganu“ čiji tekst potpisuje Ljubomir Simović, a režiju Mira Trailović. Uloga Gine u „Ožalošćenoj porodici“ joj je 1981. godine donela Statuetu „Ćuran“ za najbolje glumačko ostvarenje. Oduševila je publiku u komadu „Veliko i malo“, a za ulogu u predstavi „Iza kulisa“ je 1993. godine osvojila Oktobarsku nagradu grada Beograda.

Na sceni Ateljea 212 igrala je Tonku Babić u predstavi „Uho, grlo, nož“ čiji tekst potpisuje književnica i novinarka Vedrana Rudan, a režiju Tatjana Mandić Rigonat. Bila je član ansambla ovog pozorišta sve do 1993. godine kada je prešla u status slobodnog glumca.

Od početka karijere do danas igrala je i predstavama Dušana Kovačevića „Klaustrofobična komedija“ i „Doktor Šuster“, „Pazarni dan“ u režiji Gorana Markovića i drugima. Zapažene uloge imala je i komadima „Rado ide Srbin u vojnike“, „Kosa“, „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“, „Pokondirena tikva“, „Romeo i Julija“, „Ovde“, „Flumena Marturano“, „Dundo Maroje“,, „Hazarski rečnik“, „Ujka Vanja“ i drugima.

Uloga Divne u predstavi „Doktor Šuster“ na sceni Zvezdara teatra donela joj je 2002. godine Statuetu „Ćuran“, a istu nagradu je osvojila i tri godine kasnije za ulogu Dare u predstavi „Svinjski otac“ Kruševačkog pozorišta.

Filmska i televizijska karijera

Uporedo sa uspešnom pozorišnom karijerom, Seka Sablić je gradila zavidnu televizijsku i filmsku karijeru. Jedan od svojih prvih filmova snimila je 1968. godine. Sa kolegom Draganom Nikolićem je debitovala u filmu „Ilustrovani život“ u režiji Srboljuba Stankovića,  a po scenariju Miodraga Stanisavljevića.

Sa Zoranom Radmilovićem i Nikolom Milićem je iste godine igrala u televizijskoj drami „Noćno dežurstvo sestre Grizelde“, a sa Vojislavom Vojom Brajovićem i Milanom Lanetom Gutovićem glumila je u TV komediji „Neverovatni cilinder Nj. V. kralja Kristijana“. Iste godine snimila je i televizijski film „Martin Krpan s vrha“ i komediju „Nevolje jednog Bobana“.

U drami Predraga Bajčetića po scenariju Marsela Ašara (Marcel Achard) pod nazivom „Hajde da se volimo“ glumila je sa Brankom Cvejićem, Petrom Kraljem i drugima, a u glavnoj ulozi prvi put se pojavila 1969. godine i to u drami Soje Jovanović „Daleko je Australija“. Pojavila se u TV serijama „Zigmund Brabender, lovac i ser” i „Hajde da rastemo“. Iste godine glumila je u filmovima „Vrane“ i „Leći na rudu“.

Publika ju je zavolela u ulozi Rajke Rajčić u veoma popularnoj seriji „Burduš“ u kojoj je glumila sa Jovanom Janićijevićem Burdušom, Miodragom Andrićem i drugima. Iste, 1970. godine snimila je televizijski film „Ujka Vanja“, kratki film „Poezija Ogdena Neša“, te dugometražne filmove „Burna noć“, „Engleski onakav kakav se govori“ i „Biciklisti“.

Tumačila je Rosu u drami „Čep koji ne propušta vodu“, Belu Matović u seriji „Čedomir Ilić“ i Leonoru Bah u seriji „Diplomci“. Sa Marijom Milutinović, Ognjankom Ognjanović, Miodragom Radovanovićem, Vlastimirom Đuzom Stojiljkovićem i Danilom Batom Stojkovićem igrala je u drami Branka Pleše „Ćelava pevačica“ iz 1972. godine.

Justu Medonić tumačila je u popularnoj TV seriji „U registraturi“, a povremeno se pojavljivala i u zabavnoj emisiji „Obraz uz obraz“ koju su vodili Dragan Nikolić i Milena Dravić. U Ibsenovoj (Henrik Johan Ibsen) drami „Nora“ koju je režirala Mira Trailović igrala je naslovnu ulogu.

Tokom 1975. godine glumila je u filmovima „Andra i Ljubica“, „Povratak lopova“, „Kičma“, „Dvosobna kafana“ i „Kraj nedelje“, te TV filmovima i serijama „Mamika, hvata me panika“ i „Borisko i Natalija“. Od 1976. do 1980. godine igrala je u serijama „Čast mi je poznavati vas“, „Sedam plus sedam“ i „Osma ofanziva“. Za to vreme snimila je i TV filmove „Ranjeni orao“, „Marija Magdalena“ i „Najdraža deca dragih roditelja“, te dugometražne filmove „Sestre“, „Četiri dana do smrti“, „Kućna terapija“ i „Leptirov oblak“.

Igrala je Seku u komediji Milana Jelića pod naslovom „Rad na određeno vreme“ i Živku u komediji „Laf u srcu“ čiji scenario su napisali Siniša i Ljiljana Pavić. U TV drami „Ujka Vanja“ tumačila je Sonju, a u seriji „Svetozar Marković“ Ilku Marković.

Veliku popularnost donela joj je uloga pijanistkinje Krsitine u hit komediji „Maratonci trče počasni krug“. Filmska adaptacija pozorišne predstave Dušana Kovačevića koju je režirao Slobodan Šijan i danas se smatra jednim od najboljih srpskih filmova svih vremena. Uloga Kristine donela joj je „Zlatnu arenu“ na Filmskom festivalu u Puli. Film je osvojio i nagrade na festivalima u Vrnjačkoj Banji, Montrealu, Marseju i Briselu.

Usledile su uloge u nekim od najznačajnijih filmova toga vremena. Seka je glumila Ritu u filmu „Kako sam sistematski uništen od idiota“, gospođicu Dobrilu Skaru u „Davitelj protiv davitelja“, te Sinđu u drugoj sezoni popularne serije „Kamiondžije“.

U filmskoj adaptaciji predstave „Jelisavetini ljubavni jadi“ iz 1985. godine ponovo je igrala naslovnu ulogu, a pojavila se i u komedijama „Druga Žikina dinastija“, „Sekula i njegove žene“ i „Razvod na određeno vreme“. Odigrala je manju ulogu u seriji „Sivi dom“. Sa kolegicama Mirjanom Karanović, Radmilom Živković, Tanjom Bošković, Darom Đokić i drugima snimila je komediju „Uvek spremne žene“ koja je premijerno prikazana 1987. godine.

Mlađe generacije je pamte po ulozi Seke Sekulović u Pavićevoj seriji „Bolji život“ koja je emitovana od 1987. do 1991. godine, te Simke Milivojević u komediji „Tesna koža 3“. Sa Ljubišom Samardžićem, Zoranom Cvijanovićem, Mirom Firlan i drugima snimila je film „Poltron“, a sa Petrom Kraljem, Radmilom Savićević i drugima dramu „Gospođa ministarka“.

Glumila je u televizijskim adaptacijama predstava „Čudo u Šarganu“ i „Klaustrofobična komedija“, te hit komedijama „Sekula se opet ženi“ i „Sekula nevino optužen“. Od 1993. do 1996. godine tumačila je sekretaricu Marijanu u Pavićevoj seriji „Srećni ljudi“ koja je emitovana na programu Radio Televizije Srbije (RTS).

Kraj 90-ih godina 20. veka obeležio je film „Rane“ i serija „Porodično blago“ u kojoj je Seka igrala glavnu medicinsku sestru. Tumačila je Desu i Olgu u serijama „Metla bez drške 5“ i „Najbolje godine“. Tokom prve polovine dvehiljaditih igrala je u filmovima „Ledina“ i „Bal-Kan-Kan“, te serijama „Stižu dolari“ i TV filmu „Skela“.

Od 2005. do 2007. godine igrala je Veru Milićević u sitkomu „Ljubav, navika, panika“. Serija je stekla veliku popularnost zbog samog sadržaja, ali i odlične glumačke ekipe, koju su, osim Seke činili i Nikola Simić, Zijah Sokolović, Ljiljana Stjepanović, te mlade glumice Mirka Vasiljević i Marija Karan. Seka i Nikola su za ove uloge dobili nagradu Glumački par godine po izboru čitalaca „TV Novosti“.

Igrala je majku Nebojše Glogovca u potresnoj drami „Hadersfild“ koju je režirao Ivan Živković. U TV seriji „Premijer“ u režiji Milana Karadžića, a po scenariju Stevana i Staše Koprivice Seka igra predsednicu republike. Glumila je i u popularnim serijama „Lud, zbunjen, normalan“ i „Selo gori, a baba se češlja“.

Sa Nebojšom Ljubišićem, Katarinom Marković i Markom Živićem igrala je u seriji „Kuku Vasa“ koja je emitovana na programu Televizije „Pink“. U seriji „Miris kiše na Balkanu“ koju je režirao Ljubiša Samardžić po istoimenom romanu Gordane Kujić, Seka je igrala Nonu Salom.

Godine 2013. glumila je u seriji „Otvorena vrata“ i filmu „Tesna koža 5“. U komediji Ivana Marinovića „Igla ispod praga“ Seka Sablić igra jednu od glavnih uloga. Društvo joj prave Bogdan Diklić, Nebojša Ristanovski, Ljubomir Bandović i drugi.

U seriji „Nemoj da zvocaš“ koja je emitovana na programu Televizije „Prva“ Seka sa kolegom Borom Stjepanovićem igra stariji bračni par koji funkcioniše po principu „ko se se voli taj se bije“. Njihovo iskustvo i ogroman talenat doprineli su tome da je serija postala jedna od najgledanijih u poslednje vreme.

Seka Sablić je jedna od najvoljenijih glumica svoje generacije. Zbog uloga koje je tokom karijere ostvarivala mnogi je nazivaju „kraljicom humora“. To potvrđuju i brojne nagrade koje je dobijala. Statuetu Zlatni ćuran dobila je čak četiri puta, a ne mogu se zanemariti ni Zlatna arena sa festivala u Puli, te nagrada „Ljubinka Bobić“. Seka je dobitnica nagrade „Velika Žanka“, te „Dobričinog prstena“ za životno delo“. Dobila je Oktobarsku nagradu grada Beograda, te nagradu „Pavle Vujisić“ za životno delo na Festivalu u Nišu.

Privatni život

Jelisaveta Seka Sablić je rođena 1942. godine u Beogradu. Iako je odrastala u ratnim i posleratnim godinama, glumica kaže da joj je otac bio zakleti antikomunista. Majka Jevrejka je uspela da izbegne smrt u zloglasnom nacističkom logoru na Sajmištu, a s obzirom da je odrastala uz dva starija brata, Seka je imala srećno detinjstvo.

Ljubav prema glumi rodila se vrlo rano, a koliko je ta ljubav jaka pokazuje i to što glumica „traje“ već više od pola veka. I ne samo da traje, nego njena popularnost ne jenjava. Iako je mnogi pamte po komičnim ulogama, glumica priznaje da u privatnom životu ne glumi. Štaviše, dodaje da je veliki mrgud i da je veoma malo toga može nasmejati.

O svom privatnom životu ne govori mnogo. Za sve te godine u medijima se pojavljivala samo kada ima šta da kaže, posle premijera predstava ili kada najavljuje neki film. Ni o njenom ljubavnom životu ne zna se mnogo. Pojedini novinari tvrde da je sina Stefana dobila iz vanbračne veze sa kolegom glumcem. Seka nikada nije komentarisala takve navode. Danas kaže da je ponosna na svog sina koji je uspešni pozorišni reditelj i pijanista.

Od 2013. godine Seka najviše uživa u društvu svog unuka Leona, te ističe da je iz dana u dan sve više oduševljava. Priznaje da je najviše prijatelja imala u svojoj profesiji, pa joj njihovi odlasci veoma teško padaju.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1968. Ilustrovani život
• 1968. Noćno dežurstvo sestre Grizelde
• 1968. Neverovatni cilinder Nj. V. kralja Kristijana
• 1968. Martin Krpan s vrha
• 1968. Nevolje jednog Bobana
• 1969. Kod zelenog papagaja
• 1969. Hajde da se igramo
• 1969. Daleko je Australija
• 1969. Zigmund Brabender, lovac i ser
• 1969. Vrane    Olja
• 1969. Hajde da rastemo
• 1969. Leći na rudu
• 1969. Silom otac
• 1970. Ujka Vanja
• 1970. Burna noć
• 1970. Engleski onakav kakav se govori
• 1970. Poezija Ogdena Neša
• 1970. Biciklisti
• 1970. Burduš
• 1971. Pendžeri ravnice
• 1971. Operacija 30 slova
• 1971. Čep koji ne propušta vodu
• 1971. Ceo život za godinu dana
• 1971. S vanglom u svet
• 1971. Čedomir Ilić
• 1971. Diplomci
• 1972. Razvojni put Bore Šnajdera
• 1972. Ćelava pevačica
• 1972. Smeh sa scene: Atelje 212
• 1972. Proždrljivost
• 1972. Damon
• 1972. Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera
• 1972. Glumac je, glumac
• 1972. Ptičje kupalište
• 1972. Ženski razgovori
• 1973. Ludi rečnik
• 1973. Ženidba nosača Samuela
• 1974. Nedelje sa Anjom
• 1974. Porodični orkestar
• 1974. Jednog lepog, lepog dana
• 1974. U registraturi
• 1972- 1974. Obraz uz obraz
• 1975. Andra i Ljubica
• 1975. Nora (TV)
• 1975. Povratak lopova
• 1975. Kičma
• 1975. Mamika, hvata me panika
• 1975. Borisko i Natalija
• 1975. Dvosobna kafana
• 1975. Kraj nedelje
• 1976. Čast mi je pozvati vas
• 1976. Sestre
• 1976. Četiri dana do smrti
• 1977. Ranjeni orao
• 1977. Kućna terapija
• 1977. Leptirov oblak
• 1977. Marija Magdalena
• 1977. Najdraža deca dragih roditelja
• 1978. Sedam plus sedam
• 1979. Osma ofanziva
• 1980. Beogradska razglednica 1920
• 1980. Rad na određeno vreme
• 1980. Gospođica
• 1981. Laf u srcu
• 1981. Radni dan
• 1981. Ujka Vanja
• 1981. Nepokoreni grad
• 1981. Svetozar Marković
• 1982. Podvizi družine Pet petlića
• 1982. Maratonci trče počasni krug
• 1982. Trojanski konj
• 1982. Beograd nekad i sad
• 1982. Moj tata na određeno vreme
• 1982. Sabinjanke
• 1983. Zagrljenici
• 1983. Uzbuna
• 1983. Kako sam sistematski uništen od idiota
• 1984. Davitelj protiv davitelja
• 1984. Moljac
• 1984. Kamiondžije 2
• 1984. Ne tako davno
• 1984. Jaguarov skok
• 1984. Formula 1
• 1985. Jelisavetini ljubavni jadi
• 1985. Neuspela mućka
• 1985. Debeli i mršavi
• 1986. Smešne i druge priče
• 1986. Druga Žikina dinastija
• 1986. Sekula i njegove žene
• 1986. Razvod na određeno vreme
• 1986. Sivi dom
• 1987. Uvek spremne žene
• 1988. Vikend mrtvaca
• 1988. Mala Nada
• 1988. Roman o Londonu
• 1987- 1988. Bolji život
• 1988. Tesna koža 3
• 1989. Bolji život
• 1989. Poltron
• 1989. Masmediologija na Balkanu
• 1989. Čudo u Šarganu
• 1989. Dome slatki dome
• 1989. Drugarica ministarka
• 1990. Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove
• 1990. Balkanska perestrojka
• 1990. Klaustrofobična komedija
• 1991. Sekula se opet ženi
• 1991. U ime zakona
• 1990- 1991. Bolji život 2
• 1991. Holivud ili propast
• 1992. Juriš na skupštinu
• 1992. Sekula nevino optužen
• 1994. Biće bolje
• 1994. Teatar u Srba
• 1993- 1994. Srećni ljudi
• 1995. Složna braća
• 1995. Otvorena vrata
• 1995. Tamna je noć
• 1995-1996. Srećni ljudi 2
• 1997. Ljubav, ženidba i udadba
• 1998. Nikoljdan 1901. godine
• 1998. Rane
• 1999. Kod male sirene
• 1998-1999. Porodično blago
• 2001. Sve je za ljude
• 2001. Metla bez drške 5
• 2003. Picknick på kyrkogården
• 2003. Najbolje godine
• 2002-2003. Kazneni prostor
• 2003. Naša mala redakcija
• 2003. Ledina
• 2004. Skela
• 2004. Stižu dolari
• 2005. Bal-Kan-Kan
• 2006. Drugo stanje
• 2005-2007. Ljubav, navika, panika
• 2007. Hadersfild
• 2007. Ljubav i mržnja
• 2007. Uvođenje u posao
• 2007. Premijer
• 2008. Lud, zbunjen, normalan
• 2008. Čitulja za Eskobara
• 2008. Selo gori, a baba se češlja
• 2009. Kuku, Vasa
• 2010. Miris kiše na Balkanu
• 2013. Otvorena vrata
• 2013. Tesna koža 5
• 2016. Igla ispod praga
• 2016. Nemoj da zvocaš

Predstave: „Mačka u džaku“, „Kape dole“, „Pendžeri ravnice“, „Rado ide Srbin u vojnike“, „Kosa“, „Ziger-zager“, „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“, Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera, „Četvoro“, „Ranjeni orao“, „Čudo u Šarganu“, „Višnjevi sad“, „Svadba“, „Izdaja“, „Ožalošćena porodica“, „Majka“, „Mat’rijalisti“, „Veliko i malo“, „Čaplja“, „Karijera“, „Pod Prešernovom bistom“, „Tebanska kuga“, „Sufle od pomorandži/Beleg“, „Iza kulisa“, „Kola mudrosti dvoja ludosti“, „Ovde“, „Prokleti Kovalski“, „Tulumbus“, „Hazarski rečnik“, „Uho, grlo, nož“, „Trst“, „Romeo i Julija“, „Narodni poslanik“, „Kokoška“, „Mrtve duše“, „Molijer – još jedan život“, „Master Klas“, „Flumena Marturano“,  „Žene u skupštini“, „Pokondirena tikva“, „Tamna je noć“, „Divče“, „Život iz početka“, „Ženski orkestar“, „Klaustrofobična komedija“, „Pazarni dan“, „Navala“, „Doktor Šuster“, „Elektra“, „Svinjski otac“, „Dundo Maroje“, „Ujka Vanja“, „Prevara“ i druge.

Nagrade i priznanja

• 1982. Zlatna arena za najbolju glavnu žensku ulogu
• 1972, 1981, 2002, 2005. Statueta Ćuran
• 2006.  Nagrada „Ljubinka Bobić“ koju dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije
• 2007. sa Nikolom Simićem dobila je nagradu za glumački par godine na Filmskom festivalu u Nišu
• 2008. Nagrada „Velika Žanka“
• 2010. Dobričin prsten za životno delo
• 2013. Statueta Zlatni Ćuran
• 2015. „Nagrada Pavle Vuisić“, nagrada za životno delo na filmskom Festivalu u Nišu