Đorđe Stojković

Biografija

Đorđe Stojković je srpski pozorišni, televizijski i filmski  glumac koji je prepoznatljivostg stekao ulogom u televizijskoj seriji „Vojna akademija“. Rođen je 25. jula 1991. godine u Beogradu. Živi i radu u tom gradu.

„Sinđelići“, „Žvot po Moskoriju“, „Žigosani u reketu“, uz „Vojnu akademiju“, samo su neki od naslova u kojim je publika imala priliku da Đorđa vidi na m

alim ekranima.

Da nije bio glumac, bio bi sanitarni inspektor. Od te ideje nije bio tako daleko, s obzirom da je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu upisao iz trećeg pokušaja.

„Atelje 212“ smatra svojom drugom kućom, tu se oseća svoj na svome s obzirom na to da je upravo na tim „daskama koje život znače“ započeo svoje prve profesionalne korake u svetu glume.

Detinjstvo, obrazovanje i ljubav prema glumi

Đorđe Stojković je rođen 25. jula 1991. godine u Beogradu. Odrastao je uz srpskoj prestonici, a od detinjstva je pokazivao interesovanje za glumu i muziku. U Beogradu je završio osnovnu školu, a potom i Gimnaziju.

Tokom osnovne škole je krenuo uporedo i u školice glume. Prvu takvu školu pohađao je kod Zorice Mirković, glumica Narodnog pozorišta. Išao je i u školicu glume glume kod poznatog glumca pedagoga Nenada Nenadovića. Nastupao je na sceni pozorišta „Boško Buha“. Želeo je da napreduje i da se profesionalno bavi glumom. Osim časova glume, Đorđe je kao dete pohađao muzičku školu, bio je član hora i zna da svira više instrumenata.

Prva uloga u mjuziklu „Kosa“ i upis na FDU

Đorđe se kao gimnazijalac pridružio Omladinskom pozorištu „Dadov“. Tu je učio od Kokana Mladenovića.

Kokan je tada radio predstavu mjuzikl „Kosa“ i trebali su mu mladi glumci, statisti, sa zadatkom. Odabrao je šestoro amatera iz „Dadova“, a među njima je bio i Đorđe. Tako je on po prvi put došao na veliki scenu „Ateljea 212“. To smatra svojim glumačkim početkom.

Kada je dobio ovu ulogu i osetio veliku scenu „Ateljea 212“ bio je presrećan i osećao je veliku odgovornost da svoju ulogu iznese baš kako treba. Tu je prvi put sreo svoje glumačke uzore koji je ranije mogao da vidi samo na televiziji ili u pozorištu, a sada je radio sa njima.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Djordje Stojković Official (@djole_kordelion)

Svi zajedno su davali svoj doprinos u toj predstavi što je za njega bilo neverovatno iskustvo. U prva dva izvođenja ove predstave razmišljao je samo o tome da nešto ne pogreši, kako se ne bi veliki glumci naljutili na njega. Kasnije je „prodisao“ i opustio se na sceni, te je nastupao bez treme i sve je bilo lakše.

Na prvu premijeru „Kose“ na velikoj sceni „Ateljea 212“ Đorđa su došli da podrže mama, tata, sestra, stric i strina. Tako je bilo na premijeri prve predstave, a kasnije kada je utabao svoj pozorišni put, to je postala tradicija, pa se porodičnom timu na premijerama se pridružila i njegova devojka.

Roditelji su mu uvek davali moralnu i finansijsku podršku kako bi ostvario svoje snove o uspešnoj karijeri.

Stojković je 2011. godine upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta. Profesor mu je dozvolio da odigra još dva izvođenja te predstave, a potom je napustio projekat i posvetio se obavezama na fakultetu. U „Ateljeu 212“ je posle dobijao druge uloge i smatra ga svojom pozorišnom kućom.

Zanimljivo je da je Đorđe FDU upisao iz trećeg pokušaja. Prvi put je pokušao da se upiše 2010. godine kod profesora Vlade Jeftovića. Međutim, odabir dramskog i komičnog monologa nisu bili dobri, nije se pronašao u njima i njegov nastup nije bio dovoljno dobar.

Pesma je bila uredu, ali to nije nešto što bi profesora dotaklo. Tada je negodovao i nije mogao da shvati šta to nije bilo toliko dobro, da on ne bi bio primljen. Kako je vreme prolazilo sve više i više je shvatao gde je napravio greške.

Otišao je na prijemni ispit i u Novi Sad, ali ni tamo nije položio. To je bio drugi pokušaj. Odlučio je da ponovo pokuša naredne godine, ali se ovog puta mnogo ozbiljnije pripremao.

Zbog toga se obratio za pomoć svojim starijim kolegama Sofiji Juričan, koja je član Ansambla „Atelje 212“ i njenom suprugu kolegi Radomiru Nikoliću.

Izabrao je neke monologe, dramu i komediju, a potom i pesmu u kojim se osećao lagodnije. U pripremama su mu pomagali Sofija i Radomir, pa je na prijemni došao mnogo spremniji.

Bio je skoncentrisan i znao je da ima deset minuta na sceni koje mu niko ne može oduzeti i da je to trenutak kada mora pokazati sve što zna. Imao je dobar osećaj, nije se plašio jer je znao da je spreman. Položio je prijemni i primljen je na FDU.

U jednom intervjuu je kazao da se živo seća tog osećaja zadovoljstva kada su mu rekli da je prošao u uži izbor, a kasnije i da je primljen.

Prvo je mislio da nije dobro čuo kada su pročitali njegovo ime u užem izboru.. Usledilo je šest dana na fakultetu po cele dane proveravanje njihovih psiho-fizičkih sposobnosti, da bi na kraju imali završni prijemni ispit koji je uspešno prošao. Đorđe je bio četvrti na listi i video je da je u kasi profesora Dragana Petrovića Peleta.

Za Peleta kaže da mu je mnogo značio u životu i da ga smatra svojim drugim ocem. Za njega je on neverovatna osoba i neverovatan čovek koji je uvek bio tu za sve mlade studente. Samo jedna njegova reč je bila dovoljna da se studentima otvore novi pogledi na zadatak koji su radili.

Đorđe kaže da Pele mnogo brine o svojim studentima za vreme studiranja, ali i posle, kada završe FDU. Lično se sa profesorom često čuje, a on ga savetuje i oko nekih uloga.

Zanimljivo je da je Đorđe jedne prilike rekao da nije upisao FDU, da bi postao sanitarni inspektor i da upiše Poljoprivredni fakultet. Priznaje da je, ipak, jedino vrednovao FDU.

Glumačka karijera

Posle prve godine fakulteta, Đorđe je pitao svog profesora da li bi tokom letnjeg raspusta mogao da radi predstavu „Muza“ u režiji Isidore Golcić u ustanovi kulture „Vuk“.

U to vreme je ova ustanova tokom leta na dva ili tri meseca pripadala studentima umetničkog fakulteta koji su tu bukvalno rukovodili ustanovom. Profesor ga je puštao da ide, ali pod uslovom da mu to ne remeti rad na fakultetu.

Druga godina fakulteta je bila mnogo zahtevnija vremenski, pa Đorđe nije želeo da ima više angažmana dok nije završio studije.

Prvi film koji je snimio je „Nebo iznad nas“ 2015. godine u kojem je imao ulogu Petra. Ovaj film je radio jedan holandski reditelj koji je došao u Srbiju i radio film  na temu bombardovanja koja prati priču jedne porodice.

Usledila je saradnja sa rediteljima Igorom Miljkovićem i Goranom Kulenovićem iz Zagreba. Đorđe je došao na kasting za ulogu delije, a reditelji su ga pitali šta radi u sredu i da li je slobodan da ide na snimanje u Zagreb. On je bio presrećan.

Oni su mu platili sve troškove, što je bilo i normalno, ali je za Đorđa to tada bilo neverovatno. Glumio je desetara u vojsci JNA u seriji „Crno beli svet“ iz 2015. godine.

Posle toga su krenule njegove sve veće i veće filmske uloge. Kao vojnik Stajić iste godine okušao se u filmu „Čizmaši“ koji je režirao Dejan Zečević. Već naredne godine u „Nekako s proleća“ igrao je Miću iz sedmice.

Dobio je ulogu Delije u hrvatskom filmu“3G 80“. Zatim je, 2016. i 2017. godine, došla uloga Nikole Džombića, šefa orkestra u srpskoj humorističkoj seriji „Komšije“ gde je igrao jednu od glavnih uloga.

Manju ulogu iste godine dobio je u srpskoj televizijskoj seriji „Sumnjiva lica“. A potom je došla njegova najveća uloga u dosadašnjoj karijeri koja mu je donela veliku popularnost. Reč je o srpskoj televizijskoj seriji „Vojna akademija“ u kojoj je igrao Gruju Golijanina, jednog od glavnih aktera serije.

Ulogu u „Vojnoj akademiji“ dobio je na kastingu u februaru 2016. godine. Pratio je prve dve sezone te serije i gledao je svoje kolege s oduševljenjem. Nije mogao da veruje da je dobio poziv za taj kasting od Mileta Garića.

Inače, Mile je Đorđa video u emisiji „Teatar art cafe“ koju je on producirao sa studentima. Još tada mu je rekao da je dobar glumac i energičan, ali Đorđe je to uzeo sa rezervom. Šest meseci posle nazvao ga je da dođe na kasting za glavne uloge u trećoj sezoni „Vojne akademije“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Djordje Stojković Official (@djole_kordelion)

Kasting je bio vrlo zahtevan i trajao je pet dana. Glumci su se smenjivali i radili po principu „svako sa svakim“. Na kraju je Đorđe dobio priliku da utelovi jednu od glavnih uloga, lik Gruje Golijanina.

Za Đorđa je to u tom trenutku bilo neverovatno da je dobio tako veliku ulogu  u jednom tako značajnom projektu kao što je to bila televizijska serija„Vojna akademija“.

U ovoj seriji igrao je sa svojim poznatijim kolegama, ali i onima sa klase kao što su Anđela Jovanović, Vučić i Perović. Cela ta ekipa bila je kao jedna velika porodica.

Snimanje „Vojne akademije“ Đorđu je bilo jako zanimljivo jer im je produkcija organizovala da imaju pripreme na samoj akademiji. Bez tih priprema, kako je rekao, glumci uopšte ne bi mogli da osete život tih kadeta kako oni razmišljaju, funkcionišu i gledaju na sve to.

Kada su krenuli da rade pripreme van akademije, otišli su u Bubanj potok i radili sa manevarskom municijom. Pucali su, išli za tenkom i sve to mu je bilo veoma zanimljivo.

Za ulogu u televizijskoj seriji „Vojna akademija“ dobio je svoju prvu nagradu na „Fedis“-u („Festival drama i serija“) za najzapaženiju filmsku ulogu. „Fedis“ je jedini i prvi srpski festival koji je posvećen srpskim domaćim serijama.

Đorđe je rekao da je očekivao da svoju prvu nagradu dobije na nekom pozorišnom festivalu, ali ona je stigla za serije. To mu je bila velika čast jer je nagrada za najzapaženiju mušku ulogu u seriji „Vojna akademija“, pored tolikih imena, dobio baš on.

Istu nagradu u ženskoj konkurenciji dobila je njegova koleginica sa klase Anđela Jovanović.

U srpskoj humorističko-dramskoj seriji „Žigosani u reketu“ Đorđe je igrao tabloidnog novinara Žarka. Kako je sam rekao, za ovu ulogu su čak i neki njegovi prijatelji komentarisali koliko ih nervira u seriji. Tada je shvatio da je dobro uradio svoj zadatak.

Glumac tvdi  da svaki čovek u sebi ima dobro i zlo, a da od toga šta hrani od to dvoje zavisi kakav će čovek biti. Zato i glumci uvek mogu igrati različite osobe, samo moraju probuditi u sebi osećaje za zadati lik.

Đorđe kaže da je njegova najveća ljubav pozorište i da na „daskama koje život znače“ svaki glumac može najbolje i najrealnije pokazati svoj talenat. U pozorištu nema ponavljanja scena, kao na primer na filmu, već je sve u datom trenutku pred gledaocima. Takav način rada, pred publikom, je mnogo zahtevniji.

Tokom 2021. godine domaće televizije prikazale su čak pet serija u kojima je Stojković igrao neke od uloga. Tako je u seriji „Klan“ bio Pablo, dok je u „Kamiondžijama“ igrao Toleta.

Bio je Dragan Kutleša u „Drim timu“, a Gavrilo u seriji „Radio Mileva“. Tumačio je bosanskohercegovačkog kantautora Kemala Montena u filmu i seriji posvećenim Tomi Zdravkoviću.

U mini seriji „Čudne Ljubavi“ koju su napisali i režirali Boban Jevtić i Nikola Kojo Đorđe je igrao portira.

Privatni život

Glumac o svom privatnom životu retko govori. Poznato je da je srećno zaljubljen i da je u vezi. U decembru 2020. godine u jednom intervju je rekao da uskoro planira da se oženi i da ima najbolju devojku na svetu. Međutim, nije želeo da otkrije ko je odabranica njegovog srca.

Đorđe kaže da mu prija popularnost koju je stekao. Uvek se trudi da ispoštuje ljude koji vole to što on radi, da se slika sa njima, odgovori im na poruke.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Djordje Stojković Official (@djole_kordelion)

Domaći mediji su polovinom juna 2021. godine objavili vest da se glumac venčao sa dugogodišnjom devojkom[1].

Filmografija

• 2015. „Nebo iznad nas“
• 2015. „Crno bijeli svijet“
• 2015. „Čizmaši“
• 2016. „Nekako s proljeća“
• 2016-2017. „Komšije“
• 2016. „3G80“
• 2016. „Vojna akademija 3: Novi početak“
• 2016. „Sumnjiva lica“
• 2017-2020. „Vojna akademija“
• 2017. „Sinđelići“
• 2017. „Život po Moskriju“
• 2017. „Mamini sinovi“
• 2018-2019. „Žigosani u reketu“
• 2021. „Klan“
• 2021. „Kamiondžije d.o.o.“
• 2021. „Drim tim“
• 2021. „Radio Mileva“
• 2021. „Toma“
• 2022. „Čudne ljubavi“
• 2022. „Toma (serija)“

Reference

[1] https://www.blic.rs/zabava/djordje-stojkovic-vencanje-ozenio-se-radio-mileva-vojna-akademija-supruga/ssx393k