Jelena Čović

Biografija

Jelena Čović je bosanskohercegovačka, srpska i francuska pozorišna, televizijska i filmska glumica. Rođena je 1960. godine u Sarajevu. Udata je za Ognjena Todorovića sa kojim ima dvoje dece. Živi i radi u Tuluzu, u Francuskoj.

Premda je od malena volela da imitira, posle završene osnovne škole, upisala je Građevinsko-tehničku školu. Nakon toga je pohađala svetsku književnost na Filozofskom fakultetu, a nakon što je osnovana Akademija scenskih umjetnosti u Sarajevu, Jelena je 1985. godine stekla zvanje glumice.

U međuvremenu je imala priliku da igra u predstavama i filmovima, među kojima su najpoznatiji „Tetovirano pozorište“ i „Otac na službenom putu“.

Posao ju je u nekom trenutku odveo u Beograd, gde je redovno igrala u Pozorištu „Puž“. Nakon toga je radila u Francuskoj, a pošto se 1993. godine, prema vlastitom priznaju nije mogla vratiti u rodni grad, ostala je da živi i radi u Tuluzu.

Jelena predaje na Univerzitetu Žan Žores (Université Toulouse-Jean Jaurès) i režira u jednoj privatnoj glumačkoj školi. Sarađuje i sa pozorištem „Garon“ (Théâtre Garonne) iz Tuluza.

Tokom poslednjih nekoliko decenija domaća publika nije imala priliku da je vidi u pozorištu, na filmu ili televiziji. Ipak, vratila se ulogom u ratnoj drami „Oluja“, gde je mnoge oduševila svojim glumačkim umećem.

Detinjstvo, obrazovanje i glumački počeci

Jelena Čović je rođena 1960. godine u Sarajevu. Sa ocem Slavkom, majkom Vasilijom i sestrama Nadom i Slavicom odrasla je u rodnom gradu.

Kako je u jednom intervjuu kazala, od pete godine je volela da imitira, a tokom osnovne škole je već pobeđivala na takmičenjima recitatora u Sarajevu.

Pa ipak, 1979. godine je završila Građevinsko-tehničku školu u rodnom gradu. Nakon toga je studirala svetsku književnost na Filozofskom fakultetu. Uporedo sa tim je išla na časove glume kod Bore Stjepanovića.

Kada je u Sarajevu osnovana Akademija scenskih umjetnosti, profesor Josip Lešić ju je pozvao da upiše glumu. Upisala ju je 1981., a završila 1985. godine.

Na Akademiji je 1983. godine upoznala reditelja Emira Kusturicu koji joj je ponudio ulogu Nataše u filmu „Otac na službenom putu“. Upravo su joj ova uloga i ovaj film otvorili mnoga vrata u domaćoj kinematografiji.

Zahvaljujući predstavi „Tetovirano pozorište“ koju je režirao Mladen Materić imala je priliku da nastupi na velikim evropskim scenama.

Karijera

Jelena Čović se na filmskom platnu prvi put pojavila 1982. godine. Igrala je manju ulogu u drami „Nastojanje“ Vlatka Filipovića. Imala je priliku da scenu deli s iskusnim kolegama Borom Stjepanovićem, Stevom Žigonom i drugima.

Nakon toga joj je Emir Kusturica ponudio ulogu Nataše u njegovom filmu „Otac na službenom putu“. U jednom intervjuu je kazala da je to bio ulazak „na velika vrata“ u domaću kinematografiju.

Jelena je tokom 1985. godine igrala u humorističnoj seriji „Priče iz fabrike“, u kojoj su glavne uloge tumačili Branislav Lečić, Zoran Radmilović, Mustafa Nadarević i drugi.

Glumica se 1986. godine pridružila kultnoj predstavi „Tetovirano pozorište“ koju je režirao Mladen Materić.

Sa kolegama Harisom Burinom, Majom Mijatović, Željkom Ninčićem, Harisom Rešićem i drugima je zahvaljujući ovoj predstavi obišla mnoge velike gradove, poput Pariza, Eidnburga, Beča, Brisela, Madrida, Amsterdama, Njujorka i drugih.

Tokom 1987. godine se pojavila u TV filmu Faruka Piragića „Nadvožnjak“, te kriminalističkoj drami „Život radnika“.

Sledeće godine je sa Miodragom Krivokapićem, Zijahom Sokolovićem i drugima glumila u ratnom filmu „Inat“.

Reditelji Vedran Mihletić, Mladen Mitrović i Dragutin Krencer su joj poverili manju ulogu u drami „Hamburg Altona“ koja je svetlo dana ugledala 1989. godine.

Neko vreme je glumila u beogradskom pozorištu „Puž“ gde je imala priliku da sarađuje sa Brankom Kockicom, Slobodankom Aleksić, Ljiljanom Blagojević, Mirjanom Karanović, Mirom Furlan, Vojom Brajovićem i drugima.

Nastupila je na sarajevskom MES-u, a na sceni Akademije je igrala u mnogim kultnim predstavama, poput „Sablasti“, „Čudo u Šarganu“ i drugima.

„Poslednji valcer u Parizu“ je ujedno i poslednji film koji je snimila pre nego što je napustila Sarajevo i bivšu Jugoslaviju.

Reč je o komičnoj drami Nikole Stojanovića u kojoj su glavne uloge igrali Davor Janjić, Radmila Živković, Petar Božović i drugi.

Neke od njenih predstava je u Sarajevu pogledao direktor pozorišta „Garon“ iz Tuluza koji ih je pozvao  da šest meseci rade predstavu „Praznik“ u Tuluzu. Nastupili su 1993. godine na festivalu u „Parizu“, a dobre kritike su dobili u listovima „Mondo“ i „Liberasion“.

U vreme kada je trebalo da se vrate kući, trajao je rat u bivšoj Jugoslaviji, pa je sa mužem ostala u Francuskoj. Tu je nastavila da igra u pozorištu „Garon“, ali i mnogim drugim pozorištima.

Osim toga počela je i da predaje na Univerzitetu „Žan Žores“ i režira u jednoj privatnoj glumačkoj školi.

U međuvremenu je snimila kratki mjuzikl „Dancing Odéon“, koji nominovan za nagradu na festivalu u Francuskoj.

Na domaća bioskopska platna se vratila nakon pune 33 godine ulogom Stanke u filmu i seriji „Oluja“ koji govori o progonu Srba iz Hrvatske.

Mnoge je oduševila načinom na koji je donela svoj lik pred publiku. Naime, njena Stanka je jaka žena koja je održala i odbranila svoju kuću boreći se za svoje sinove.

U jednom intervjuu je kazala da smatra da je ovaj projekat nastao u čast ljudi koji su preživeli pakao tokom ratova devedesetih[1].

Privatni život

Jelena Čović je rođena 1960. godine u Sarajevu. Odrasla je i školovala se u rodnom gradu. Prvo je studirala na Filozofskom fakultetu, a potom je upisala Akademiju u Sarajevu.

Još kao studentkinja je privukla pažnju ulogom Nataše u Kusturičinom filmu „Otac na službenom putu“. Ponuda za saradnju joj nije falilo, pa je tako imala priliku da igra predstave širom sveta.

Posao ju je odveo u Francusku, gde je i ostala pošto se 1993. godine nije mogla vratiti u Sarajevo.

Glumica je u braku sa informatičarom Ognjenom Todorovićem, sa kojim ima sinove Mihajla i Gavrila. Mihajlo radi u Sent Etjenu, a Gavrilo je student ruskog i engleskog jezika i međunarodnih odnosa.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1982. Nastojanje
• 1985. Otac na službenom putu
• 1985. Priče iz fabrike
• 1987. Nadvožnjak
• 1987. Život radnika
• 1988. Inat
• 1989. Hamburg Altona
• 1990. Posledni valcer u Sarajevu
• 2011. Dancing Odéon
• 2023. Oluja

Reference

• [1] https://objektiv.rs/vest/748921/jelena-covic-ponovo-pred-publikom-u-oluji-mozete-doziveti-poraze-u-zivotu-ali-ne-smete-biti-porazeni/