Dragana Varagić

Biografija

Dragana Varagić je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica i rediteljka, najpoznatija po ulozi Jagodinke Simonović u filmu i seriji „Varljivo leto 68.“. Rođena je 7. aprila 1957. godine u Kraljevu. Od početka devedesetih godina prošlog veka živela je i radila u Kanadi. Godine 2012. vratila se u Beograd, gde danas živi i radi. Udata je za karikaturistu Dušana Petričevića sa kojim ima ćerku Mihailu.

Ljubav prema glumi osetila je još kao član dramske sekcije u Domu pionira. To ju je inspirisalo da upiše Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, te da se potpuno posveti tom vidu umetnosti.

Prve uloge dobila je na drugoj i trećoj godini fakulteta, a od četvrte godine je bila član Narodnog pozorišta u Beogradu. Do početka devedesetih, glumila je u mnogim predstavama, filmovima i serijama, ali joj je najveću popularnost donela Jagodinka Simonović u „Varljivom letu 68.“.

Odlazak u Kanadu nije prekinuo glumačku karijeru. Upravo suprotno, Dragana je nastavila da glumi u pozorištima, a tu se prvi put ostvarila i u ulozi reditelja.

Magistrirala je na Univerzitetu u Torontu (University of Toronto), te radila kao predavač na univerzitetima Vindzor (University of Windsor) i Dalhauzi (Dalhousie University).

Glumu i režiju je predavala na Univerzitetu u Otavi (Ottawa University), a radila je i kao gostujući profesor na Nacionalnoj filmskoj i pozorišnoj akademiji (Państwowa Wyższa Szkoła Filmowa, Telewizyjna i Teatralna im. Leona Schillera ) u Lođu.

Od 2012. godine predaje glumu na Akademiji umetnosti u Beogradu.

Detinjstvo i obrazovanje

Dragana Varagić je rođena 1957. godine u Kraljevu. Njen otac Manojlo Varagić je poreklom iz Višegrada. Majka Desanka je rođena u mačvanskom selu Banovo Polje, a Manojla je upoznala tokom studija farmacije u Beogradu.

Nakon što su se venčali nastanili su se u Kraljevu. Desanka je radila u Osiguravajućem zavodu „Dunav“, a Manojlo je bio šef železničke stanice. Osim Dragane, imaju i mlađu ćerku Jasminu.

Glumica je u jednom intervjuu priznala da je imala veoma srećno detinjstvo u rodnom gradu. Otac ju je učio da vozi rolšue i bicikl i da pliva, a majka ju je vodila u školu.

Tu je ostvarila i svoju prvu glumačku ulogu i to u amaterskoj predstavi koju je režirala njena baka. Letovali su na Prespanskom jezeru i u Rogoznici, a zimovali na Goču i Kopaoniku.

Kada joj je bilo devet godina porodica se preselila u Beograd. Za Draganu je to bilo traumatično iskustvo, jer joj se prestonica nije odmah svidela.

Pohađala je Osnovnu školu „Aleksa Šantić“, a nakon toga upisala Osmu gimnaziju. Najviše je volela hemiju, matematiku i biologiju. Redovno je išla na republička takmičenja, a želela je da postane lekar kako bi mogla da pomaže ljudima.

Bila je član dramske sekcije u Domu pionira kod profesorke Zore Bokšan i Bate Miladinovića. Zora ju je za tri dana pripremila za polaganje prijemnog ispita na Fakultetu dramskih umetnosti.

Iako su se roditelji potajno nadali da neće položiti prijemni, podržali su je u ostvarenju sna da postane glumica. Zajedno sa Jasminom su bili njena verna publika na prvim predstavama.

Dragana Varagić je diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a specijalizirala Šekspira (William Shakespeare) na Šekspirovom institutu (The Shakespeare Institute) u Statfordu. Na Univerzitetu u Torontu stekla je zvanje magistra drame.

Karijera

Prvu ulogu je dobila na trećoj godini Akademije. Igrala je Milicu, devojku Svetozara Markovića u istoimenoj seriji. Njen partner je bio Lazar Ristovski, a kako je jednom prilikom izjavila, bilo je dragoceno iskustvo sarađivati sa režiserom Edom Galićem.

I ostali reditelji su prepoznali njen talenat, pa su uloge dolazile jedna za drugom, čak i pre nego što je dobila diplomu FDU-a.

Na četvrtoj godini fakulteta igrala je Natašu Rostovu u predstavi „Rat i mir“ baziranoj na istoimenom romanu Lava Tolstoja (Лев Николаевич Толстой).

Ta uloga donela joj je stalni angažman u Narodnom pozorištu, gde je do početka devedesetih godina 20. veka igrala Ledi Anu, Elizabetu Proktor, Katarinu Logomirski, te brojne velike uloge.

Tumačila je gospođicu De la Kroetu u TV drami „Mikelanđelo“ iz 1982. godine. Režiju potpisuje Stanko Crnobrnja, a scenario Vera Blagojević. Reč je o televizijskoj adaptaciji dela Miloša Crnjanskog u kome su glavne uloge tumačili Ljuba Tadić i Rade Marković.

Iste godine snimila je sa Mirzom Tanovićem, Zijahom Sokolovićem i drugima TV dramu „Dan, dani… Nedžada K.“ koja je premijerno emitovana na programu Televizije Sarajevo. Autor filma je Dušan Sabo.

Sa Žarkom Lauševićem, Dragomirom Pešićem i Velimirom Batom Živojinovićem je glumila u ratnom filmu „Progon“ Predraga Golubovića. Radnja je smeštena u banatsku ravnicu 1942. godine, gde se usred rata i smrti, rađa ljubav između dvoje mladih ljudi.

Usledila je uloga u filmu Veljka Bulajića „Veliki transport“. Dragana je tumačila učiteljicu Dunju, a osim domaćih, u filmu su glumili i američki glumci Džejms Frensiskus (James Franciscus), Edvard Albert (Edward Albert), Robert Von (Robert Vaughn), te austrijski glumac Helmut Berger (Helmut Berger).

U TV drami „Čaj u pet“ koja je premijerno emitovana 1984. godine na Televizii Beograd igrala je Sindi. Režiju potpisuje Dimitrije Jovanović, a scenario Borislav Pekić. Glavne uloge su tumačili Rahela Ferari, Olga Spiridonović, Branko Pleša, Petar Kralj i drugi.

Veliku popularnost donela joj je uloga Jagodinke Simonović u komediji Gorana Paskaljevića „Varljivo leto 68.“ Bila je jedna od mnogih ljubavi maturanta Petra Cvetkovića (Slavko Štimac), koji svojim ponašanjem prkosi strogom načinu vaspitanja njegovog oca (Danilo Bata Stojković).

Film je prikazan na festivalima u Montrealu, Monpeljeu, Valjadolidu i drugima, a odneo je i nekoliko prestižnih nagrada.

Glumica je u jednom intervjuu kazala da je svoju ulogu u ovom filmu sama birala, te da je od Paskaljevića samo tražila da Jagodinka peva meksikansku pesmu i ima niški akcenat. Za Štimca je kazala da je veliki glumac i odličan drug, te da je s njim bilo lako snimati.

Film je stekao veliku popularnost među publikom, a iste godine je na Televiziji Beograd emitovana istoimena serija od tri epizode.

Povodom četrdesete godišnjice oslobođenja Beograda, TV Beograd je emitovala seriju „Banjica“ koju je napisao Siniša Pavić, a režirao Sava Mrmak. Drama govori o životu logoraša tokom poslednje godine rata u beogradskom logoru Banjica.

Dragana je tumačila Jovanku, dok su glavne uloge igrali Ivan Bekjarev, Jelena Čvorović, Varja Đukić, Petar Banićević i drugi.

Tumačila je Lenku Dunđerski, veliku ljubav srpskog pesnika Laze Kostića u TV drami Aleksandra Đorđevića „Slučaj Laze Kostića“. Pesnika je glumio Ljuba Tadić, a u ostalim ulogama smenjivali su se Slavko Simić, Milan Puzić, Predrag Ejdus i drugi.

Odigrala je epizodne uloge u popularnim serijama „Priče iz fabrike“ i „Sivi dom“ koje su emitovane tokom 1985. godine.

Tumačila je Anu Kraus, suprugu Vuka Karadžića u istoimenoj seriji Đorđa Kadijevića. Serija prati život i rad srpskog prosvetitelja i reformatora srpskog jezika, kao i nastanak i razvoj nacionalne i kulturne revolucije na ovim prostorima.

Emitovana je na programu Televizije Beograd u periodu od novembra 1987. do februara 1988. godine. Danas se smatra jednom od najboljih serija nastalih u bivšoj Jugoslaviji.

Jedan od poslednjih projekata koji je radila pre odlaska u Kanadu bila je serija „Aleksa Šantić“ u kojoj je igrala sestru Persu.

Srpskog pesnika glumio je Branislav Lečić, a među glumačkom ekipom su bili i Aleksandar Berček, Miralem Zupčanić, Svetislav Goncić i drugi. Iako je snimana u periodu od 1989. do 1990. godine prikazana je tek dve godine kasnije na RTS-u.

Nakon toga Dragana Varagić je otišla u Kanadu i tamo nastavila karijeru kao glumica, rediteljka i profesorka. U pozorištima je igrala mnoge uloge od Šekspira do Hauarda Barkera (Howard Baker) i Edvarda Bonda (Edward Bond).

Na Pozorišnom odseku Vindzorskog univerziteta i Univerziteta Dalhauzi predavala je glumu, a na Univerzitetu u Otavi glumu i režiju. Na poljskoj Nacionalnoj filmskoj i pozorišnoj akademiji u Lođu bila je gostujući profesor.

Glumila je medicinsku sestru u američkom akcionom filmu „When the Bullet Hits the Bone“ iz 1996. godine. Ostvarila je i epizodnu ulogu u kriminalističkoj seriji „Flashipoint“.

U međuvremenu se oprobala i kao reditelj. Između ostalog, režirala je „To nije moja priča“, „Princeza T.“, „Poslednji dani Jude Iskariotskog“, „Dantes Divnus“, „Odbrana gospođe Klito Mestres“, „Kanal sreće“ i druge.

Osim toga, režirala je predstavu „Penelopijada“ za „Purgatorije pozorišni festival“ u Tivtu. Reč je o kanadsko-crnogorskoj koprodukciji u kojoj su glavne uloge tumačili Dubravka Dakić, Tanja Bošković, Branka Femić i drugi.

Pored toga, režirala je predstavu „Kir Janja“ koja je premijerno izvedena 14. decembra 2016. godine u Knjaževsko-srpskom teatru „Joakim Vujić“ u Kragujevcu.

Glavnu ulogu igrao je Miodrag Pejković, a ostale Isidora Rajković, Nikola Milojević, Milić Jovanović, Saša Pilipović i drugi.

Od 2012. godine radi kao profesor glume na Akademiji umetnosti u Beogradu, a 2019. godine domaća publika ju je gledala u kriminalističkoj seriji „Pet“ u kojoj je tumačila Sudinicu Stojanović.

U trileru „Šavovi“ Miroslava Terzića iz 2019. godine Varagić je tumačila doktorku, dok je u kratkom filmu „Feral“ iz 2020. godine igrala Jelenu.

Dve komercijalne televizije u Srbiji su od jeseni 2020. godine emitovale kriminalističku seriju „12 reči“ koju je režirala Jelena Stolica, a u kojoj je Dragana utelovila lik Marine Ivanović.

Iste godine premijerno je predsavljena kratka drama „Kada sam kod kuće“ u kojoj je set delila sa Milicom Stefanović, Radojem Čupićem i Sarom Dinić. Ova uloga joj je donela nagradu za sporednu žensku ulogu na Festivalu nezavisnog kratkometražnog filma u Los Anđelesu 2021. godine.

Pojavila se i u dve epizode prve sezone popularne serije „Beležnica profesora Miškovića“, te odigrala učiteljicu u drami Igora Drljače pod nazivom „Tabija“.

Reditelj Ivan Živković joj je poverio ulogu Pravde Ristić Jovanović u svojoj televizijskoj adaptaciji Ćosićevog romana „Vreme zla“. Glavne uloge su dodeljene Nadi Šargin, Žarku Lauševiću, Radovanu Vujoviću i drugima, a prva epizoda je premijerno emitovana 25. oktobra 2021. godine na Televiziji „Nova S“.

U rusko-srpskoj drami „Dunav“ („Danay“) Dragana je igrala majku kolegi Nenadu Vasiću.

Reditelj Svetislav Dragomirović poverio joj je ulogu u svojoj kratkoj drami „Delovi tela“ koja je premijerno prikazana u Estoniji krajem novembra 2021. godine.

Nagrade i priznanja

Za glumački, rediteljski, ali i pedagoški rad nagrađena je brojnim priznanjima. Dobitnica je dve godišnje nagrade Narodnog pozorišta, nagrade za epizodnu ulogu na Sterijinom pozorju, te nagrade „Ljubiša Jovanović“.

Osim toga, dobitnica je nagrade Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, te nagrade grada Toronta za među-kulturnu saradnju. Nominovana je i za nagradu „Dora“ za najbolju glumicu u Torontu.

Privatni život

Dragana Varagić je rođena 1957. godine u Kraljevu, gde je živela do svoje devete godine kada je sa roditeljima doselila u Beograd. U jednom intervjuu priznala je da joj život u Beogradu nije prijao, jer je trebalo vremena da se navikne. Ipak, sve je bilo lakše kada je otkrila amaterska pozorišta „Lola“ i „Dadov“.

Ljubav prema glumi osetila je vrlo rano, ali priznaje da je želela da bude lekar. Samo tri dana pred prijemni na FDU-u počela je da se priprema, a zahvaljujući talentu i trudu, te predanom radu njene profesorke Zore prošla je u drugi krug i na kraju primljena na Akademiju.

Polovinom osamdesetih godina udala se za karikaturistu Dušana Petričevića, a 1988. godine dobili su ćerku Mihailu, koju od milja zovu Miša.

Na pitanje novinara kako to da su odlučili da početkom devedesetih godina napuste Jugoslaviju i da se otisnu u nepoznato, glumica odgovara da je oduvek bila „čergarka u duši“, a s obzirom da su i ona i suprug samostalni umetnici, nije bilo teško da „prelome“ i odu u Kanadu.

Za tu zemlju kaže da je prelepa, uzbudljiva i tajnovita, te da joj se posebno svidela mešavina kultura i to što ju je Kanada vrlo brzo prihvatila kao svoju.

Veliku podršku u životu pružao joj je upravo suprug, a zajedno su na pravi put izveli Mihailu koja je doktorirala evropsku književnost u Bolonji. Trenutno živi i radi u Barseloni.

Sve do 2012. godine povremeno su dolazili u Beograd, a tada su iz porodičnih razloga odlučili da se vrate u srpsku prestonicu. Ubrzo nakon toga Dragana je počela da predaje na Akademiji umetnosti i sarađuje na brojnim projektima koji uglavnom imaju za cilj da pomognu mladim glumcima u Srbiji.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1981. Sestre
• 1981. Svetozar Marković
• 1982. Mikelanđelo
• 1982. Dan, dani… Nedžada K.
• 1982. Progon
• 1983. Veliki transport
• 1984. Čaj u pet
• 1984. Varljivo leto ’68
• 1984. Varljivo leto ’68 (TV serija)
• 1984. Banjica
• 1985. Slučaj Laze Kostića
• 1985. Priče iz fabrike
• 1986. Sivi dom
• 1987-1988. Vuk Karadžić
• 1992. Aleksa Šantić
• 1995. When the Bullet Hits the Bone
• 2008. Flashpoint
• 2018. Pet
• 2019. Šavovi
• 2020.  Feral
• 2020. 12. reči
• 2020. Kada sam kod kuće
• 2021. Beležnica profesora Miškovića
• 2021. Tabija
• 2021. Vreme zla
• 2021. Dunav