Igor Pervić

Biografija

Igor Pervić je srpski glumac rođen u Beogradu 29. oktobra 1967. godine. Majka mu je balerina Lidija Pilipenko, a pokojni otac bio je pozorišni kritičar Muharem Pervić. Igor je glumac koji je dosta obećavao, naročito jer je uvek bio obdaren svojim mangupskim šarmom i dečačkom lepotom. Bio je jedan od najlepših muškaraca bivše Jugoslavije, devojčice su se masovno zaljubljivale u njega, a dečaci se pokušavali da ga imitiraju češljajući se, pevajući i svirajući kao on.

Prvi put se na ekranima pojavljuje sa samo 7 godina u tv drami „Porodični orkestar“, rame uz rame sa velikanima srpskog glumišta: Petrom Božovićem, Rahelom Ferari i Oliverom Marković. U 18 – oj godini, imao je priliku da zaigra u ostvarenju „Slučaj Laze Kostića“, u kojem mu je pripala uloga mladog pesnika. Posle skoro 30 godina, ponovo je dobio priliku da oživi Lazu Kostića u filmu Marka Marinkovića „Doba Dunđerskih“. Za Igora je ovo bila prevelika odgovornost, a ujedno i velika čast jer je njemu pripalo da „preslika“ jednog od naših najvećih pesnika, a takođe je, nakon što se obukao u kostim, od svih dobio reči hvale da izuzetno podseća na Lazu. Ovaj film, Igor je opisao kao film u kome se oslikavaju prave vrednosti, neke davno izgubljene vrednosti, koje danas gotovo da ne postoje. On se, u intervjuu za „Večernje Novosti“, osvrnuo i na kulturni pad u našem današnjem društvu. Rekao je kako je, bar njemu, to vidljivo i na ulicama, autobusu, u školama i kako je u savremenom društvu, naša kultura dotakla dno. On ističe da će tako biti, sve dok ljudi koji vode državu ne shvate njen značaj i da nas samo kulturnim i kulturološkim uzdizanjem, svet može shvatiti na pravi način. Igor se nada da će, uz pomoć filma „Doba Dunđerskih“, bar jednim delom uspeti u tome.

Pored glume, Igor se, takođe, oprobao i u manekenskim vodama u Americi, a bio je i zainteresovan i za muziku, pa je tako, u gimnazijalskim danima, osnovao svoj bend „Duh Nibor“ (Robin Hud). Nažalost, iako je ova njegova grupa 1984. godine proglašena za najveću nadu domaće scene, zbog služenja vojnog rok njenih članova, nije „dočekala“ snimanje albuma. Svoj album (Ludog vetra zvuk), za koji je sam pisao muziku i tekstove, izdao je 2004. godine.

Što se tiče privatnog života ovog, nekada perspektivnog glumca, o njemu se ne zna baš previše. Bio je oženjen sa Jasmin Holbus i na kratko je bio u braku sa našom balerinom Jelenom Tinskom, a budući da je ona od njega starija 15 godina, ovaj brak nije naišao na odobravanje njegovih roditelja. Posle toga, bio je u dugogodišnjoj vezi sa unukom jednog od nasih najlegendarnijih glumaca Miodraga Petrovića Čkalje – Jovanom Petrović.

Nažalost, Igorova karijera je krenula nizvodno i to zbog njegovog konzumiranja narkotika, o čemu je više puta javno govorio. Sve je počelo kada je imao samo 13 godina, tada je prvi put probao lepak i zaradio prvi šamar od svojih roditelja. U 14 – oj godini se zbog droge iskrao iz kuće, a kaže da je tada pomišljao čak i na samoubistvo. U 17 – oj godini je prvi put probao heroin, koji mu je dala tadašnja devojka, a nakon toga, kako je njegova zavisnost rasla, počeo je da krade novac od svojih roditelja. Lečio se i u bolnici „Dragiša Mišović“, gde su se inače lečili narkomani, ali, budući da je bio smešten u prizemlju, to ga nije sprečilo da mu dostavljaju drogu.

Drogirao se i kada je bio na Akademiji. Na kraju je, zbog narkotika, nije ni završio. Doživljavao je veoma teške trenutke, hapšen je, prebijan. Bitna podrška u odvikavanju mu je bila tadašnja supruga Jasmin Holbus. U emisiji kod Vanje Bulića, otvoreno je pričao o svojoj borbi. Na pitanje šta ga je to nateralo da drugi put proba drogu, Igor kaže da je taj trenutak onaj u kome se čovek, usled konzumiranja iste, oseća bezbednim i zaštićenim. Kaže da je time pokušao da pobegne od svoje realnosti i da se osećao kao svoj na svome.

Izuzetno je zahvalan svom očuhu, koji je brinuo i borio se za njega i zahvaljujući kome je, kako kaže, završio gimnaziju i upisao Akademiju.

Igor se, zajedno sa svojom tadašnjom partnerkom Jovanom Petrović, preselio sa Dorćola u Baćevce, gde vodi jedan miran život i gde je pronašao svoju sreću. Baćevci su postali „njegov Dorćol“.

Filmografija:

1974. Porodični orkestar (TV)

1977. Antička Dumaš (TV)

1984. – 1986. Formula 1 (serija)

1986. Crna Marija

1986. Sivi dom

1988. Vuk Karadžić (serija)

1989. Ranjenik (serija)

1989. Drugarica ministarka (serija)

1989. Iza vrata 3 (italijansko – američki film)

1990. Jastuk groba mog (mini serija)

1990. Sveto mesto

1991. Noć u kući moje majke

1991. Moj brat Aleksa

1992. Crni bombarder

1992. Velika frka

1992. Aleksa Šantić (TV serija)

1993. Suza i njene sestre (TV)

1995. Devojka iz kabrioleta (kratak film)

1995. Kraj dinastije Obrenović (serija)

1998. Lajanje na zvezde

1998. Bure baruta

1999. Proleće u Limasolu (TV)

2000. A sad adio (TV)

2001. Sve je za ljude

2003. Lisice (serija)

2004. Tragom Karađorđa (serija)

2007. Vratiće se rode (serija)

2008. Ljubav i drugi zločini

2006. – 2008. Seljaci (serija)

2008. Gorki plodovi (serija)

2009. Neki čudni ljudi (serija)

2009. – 2010. Moj rođak sa sela (serija)

2011. Cvet lipe na Balkanu (serija)

2012. Kad svane dan

2013. Doba Dunđerskih

2014. Kad ljubav zakasni

2014. Samac u braku (TV serija)

2013. – 2015. Zvezdara (TV serija)