Gordan Mihić

Biografija

Gordan Mihić je bio srpski scenarista, dramski pisac, reditelj i univerzitetski profesor. Rođen je 19. septembra 1938. godine u Mostaru. Preminuo je 11. avgusta 2019. godine u Beogradu. U braku sa glumicom Verom Čukić je dobio ćerku Ivanu koja se takođe bavi glumom i produkcijom.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Gordan Mihić je rođen 1938. godine u Mostaru. Deo detinjstva je proveo u Sokobanji, gde su se njegova majka, brat i deda po majci nastanili nakon što je Hercegovina pala u ruke ustaša. U jednoj ispovesti je kazao da su ustaše prvih dana Drugog svetskog rata pobile skoro sve odrasle Mihiće, kao i druge muške rođake[1].

Po dolasku u Srbiju često su se selili iz jednog izbegličkog doma do drugog. Tri godine su živeli u Gepratovoj ulici u okupiranom Beogradu, a potom su se 1945. godine skrasili u Sokobanji, gde je Gordan pohađao osnovnu školu i stekao prve prijatelje.

Nije krio da je bio nemirno dete, da se često tukao i da je vreme provodio u šumarcima, vinogradima i na livadama. Uprkos tome što je rano ostao bez oca, pisac je govorio da mu nije nedostajalo ljubavi i pažnje koju su mu, pored majke i dede, pružali ujaci i tetke.

Posle osnovne škole upisao je Drugu mušku gimnaziju u Beogradu. Jednom prilikom je ispričao kako mu se Beograd nije svideo, te da je maštao da završi školu i da se vrati u Sokobanju. Međutim, stvari su se počele menjati nakon što je na jednom literarnom konkursu poslao sedam radova i osvojio svih sedam nagrada.

Od zarađenog novca je majci kupio čizmice, bratu sat, te častio ceo razred krempitama. Često je pobeđivao na školskim i gradskim literarnim konkursima. Ipak, dva puta je išao na popravni iz matematike i fizike.

Još kao gimnazijalac primljen je na konkursu za novinara „Borbe“. Dve godine je proveo u redakciji tog lista, a potom je prešao u „Sport i svet“.

Kako je jednom prilikom kazao, u „Borbi“ je redovno kasnio na posao, smišljao šale i spavao u kabinetu direktora, ali je tekstove predavao na vreme, pa ga je urednik Slobodan Glumac štitio. Sa kolegama i prijateljima je često boravio u „Klubu književnika“.

Karijera

Gordan Mihić se još kao gimnazijalac isticao talentom za pisanje, a ljudi sa kojima je provodio vreme bili su mu stalna inspiracija da svoje junake predstavi što verodostojnijim i pristupačnijim čitaocima, a potom i gledaocima.

Radeći u redakciji magazina „Sport i svet“ imao je dovoljno slobodnog vremena da se posveti pisanju. Uredništvo mu je poverilo zadatak da piše kritike serija koje su se emitovale na tada eksperimentalnom programu Televizije Beograd.

S obzirom na to da je bio prilično nemilosrdan u svojim kritikama, brzo se suočio sa „gnevom“ rukovodstva televizije. Pokušavši da ga „ućutkaju“ predložili su da on napiše seriju koja će biti bolja od svega što oni rade. Za sedam dana im je dostavio scenario za film „Zvižduk u osam“. Uredništvu se priča dopala, pa je Sava Mrmak režirao film koji je emitovan 1962. godine.

Nakon toga je zajedno sa Ljubišom Kozomarom napisao scenario za film „Doći i ostati“. Ponudili su ga beogradskom „Avala filmu“, a potom se zaputili u Zagreb kako bi pokušali da tekst prodaju „Jadran filmu“. Reditelj Branko Bauer je brzo pristao da snime film koji je svetlo dana ugledao 1965. godine.

Mihić i Kozomara su napisali scenario za ljubavni film „Vreme ljubavi“, a režirali su ga Vlada Petrić i Nikola Rajić. Film je premijerno prikazan 1965. godine. Otprilike u isto vreme je nastala i drama „Tople godine“ u kojoj je glavnu ulogu igrao Bekim Fehmiju.

Filmom „Kad budem mrtav i beo“ koji su 1967. godine napisali Mihić i Kozomara počeo je tzv. „crni talas“, nova era u jugoslovenskoj kinematografiji. Za razliku od filmova i serija koji su pre toga snimani, glavni junaci su postali ljudi sa margine sa kojima se mogao poistovetiti veliki broj ljudi.

Uloga Džimija Barke dodeljena je tada mladom glumcu Draganu Nikoliću koji je na festivalima u Puli i Nišu dobio specijalne nagrade za najboljeg glumca. Reditelj Živojin Pavlović je dobio Zlatnu Arenu za režiju.

„Kad budem mrtav i beo“ je dobio Zlatnu Arenu za film, te Zlatnu medalju „Politike Ekspres“. Trideset godina kasnije je proglašen za kulturno dobro od velikog značaja.

Iste, 1967. godine emitovana je Mihićeva TV komedija „Vrlo stara priča“ u režiji Srboljuba Stankovića.

Mihić, Kozomara i Pavlović sarađivali su i na drami „Buđenje pacova“ sa Slobodanom Perovićem i Dušicom Žegarac u glavnim ulogama. Film je prikazan 1967. godine i takođe je proglašen kulturnim dobrom od velikog značaja.

Tokom naredne godine čak šest Mihićevih projekata je ugledalo svetlo dana. Emitovane su TV drame „Kaputi“ i „Raspust“ u režiji Zdravka Šotre, „Prava adresa“ i „Greška evolucije“ u režiji Aleksandra Đorđevića. Dragoslav Lazić je režirao komediju „Sirota Marija“ koju su napisali Kozomara i Mihić.

U bioskopima se 1969. godine pojavio film „Vrane“ koji su napisali i režirali Mihić i Kozomara. Ovo je još jedan od filmova koji je proglašen kulturnim dobrom od velikog značaja.

Iste godine je Aleksandar Đorđević režirao dramu „Gospodin foka“ po tekstu Gordana Mihića, a Televizija Beograd je emitovala njegovu seriju „Samci“.

Usledio je film „Bubašinter“ čiji scenario je Mihić napisao u saradnji sa Ljubišom Kozomarom, te serija „S vanglom u svet“ na Televiziji Beograd. Dramu „I Bog stvori kafansku pevačicu“ napisao je zajedno sa Bogdanom Jovanovićem. Film je prikazan 1972. godine, a 2016. godine je proglašen za kulturno dobro od velikog značaja.

Iako je serija „Kamiondžije“ naišla na kritike jednog dela javnosti, uspešno je prikazivana 1972. godine na Televiziji Beograd, a naredne godine je snimljen i film „Paja i Jare“ kao nastavak Mihićeve serije.

Iste, 1973. godine je premijerno prikazan film „Žuta“ u režiji Vladimira Tadeja koji je glumicu Ružicu Sokić učinio jugoslovenskom i evropskom zvezdom.

Njegova satirična drama „Siroti mali hrčki“ i serija „Junaci mog detinjstva“ emitovane su 1973. godine na Televiziji Beograd.

Tokom 1974. godine prikazani su dugometražni filmovi, TV drame i serije „Njurci“, „Protiv Kinga“, „Jastuk“, „Trkač“, „Draga tetka“, „Mićko“ i „Poštenje“. Sledeće godine publika je imala priliku da gleda seriju „Đavolje merdevine“ i kratke filmove „Prijatelji“ i „Mili“ čije scenarije je napisao Gordan Mihić.

U saradnji sa rediteljem Gordanom Paskaljevićem 1976. godine je ekranizovan njegov tekst „Čuvari plaže u zimskom periodu“ koji je takođe proglašen kulturnim dobrom od velikog značaja.

Napisao je i scenario za dramu „Sve što je bilo lepo“ koju je režirao Slobodan Šijan. Iste godine je premijerno prikazan ratni film „Povratak otpisanih“ po scenariju Dragana Markovića i Gordana Mihića, a u režiji Aleksandra Đorđevića.

Mihićeva socijalna dram „Pas koji je voleo vozove“ u režiji Gorana Paskaljevića u bioskopima se pojavila 1977. godine. Uloga Mihe je glumici Svetlani Bojković 1978. godine donela Zlatnu arenu za najbolju žensku ulogu na Filmskom festivalu u Puli.

Sarađivao je sa Goranom Markovićem na scenariju za kultni film „Nacionalna klasa“ iz 1978. godine. I ovaj film je 2016. godine proglašen za kulturno dobro od velikog značaja.

Iste, 1978. godine su ekranizovani njegovi tekstovi „Osvajanje slobode“ i „Kost od mamuta“, a u komediji „Srećna porodica“ prvi put se samostalno okušao u ulozi reditelja.

Sarađivao je na scenariju za kultnu komediju „Došlo doba da se ljubav proba“. U periodu od 1981. do 1983. godine ekranizovani su njegovi scenariji za televizijske filmove „500 kada“, „Sablazan“, „Kante ili kese“ i „Uvoz – izvoz“.

Napisao je scenario za komediju „Balkan ekspres“ koju je režirao Branko Baletić, a koja je doživela veliki uspeh. Mihić je 1983. godine dobio nagradu za najbolji scenario na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, a 2016. godine je proglašen kulturnim dobrom od velikog značaja.

Mihić je napisao scenarije za filmove i serije „Kraj rata“, „Jaguarov skok“, „Kamiondžije 2“, „Varljivo leto ’68“ i „Kamiondžije opet voze“ koji su prikazani tokom 1984. godine.

Dve godine kasnije snimljena je i emitovana serija „Sivi dom“ po scenariju Gordana Mihića, a u režiji Darka Bajića. Osim toga, prikazani su filmovi, serije i TV drame „Srećna nova ’49.“ „Boško miš i Boško čovek“, „Smešne i druge priče“ i „Nestaško“.

Nastavak filma „Balkan ekspres“ premijerno je prikazan 1988. godine. Iste godine je Emir Kusturica režirao „Dom za vešanje“ po Mihićevom scenariju, a TV Beograd je prikazala njegovu seriju „Zaboravljeni“.

Napisao je scenario za „Početni udarac“ iz 1990. godine, „Tango argentino“ iz 1992. godine, te „Dnevnik uvreda 1993.“ iz 1994. godine. Naredne godine premijerno su prikazani filmovi „Terasa na krovu“ i „Tuđa Amerika“ čije scenarije takođe potpisuje Mihić.

U saradnji sa rediteljima Milošem Radivojevićem i Miroslavom Lekićem nastala je dramska serija „Gore dole“ po Mihićevom tekstu. Premijerno je emitovana tokom 1996. i 1997. godine na RTS-u.

Napisao je scenario za dramu „Tri letnja dana“ iz 1997. i komediju „Kupi mi Eliota“ iz 1998. godine.

Usledila je nova saradnja sa Kusturicom na filmu „Crna mačka, beli mačor“. Mihićev scenario je dobio

nagradu na festivalu u Vrnjačkoj Banji, a film je proglašen kulturnim dobrom od velikog značaja.

Naredne godine je prikazan film „Ranjena zemlja“ čiji scenario potpisuje Mihić, a režiju Dragoslav Lazić. Glavne uloge su poverene Nebojši Glogovcu, Žarku Lauševiću i Dragani Tukalj.

Napisao je scenario za filmove „Mehanizam“ iz 2000., „Ona voli Zvezdu“ iz 2001., te „Kontakt“ iz 2008. godine.

Idejni je tvorac filma „Beli lavovi“ koji je režirao Lazar Ristovski. Jedan je od scenarista popularne serije „Vojna akademija“, a napisao je i priču na kojoj je bazirana makedonska komedija „Deca sunca“ iz 2014. godine.

Mihić je bio saradnik na scenariju za film i seriju „Bićemo prvaci sveta“ i „Prvaci sveta“. Napisao je scenario za istorijsku dramsku seriju „Nemanjići – rađanje kraljevine“.

Sarađivao je s Emirom Kusturicom na scenariju za njegov film „Na mlečnom putu“ koji je premijerno prikazan 2016. godine na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji gde je dobio nagradu Mladi zlatni lav.

RTS od decembra 2020. godine emituje seriju „Kamiondžije d.o.o“ po Mihićevom scenariju.

Zajedno sa Marijanom Čulić Vićentijević napisao je scenario za seriju „Zlatni dani“ koja je premijerno emitovana u aprilu i maju 2021. godine.

Akademska i književna karijera

Gordan Mihić je bio profesor na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti gde je predavao filmski scenario.

Prvi roman pod nazivom „Pas koji je voleo vozove“ objavio je 1983. godine. Usledile su knjige „Srećna Nova 1949. i druge drame“, „Siroti mali hrčki“, „Terasa na krovu i drugi scenariji“, te „Crna mačka, beli mačor / Kupi mi Eliota“.

Privatni život

Glumicu Veru Čukić je upoznao 1969. godine na brodu za Hvar gde je ona snimala film „Goli čovik“, a on pisao reportažu o snimanju. Venčali su se iste godine. Naredne godine su dobili ćerku Ivanu.

Ivana Mihić je krenula majčinim stopama, a od 1978. godine glumila je u filmovima i serijama „Srećna porodica“, „Varljivo leto ’68“, „Oktoberfest“, „Srećni ljudi“, „Kupi mi Eliota“, „Vojna akademija“ i drugima.

Gordan Mihić i Vera Čukić su važili za jedan od najskladnijih parova na domaćoj sceni.

Scenarista je preminuo 11. avgusta 2019. godine u Beogradu. Sahranjen je dva dana kasnije na groblju manastira Rajinovac.

Filmovi i serije

• 1962. Zvižduk u osam
• 1965. Doći i ostati
• 1966. Vreme ljubavi
• 1966. Tople godine
• 1967. Kad budem mrtav i beo
• 1967. Vrlo stara priča
• 1967. Buđenje pacova
• 1968. Kaputi
• 1968. Tišina
• 1968. Prava adresa
• 1968. Raspust
• 1968. Greška evolucije
• 1968. Sirota Marija
• 1969. Samci 2
• 1969. Gospodin foka
• 1969. Vrane
• 1971. Bubašinter
• 1971. S vanglom u svet
• 1972. I Bog stvori kafansku pevačicu
• 1972. Kamiondžije
• 1973. Paja i Jare
• 1973. Žuta
• 1973. Siroti mali hrčki
• 1973. Junak mog detinjstva
• 1974. Njurci
• 1974. Protiv Kinga
• 1974. Jastuk
• 1974. Trkač
• 1974. Draga tetka
• 1974. Mićko
• 1974. Poštenje
• 1975. Đavolje merdevine
• 1975. Prijatelji
• 1975. Mili
• 1976. Čuvar plaže u zimskom periodu
• 1976. Sve što je bilo lepo
• 1976. Povratak otpisanih
• 1977. Leptirov oblak
• 1977. Pas koji je voleo vozove
• 1977. Mala noćna muzika
• 1978. Tigar
• 1978. Sva čuda sveta
• 1979. Nacionalna klasa (saradnik na scenariju)
• 1979. Osvajanje slobode
• 1979. Kost od mamuta
• 1979. Srećna porodica
• 1980. Došlo doba da se ljubav proba (saradnik na scenariju)
• 1981. 500 kada
• 1982. Sablazan
• 1982. Kante ili kese
• 1983. Uvoz—izvoz
• 1983. Balkan ekspres
• 1984. Kraj rata
• 1984. Jaguarov skok
• 1984. Kamiondžije 2
• 1984. Varljivo leto ’68
• 1984. Varljivo leto ’68 (TV serija)
• 1984. Kamiondžije opet voze
• 1986. Sivi dom
• 1986. Srećna nova ’49.
• 1986. Boško miš i Boško čovek
• 1986. Smešne i druge priče
• 1986. Nestaško
• 1987. Vrata doma
• 1988. Balkan ekspres 2
• 1988. Dom za vešanje
• 1988. Zaboravljeni
• 1989. Balkan ekspres 2 (serija)
• 1989.Dom za vešanje (mini serija)
• 1990. Zaboravljeni
• 1990. Početni udarac
• 1992. Tango argentino
• 1994. Dnevnik uvreda 1993.
• 1995. Otvorena vrata
• 1995. Terasa na krovu
• 1995. Tuđa Amerika
• 1996—1997. Gore dole
• 1997. Tri letnja dana
• 1998. Kupi mi Eliota
• 1998. Crna mačka beli mačor
• 1999. Ranjena zemlja
• 2000. Mehanizam
• 2001. Ona voli Zvezdu
• 2003. Kuća sreće
• 2003. Siroti mali hrčki
• 2003. Kapija za nebo
• 2005. Kontakt
• 2008. Absurdistan
• 2011. Beli lavovi
• 2011—2012. Vojna akademija
• 2014. Deca sunca
• 2015. Bićemo prvaci sveta (saradnik na scenariju)
• 2016. Prvaci sveta (saradnik na scenariju)
• 2018. Nemanjići — rađanje kraljevine
• 2018. Na mliječnom putu (saradnik na scenariju)
• 2020—2021. Zlatni dani (serija)
• 2020—2021. Kamiondžije d. o. o.

Rediteljski projekti

• 1969. Vrane
• 1975. Prijatelji (kratki film)
• 1979. Srećna porodica (film)
• 1979. Srećna porodica (mini-serija)
• 1995. Terasa na krovu

Bibliografija

Romani i drame

• 1983. Pas koji je voleo vozove
• 1987. Srećna Nova 1949. i druge drame
• 1987. Siroti mali hrčki
• 1995. Terasa na krovu i drugi scenariji
• 1998. Crna mačka, beli mačor; Kupi mi Eliota

Nagrade i priznanja

• 1979. Prva nagrada za scenario filma „Osvajanje slobode“ na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji
• 1983. Prva nagrada za scenario filma „Balkan ekspres“ na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji
• 1986. Zlatna arena za scenario filma „Srećna nova ‘49.“ na Pulskom festivalu
• 1986. Prva nagrada za scenario filma „Srećna nova ’49.“ na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji
• 1999. Prva nagrada za scenario filma „Crna mačka beli mačor“ na 23. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji
• Kristalna prizma za sveukupan doprinos domaćem filmu

Reference

• [1]https://www.ekapija.com/people/193804/gordan-mihic-dramski-pisac-pisanje-me-spaslo-od-matematike